„Сад кад затворим очи нека црвенкаста свјетлост се појави, а у глави одзвањају повици: „Ватрогасци, живјели браћо, волимо вас!“…. Аплауз! Ушушкани у сва та лица која пролазе осјетили ли смо огромну енергију која ће нам добро доћи за нове хумане подухвате. Синоћ су нам то даривали грађани Бара, памтићемо то док смо живи, а они нека знају да ми ватрогасци не жалимо животе за њих. Све вас волимо и поздрављамо. А од цара јуначкога дара!“
„Нема Цара до Бара.“, каже изрека која се често чује у граду под Румијом.
Синоћ су ватрогасци Бара имали један од најтежих задатака у својој каријери а то је да остану прибрани и на ногама, сакрију емоције и по коју сузу, док су им захвални суграђани дијелили најљепше новогодишње и Божићње дарове.
Огомна колона људи предвођена барским свештеницима дошла је до ватрогасног дома. Крај колоне се не назире. Између зграда се пролама – „Ватрогасци, ватрогасци!“, и аплауз који не престаје… бакље. Свештеници се поздрављају и грле, народ маше…
„Сад кад затворим очи нека црвенкаста свјетлост се појави, а у глави одзвањају повици: „Ватрогасци, живјели браћо, волимо вас!“….
Аплауз! Ушушкани у сва та лица која пролазе осјетили ли смо огромну енергију која ће нам добро доћи за нове хумане подухвате. Синоћ су нам то даривали грађани Бара, памтићемо то док смо живи, а они нека знају да ми ватрогасци не жалимо животе за њих. Све вас волимо и поздрављамо. А од цара јуначкога дара!“, закључио је, у име свих колега, један усхићени ватрогасац.
А ако се питате чиме су барски ватрогасци заслужили оволику љубав и поштовање, одговор је – тако што су, у овим смутним временима, успјели да остану људи. Хероји наших дана. Увијек уз свој народ.
Подсјетимо, Бојан Рукавина, Владимир Ђурановић и Никола Ђурановић одбили су да асистирају полицији у сузбијању протеста православних вјерника који се не слажу са Законом о вјерским заједницама усвојеним у Скупштини прије неколико ноћи, и против њих је покренут дисциплински поступак због тога.
Велика већина њихових колега из Службе заштите и спашавања дала им је пуну подршку, истичући да „ватрогасци не питају за име, презиме и за вјероисповјест ономе коме гори кућа, ко је повријеђен или у некој невољи, него раде колико је у њиховој моћи да помогну свом народу а самим тим и својој држави“.
Да су увијек уз свој народ и своје колеге, на дјелу су показали:
Izvor: In4s.net