Kolona je renula od Crkve Svete Petke.
Месец: јануар 2020.
PETAK 24.01. OD 20.05h RTCG 1 I RTCG SAT
Од манастра Блишкове кренула је јутрос литија до Бијелог Поља. Очекује се да ће ова литија бити дужине 50 километара, што је рекорд у досадашњем бунту народа због усвајања Закона о слободи вјероисповијести
Од манастра Блишкове кренула је јутрос литија до Бијелог Поља. Очекује се да ће ова литија бити дужине 50 километара, што је рекорд у досадашњем бунту народа због усвајања Закона о слободи вјероисповијести.
Како је раније најавила парохија Вранешка и Равноријечка, литија ће ићи преко Павиног Поља, Томашева и Равне Ријеке где ће се вјерници прикључивати, а с обзиром на дужину литије ове парохије су поручиле да се заинтересовани вјерници обезбиједе топлом одјећом и обућом и осталим потрепштинама.
Протојереј Зоран Бубања који предводи Крсни ход је за Спутњик рекао да је литија од око 50 људи кренула из места Блишково јутрос у 6.15 часова.
Он очекује да се више народа окупи током проласка кроз остала места до Бијелог Поља.
Према његовим речима, окупљени носе крст, црквене барјаке и транспарент „Само слога светиње спасава“.
Izvor: https://www.in4s.net
Уз поруку „Ово благо које нама оставише наши преци сачувајмо и ми својој дјеци“, Парохија спичанско – мишићка сјутра (четвртак) организује Молитвени ход од Сутомора до Бара, за одбрану православних светиња.
Окупљање вјерника је у 16. 45 часова код цркве Свете Петке у Спичанском пољу, а од 19 часова Сутоморани се придружују Литији у Бару коју ће предводити владика Методије.
Литије у готово свим црногорским градовима се организују са циљем да се одбране светиње Српске православне цркве од најављене отимачине и повлачења Закона о слободи вјероисповјести којим су и створене формалне претпостваке за отимање имовине СПЦ.
Izvor: http://barskiportal.com
Категорије
Crkva zove!
Socijalistička narodna partija svim poslenicima javne riječi čestita 23. januar – Dan novinara Crne Gore. Ovaj značajan datum novinari i mediji obilježavaju u nikad gorem ambijentu, koji karakterišu loši uslovi za rad, niske plate, te ugrožene slobode koje su osnovni preduslov za adekvatno obavljanje ovog teškog i važnog posla.
Poznato je da se crnogorsko novinarstvo već decenijama bori sa pritiscima svake vrste, od finansijskih do onih koji se, nažalost, završavaju ugrožavanjem prava na život. Tako i dan-danas nemamo saznanja ko je ubio Duška Jovanovića, ko je ranio Oliveru Lakić, ko je pokušao da ubije Tufika Softića, itd.
Državni zvaničnici su, kao i uvijek, puni lijepih želja, ali i dalje ne čine ništa konkretno da obezbijede osnovne medijske slobode. Naprotiv, u skorije vrijeme su još više pojačali pritisak na medije, pa su se tako troje novinara nedavno našli iza rešetaka zbog navodnog širenja panike i uznemiravanja javnosti.
Na taj način vlastodršci vrše direktnu cenzuru, ali i zastrašuju ostale novinare šaljući im jasnu poruku da ubuduće paze kako će pisati i izvještavati jer mogu doživjeti istu sudbinu kao njihove kolege. Time se kod novinara pokušavaju stvoriti dodatan strah i tenzija, te sklonost ka autocenzuri.
Uloga medija je naročito važna na planu promovisanja principa jednakosti, demokratičnosti i tolerancije, kao osnovnih vrijednosti savremenog svijeta. Oni su neophodan korektivni faktor svakog demokratskog društva, koji skreće pažnju javnosti na nedostatke i devijacije, podstiče promjene i traži odgovore na ključna pitanja koja su bitna za građane.
Socijalistička narodna partija želi da crnogorski novinari u narednom periodu budu mnogo zadovoljniji svojim statusom, relaksirani od pritisaka i slobodni da svoj posao rade na najbolji mogući način, a sve u cilju pravilnog informisanja javnosti. Na tom putu mogu računati na našu bezrezervnu podršku i pomoć.
Foto – ilustracija: PR News
Окупљање вјерника је у 17 сати код цркве Покрова Пресвете Богородице (код мјесног гробља у Шкаљарима)
Молебан Пресветој Богородици са Литијом око града биће служен у Цркви Светог Николе у четвртак, 23. јануара са почетком у 18 часова.
Литију ће предводити Његово Високопреосвештенство, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Окупљање вјерника је у 17 сати код цркве Покрова Пресвете Богородице (код мјесног гробља у Шкаљарима).
Полазак литије је магистралним путем према Старом граду и цркви Светог Николе.
Моле се учесници да из својих домова понесу по једну икону коју ће носити на Литији.
Вјерни народ ће у Литији истог дана у 14 часова кренути и из Рисна (Црква Светог Пера и Павла) до насеља Свети Стасије, одакле ће се наставити приобалним путем до Старог града.
Литији ће се придружити и вјерници из Пераста и Рисна.
Позивају се сви који из ових насеља планирају да дођу на Молебан у цркви Светог Николе, да се прикључе Литији.
Izvor: https://www.in4s.net
U Crnoj Gori vjera je opet živa, narod se neće lako predati, poručio je patrijarh srpski Irinej.
Njegova svetost kaže da ne može da se otme utisku da je iz nečeg tako rđavog kao što je usvajanje zakona uperenog protiv SPC nastalo je nešto predivno-oživjela je vjera u narod.
“Punu svoju podršku šaljem svim pametnim odlukama koje se donose tamo, otporu koji je na snazi, veličanstvenim litijama i molebanima po crnogorskim gradovima. Iz svega lošeg i rđavog ispalo je i nešto dobro! Ne skrivam da sam veoma srećan što je vjera u Crnoj Gori opet živa! To je vidio cijeli svijet, taj narod se neće predati lako”, rekao je patrijarh Irinej.
Izvor: Alo
Mr Marija Radinović, portparolka Odbora SNP Glavnog grada
Koliko je proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji doveden u pitanje govori analiza Instituta Evropske inicijative za stabilnost u kojoj je konstatovano da naša država za poslednje četiri godine u 23 pregovaračka poglavlja nije ostvarila napredak, da je malo napretka bilo u devet poglavlja, da dobrog napretka nije bilo ni u jednom, dok je nazadovanje zabilježeno u jednom poglavlju.
Pozivajući se na podatke Evropske komisije, pomenuti Institut podsjeća da je Crna Gora za osam godina pregovora uspjela da zatvori svega tri pregovaračka poglavlja, te da u protekloj godini nije otvorila ni zatvorila nijedno.
Napredak crnogorske Vlade toliko je slabo vidljiv da se u ovom dokumentu postavlja pitanje da li je ona prestala da radi. Porazno je što moramo zaključiti da se Crna Gora, toliko puta pominjana i hvaljena kao lider u regionu na polju evropskih integracija, danas nalazi na skoro istom nivou usklađenosti sa evropskim standardima kao Sjeverna Makedonija, koja još uvijek nije ni otpočela pregovore o pristupanju EU.
Mnogo puta smo ukazivali da je aktuelna vlast izgubila fokus i da je za njene prvake bitna jedino borba za opstanak, dok je dostizanje vrijednosti savremenih demokratskih društava samo priča za lakovjerne. I evropski zvaničnici postaju svjesni toga, pa sve češće bez uvijanja i „diplomatskih rukavica“ ukazuju crnogorskim zvaničnicima na neuralgične tačke koje se moraju što prije tretirati.
Osim otvaranja poglavlja i zadovoljavanja tehničkih kriterijuma bez ispunjavanja suštine, potrebno je da država pokaže spremnost i čvrstu volju da riješi nakupljene probleme, kao i da ubrza tempo rada. U suprotnom, naš put će, kao što smo i ranije upozoravali, trajati mnogo duže. Na to se ukazuje i u pomenutoj analizi u kojoj se prognozira da će države Zapadnog Balkana teško dobiti priliku da pokucaju na vrata EU prije 2030. godine.
Kada je u pitanju Crna Gora, ti problemi se, prije svega, odnose na vladavinu prava, korupciju, organizovani kriminal, izborno zakonodavstvo, nedostatke u tužilačkom i sudskom aparatu, a od skoro i na haos i nesigurnost koje je prouzrokovao kontroverzni Zakon o slobodi vjeroispovijesti.
Socijalistička narodna partija poziva aktuelnu vlast da sve napore usmjeri na odblokiranje procesa pristupanja EU umjesto što energiju rasipa na tvrdoglavo i besmisleno insistiranje na sukobu sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i vjernicima oko njihovih nespornih prava.
Vrijeme je da Vlada počne da rješava ključne probleme i radi kako bi svim građanima bilo bolje i kako bismo u što skorijem roku postali dio kluba uspješnih demokratskih država. Naravno, ukoliko joj je to uopšte cilj.
Crnogorski zvaničnici se često hvale da su navodni lideri u brojnim društvenim sferama. Da jesu prvi, ali u negativnom smislu govori činjenica da je Crna Gora kraj 2018. godine dočekala kao rekorder u Evropi po broju tužbi podnijetih pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Možda bi se neki iznenadili kako jedna mala zemlja kao što je naša ima takav bilans, ali valja podsjetiti da se radi o trendu koji je dominantan u poslednjih deset godina. Naime, podaci Sekretarijata Evropskog suda pokazuju da je od maja 2009. godine do 31. decembra 2018. protiv Crne Gore podnijeto 2.537 predstavki.
Ovoliki broj obraćanja Sudu u Strazburu jasan je pokazatelj nepovjerenja koje građani imaju u crnogorsko pravosuđe, uprkos bajkama o nevjerovatnim rezultatima koje ono postiže, a koje nam serviraju institucije sistema.
Čini se da od ovako loše statistike ne može gore, ali nemojmo se zavaravati. Sud u Strazburu je u čak pedeset slučajeva utvrdio da je crnogorsko pravosuđe povrijedilo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, a u najvećem broju postupaka radilo se o povredi prava na pravično suđenje.
Crnogorskoj javnosti, svakako, najpoznatiji je i najsvježiji slučaj kompanije „KIPS“ koja je tužila državu zbog nemogućnosti da ostvari pravo na gradnju tržnog centra iako je za to ispoštavala sve zakonske pretpostavke. Aroganciju i neznanje bivšeg gradonačelnika Mugoše koji je stopirao plan biznismena Drekalovića građani će morati da plate iz svog džepa. Podsjećanja radi, radi se o iznosu od „tričavih“ 4,5 miliona eura i to će još biti i dobro ako ga Evropski sud ne uveća, s obzirom da je oštećena strana najavila žalbu na presudu.
Socijalistička narodna partija smatra da „trulih dasaka“ u crnogorskom pravosuđu još uvijek ima, da nikad nije urađeno ništa da bi one bile stvarno otklonjene, već da su učinjene samo kozmetičke promjene kako bi se zamazale oči javnosti i međunarodne zajednice. Ipak, istina uvijek izađe na vidjelo, pa su tako i građani sve više svjesni svojih prava i spremni da ih do kraja brane.
Foto – ilustracija: Emerging Europe