Категорије
Друштво

Деценија од смрти омиљеног патријарха српског Павла

„Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље“

Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове

Данас се навршава десет година од смрти најомиљенијег у народу, патријарха српског Павла.

Данас ће у Манастиру Раковица гдје је сахрањен и Кућинци, селу у Славонији у коме је рођен бити служене литургије.

Дан раније у Кучинцима освештана је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој је патријарх Павле крштен.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима подигнут је пре 270 година и тај јубилеј , као и 800 година аутокефалности СПЦ биће обележени у епископији пакрачко-славонској дводневним скуповима.

Матија Бећковић о патријарху

,,Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове. Нико није био мањег раста, а да се видео са веће даљине. Отуда ни више људи, ни веће тишине на Његовом погребу!“

Патријарх Павле који је у народу омиљен због скромности и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години 15. новембра 2009. године. На дан сахране, су на путу од Саборне цркве гдје је тијело било изложено до порте манастира Раковица испратиле стотине хиљада вјерног народа.

Епископ Павле, рођен као Гојко Стојчевић, именован је за 44. српског патријарха почетком децембра 1990. године, чиме је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.

патријарх Павле

Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су „Монографија о манастиру Девич“, беседа „Живот по Јевандељу“ и „Молитве и молбе“.

У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Његова лична библиотека припала је фонду Библиотеке српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у конаку манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.

У Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости.

Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налазио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљаци од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

Одатле је из здравствених разлога отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чацка и Горњег Милановца, где је остао до 1945. и одлучио да се посвети монашком животу.

Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури.Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира а посебно монашког живота.

Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља.

И у Лепосавићу биће одржана литургија поводом упокојења патријарха Павла

Izvor: In4s.net

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares