Категорије
Друштво

Обиљежена завјетна слава Мокрина-жеља да црква Сб.Варваре буде саборни храм

Данас је на Мокринама обиљежена завјетна слава овог мјеста  и Дан Светих Ћирила и Методија. У присуству вјерника који су поштовали мјере НКТ службу је обавио јереј Зоран Миљанић. Литургија је служена ван храма СВ. Варваре која потиче из средњег вијека  а у данашњем облику датира из 1642. Године.  Црква је у фази реконструкције и то је један од разлога због чега је служба одржана напољу али и због поштовања мјера НКТ.

У пригодној бесједи јереј Миљанић је истакао значај ове двојице мисионара хришћанства и културе и похвалио мјештане Мокрина који су обновили некадашњу традицију што још једном потврђује да у Боки култ Ћирила и Методија још увијек траје.

-Два наша оца, Грка,  донијели су нам византијско литургијски обред у интегралу. Донијели су нам језик, црквено словенски, старословенски, руско словенски, српско словенски, којим дан данас богослужимо. У задње вријеме смо почели да служимо на нашем, српском језику да би народ разумио –казао је јереј Миљанић и поручио да овај обред који су донијели светитељи морамо да чувамо.

Јереј Миљанић се осврнуо и на реконструкцију цркве која је у току и објаснио да су радови почели на паладуру илки црквеној пјевници а онда дошли на идеју да све обнове.

-Прије шест мјесеци слали смо пројекте за све наше цркве надлежнима у општини са предлогом да уђу у прорачун будуће  санације. Са секретарком за културу и образовање Аном Замбелић Пиштало смо се договорили да завршимо фрескопис у овој цркви и ако то урадимо ово ће бити прва црква на овим просторима у новије вријеме која ће бити рађена у фреско техници-казао је јереј Миљанић и навео да је Општина донијела рјешење да у року од три године исплати 17.600 еура за тај посао.  

Планирано је да се 80 квадрата уради у фрескопису а поред тога ће бити урађена нова пјевница, рестаурација олтара, престона плоча, климатизација, а када све то буде завршено, казао је јереј Миљанић, „настојаћемо да од овога храма направимо саборни за ово велико поднебље“.

Нада се да ће бити донација за овај велики посао  те да ће сви приложници бити уписани у љетописној књизи, како би сутра, послије 200, 300 година будуће генерације имале обавезу да то чувају и обнављају.

Izvor: https://www.rthn.me

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares