JOKOVIĆ: CRNA GORA MOŽE BITI USPJEŠNA SAMO AKO SU SVI U NJOJ ZADOVOLJNI
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, u ime SNP i u svoje lično ime, čestitao je svim vjernicima islamske vjeroispovijesti ramazanski Bajram, njihov veliki praznik.“U ovim prazničnim danima težimo ljubavi, dobroti i milosrđu, kao vrhunskim vrijednostima koje nas drže na okupu. U tom duhu, želimo vam puno dobrog zdravlja, sreće i napretka, da ih dijelite najprije sa svojim najbližima, a onda i sa cijelim društvom. Naša zajednička kuća Crna Gora može biti srećna i uspješna samo ako smo svi u njoj srećni i zadovoljni.Želimo vam da bajramske dane provedete okruženi svojim najmilijima, kako bi skupili dovoljno snage da zajedno prebrodimo sve probleme koje je izazvala pandemija korona virusa, uz nadu da nas čekaju bolji dani“, stoji u čestitki predsjednika SNP CG.
U susret 21. maju – najznačajnijem datumu moderne crnogorske
istorije, Antena M objavljuje serijal tekstova u kojima smo javne
ličnosti pitali kako vide Crnu Goru danas, 15 godina od obnavljanja
nezavisnosti.
Socijalistička narodna partija prije deceniju i po bila je dio
bloka za zajedničku državu sa Srbijom. Petnaest godina kasnije, njen
lider Vladimir Joković, ističe da poštuju činjenicu da je od 21. maja
2006. Crna Gora nezavisna i da se neće osvrtati na referendumska
dešavanja.
Predsjednik SNP-a kaže da niko nema pravo da na bilo koji način
urušava građanski koncept države, te da svi koji žive u Crnoj Gori imaju
obavezu da ulažu u njen prosperitet i razvoj. Multietnički sklad,
poručuje, treba da ostane pravac prepoznavanja države, bez obzira na
političke razlike.
Antena M: 21. maja navršava se 15 godina od obnove nezavisnosti. Kada se osvrnete na put koji je Crna Gora od tada prešla, jeste li zadovoljni ili razočarani? Šta biste najprije promijenili? Šta je po vašem mišljenju za pohvalu?
Joković: Za nas u SNP-u nikada državnost Crne Gore nije bila sporna i
21. maja je donešena odluka da naša država nastavi svoj put sama, bez
saveza sa drugim državama. Poštujemo tu činjenicu i nećemo se osvrtati
na referendumska dešavanja.
Svim svojim bićem želimo da naša Crna Gora postane pravna država, da
se izbori sa korupcijom i kriminalom, da konačno građani ostave podjele
po strani i da se okrenemo ekonomskom prosperitetu.
Nažalost, 21. maj nije donio ono što se od njega očekivalo, a
najmanje i osnovno što smo željeli je da se zakopaju ratne sjekire i da
se prestane sa podjelama bilo koje vrste.
Bivša državna vlast je funkcionisala isključivo stvaranjem podjela po
svim osnovama. Taj trend pokušavaju da prenesu i kao opozicioni
subjekt, pri čemu nalaze nepostojeće razloge za stvaranje tenzija. Ipak,
njihovo vrijeme prolazi, a samim tim i vještačke podjele.
Građani su, nesumnjivo, najveći pobjednici i to je ono što moramo
izdvojiti. Dokazali su da su jači i od podjela i od novca i od ucjena i
pritisaka. Izdigli su se iznad podijeljene države i dokazali da su u
stanju da mijenjaju stvari.
To je najveća pobjeda, koja se, nažalost, desila tek 30. avgusta. I
nešto što je konačno valjda svima jasno: Crna Gora je naša država,
rezervne nemamo, i svi mi koji u njoj živimo imamo obavezu da ulažemo u
njen prosperitet i razvoj!
Antena M: Nerijetko se u javnosti može čuti rečenica
„niko nam nigdje neće ponijetu državu“. Smatrate li da je nezavisnost
države Crne Gore nepromjenljiva ili pak ugrožena, budući da mnogi
ukazuju na urušavanje građanskog koncepta države i tekovina 21. maja?
Joković: Državu su pokušali „da ponesu“ kriminalni krugovi i
pojedinci koji su je gledali kao privatno vlasništvo. Oni su ti koji ne
misle dobro mladim pokoljenjima i oni su ti koji treba da se pomire sa
činjenicom da moraju da ostanu po strani kada je u pitanju politička,
ekonomska i svaka druga scena, kako bi ova država krenula naprijed.
Saglasiću se sa vama i tu nikada nijesmo imali dilemu, da je
građanski koncept svetinja za našu državu i da niko nema pravo da ga na
bilo koji način urušava.
U tom pravcu, bez obzira na političke razlike, imamo obavezu,
podvlačim, prema svojoj Crnoj Gori, da se ponašamo i politički i ljudski
krajnje ozbiljno kako bi multietnički sklad ostao pravac prepoznavanja
ove države.
Sve drugo je pogubno za sve nas. Ne razumijem navodne branitelje
nezavisnosti države, jer, siguran sam, makar ja ne znam, da postoji
politički program neke ozbiljnije političke partije da negira svoju
državu, odnosno njenu državnost.
I da zaključim, ne brinem za sudbinu svoje države!
Ekonomski moramo stati na noge, kako bismo ostavili po strani pitanja
i probleme, koji drugi nameću i stvaraju. Bogat pojedinac nema vremena
da se bavi manje važnim pitanjima…ko to može da odnese naše Cetinje,
Bar, Podgoricu ili Berane? I kuda? Crna Gora je bila i biće naša,
podjednako Srba, Crnogoraca, Bošnjaka i Muslimana, Hrvata i svih onih
koji je gledaju kao svoj dom. Ko drugačije misli, srećan mu put!
Antena M: Zabrinjavaju li vas priče o raznim „non pejperima“ i prekrajanju granica?
Joković: Iskreno, nimalo mi se ne sviđaju ta piskaranja pojedinaca,
koji neostvareni političari ili pojedinci plasiraju. Ne dopadaju mi se,
iz prostog razloga što je ovo rovit prostor, jedno bure političkog
baruta, koje mora biti van domašaja politički ili vjerski ostrašćenih
ljudi koji ne znaju da cijene mir, ljubav, slobodu.
Vjerujem da su nas ratovi, nevina stradanja, ubijanja na ovim
prostorima konačno opametili da ostanemo u međunarodno priznatim
granicama i da zaboravimo snove o nekakvim velikim, isto nacionalnim i
ne znam već kakvim prostranstvima. Sasvim se dobro osjećam u ovoj Crnoj
Gori i ne tražim ni pedalj više, ali i ne dam ni metar manje!
Antena M: Kako vidite Crnu Goru za pet godina?
Joković: Država i građani prolaze kroz jedan turbulentan period, već
duži niz godina. Za posljedicu smo imali razne vrste prepreka i kriznih
momenata. Duboko vjerujem da je taj period iza nas i da smo na putu
usvajanja evropskih vrijednosti i standarda.
I koliko god se politički trvili, čini mi se da smo konsenzusom za
članstvo u Evropskoj uniji. To je dobro i istovremeno poruka da može i
da se ne igra na kartu podjela, te da postoje vrijednosti koje baštine
svi ozbiljniji politički subjekti u Crnoj Gori.
Ono čega mora biti svjestan svaki građanin jeste da mi moramo ka
Evropi, te da nas u tom pravcu niko neće vući za rukav. Što prije to
shvatimo- bolje za nas!
Crna Gora sa stabilnom ekonomijom, država koja se izborila sa korupcijom i kriminalom i članica EU – moja želja i moje viđenje!
“Mi ovdje vodimo borbu protiv onih koji nisu uspjeli da se izbore sa
kriminaliom i korupcijom. Nijedna afera svih ovih godina nije dovedena
do kraja. Sve nas zabrinjava zašto se čekalo toliko i zašto se nije
insistiralo na procesuiranju afera. Procesuirani su mali igrači a afere
kao Telekom, Limenka, Koverta, nikada nisu dobile sudski epilog”, kazao
je Joković.
Kakvi su rezultati, kazao je Joković, jasno je kada se ima u vidu da su skoro svi kriminalni bosovi na slobodi.
“I nažalost 53 žrtve u sukobima klanova, u najvećem broju niko nije
odgovarao. Šta je te mlade ljude usmjerilo na taj put? Tu odgovornost
nosi kompletan sistem, jer da su imali dobro školstvo, da su imali
priliku da u ranovpravnom takmičenju dođu do posla, ne bi tim putem
pošli. Zakazao je čitav sistem. Mnogi nisu osjetili pravdu sistema pa su
uzimali pravdu u svoje ruke”, kazao je Joković.
Glavni problemo je, kako je rekao, nesposobnost za vođenje finansijskih istraga.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
“Ovdje je zakazao državni sistem a posebno na oduzimanju kriminalno stečene imovine. Kakvu poruku Šaljemo? Bevite se kriminalom, pa iako budete malo osuđeni, imovina ostaje vaša”, kazao je.
Ako se ne bude oduzimala imovina, rekao je, problemi će ostati.
“Većina tužilaca je u bliskim vezama sa ljudima koji su bili na
vlasti i oni su bili njihov štit. Namjerno su podizane optužnice koje će
padati na sudu. Sjetimo se Šarića i Kalića, oslobođeni su, imovina
vraćena, a država će plaćati ceh”, kazao je Joković.
On je kazao da se moraju procesuirati svi koji se bave kriminalom bez razlike.
On je kazao da je Singapur, u vrijeme kada se “po svim šavovima
raspdala država zbog korupcije i kriminala” u jednoj noći uhapsio 175
korumpiranih državnih službenika.
“Vidite gdje je danas Singapur, a gdje je Crna Gora”, kazao je Joković.
Није у питању сукоб између два народа, Срба и Црногораца, јер су у питању рођена браћа, синовци и стричеви, него дуализам између земаљског и небеског, овдје оличен конкретно у сукобу, ма како то банално звучало, између ДПС-а и СПЦ, казао је Перовић
“Свети Василије Острошки Чудотворац свједок је љубави и милости
Божије према нама, свједок онога што је истинска плодност и спасење,
широка отвореност која се препушта Божијој вољи. Он је остварио потпуно
заједништво са Христом, заједништво у коме ништа не недостаје, које
ничим не мањка, заједништво које се препорађа и све више шири кроз
заједницу која је понуђена и нама данас и свакога дана“, казао је
епископ диоклијски Методије који је јуче у Манастиру
Острогу отворио дводневни Међународни научни скуп „Свети Василије
Острошки – 350 година од престављења“.
– Суштина је у томе да је Св. Василије цијелим својим бићем потпуно и
цјеловито у исхатолошком заједништву са Богом, али и са нама. И на
крају, нема Св. Василија без Христа, јер Христос у ћивоту острошкоме
лежи. И у том контексту једино можемо сваки пут да откријемо Св.
Василија и сусретнемо се са њим, данас и сјутра, у свјетлу јединства и
хармоније Христове побједе и васкрсења. Нема бољег и досљеднијег учитеља
вјери Христовој од Св. Василија – истакао је владика Методије који је
прије почетка скупа у Горњем Острогу служио Св. архијерејску литургију.
Манастир Острог највећа је светиња нашег народа, казала је проф. др Весна Братић,
министарка просвјете, науке, културе и спорта. Једина истина је да је
све Божија воља и божанско устројство, што је показала прошла година
када је Црна Гора духовно препорођена. Попут лозе која је никла из
стијене гдје се светитељ упокојио, никао је литијски покрет до тада
никад виђен ни у Црној Гори, ни било гдје.
– Све ово је потврдило живи дух хришћанства, православља и Светосавља
у Црној Гори, али и култ Св. Василија који је попут његовог тијела
видљиво неподложан закону труљења и пролазности, као и да је „сва земља
пуна славе Господње“. Дужна сам у овом контексту поменути имена наших
блаженопочивших владика патријарха српског Иринеја, митрополита
Амфилохија и епископа Атанасија. Њима дугујемо обнављање љубави, вјере и
заједништва – истакла је Братић.
Академик Јован Делић казао је да пред бујицама
народа који долази у Острог пуцају све границе, постајемо једно, а
светац се непрестано потврђује као ујединитељ и чувар нашег идентитета и
сопства.
– Мало је шта скупље, ако је ишта, и вредније у нашем народу од
острошког манастира, свеца у њему и стијене која подупире небо над Црном
Гором. Морамо увијек бити свјесни аксиолошке димензије овога мјеста и
овог Божијег и свечевог здања. Овдје су главне архитекте били сам Господ
и Св. Василије, ово је мјесто моралног очишћења, уздизања и
подвизавања, рекао је Делић.
Проф. др Богољуб Шијаковић је казао да је српски
народ завјетна заједница, и да је довољно поменути само Косово,
Видовдан, Светосавље. Вриједности људском животу дају смисао и због тога
их бранимо да живот не би изгубио смисао.
– Ако ништа нисмо спремни да бранимо онда наш живот постаје тек
биолошка чињеница лишена смисла. У томе је смисао велике црквено-народне
лозинке нашега времена „Не дамо светиње“, а у том подвигу на нашој
страни су Бог и Св. Василије – казао је између осталог Шијаковић.
Научни скуп, који организује Митрополија црногорско-приморска са епархијама Будимљанско-никшићком и Захумско-херцеговачком, одржава се и у Никшићу и Требињу, а о острошком светитељу говорили су бројни чланови академске заједнице Црне Горе, Србије, Републике Српске, Кипра, Грчке и Русије.
Dragan Ivanović, poslanik Socijalističke narodne partije (SNP) kazao je da je institucije u Crnoj Gori zarobila bivša vlast koja sad, kao opozicija, kritikuje ovaj zakon.“Sve što radimo je u cilju oslobađanja institucija, sada tužilaštva, a poslije sudstva i policije. Znam da se to mnogima ne sviđa“, rekao je Ivanović.
On je istakao da je ovaj sastanak od velikog značaja za grad Berane, jer ponovnim pokretanjem rudnika otvara se mogućnost za zapošljavanje većeg broja građana
Predsjednik Opštine Berane Tihomir Bogavac sastao se sa izvršnim direktorom Rudnika uglja Berane, Radem Guberinićem.
Iz Opštine ističu da je izvršni direktor Rudnika, koji je u
vlasništvu kompanije „Metalfer“ iz Sremske Mitrovice, pozvao
predsjednika Opštine da posjeti njihovu firmu kako bi se sastao sa
vlasnikom, a sve u cilju nalaženja najboljeg modela za ponovno
pokretanje proizvodnje.
Bogavac je tokom sastanka, kojem je prisustvovao i savjetnik
predsjednika Darko Stojanović, iskazao zainteresovanost lokalne
samouprave za ponovno pokretanje proizvodnje u beranskom rudniku, navodi
se u saopštenju.
„Opština Berane je spremna da podrži ponovno pokretanje Rudnika uglja
Berane koji je do marta prošle godine, prije nego je prekinuo sa radom,
zapošljavao 157 radnika“, kazao je Bogavac.
On je istakao da je ovaj sastanak od velikog značaja za grad Berane,
jer ponovnim pokretanjem rudnika otvara se mogućnost za zapošljavanje
većeg broja građana.
Oni podsjećaju kako je rudnik od grčke kompanije Balkan Enerdži prije
sedam godina preuzelo preduzeće Metalfer iz Sremske Mitrovice i da je
tada u rudniku, uz upošljavanje 150 radnika u tri smjene, pokrenuta
proizvodnja i to nakon desetogodišnjeg zastoja.
Podsjećaju da je, proizvodnja u rudniku prekinuta u martu 2020. godine, kada je oko sto radnika upućeno na biro rada.
Kao glavni razlog za obustavu proizvodnje navedeno je to što već
dvije godine gubitke rudnika u Beranama pokriva vlasnik iz Srbije.
Dodaju da je istaknuto da on to više nije u situaciji da čini i da u datim okolnostima rudniku prijeti uvođenje stečaja.
Predsjednik kluba odbornika SNP Krsto Rađenović, kazao je danas nakon odložene sjednice da ne postoji nikakva teorija zavjere.“Kao što sami vidite, Opstina ne funkcionise od 30. avgusta, sigurno smo mi svi krivi ali najveći krivac je u svemu tome Carević. Što se tiče da li Bato Carević treba da bude predsjednik Opštine ili ne to je na NSD. Mi imamo izuzetan odnos i sa NSD, DNP i PzP i to je na njima da li će zadržati Carevića ili dati novog kandidata, ali sigurno, ovako Opština ubuduće neće funkcionisati”, poručio je Rađenović.
„Današnjim susretom s predsjednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović ozvaničeno je ukidanje putarine na putu Hercegn-Trebinje. Jedan namet manje za građane i sve naše turiste koji dolaze u Herceg Novi, a naročito građane prijateljske“, naveo je Krivokapić .
Predsjednik Vlade Crne Gore, Zdravko Krivokapić i predsjednica
Republike Srpske Željka Cvijanović susreli su se kod naplatne rampe na
putu Meljine – Petijevići, čime su ozvaničili ukidanje putarine na tom
dijelu puta.
Pored premijera Krivokapića i predsjednice Cvijanović, ozvaničenju
ukidanja putarine prisustvovali su i ministar spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa u Savjetu ministara BIH, Staša Košarac, kao i
predsjednik opštine Herceg Novi Stevan Katić i gradonačelnik Trebinja
Mirko Ćurić.
Podsjetimo, Vlada je na sjednici prošlog četvrtka usvojila
Informaciju o sporazumnom raskidu Sporazuma o izgradnji, funkcionisanju i
transferu (BOT) puta Meljine-Petijevići, a Sporazum o raskidu prošlog
petka potpisali su ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko
Spajić, Opština Herceg Novi i investitor Univerzal Monte d.o.o.
„Današnjim susretom s predsjednicom Republike Srpske Željkom
Cvijanović ozvaničeno je ukidanje putarine na putu Hercegn-Trebinje.
Jedan namet manje za građane i sve naše turiste koji dolaze u Herceg
Novi, a naročito građane prijateljske“, naveo je Krivokapić .
On je napomenuo da Vlada razvija dobrosusjedske odnose i „ispunjava data obećanja“.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Dragoslav Šćekić kazao je da još ne može konačno utvrditi da li je dug te institucije 33 miliona ili još ima neobrađenih obaveza. Od te cifre, dugovanje Montefarmu je preko 20 miliona, dodao je on gostujući u Jutarnjem programu TVCG. Šćekić je dodao i da nema mjesta za brigu jer zdravstveni sistem mora da se finansira i da će se sve obaveze u narednom periodu sanirati.
Šćekić je naglasio da veliki problem predstavlja dug koji je blizu 40 miliona eura.
“To je ono što je ustanovljeno trenutno.
Još se ne može utvrditi da li je dug 33 miliona sa prispjelim obavezama
ili još ima neobrađenih obaveza. Uglavnom, javnost će biti blagovremeno
obaviještena”, kazao je Šćekić.
On je kazao da bi volio da dug mnogo manji.
“Jer nama je cilj da kvalitetno i
normalno funkcionišemo, a ne da predstavljamo stanje gorim nego što
jeste. Nama je žao što je takvo stanje zatečeno, ali ima i onih stvari
na kojima treba raditi i prema kojima se treba kontinuirano ponašati.
Govorim o Ministarstvu zdravlja, finansija, Kliničkom centru kao
najvećem potrošaču. Mnogo je iskušenja na koja treba odgovoriti”, kazao
je Šćekić.
Istakao je da je rok kratak, ali značajan.
“Dovoljno da se vidi dug koji je prema
Montefarmu za ljekove preko 20 miliona eura. To pokazuje jedan
kontinuitet lošeg praćenja obaveza. Moram da napomenem da se samo za
ljekove izdvaja blizu 40 odsto budžeta, to je nekih, već iz godine u
godinu, 93 miliona. Dovoljno je reći da je za tri godine sa 60 miliona
to izdvajanje poraslo za 30 miliona. To nijesu mala sredstva,a pitanje
je za nas je da li smo kao građani dobili ono što toliko plaćamo”, kazao
je Šćekić.
On je poručio da nema potrebe za brigom jer zdravstveni sistem mora da se finansira.
“Zdravstveni sistem će uvijek naći
prostor i nova sredstva. Moramo shvatiti da je Ministarstvo finansija u
lošem stanju, koje je zatečeno i ne možemo u ovom momentu planirati
budžete onako kako i sami očekujemo, ali to ne znači da se u određenom
periodu sve te obaveze sanirati”, kazao je on.
Istakao je da je u razgovoru sa
ministrom finansija došao do dogovora da će sva sredstva koja su
potrebna u narednom periodu obezbijediti kroz rebalans budžeta i
određene dotacije.
“Sigurno za zdravstveni sistem neće
faliti novca. Samo se sada moramo ponašati u skladu s mogućnostima i
sredstvima u budžetu”, kazao je Šćekić.
Kada je riječ o iznosu duga, on smatra da će biti i veći, ali dodaje da je dovoljno da se obaveze servisiraju u hodu.
Crna Gora ima najkvalitetniju listu ljekova
Šćekić je istakao da je snabdjevenost ljekovima i medicinskim sredstvima na zadovoljavajućem nivou.
“Javne zdravstvene ustanove i građani
imaju na raspolaganju ozbilju listu ljekova i moram reći da se sprovodi u
kontinuitetu. Crna Gora u ovom momentu sigurno ima najkvalitetniju
listu ljekova i građani imaju mogućnost da dobiju i besplazne ljekove i
ljekove po niskoj cijeni”, kazao je Šćekić.
Naglasio je da je odgovornost i na ljekarima.
“Ljekari se moraju mnogo domaćinskije
ponašati. Ne možemo dozvoliti da se prepisuju ljekovi koji nijesu na
listi iako imaju iste vrijednosti, što nažalost jeste česta pojava”,
kazao je Šćekić i dodao da će se uvesti kontrola i pozvao sve da se
uozbilje kako bi se smanjilo bespotrebno trošenje.
Bolovanja koštala državu 400 hiljada eura više nego lani
Istakao je da će se kontrolisati i bolovanja, jer je u tom dijelu primijećena velika zloupotreba.
“Ljekari moraju biti odgovorni jer ako
želimo da unaprijedimo njihove uslove rada moramo iskoristiti ta
sredstva koja se odlivaju na nepravilan način”, kazao je direktor FZO.
U prehodnoj godini za bolovanja je potrošeno preko šest miliona eura.
“To znači da su bolovanja u odnosu na prethodnu godinu državu koštala 400.000 eura više“, zaključio je Šćekić.
Кривокапић поручио jе француском предсjеднику да посебно циjени исказану спремност Француске да подржи реформске процесе у Црноj Гори
Предсjедник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић разговарао jе путем видео линка са француским предсjедником Емануелом Макроном. Теме разговора биле су билатерални односи, евроинтеграциjе, регионална сарадња и епидемиолошка ситуациjа.
Кривокапић је поручио француском предсjеднику да посебно циjени
исказану спремност Француске да подржи реформске процесе у Црноj Гори и
испуњавање обавеза из захтjевне европске преговарачке агенде.
Предсjедник Владе истакао jе да, чак ни у отежаним условима услиjед
пандемиjе коронавируса, висок степен солидарности и успjешне сарадње
Црне Горе и Француске ниjесу изостали и захвалио на помоћи Француске
здравственом систему Црне Горе.
Премиjер jе у разговору са предсjедником Макроном нагласио да jе
Влади Црне Горе чланство у ЕУ стратешки циљ на ком његова Влада досљедно
ради и улаже максимум напора, кроз 100 одсто усклађености вањске и
безбjедносне политике са политикама ЕУ. Кривокапић jе захвалио на
континуираноj подршци у области европских интеграциjа коjу Француска
пружа нашоj земљи, како билатерално, тако и кроз активно учешће у
Берлинском процесу.
– За Црну Гору jе од суштинског значаjа да подршка Француске
интеграционом процесу у ЕУ не посустане, већ да се континуирано
унапређуjе и прошируjе. Ми смо спремни да, нарочито у периоду француског
предсjедавања ЕУ, интензивирамо сарадњу и постигнемо резултат коjи jе
примjеран држави кандидату, коjа jе тренутно наjближа чланству у ЕУ
– поручио jе премиjер Кривокапић.
Он jе нагласио да jе црногорско-француска сарадња присутна у многим областима, али и да свакако постоjи огроман потенциjал за њихово даље унапређење. Кривокапић jе нагласио да веома циjени подршку Француске у промоциjи Црне Горе као привлачне инвестиционе и безбjедне туристичке дестинациjе.
