Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац састао се са Делегацијом Амбасаде Руске федерације у Црној Гори, савјетником Амбасаде, Николајем Рудајевим и првим секретаром Амбасаде Суботином Тимуром.
Предсједник је на састанку, одржаном у згради Општине, истакао да
Општина Беране традиционално одржава добре односе са Русијом и да ће
тако наставити и у наредном периоду.
Упутио је позив
амбасадору, Њ. Е. Владиславу Масленикову да посјети Општину Беране и
предложио да наш град посјете и руски инвеститори.
Савјетник
Амбасаде, Николај Рудајев казао је да је Беране за Руску федерацију
посебан град јер локална власт има добру намјеру у свим сферама свога
дјеловања.
Саопштио је да амбасадор приликом наредне посјете
Беранама има намјеру да говори о конкретним пројектима, јер успјех лежи у
заједничком раду.
„Црна Гора је наш пријатељ и ми то као држава доживљавамо„, казао је Рудајев.
Састанку су присуствовали и потпредсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић, одборник Борис Боричић, менаџер Општине Владимир Ђаковић, директор Комуналног предузећа Саво Вучетић, шефица Кабинета предсједника Општине Дубравка Јованчевић, шеф Бироа за односе са јавношћу Никола Урошевић, савјетница у Служби Скупштине Јасмина Ђукић и савјетник у Служби предсједника Миомир Војиновић.
„Ни лијево, ни десно. Правац Нови“, освојила је 27,44 одсто гласова или 10 мандата, ДПС – СД 21,4 (8 мандата), За будућност Херцег Новог 19,5 (7 мандата), Новска листа 19,2 (7 мандата), УРА 7,8 (2 мандата) и Права 4,4 (1 мандат)
На данашњим изборима у Херцег Новом учествовало је пет коалиција и једна листа, а право гласа имало је нешто више од 25.500 бирача који су гласали на 51 бирачком месту.
На 76 одсто обрађаних гласова, према пројекцији коалиције “Ни лијево, ни десно – правац Нови” ова листа је освојила нешто више од 28 посто гласова, док је коалиција “Европски тим за Херцег Нови” освојио 21 одсто, “За будућност Херцег Новог” – 19 одсто, Новска листа 19 , УРА – 7 одсто и Права – 4 одсто.
То значи да на обрађених 76 одсто гласова и пројекције Демократа коалиција “Ни лијево, ни десно, правац Нови” ће имати 10 одборника, коалиција “Европски тим за ХН” – 8, Новска листа и коалиција око Демократског фронта по седам, УРА два и коалиција око Праве један.
„Желим да изразим велико задовољство како у име коалиције за Будућност Херцег Новог и Боке, тако и у своје лично име и да кажем да је данашњи дан у Новом протекао мирно, казао је носилац листе ЗБХН Иван Отовић.Прегледач видео записа00:0000:38
Испред коалиције окупљене око Демократа Тамара Вујовић је казала да имају трендове које показују да су најјача коалиција и да ће резултат показати да је опозиција на историјском минимуму.
„Историјска побједа значи да ДПС и њихови партнери ће коначно имати 1/4, а партија на власти 3/4 тако да ће опозиција бити на историјском минимуму“, казала је Вујовић.
Новљани су на данашњим изборима бирали 35 умјесто досадашња 34 одборника за локални парламент.
Демократска Црна Гора саопштила је да је до 20 часова излазност 66,37 одсто или 16.984 бирача.
Излазност на локалним изборима 2017. године до 20 часова износила је 66,95 одсто или 16.689 бирача.
Локални избори у Херцег Новом, граду на црногорском приморју, су други по реду локални избори од промјене власти у августу 2020. када су парламентарну већину освојили заједно Демократски фронт (ДФ), Демократе и грађански покрет УРА, а Демократска партија социјалиста (ДПС) је након тродеценијске власти прешла у опозицију.
На последњим изборима у Херцег Новом 2017. године највише мандата освојили су заједно Демократе (девет) и ДФ (четири) који су формирали власт, док је ДПС иако је појединачно освојила највише, 12 мандата, остала у опозицији.
Демократска партија социјалиста последњи пут је имала власт у Херцег Новом од 2014. до 2017.
Власт у Херцег Новом дуго већ држе партије које су годинама биле у опозицији и које од последњих парламентарних владају на државном нивоу.
Према попису из 2011. године у Херцег Новом живи нешто преко 30 хиљада становника од којих се готово половина, 49 посто изјашњавају као Срби.
Црногораца је 33 одсто, а Хрвата два одсто док је Бошњака и Албанаца мање од једног процента.
Поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом, предсједник Општине Беране, Тихомир Богавац и савјетник Амбасаде Руске федерације у Црној Гори, Николај Рудајев положили су вијенац на споменик, једном од највећих војсковођа у Другом свјетском рату, генералу Георгију Константиновичу Жукову у Цветном парку, у Беранама.
Предсједник Богавац је овом приликом истакао да је Дан побједе над фашизмом један од оних датума, који подједнако морају славити и дјед и унук, и отац и син, јер слобода, мир и живот достојан човјека немају цијену.
„Истовремено, његујући свијетле традиције антифашизма, отварамо новим генерацијама врата демократије, европских вриједности и стандарда, којима и тежи град Беране, и наша Црна Гора. Због свега тога и данас је тренутак да још једном, са овог мјеста, код споменика, славном војсковођи Георгију Константиновичу Жукову, упутим поруке мира, суживота и поштовања различитости, јер само тако чувамо и баштинимо вриједности и Дана побједе, и Дана Европе“, казао је предсједник Општине.
Полагању вијенца присуствовали су и први секретар Амбасаде Суботин Тимур, потпредсједник Скупштине општине Горан Киковић, одборник Борис Боричић, менаџер Општине Владимир Ђаковић, директор Комуналног предузећа Саво Вучетић, шефица Кабинета предсједника Општине Дубравка Јованчевић, шеф Бироа за односе са јавношћу Никола Урошевић, савјетница у Служби Скупштине Јасмина Ђукић и савјетник у Служби предсједника Миомир Војиновић.
Дан побједе се обиљежава у знак сјећања на 9. мај 1945. године и капитулацију Њемачке у Другом свјетском рату.
Подсјетимо, генерал Георгиј Жуков, најистакнутији совјетски маршал током Другог светског, рођен је 1896. године. 1915. је приступио коњици царске армије. Борио се у редовима Црвене армије након револуције 1917. када је стекао велике похвале од свог комесара Стаљина. Иако најславнији Стаљинов генерал током 1940-их, совјетски лидер га је након Другог свјетског рата маргинализовао и прекомандовао у регион Одеса, данашња Украјина. Пошто је на кратко вратио популарност након Стаљинове смрти 1955., наредни совјетски лидер Никита Хрушчов га је отпустио 1957. Генерал Жуков је преминуо 18. јуна 1974. године.
PARTIJA „1 ZAPOSLENI – 4 GLASA“ NE MOŽE DA PRIČA O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
Danas su se iz Savjeta mladih bivše vladajuće klike oglasili da nam ukažu kako smo tobož stranka konzervativne desnice i retrogradnih političkih načela.Isti onaj Savjet mladih čija je stranka baštinila čuvenu „evropsku demokratsku vrijednost – 1 zaposleni 4 glasa“. Isti onaj Savjet čiji glasači unazad nekoliko nedelja protestuju protiv, valjda, skretanja sa evropskog puta. Uz to pjevajući čuvene antifašističke pjesme „stići će Vas naša ruka i u Srbiji“, „Srbe na vrbe“ i sl.I jeste red da takve uzdanice „antifašističke borbe“, osude bilo koga ko se drzne da od njih preuzme štafetu „antifašizma“ u Crnoj Gori.Pa nam onda taj Savjet ukazuje kako se trebamo informisati o procesu evropskih integracija. Savjet stranke koja je uspjela da zatvori (i to privremeno) čak 3 poglavlja od potrebnih 35. Savjet stranke kojoj bi po broju korupcionaških afera zavidjeli u Južnoj Americi.Može biti da su vrijednosti antifašističke Evrope oslikani u dodjeli stanova funkcionerima, sudijama i tužiocima po „rekordno visokim cijenama“ od 40 eura po kvadratu koje Evropa ne pamti. Ili pak u čuvenoj prijetnji bivšeg predsjednika Vlade kako će dobar dio stanovništva na traktorima da protjeruje iz Crne Gore. Antifašistički, zar ne!Prije nego što mladi DPS-a počnu da pričaju o tome ko može samostalno na izbore, treba da se prisjete čuvenih izbornih epizoda, u kojima su širom Crne Gore nicali glasovi manjina tamo gdje ih nikad nije bilo. Pa se tako pretakalo iz šupljeg u prazno, ne bi li manjinske stranke namakle još koji mandat da podrže tog političkog „gorostasa“. Jer, izgleda nije bio dovoljan sav državnički aparat i raspoloživa sredstva, resorna ministarstva, DPS privrednici.
Љубо Чупић, осуђеник на смрт смиjао се смрти у лице, а због његовог осмиjеха туђин jе застао, џелати су оборили очи и пушчане циjеви пред њим…
На данашњи дан 1942. године стриjељан jе народни хероj Чедомир Љубо Чупић, из Никшића, патриота и jунак, чиjи jе осмjех постао симбол отпора Црне Горе и Балкана окупаторима.
Априла 1942. године партизана Љуба Чупића заробили су четници на Кабленоj Главици у околини Никшића. У затвору гдjе jе био звjерски мучен, како би издао друге партизане, мучитељима jе показао само презир: “Jа сам командант партизанске чете и комуниста. Ви националисти сте обичне слуге окупатора. Презирем вас, као лjудска ништавила. Поручите моjоj родбини да не покушава да тражи милост за мене.“
На jавном суђењу у Никшићу пркосним држањем и бритком риjечjу изругивао се виjећницима суда. Он и jош неколико комуниста осуђени су на смрт. У моменту кад jе излазио из суднице, усликао га jе фотограф. Тако jе настала jедна од наjлегендарниjих фотографиjа другог свjетског рата: Љубо Чупић, осуђеник на смрт коjи се смрти смиjе у лице. Због Љубовог осмиjеха туђин jе застао, џелати су оборили очи пред њим. И пушчане циjеви… Тек друга смjена jе успjела да испали плотун. Jедан човjек и jедан осмиjех побиjедили су своjе убице. Љубо Чупић jе дакле 1942.године стриjељан-али никада ниjе убиjен.
На стрелишту jе викао:„Живио друг Тито и славна комунистичка партиjа”, а кад су га погодили први рафали, стаjао jе усправно и пред масом народа коjа jе гледала погубЉење довикнуо:“Доћи ће дани слободе!“. Везаних рука и отете слободе тога дана, у 30.години живота, пошао jе у легенду.
За народног хероjа проглашен jе 10.jула 1953. године.
Љубо Чупић рођен jе 1913. године у Аргентини, као jедно од шесеторо дjеце у радничкоj породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић. Крштено име му jе било Чедомир. Маjка Стана га jе док jе био диjете из милоште звала Љубо и то име jе носио све до хероjске погибиjе под Требjесом, гдjе jе пољубио звиjезде слободе и бесмртности. Тридесетих година 20. виjека дошао jе у Никшић, гдjе jе завршио гимназиjу. Након тога студирао jе на Правном факултету у Београду и припадао љевичарском студентском покрету, а 1940. године постао jе члан Комунистичке партиjе Jугославиjе. Послиjе Априлског рата вратио се у Никшић и као члан Комунистичке партиjе учествовао у припреми устанка. Почетком jула 1941.године, избjегао jе из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио jе чувеноj партизанскоj чети „Ђуро Ђаковић“.
PARTIJA KOJA JE SINONIM ZA KORUPCIJU I KRIMINAL NIJE MOGLA UVESTI DRŽAVU U EU
Mladi naraštaji DPS-a vjerovatno ne znaju, ili im partijski šefovi i idoli nisu ispričali to poglavlje naše političke istorije, da je SNP prva partija koja se, u vidu svojevrsnog narodnog pokreta, davne 1997. godine suprotstavila DPS-u i svim nepočinstvima kojih vam ni tada nije nedostajalo. Logično je, mladi DPS-ovci, da partija, čiji je naziv sinonim za korupciju, kriminal, lopovluk, nepotizam, mafijaške obračune, uništavanje ekonomije i ubijanje i prebijanje novinara (da navedemo samo neke od vaših „uspjeha“) nije mogla uvesti Crnu Goru u Evropsku uniju. Jasno je da to nije mogla uraditi stranka koja je pokušala da u sekularnoj državi osnuje svoju crkvu, prije čega bi, naravno, otela svetinje Mitropolije crnogorsko-primorske, koja je 800 godina prisutna na ovim prostorima. Kako se nekad jedinstveni, veliki SNP, borio protiv vas, tako su vas u političku prošlost 30. avgusta prošle godine poslali upravo SNP i partije koje su iz njega ponikle, i na to smo vrlo ponosni. Dakle, mladi DPS-ovci, prije nego što potpuno krenete putem svojih starijih kolega, zastanite i razmislite gdje se nalazite i da li je OKG DPS pravi izbor za vas. A što se tiče SNP-a i našeg puta u EU, ne brinite. Crna Gora je u sigurnim rukama.
U Herceg Novom danas se održavaju lokalni izbori na kojima učestvuje pet koalicija i jedna lista, koje će se boriti za 35 mjesta u lokalnom parlamentu.
Pravo glasa ima 25.590 birača.
Analitički tim Prave Crne Gore u Herceg Novom saopštio je da je izlaznost u Herceg Novom do 15 časova 47,8 odsto.Prije 23 sata – 15:09h
Demokratska Crna Gora saopštila je da je do 15 časova izlaznost 47,75 odsto ili 12.219 birača.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Drevni domaći preparat za visok krvni pritisak, deluje i rešava problem u 7 dana!Sponosored by MonadPlug
Izlaznost na lokalnim izborima 2017. godine do 15 časova iznosila je 45,2 odsto ili 11. 273 birača.
Prava Crna Gora saopštila je da je izlaznost u Herceg Novom do 13 časova 39,4 odsto.
Iz Demokratske Crne Gore naveli su da je do 13 sati glasalo 39,39 odsto, ili 10.081 birača.
Demokratska Crna Gora saopštila je da je do podne glasalo 33,38 odsto burača.
Prema podacima DPS-a do 12 časova je glasalo 8.542 birača.Prema podacima Prave Crna Gora i Demokrata do 11 sati glasalo je oko 25 odsto birača.
Nosilac koalicije Ni lijevo ni desno, pravac Novi Demokratska Crna Gora Stevan Katić glasao je u Igalu.
U Igalu je glasao i nosilac koalicije Evropski tim za Herceg Novi dr Predrag Dabović.
Prava Crna Gora saopštila je da je do 11 sati glasalo 25,08 odsto birača.
Iz Demokrata su naveli da je izlaznost do 11 sati 25,14 odsto, odnosno da su glasala 6.434 birača.
Podsjećaju da je na lokalnim izborima 2017. do podne glasalo 29,58 odsto, odnosno 7.374 birača.
Na lokalnim izborima u Herceg Novom do deset sati glasalo je 17,36 odsto birača, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK).
U 10:45 glasao je i Ivan Otović nosioca izborne liste “Za budućnost Herceg Novog”.
Novljani će biračko pravo ostvariti na 51 biračkom mjestu, a iz Opštinske izborne komisije Herceg Novi apeluju na strogo poštovanje epidemioloških mjera.
Prva na glasačkom listiću je Novska lista, čiji je nosilac Savo Marić.
Druga je koalicija Evropski tim za Herceg Novi, koju čine Demokratska partija socijalista i Socijaldemokrate, a nosilac liste je dr Predrag Dabović.
Treći na listi su Prava Crna Gora i Grupa građana Glas za naš Novi sa listom Pravi Novi-Sloboda je u našim rukama koju predvodi Milan Zarić.
Četvrta na listi je izborna lista Za budućnost Herceg Novog i Boke koju čine Demokratski front, Socijalistička narodna partija i Radnička partija, a predvodi je Ivan Otović.
9:30 Na biračkom mjestu u u Osnovnoj školi “Orjenski bataljon” u Bijelo glasao je predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić
Na petom mjestu je koalicija Ni lijevo ni desno, pravac Novi, koju čine Demokratska Crna Gora, Novi pobjeđuje, Demos i Partija penzionera, invalida i restitucije, a nosilac je aktuelni predsjednik Opštine Stevan Katić.
Na šestom mjestu koalicija Crno na bijelo može bokeški, koju čine G rađanski pokret URA, Bokeški forum, Inicijativa Bokobran, CIVIS i nestranački pojedinci, a nosilac liste je Draško Rašković.
Prilikom otvaranja birališta nije bilo neregularnosti, potvrđeno je Mediabirou iz opštinske izborne komisije.
Na najvećem biračkom mjestu Meljine 38 otvaranje birališta proteklo je regularno. Prema riječima predsjednika biračkog mjesta Danila Radovića, prvi glasač je po proceduri potvrdio da je kutija za glasačke listiće prazna a zatim se pristupilo glasanju.
Novljani će na današnjim izborima birati 35 umjesto dosadašnja 34 odbornika za lokalni parlament.
Bira se između pet koalicija i jednog građanskog pokreta.
Окупљени данас испред споменика Палих бораца на главном градском тргу, представници наше партије ОО БијелоПоље обиљежили су 9. мај – Дан побједе над фашизмом, односно дан када је и Бијело Поље ослобођено од тадашње нацистичке Њемачке.Положили су вијенац и поклонили се свим жртвама Другог свјетског рата, као једног од највећих демографских губитака, које је тадашња Југославија забиљежила, а чији је саставни дио је тада чинила и Црна Гора!Поучени не тако давно прошлошћу са овога мјеста млади Социјалистичке народне партије послали су јасну поруку а то је – да су баштинили и баштиниће антифашизам и антинацизам као једну од најбитнијих карика стабилног и просперитетног друштва.
Delegacije Odbora SNP Glavnog grada Podgorica i SOBNOR-a Crne Gore, OBNOR-a 1941–1945 Glavni Grad Podgorica, OBNOR-a 1941–1945 Danilovgrad, OBNOR-a 1941–1945 Zete, OBNOR-a 1941–1945 Tuzi,položile su danas vijenac na spomenik Partizanu borcu na Gorici, povodom 9. maja, Dana pobjede nad fašizmom. Dan pobjede nad fašizmom se obilježava u znak sjećanja na 9. maj 1945. godine i kapitulaciju Njemačke u Drugom svjetskom ratu.Na ovaj dan sjećamo se velikih žrtava koje je podnio naš narod u borbi za oslobođenje od nacističke okupacije i svijetlih primjera hrabrosti i beskompromisne borbe za slobodu koji nam i danas služe kao putokaz u životu. Nastavićemo i u budućnosti da se držimo antifašističkih vrijednosti na koje su nam ukazali naši preci i da budemo njihovi dostojni potomci.
