Категорије
СНП

Мр Данијела Ђуровић: Није лако бити жена у политици, али је задовољство крчити пут новим генерацијама

Мр Данијела Ђуровић, подпредсједница Социјалистичке народне партије и једна од кандидаткиња за посланицу Скупштини Црне Горе на листи коалиције “За бољу будућност” за портал Српске новине оцијенила је да живимо у друштву подијељеном по свим основама, у коме постоји велика опасност од “пуцања по свим шавовима”, због чега како каже и јесте члан коалиције која Црној Гори нуди помирење и стабилност.

* Да ли сте задовољни досадашњим током кампање и реакцијом грађана с обзиром да се спроводи у вријеме епидемије Ковид 19?

Црна Гора евидентно пролази кроз најтежи период од 90-тих до данас. Неодговона економска политика нас је довела у дужнику кризу, а епидемија корона вируса је само разголитила све слабости овог система. Живимо у подјељеном друштву по свим основама и велика је опасност пуцања по свим шавовима. Баш зато коалиција чији сам члан нуди Црној Гори помирење и стабилност. Од оздрављена економије, преко смањења социјалних и друштвених разлика, до искоријењавања криминала. Мислим да ће жене управо знати то да цијене, јер захтјевају сигуран амбијент у којем могу безбједно да подижу потомство. То је једноставно исконски инстинкт. Ова кампања не разликује се од осталих само по чињеници да се услед пандемије корона вирусом морамо организовати на другачији начин. Много је значајнији амбијент у којем се избори одржавају, а ту превсходно мислим на амбијент застрашивања, дискриминације, забране слободне ријечи, забрана окупљања и репресивних мјера према свим слободномислећим људима. Као друштво треба да тежимо чланству у Европској унији, а у пракси репресивни апарат државе укида право на темељне евопске и свијетске вриједности, као што су слобода вјере, кретања и говора. Доношење дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести је значајан елемент, али само кап која је прелила чашу у дугогодишњем трпљењу народа. Годинама се трпјела дискриминација при запошљавану, немогућност самог запошљавања, пада друштвеног стандарда, квалитетног лијечења, сиромаштво. Али када је дошло до угоржавања духовности, народ се пробудио и у једном даху сублимирао све неправде и сву немаштину која га је годинама притискала. На том духу борбе против неправде је и оформљена велика народна коалиција “За будућност Црне Горе” која заиста једина нуди помирење унутар саме Црне Горе и рјешења за излазак из вишедеценијских проблема.

* Очекујете ли да ће приморци знати адекватно да одговорена лоше потезе Владе и НКТ-а током епидемије који су резултирали лошом туристичком сезоном?

Вјерујем да ће не само приморци, већ сви становници наше државе дати прави одговор на катастрофалне одлуке Владе и њеног партијског НКТ-а. Ако знамо да се трећина економије државе заснива на туризму, да индустрије нема, а да пољопривреда, која је исто недовољна, такође зависи од квалитета туристичке сезоне, онда су мјере Владе, посебно оне о затварању граница, у најмању руку сулуде и суицидне. Познато је да око 80% туриста у Црну Гору долази из земаља региона и Русије, како онда објаснити забрану доласка људи из ових држава, па чак и у периодима када је епидемиолошка ситуација код них боља него код нас? Јасно се показало да струка не доноси одлуке већ политика, а резултате њиховог нерада ћемо посебно осјетити на јесен када се буду сводили сви рачуни од пропалог туризма. На црногорском приморју 80% становништва директно живи од туризма. Како тим људима објаснити да неће имати новца да опреме дјецу за школу и да спреме зимницу, да финансирају студије, а све због погрешних одлука политичара овог режима? Датум парламентарних избора је одабран управо да би се прикрила сва дубина економске кризе у којој се Црна Гора налази, али ипак вјерујем да смо сви дубоко свјесни укупне тежине ситуације и да ћемо дати адекватан одговор 30 августа.

* На чему ће бити фокус Вашег дјеловања уколико резултати на изборима 30. августа буду задовољајајући и опозиција освоји власт?

Поред чињенице да сам се у свом досадашњем радном и политичком ангажману борила за већу и квалитетнију заступљеност жена на свим нивоима и у свим сферама, сматрам да ћу свој додатни допринос дати по овом питању и са позиције нове власти у Црној Гори. Како припадам партији која је давно предложила закон о накнадама за мајке са троје и више дјеце, које су безочно укинуте великом броју корисница, сматрам својом личном обавезом да се свим мајкама та права врате. Као неко ко долази са приморја мој фокус ће бити и на управљању простором. Црна Гора је дубоко централизована држава иако је потписница многих декларација које захтјевају управо супротно. Сматрам да се локалним самоуправама мора вратити већина надлежности, а најважнија је управљање простором од планирања до располагања. Као приморка посебан акценат ћу ставити на сврисходност постојања јавног предузећа за управљање морским добром, на његово системско рјешавање и у крајњој мјери укидање. Најзначајнији ресурс које имају све приморске општине је управо појас морског добра. Неприхватљиво је да о њему одлучује Подгорица и што се тиче намјене, али и по питању убирања финансијских средстава. Никада неће бити оправдано да било ко из другог града зна и може боље од локалних предстваника грађана. Држава може задржати контролну улогу, али мјесто одлучивања мора бити на локалу. Ако тежимо европским вриједностима, онда се и у пракси морамо залагати за децентрализацију и уважавати вриједности и квалитет људи изабраних вољом народа на локалном нивоу.

* Имате искуство на одговорним руководећим пословима као и у политици довољно дуго да можете направити паралелу и истаћи разлике и предности тих функција са аспекта жене?

У Црној Гори на жалост жена у политици још увијек није правило већ изузетак. Додатне разлике се у културолошком смислу по овом питању примјећују између региона наше државе. Црна Гора још увијек робује предрасудама да је жени мјесто у кући и да је најодговорнија за подизање дјеце и одржавање домаћинства. Жене су навикле да без много помпе рјешавају све проблем и да дају брзе и квалитетне одговоре за све ситуације. Живимо у држави која се декларативно залаже за родну равноправност, али је пракса драстично другачија. Иако су жене спремне да преузму обавезе и вршења послова на радним мјестима, али и руководећих функција, као друштво смо обавезни да им створимо услове у којима са што мање оптерећења могу дати свој најквалитетнији допринос. При запошљавању жене не смију бити дискриминисане по основу брачног статуса и жеље за подизањем потомства. Женама, као у осталом и свим запосленима, мора се обезбједити радна и социјална сигурност како би и њихов допринос био максималан. Жене у политици и генерално на свим јавним функцијама и руководећим мјестима се показују као добри организатори и доносиоци брзих, кавалитетних и неоптерећујућих рјешења, што по правилу прати подршка породице. Није лако бити жена у политици, али је и велико задовољство када знамо да крчимо пут новим генерацијама младих и успјешних колегиница.

* Са којим предрасудама и проблемима сте најчешће били суочени у досадашњем раду?

Као неко ко је обављао више значајних функција у дужем временском периоду, од главног менаџера града, предсједника Скупштине општине, сада подпредсједника општине, морам да кажем да је свако вријеме носило своје бреме. Почеци су наравно били тежи, јер се окружење било доминантно мушко и жене су генерално прихватане као обавеза задовољавања форме, док се за тежину изговорене ријечи и уважавања ваљало изборити са много више напора. Наравно, сва су искуства индивидуална и не могу представљати правило у свим срединама. Данас је ситуација значајно другачија јер у мом непосредном окружењу много је више жена и на руководећим положајима и у политици и врло сам поносна што сам и ја допринијела томе. Сматрам да женама треба пружити шансу, мотивисати их и максимално се трудити да им се обезбједе услови у којима могу дати свој највећи допринос.

* Да ли сте задовољни процентом учешћа жена у политици и шта по Вашем мишљењу треба урадити да би се жене мотивисале да буду активније учеснице у процесима и на мјестима одучивања? Колико је и зашто то важно за развој ЦГ друштва које је традиционално?

Сви желимо стабилно друштво и просперитетну државу. О томе колико жена је заиста присутно у политици, често волим да кажем да живим за дан када се законска дефиниција “мање заступљени пол” неће односити на жене. Чињеница је да су мушкарци много више политички и уопште друштвено ангажовани, те да доминирају и на мјестима одлучивања. Међутим, као демократско друштво, не смијемо робовати квотама и законским обавезама, већ сви лично морамо дати допринос да се квалитетне жене једнако третирају као и квалитетни мушкарци, у потпуној равоправности од броја, односа према њима, па до награде за њихов рад. Црногорско друштво јесте традиционално, али ако желимо модерну и просперитену Црну Гору, онда морамо једнакост промовисати на свим нивоима и у свим аспектима, па и овом.

Izvor: Srpske novine

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares