USKORO PRES KONFERENCIJA NA KOJOJ ĆE JAVNOSTI BITI PREDSTAVLJENO ŠTA TO OČEKUJU BUDVANI OD NOVE VLASTI…
Месец: октобар 2020.
ROBNU KUĆU BEOGRAD UMJESTO U TRŽNI CENTAR PRETVORITI U MODERNU GALERIJU
Uprava Glavnog grada još jednom je pokazala da preferira da ide linijom manjeg otpora, odnosno da gradske probleme rješava onako kako joj je lakše. Tako je u slučaju nekadašnje Robne kuće Beograd odlučila da istu proda i omogući njeno pretvaranje u tržni centar, umjesto da uloži u kulturu i potrudi se da u ovom objektu dobijemo modernu galeriju koja fali Podgorici.Svjesni smo da bi rekonstrukcija ovog objekta i ulaganje u galeriju iziskivali veliki novac, ali takođe smatramo da bi se u narednom vremenu ta investicija isplatila, a Podgorica bi se našla na listi gradova koji u svojoj ponudi ima mjesta na kojima se mogu pogledati djela takvih velikana kao što su Lubarda, Milunović, Tošković, Stanić, i mnogih drugih. Odbor SNP Glavnog grada Podgorica smatra da tržnih centara u Podgorici ima dovoljno, te da bi jedan objekat namijenjen kulturi bio pravo osvježenje za naš grad. U Podgorici živi preko 200 akademskih slikara, pa bi im trebalo učiniti dostupnim ovaj prostor u kojem bi mogli da predstave svoj rad. Na taj način afirmisalo bi se njihovo stvaralaštvo, a oni ne bi bili prinuđeni da za svaku izložbu izdvajaju ogromna sredstva za galerije u velikim evropskim gradovima. Na jednom takvom mjestu, pored crnogorskih, mogla bi da se nađu i djela internacionalnih umjetnika, što bi dodatno doprinijelo prepoznatljivosti Podgorice u Evropi i svijetu. Veliki evropski i svjetski gradovi ogroman značaj posvećuju kulturi, pa se često u strogom centru grada mogu naći muzeji i galerije. Koda nas se dešava da godinama nema nijedne stalne postavke, pa turisti nemaju šta da vide kada dođu u Podgoricu. Vrijeme je da se takvo stanje promijeni i da se učini sve da naš grad pronađe svoje mjesto na kulturnoj mapi Evrope. Foto: Bankar.me
Категорије
Šćekić: Vojska treba da služi narodu
Predstavnici SNP CG pružili podršku mještanima Sinjajevine
Predsjednik Opštine Berane Dragoslav Dado Šćekić, poslanik SNP-a Dragan Vukić i nekoliko funkcionera te partije došli su na Sinjajevinu da pruže podršku čuvarima te planine.Šćekić je rekao da je došao kao građanin i potpredsjednik SNP-a da im kaže da su tu da ih kao buduća vlast podrže.“Vojska je narodna i treba da služi narodu i mi ćemo to, kao nova većina obezbjediti. Vojska treba da vježba, ali se ne smije konfrotirati sa narodom“, poručio je Šćekić.
Socijalistička narodna partija Crne Gore smatra nedopustivim to što odlazeća Vlada Duška Markovića koristi poslednje dane na vlasti kako bi uhljebila sebi odane članove.
O kolikoj se zloupotrebi pozicije i moći radi svjedoči informacija da je za svega mjesec i po dana od izbora Vlada imenovala više od sedamdeset funkcionera na pozicije u državnim resorima i državnim preduzećima. U istom periodu dodijelila je i šest koncesija, od čega su četiri dobile firme Bemaks i Euromiks beton. Većina imenovanih funkcionera je bliska dugogodišnjoj vladajućoj koaliciji, koja je izgubila većinu na izborima 30. avgusta. Na taj način Marković i ekipa nastoje da zahvale svojim članovima i podržavaocima na lojalnosti koju su pokazivali svih ovih godina, ali očigledno i da zakomplikuju posao koji očekuje buduću Vladu koju će voditi nekadašnja opozicija.SNP CG poziva Duška Markovića da prestane sa ovakvom praksom, da ne zloupotrebljava funkciju koju još uvijek obavlja i da se prema resursima države i budžetu koji pune svi građani ne ponaša kao da su njegova đedovina. Ono što je sigurno jeste da će svaki ovakav postupak biti preispitan po stupanju nove Vlade na dužnost, pa bi bilo dobro da i Makrović i njegovi pomagači malo prikoče u besprizornim i štetnim aktivnostima koje ovih dana sprovode.
Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа
На куполама Саборног храма Светог Патријарха српског Макарија, који се гради у Плужинама, у недјељу 18. октобра 2020. постављена су крсна знамења.
Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа.
Са грађевинским подацима будућег Саборног храма, првог на нашим просторима који је посвећен Светом Патријарху Макарију Соколовићу, упознао нас је дипл. инж. грађ. Војин Благојевић, члан Одбора за изградњу Храма, који уједно и врши главни надзор над извођењем радова.
У питању је архитектонски прелијепа грађевина, јединствена не само у Црној Гори, већ и шире. Смјештен је у најужем дијелу Плужина, на парцели површине 4.200 метара квадратних. Бруто површина крипте храма, наводи Благојевић, је 445 метара квадратних, док је бруто површина саме цркве 263, 32 метра квадратна. Највисочија тачка од плафонске плоче крипте до врха крста је око 17 метара.
Да подсјетимо да су темељи крипте храма освештани 30. октобра 2016. а камен темељац за цркву, на празник Успења Пресвете Богородице 2017. положио је Његово преосвештенство Епископ Јоаникије уз саслужење надлежног пароха и игумана манастира Пива и Заграђе.
„Радови иду убрзаном динамиком с обзиром на величину објекта и веома захтјевно конструктивно рјешење, које је изискивало велики напор не само за извођача, него и за надзор. До сада је урађена комплетна конструкција; сви бетони на објекту, уграђена је вањска столарија, осим врата на крипти и на цркви, која ће врло брзо бити стављена у производњу. Урађена је прва рука малтера као подлога за пиковану фасаду којом ће бити обложен храм. Ради се камено цокло, метар и по висине око храма. Црква се, ових дана, покрива и надамо се да ће, отприлике, за три седмице бити под кровом.
Крстове смо набавили заслугом нашег извођача, Валерија, који је из Украјине. Он је поклонио један крст, а ми смо купили преостала два. Ради се о материјалу изузетног квалитета, који се производи у једној фабрици у Украјини. У питању је оригинални лим, легура титанијума и веома је постојан. Таквим лимом је покривен храм у Бару. Испитивали су га, држали закопаног четири године у земљу, и није се уопште промијенио“, објашњава Благојевић, додајући да су веома задовољни извођачима радова, који свој посао раде квалитетно и стручно.
Благојевић се нада да ће, са подизањем Саборног храма, доћи до духовне и свеукупне обнове Пиве, те да ће се народ вратити и населити пивски крај, као што је некад било.
„Пива је расељена и тежак је материјални положај народа у Пиви. Угашене су фабрике, пољопривредна газдинства, међутим, пивски народ је, кроз своје изабране представнике, преко СО Плужине и уз подршку градоначеника Мијушка Бајагића, који је, иначе, предсједник Одбора, кроз буџет, сваке године, опредјељивали значајна средства за градњу Саборне цркве. До сада је Општина, према подацима којима располажем, уложила око 250 хиљада евра. Народ је прилагао колико је могао. Треба, наравно, истаћи да је земљиште приложио Чедо Поповић, власник Царина, који је дао додатно и 10 хиљада евра. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, приликом освештања темеља храма, је приложио 20 хиљада евра; за лим, којим покривамо храм, новац је дао и довезао га из Украјине у Црну Гору Бато Богдановић, отац нашег прослављеног кошаркаша Богдана Богдановића. Морам да поменем и наше извођаче, који, кроз рад и кроз друге видове, прилажу значајна средства и труд да би помогли изградњу Храма. У питању су фирме Еурозокс и Интермост из Подгорице и Данилограда, чији власницима су Гојко и Жељко Шљиванчанин“, казао нам је Војин Благојевић.
Веома је задовољан, до сада, урађеним послом, с обзиром на, како оцјењује, величину храма и финансијске могућности.|
„Планирамо да у овој и наредној години објекат буде завршен комплет споља, као и сви радови на уређењу, на крипти с вањске стране, а унутра планирамо да урадимо фреско малтер на читавој цркви, уградиће се вањска столарија, врата. Ако наредне године будемо могли да уградимо и иконостас, а то ће наше Владике са свештенством процијенити, можда би се могло служити. Велико освећење ћемо причекати, јер је ово веома захтјеван посао и тек нам предстоје велики радови и велика улагања, која су потребна за фрескопис, иконостас, струју, инсталације, гријање. Надамо се да ће храм, ако Бог да, догодине бити омалтерисан, са урађеним иконостасом и подом у цркви, што је, по нашем мишљењу, чудо, јер смо за кратко вријеме одрадили велики посао“, каже са задовољством Војин Благојевић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Kako bi preduprijedili eventualne nesuglasice, ali i to da njihova borba za planinu dobije političku dimenziju, iz Građanske inicijative “Sačuvajmo Sinjajevinu” pozvali su juče sve koji dolaze da to čine bez ikakvih političkih i vjerskih obilježja
Ministarstvo odbrane za danas je najavilo početak vojne vježbe na Sinjajevini, gdje ih čekaju mještani koji se tome protive, eko-aktivisti, planinari, ljubitelji prirode…
Oni su i minulu noć proveli na Savinim vodama, na lokaciji Margita, gdje je predviđeno gađanje minobacačima.
Sinoć su im se pridružili i čuvari Bukovice, koji su “preuzeli stražu”. Tokom dana, branitelje Sinjajevine posjetilo je više desetina građana iz nekoliko opština.
Dan su proveli uz vatru, razgovarajući o mogućnostima koje ta planina pruža stočarima, sakupljačima lekovitog bilja, turistima, ali i svim građanima Crne Gore.
Tokom dana, pojedini članovi jedne od grupa građana koja je došla da pruži podršku, insistirali su da se na mjestu gdje se bije bitka za Sinjajevinu vijori crnogorska trobojka, što su čuvari te planine odbili, objašnjavajući da je zaštita pašnjaka ekološka priča.
Nepunih pola sata oko kampa u kom su čuvari planine, bile su istaknute državna i stara crnogorska zastava, nakon čega je preovladao razum i ostali su istaknuti samo transparenti kojima se traži zaštita planine.
Kako bi preduprijedili eventualne nesuglasice, ali i to da njihova borba za planinu dobije političku dimenziju, iz Građanske inicijative “Sačuvajmo Sinjajevinu” pozvali su juče sve koji dolaze da to čine bez ikakvih političkih i vjerskih obilježja.
“Okupila nas je planina i ona je naš glavni cilj. Kada dobijemo ovu borbu biće vremena da razvijemo barjake. Dobrodošli na Sinjajevinu da složno branimo planinu”, poručili su.
Petar Glomazić iz te GI tokom dana okupljenima je pričao o značaju zaštite Sinjajevine ne samo za ljude koji na toj planini napasaju stoku, već i zbog vrijednih, a još neistraženih arheoloških nalazišta.
Stočari sa Sinjajevine sinoć su ponovili da sa planine neće otići dok ne dočekaju, a kako su kazali, nadaju se i isprate vojsku.
“Nadamo se da će pobijediti razum, a ne inat odlazećeg ministra Predraga Boškovića. Od kada je borba za Sinjajevinu počela on pokušava da nas etiketira kao državne neprijatelje koji se bore protiv napretka vojske, što je neistina. Mi na ovom mjestu branimo Crnu Goru od njenih neprijatelja, a neprijatelj je onaj ko želi da je uništi”, kazao je Aleksandar Milatović iz GI “Sačuvajmo Sinjajevinu”.
Izvor: https://www.vijesti.me
Predsjednik Mjesne zajednice Milovan Labović tvrdi da je koncesionar, prema podacima iz katastra, kod šest vlasnika kupio ukupno pola hektara zemljišta.„Šta ćemo sa ostalih 36 porodica, koje ne daju svoja imanja“, kazao je on
Nećemo dati obraz, svoju zemlju i svoje živote. Mi nemamo gdje odavde, ne postoji finansijski sredstva za koja ćemo da damo slobodu i vodu. Ova voda treba da ostane našoj đeci. Mi svoj život za njihove pare mijenjati nećemo. Ako imaju pare neka ulože u svoja sela, svoje zajednice… Nama njihove pare ne trebaju – poručili su mještani Kraljskih Bara sa još jednog okupljanja protiv gradnje malih hidroelektrana (mHE) na tri vodotoka u tom selu.
Mještani su sredinom jula obustavili radove na izgradnji mHE na vodotocima Crnja, Ljubaštica i Čestogaz za koje je koncesiju dobila firlma „Dekar“.
Kako je kazao predsjednik Mjesne zajednice (MZ) Milovan Labović, komentarišući izjave vlasnika „Dekara“ Momčila Miranovića, „mještani Kraljskih Bara nijesu naprasno, već organizovano, javno i transparentno krenuli u odbranu svojih rijeka“.
Labović tvrdi i da je koncesionar, prema podacima iz katastra, kod šest vlasnika kupio ukupno pola hektara zemljišta.
„Šta ćemo sa ostalih 36 porodica, koje ne daju svoja imanja? Zaustavili smo mašine u pokušaju krađe Čestogaza, na kojem je naporavljena devastacija životnog prostora i ekološka katastrofa, ali i povrijeđena imovina koja je privatno vlasništvo, a bez zaglasnosti vlasnika… U međuvremenu je podneseno nekoliko krivičnih prijava protiv koncesionara, zbog uzurpacije privatne imovine. Koncesionar mora na sudu da dokaže kako je uzurpirao privatnu imovinu bez saglasnosti vlasnika“, rekao je predsjednik MZ.
Labović je podsjetio i da je 2008. „Dekar“ dobio koncesiju za vodotok Crnja, a da se tri godine kasnije pominju već tri mHE Crnja, Ljubaštica i Crni Potok.
„Zbog čega se koncesionim ugovorom dodjeljuje koncesija na Crnom Potoku, a koncesionar započetom vodobranom pokušava da ukrade vodotok Čestogaz koji je desna pritoka Ljubaštice? Zbog čega kontroverzni Eleborat o procjeni uticaja na životnu sredinu na terenu priznaje samo jednu zaštićenu životinjsku vrstu, a ima ih mnogo više? Kako je došlo do produženja građevinske dozvole? Kada je to koncesionar gradio puteve za potrebe MZ, gdje su ugovori i sporazumi koji mogu da potvrde takve izjave i šta je to što bi lokalnu zajednicu obavezivalo na saradnju, ukoliko se koncesionar ne poziva na pojedinačne pregovore sa pojedinim mještanima?“
To su, prema Labovićevim riječima, pitanja na koja bi koncesionar trebalo da odgovori.
Labović je pozvao mještane Kraljskih Bara, koji imaju drugačije mišljenje oko gradnje mHE od većinskog u tom selu, da dođu i da argumentuju svoje stavove. Biće, rekao je, dobrodošli „ali da ih ne predvodi koncesionar“.
Predsjednik MZ je poručio da mještane Kraljskih Bara ne može dijeliti niko, podsjetio da su protesti počeli mjesec i po prije parlamentranih izbora, te, kako tvrdi, nije bilo nikavog političkog uticaja.
Vladimir Novović je podsjetio je na „na brojne manjkavosti Eleborata o procjeni uticaja na životnu sredinu“. Taj dokument, tvrdi on, čak ni prije 10 godina kada je rađen nije bio odraz stvarnog stanja na terenu. Novović smatra da je za raskid koncesionih ugovora dovoljan i sama činjenica da nema saglasnosti mjesne zajednice kada je riječ o realizaciji tih projekata.
On je još jednom pozvao nadležne na državnom i lokalnom nivou da odgovore na zahtjeve mještana Kraljskih Bara, a za poništenje koncesionih dozvola, rekao je, imaju dosta argumenta.
„Prostorni plan posebne namjene za Bjelasicu u Komove nije smio da dozvoli da se u Parku prirode Komovi rade mHE. Preveliki je zbirni uticaj mHE i auto-puta… Mještani su odlučni – rijeke neće dati“, kazao je on.
„Čak i minimalni radovi na mHE izazvali brojne posljedice na terenu“
Prema riječima Novice Dragojevića, „iako do sada nije izvedeno više od pet odsto radova na mHE već se mogu sagledati negativne posledice“.
„Naime, koncesionar je pripremajući, ili tačnije, proširujući pistojeću putnu mrežu ka planiranim vodozahvatima na Crnji i uz vodotok Ljubaštica, 2017. godine izveo radove koji su narednom zimskom periodu izazvali eroziju i pokretanje klizišta na tri lokacije. Prva lokacija je upravo mjesto planirano za mašinsko postrojenje, gdje se iznad poravnatog terena pokrenulo klizište. Zemljište se pokrenulo čak i na udaljenosti više od sto metara i u blizini Regionalnog puta Mateševo-Andrijevica, pa postoji opsnost da bude ugrožena ta saobraćajnica,“ tvrdi on.
Time je, kaže Dragojević, ugrožena privatna imovina jednog od mještana. Drugo klizište je, objašnjava, nastalo u prostoru Crnje, „gdje je došlo do urušavanja šumskog puta“. Treća lokacija je u mjestu mjestu Barice, pored vodotoka Ljubaštica, gdje se, takođe, objašnjava Dragojević, urušio put.
„Postavlja se pitanje da li se išta smije dirati i popravljati kako se ne bi ponovo pokrenulo klizište koje ima tendenciju ugrožavanja imovine pa čak i stambenog objekta jednog od mještana. Inače, na ovom mjestu poznat je lokalitet pod nazivom Klizište. Žitelji ovog područja znaju sva potencijalna mjesta i imaju iskustvo i dovoljno je bilo konsultovati ih i imati precizne i tačne podatke o potencijalnim klizištima“, kaže on.
Na osnovu toga, tvrdi Dragojević, da se zaključiti da Eleborat o procjeni uticaja na životnu sredinu nije urađen prema stvarnom stanju potrebe procjene u toj i drugim oblastima. Pored toga, prilikom proširivanja i prilagođavanja puta, ali i radovima na vodotoku Čestogaz, tvrdi on, „na najgrublji način je trajno narušen biodiverizitet“.
Izvor: https://www.vijesti.me
Ugostitelji su dali rok od 48 sati, smatrajući da oni nijesu jedini krivci zbog loše epidemiološke situacije
Članovi Udruženja ugostitelja Budve, njih više od 40 vlasnika restorana, kafea, i ostalih ugostiteljskih objekata, pozvali su Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti i Vladu da preispitaju odluku o zatvaranju ugostiteljskih objekata.
Oni su dali rok od 48 sati, smatrajući da oni nijesu jedini krivci zbog loše epidemiološke situacije, navodeći da će zatvaranjem lokala oko dvije hiljade ljudi ostati bez posla.
Ugostitelji, okupljeni na protestu na trgu ispred Staroga grada, tvrde da nisu tačni podaci na osnovu kojih se Budva našla u „grupi tri“ kada je u pitanju uvođenje restriktivnih mjera, a država je pozvana da ukoliko “prepisuje odluke iz inostranstva”, da to učini i kada su riječ subvencije i odmah isplati ugostiteljima kako bi radnicima mogli dati plate.
Institut za javno zdravlje sinoć je saopštio da je stopa obolijevanja od koronavirusa u Budvi, Ulcinju, Cetinju, Kolašinu i Žabljaku iznad 800 na 100.000 stanovnika čime automatski prelaze u „grupu tri“ opština u kojima će se od ponedjeljka i u narednih 14 dana primjenjivati pooštrene protivepidemijske mjere i to:
– Zabrana rada ugostiteljskih objekata (restorani, kafane, kafeterije, hotelski restorani osim za goste hotela)
– Zabrana okupljanja u objektima stanovanja licima koja nijesu članovi zajedničkog porodičnog domaćinstva
Predsjednik Udruženja, Vido Markićević, kazao je da nijesu saglasni sa zatvaranjem ugostiteljskih objekata.
“Postoje druge branše koje su dozvoljene, ne znam zbog čega ne možemo raditi. Žao nam je što je epidemiološka situacija u Budvi takva kakva jeste, ali mi smo se od prvoga dana pridržavali svih mjera NKT-a. Nijedan naš kolega, niti jedan zaposleni nije bio zaražen koronavirusom. Ova mjera će nam dodatno usložiti naše poslovanje. Bez subvencija, koje treba Vlada da da i to ne u iznosu od 50 odsto, već 100 odsto. Bojimo smo da ćemo se da ovo što smo prethodnih šest, sedam mjeseci trpjeli ekonomski udar, bili odgovorni, držali radnike, da nećemo moći izdržati ovu mjeru. Mnogi ugostitelji se neće moći oporaviti i nastaviti da rade. Bojim se da će doći do velikih protesta naših radnika, jer nećemo moći isplatiti plate”, poručio je Markićević.
Ugostitelj Nikola Buzdovan ocijenio je podaci koji čine kumulativnu incidenciju za Budvi nijesu ispravni.
“Imamo činjenično stanje da u Budvi postoje 32 hiljade zdravstvenih knjižica , a nama su računali na 20 hiljada stanovnika. Tako da dajemo rok od 48 sati da se preispitaju podaci i da na osnovu toga donesu nove odluke. Nemamo u Udruženju nijednog zaraženog, niti jednu kaznu za nepoštovanje mjera. Nemamo nijednu kaznu ni kada je riječ o zabrani pušenja. Smatramo da ne možemo biti krivci za sve što se dešava. Ako se u slučaju korone već bavimo prepisivačkom politikom stranih zemalja, za šta nemamo ništa protiv, ali onda ajmo da tu politiku prepišemo do kraja. Sve zemlje koje donesu pvakve odluke prate i subvencije i do 500 eura. Ovdje smo danas da izrazimo protest da nam se prilikom zatvaranja isplate subvencije kako bi naši zaposleni opstali. Nama je najlakše da zatvorimo lokale ove zime. Ali dvije do tri hiljade zaposlenih bi ostalo bez posla. Ovdje nijesmo da prijetimo, već želimo da ostanemo ono što smo bili uvijek”, nazao je Buzdovan.
Ugostitelj Luka Vučković je ponovio da će, ukoliko se ovakva mjera sprovede, zaposleni će ostati bez posla.
“Imali smo mnogo tešku sezonu, rijetko ko je uspio da ima i 30 odsto od prometa od prošle godine. Čeka nas zima, nećemo imati ni dočeka Nove godine, treba da se nešto uradi da se spasimo, da se nadje neki kompromis. Moramo da se traži način da mi radimo i da bam instutucije to omoguće”, kazao je Vučković.
Izvor: https://www.vijesti.me
Daćemo imena kada dobijemo resore
Predsjednik Socijalističke narodne partije (SNP) Crne Gore Vladimir Joković saopštio je za „Dan“ da ta stranka neće predlagati kandidate za članove nove vlade dok ne bude jasno koje će resore dobiti. On je istakao da SNP ima brojne kvalitetne kadrove, ali da neće licitirati imenima.
– O tome će biti obaviješten i mandatar Zdravko Krivokapić. Dakle, sačekaćemo da vidimo koje ćemo resore dobiti. U svakom slučaju, SNP ovdje ima i statutarno ograničenje. Prema statutu naše stranke, glavni odbor bira kadrove koji će biti predstavnici naše stranke u organima vlasti. To važi i za ministre. Prema tome, sačekaćemo da vidimo koje ćemo resore dobiti, pa će glavni odbor donijeti odluku – pojasnio je Joković.
On je istakao da očekuje da Crna Gora uskoro dobije novu vladu, istinski demokratsku.
U toku su pregovori o formiranju nove vlade Crne Gore. Mandatar Zdravko Krivokapić je na parlamentarnim izborima 30. avgusta predvodio koaliciju „Za budućnost Crne Gore”. Kako je Krivokapić ranije saopštio, predlog sastava nove vlade trebalo bi da bude gotov do 10. novembra.
Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović prihvatio je ranije inicijativu nove vladajuće koalicije da za mandatara za sastav nove vlade predloži Zdravka Krivokapića. To je bio epilog prvog konsultativnog sastanka predsjednika Crne Gore sa liderima parlamentarne većine Zdravkom Krivokapićem, Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem.
U poslednjoj izjavi datoj TV Prva 13. oktobra, Krivokapić nije želio da otkriva ko će biti na čelu bezbjednosnih službi, ali je istakao da tu oblast treba prepustiti profesionalcima.
– Došlo je vrijeme da taj sektor treba da brine samo o bezbjednosti Crne Gore i njenih građana, da to bude kompetentan profesionalac koji ne razmišlja partijski i ne služi jednom čovjeku – kazao je tada Krivokapić.
Lideri tri opozicione koalicije su 9. septembra usaglasili principe na kojima će počivati buduća vlast, a koji, između ostalog, podrazumijevaju saradnju sa NATO-om, kao i da će odgovorno sprovoditi sve međunarodne obveze koje je država preuzela, jačati saradnju s Alijansom i predano sprovoditi sve reforme potrebne za punopravno članstvo Crne Gore u EU.
Moramo prevazići ekonomsku diskriminaciju
Različitost i tolerantnost su preduslov za izgradnju mostova koji će da nas spajaju, kako bi Crna Gora bila bolje mjesto za život, kazao je mandatar Zdravko Krivokapić nakon prekjučerašnjeg sastanka sa liderom Bošnjačke stranke (BS) Rafetom Husovićem. Krivokapić je na Tviteru napisao da su svjesni da zajedničkim djelovanjem moramo prevazilaziti ekonomsku diskriminaciju, kako naši građani ne bi morali odlaziti sa svojih ognjišta.
– Povjerenje, poštovanje, razumijevanje i iskrenost treba da budu mjera našeg budućeg djelovanja. To je zaključak nakon konstruktivnog sastanka koji sam imao sa predstavnicima Bošnjačke stranke – istakao je mandatar.
Husović je kazao da će BS na sjednici glavnog odbora u nedjelju odlučiti da li će biti dio vlasti.
Sastanak sa predstavnicima medija i NVO
Mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić razgovarao je juče sa predstavnicima dijela medija i nevladinog sektora. On je rekao da će saradnja sa medijima i nevladinim sektorom biti visoko na dnevnom redu nove vlade.
Izvor: DAN