У свијету политике и данас, у 21. вијеку, још увијек је мало
припадница љепшег пола. У Црној Гори је то посебно изражено због и даље
присутних патријархалних, традиционалних друштвених норми које женама
препоручују да се баве породицом, дјецом и кућом.
Једна од храбрих, младих жена која се упустила у подухват бављења
политиком у Црној Гори је Марија Радиновић, аналитичарка у Медијском
центру Социјалистичке народне партије Црне Горе и портпаролка ОО СНП
Главног града.
Она је у политици више од осам година, прво као стручна сарадница у
клубу посланика СНП ЦГ у Скупштини Црне Горе, затим као савјетница у
Општинском одбору СНП Главног града, док сада свој ангажман обавља у
Медијском центру ове партије и, како сама каже, у њему је пронашла
најбољи начин изражавања.
Марија, која је била најбољи ђак Средње економске школе „Мирко
Вешовић“, један од најбољих студената генерације 2006-2010. на Факултету
политичких наука у Подгорици, на којем је стекла и звање магистра
међународних односа, однедавно је и извршна директорица НВО Удружење за
европске политике и праксе PAX.
Како сте почели да се интересујете за политику и шта је то превагнуло, па да одлучите да она буде Ваш позив?
Још од раног дјетињства памтим да су се у мом дому пратила политичка
збивања, да је мој тата волио да пропрати сваки дневник и да је тада
морала да влада потпуна тишина. Како сам расла, схватала сам да је
политика нешто јако важно у нашој земљи, да сви о њој причају, а када
сам при крају средње школе одлучивала који факултет да упишем, нисам
имала дилему да ће Факултет политичких наука са својим одличним
професорима и јако добрим предметима бити прави избор за мене. Касније,
након окончања студија и првог запослења, схватила сам да је политика
оно што ме заиста интересује и чиме желим да се бавим.
Колико је захвално бавити се политиком у држави као што је Црна Гора, посебно за једну жену?
Ниједан посао није лак, а јавни, гдје сте увијек под присмотром и
гдје увијек морате „два пута да мјерите“ прије него што пресјечете,
нарочито. Ипак, нисам се уплашила одговорности и озбиљности које тај
посао носи са собом. Увијек сам се водила реченицом чувене Хане Арент,
која је једном приликом рекла: „Не могу да живим, а да барем не покушам
да разумијем шта се дешава“. У сагласју са овим размишљањем је и пракса
старих Грка који су још прије неколико хиљада година јако добро схватали
шта су друштвени активизам, јавно добро и колективни интерес, а оне
који не желе да се баве политиком називали идиотима.
Да закључим, није лако бити политичарка у Црној Гори, јер често
наилазите и на неразумијевање својих најближих, али треба имати на уму
да је политика све: од цијене хлеба који ујутру купујемо, па до цијена
горива, струје, воде и осталих комуналија које плаћамо, а да не говоримо
о висини зарада, пензија, квалитету образовања које желимо за нашу
дјецу, квалитету здравствених услуга које добијамо, итд. Дакле, порука
је: уколико се ми не бавимо политиком, политика ће се бавити нама. То
никако не смијемо дозволити.
Како видите политичку сцену у Црној Гори?
Политичка сцена Црне Горе је одувијек била инспиративна, толико да
сте могли написати и књигу о нашим друштвено-политичким збивањима.
Нажалост, последњих година ми се чини да би најбољи опис за њу био:
хаотичност. Са једне стране, имате владајући ДПС који грца у
корупционашким и криминалним аферама и његове сателите који покушавају
да се представе као да немају никакве везе са свим тим, а и даље остају у
власти. Са друге стране је мноштво опозиционих партија, од којих је
већина настала из некада великог СНП-а, а чијег се наслеђа сада тако
лако одричу и које никада нису изгледале дезоријентисаније и
неускађеније. Што се тиче СНП-а, ми се озбиљно спремамо за наредне
изборе, радимо на консолидацији и јачању партије, примамо нове и
некадашње чланове, а напомињем да смо спремни да у сваком тренутку
одустанемо од изласка на изборе уколико процијенимо да нема потребне
изборне реформе и да је то у интересу грађана.
Однедавно сте и извршна директорица НВО Удружење за европске политике и праксе PAX. Чиме се оно бави?
Као што му у самом називу пише, Удружење за европске политике и
праксе PAX ће се бавити политикама и праксама из дјелокруга рада
Европске уније. Црна Гора се већ седам и по година налази у процесу
преговора са ЕУ, те смо сматрали да можемо кроз ову НВО дати допринос
савлађивању препрека на путу приступања европској породици народа,
посебно у областима владавине права, људских права, борбе против
корупције и организованог криминала, побољшања статуса угрожених
категорија становништва, заштите животне средине, итд.
Ово је сасвим нова прича и надам се да ћемо у неком наредном интервјуу имати повода да мало више разговарамо о томе.
Како, по Вама, изгледа успјешна жена?
Успјех је релативна категорија, односно зависи од тога шта људи
подразумијевају под тим појмом. За неког је успјешна она жена која се
остварила као супруга, мајка и домаћица, док неко други успјешном сматра
ону жену која је постигла одређени степен развоја у пословном и
интелектуалном смислу и чије се мишљење о одређеним стварима вреднује.
По мени, свака жена је на свој начин успјешна. Нека је добра мајка и
супруга, друга је одлична у свом послу, а трећа може свој успјех тражити
у неким сасвим другачијим сферама. Мислим да је најважније да када, на
крају дана, сједнете сами са собом, будете задовољни оним што сте
остварили и да имате воље и елана да са осмијехом закорачите у нови дан.
Како проводите своје слободно вријеме?
Слободно вријеме највише волим да проводим у кругу породице. Најљепше
сате проводим у друштву моје братаничне Кристине и братанића Милоша,
који су моја највећа радост и непресушни извор инспирације. Наравно,
трудим се да одвојим вријеме и за своје искрене пријатеље са којима је
дружење увијек право задовољство. Спортска активност је обавезна, као и
читање, без којег не могу да замислим ниједан дан.
Какви су Ваши планови за будућност?
Намјеравам да наставим да се бавим политиком и да покушам да дам допринос стварању боље Црне Горе за моју Кристину и Милоша, али и за сву нашу дјецу. Такође, вољела бих да прича око Удружења за европске политике и праксе PAX заживи у правом смислу. Наравно, континуирано учење и напредовање је за мене потреба и циљ којег ћу се држати цијелог живота јер сматрам да човјек који лако диже руке од едукације и усавршавања осуђује себе на вјечити мрак незнања, апатије и равнодушности.
Izvor: crna.gora.me