Месец: јул 2022.

MINISTAR DAMJANOVIĆ NIJE TROŠIO DRŽAVNI NOVAC NA TELEFONSKE RAČUNE, REPREZENTACIJU I SLUŽBENA PUTOVANJA

Ministar finansija, #AleksandarDamjanović, nije imao troškova na teret države koji se odnose na telefonske račune, reprezentaciju, službena putovanja u ime resora na čijem je čelu, niti lično duži i koristi službeni automobil.

“Damjanović ima mjesečnu zaradu, a od početka mandata do sada nije koristio prava na razne funkcionerske mogućnosti. To pokazuju podaci iz evidencije Ministarstva finansija”, saopšteno je agenciji Mina-business iz resora finansija.

Centru za građansko obrazovanje (CGO), kako su kazali, u petak su dostavljeni traženi podaci koje posjeduje Ministarstvo i prateća dokumenta za prvog čovjeka crnogorskih finansija po zahtjevu u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.

“Resor finansija nije plaćao Damjanoviću račune za mobilnu telefoniju, jer nije zadužio i koristio službeni mobilni telefon i karticu, što je nula eura troška iz budžeta u gotovo tromjesečnom periodu“, kazali su iz Ministarstva.

Od početka mandata, Damjanović nije koristio pravo na reprezentaciju, te nije trošio novac poreskih obveznika ni po tom osnovu.

“Damjanović nije imao nijednu službenu posjetu u inostranstvu u ime Ministarstva finansija, a samim tim nije bilo troška za državnu kasu. On je bio član državne delegacije prilikom zvanične posjete Srbiji koju je predvodio predsjednik Vlade, za šta je dostavljena kopija putnog naloga da je isplaćeno 166 eura za dnevnice”, objasnili su iz Ministarstva.

Iz tog Vladinog resora su ukazali i da Damjanović ne duži službeno vozilo, već to čini vozač koji ga koristi i za potrebe Ministarstva finansija.

“Ministarstvo finansija nema podatke o trošku za gorivo (jer je u maju došlo do izrade novih kartica), nego ih posjeduje Uprava za katastar i državnu imovinu koja vodi evidenciju”, zaključili su iz Ministarstva. 

 ЗАГОВОРНИК САМ ИДЕЈЕ ДА ПОПИС СТАНОВНИШТВА ОРГАНИЗУЈЕМО ШТО ПРИЈЕ, ТЕМЕЉНИ УГОВОР ЗАВРШЕНА СТВАР!

Отворени Балкан је велика и добра иницијатива за све народе и државе Западног Балкана. Иако чисто економска иницијатива, без политичких примјеса, то је најозбиљнија иницијатива мира за наш регион, казао је у интервјуу за ИН4С, Владимир Јоковић, потпредсједник Владе и министар пољопривреде, лидер Социјалистичке народне партије.

 Да ли је одлука о учешћу у Влади била исправна?

 Сада нам многи говоре да смо добро одлучили. За три мјесеца смо урадили више него претходна влада за годину и два мјесеца и више него све претходне владе у пуним мандатима. Усвојили смо Темељни уговор са Српском православном црквом, потпуно смо посвећени борби против организованог криминала и корупције, о чему свједоче хапшења познатих личности из судског, полицијског и привредног живота, и практично радимо да се грађани у Црној Гори лакше суоче са надолазећом економском кризом и кризом енергената и хране. Показало се и то да је ово влада способних људи који рјешавају проблеме и који својим дјеловањем веоме доприносе премошћавању подјела у нашем друштву и држави.

 Да ли Црна Гора креће путем екстремизма или коначно путем помирења?

 Нијесмо за три мјесеца све ријешили, али смо кренули ка прогресу. У друштву које је 25 година обликовано матрицом дефектног мултикултурализма и невиђеним клијентелизмом није могуће очас посла све поправити и у сваком сегменту се вратити у нормалност. Ми се крећемо добрим путем, то сада потврђују и многи који су сумњали у концепт владе чији сам потпредсједник, па се ево нама у СНП-у враћају они који су се уочи 28. априла од нас дистанцирали. Грађани највише поздрављају то што им се испоручује правда и што виде да рационално промишљамо могућности да нам економски буде много боље. И биће. А што се тиче екстремистичких испада, осудили смо и осудићемо све такве догађаје и радићемо тако да у Црној Гори никада и нигдје не буде толеранције према таквим догађајима.

 Чини се да су највеће замјерке овој Влади што у многим важним државним структурама партиципирају кадрови ДПС-а?

 Ово је једина власт у ових тридесет и нешто година обновљеног вишепартизма у Црној Гори у којој у различитим структурама има представникa свих релевантних странака и свих нација. На примјер – ДПС и Демократе немају министре у Влади Црне Горе, али и једни и други имају понеке своје људе на неким мјестима на којима се одлучује. Многи кадрови ДПС-а су наслијеђени из Кривокапићеве владе. Али ми смо на самом старту рекли да ћемо да будемо инклузивна влада и све што се сада дешава одговара овој нашој иницијалној идеји да доследно промовишемо и примјењујемо принцип инклузивности. Ја мислим да је генерално говорећи то добар приступ. Али свакако треба добро да водимо рачуна да најспособнији заузимају одговарајуће позиције и да нам се не провлаче неспособни и штетни кадрови.

 У јавности се може чути и проблематизовање „сјече Демократа“. Да ли је то реално стање?

 Грађани не разумију те њихове коментаре јер сви видимо и знамо да су њихови кадрови и даље утицајни на многим мјестима одлучивања. Мислим да овим неоснованим примједбама Демократе желе да камуфлирају своје партитократско дјеловање. Демократе су после 30. августа 2020. године постали шампиони партитократије јер нема те тачке у јавној управи коју нијесу покушали да запосједну. Тек сад видимо колико много позиција у власти су односу на СНП приграбили Демократе што је било несразмјерно њиховој снази. Сада је јасно да су због тога и подржавали неспособну Владу Здравка Кривокапића. Здравкове бебе, како их називају грађани, су таквим својим понашањем изневјерили све оне грађане Црне Горе који су се у дугом периоду борили за промјене на боље и за један правичнији систем. Ми сада грађанима испоручујемо правду, резултате и прилику да својим поштеним радом и својом способношћу постижу циљеве које су зацртали.

 Свакако највише „буке“ доноси Темељни уговор и попис? Кад можемо очекивати потписивање ТУ, и одржавање пописа?

 Темељни уговор са Српском православном црквом је завршена ствар. Текст је усаглашен, усвојен је на Влади, усвојила га је и Српска православна црква и остало је да представници двије стране договоре термин потписивања. Очекивано је да се Темељни уговор потпише у што скоријем року.

Када је ријеч о попису становништва, Влада је усвојила Предлог закона о попису, упутила га у скупштинску процедуру и очекујемо да Скупштина усвоји текст и да се утврди период организовања пописа. Важно је да попис становништва организујемо у разумном року јер ће се подаци које добијемо користити за дефинисање стратегија развоја нашег друштва у различитим областима. Ја сам заговорник идеје да попис становништва организујемо што прије.

 СДП у Влади?

 Рекао сам Вам већ да је ово инклузивна влада. Да је формирана са идејом да се што је могуће више прошири подршка Влади Црне Горе у Скупштини Црне Горе. Првобитна идеја није била да СДП учествује у Влади али су неке околности довеле до тога да ипак буду у Влади и ми смо у СНП-у на крају то прихватили. Оно што је суштина то је да језгро и кичму ове владе чини партнерство СНП-а и УРЕ, као и партнерство ове двије политичке групације са странкама националних заједница. То се јасно види по постигнућима Владе у ова прва три мјесеца. Учешће у Влади политичког представника хрватске националне заједнице је дио инклузивног приступа и дио сарадње са представницима националних заједница што је Влада дефинисала као дио свог приступа. Наш приступ је да у Влади има и нестраначких личности. Сигурно је да има дилема, често и примједби око структуре Владе, ова Влада је један комплексни механизам који за сада показује да добро ради.

 Релативизација кризе?

 Увијек сам за то да грађанима говоримо шта је реално стање. А реално стање је да читаву Европу, па и нас, захвата економска криза, велика криза енергената и хране. Али је реално и то да Влада ради и остварује резултате којима ћемо се лакше суочити са кризом. На примјер, велики број грађана се жалио на тренд раста цијена пелета, које за грађане држава региона иду и до 425 евра по тони. Ми смо са произвођачима договорили да цијена тоне пелета за грађане Црне Горе буде 269 евра. То је охрабрујућа порука у доба кризе. Охрабрујуће је и то да сам са министром пољопривреде Србије господином Недимовићем договорио да Црној Гори неће фалити хране, да ћемо имати сигурну набавку основних животних намирница из Србије, а договорена је и набавка робних резерви за период од 3 до 6 мјесеци. Слично се понашамо и у односу на најаву енергетске кризе. Важна детерминанта је и та да Црна Гора није зависна од гаса, а то је област о којој се највише говори у контексту кризе. Дакле, моја порука је реална – кризе ће бити, али неће бити толико страшно ако наставимо да радимо одговорно као што смо то чинили до сада.

 Отворени Балкан?

 Отворени Балкан је велика и добра иницијатива за све народе и државе Западног Балкана. Иако чисто економска иницијатива, без политичких примјеса, то је најозбиљнија иницијатива мира за наш регион. Она је аутентична, настала је овдје, није наметнута са било које стране свијета и утолико више говори да ће сви актери бити посвећени процесу. Мој став је да Црна Гора треба да приступи Отвореном Балкану зато штоје то интерес Црне Горе. Колико сам видио, у мору расправа о Отвореном Балкану у Црној Гори није било рационалних аргумената против Отвореног Балкана, аргументи против су махом политичке природе. Ја мислим да у политици треба да дјелујемо рационално и ако хоћемо да процјењујемо рационално Отворени Балкан Црној Гори доноси велике прилике.

 Односи Црне Горе и Србије?

 Брзим путем идемо ка унапређивању односа између Србије и Црне Горе. Имали смо изванредну посјету Владе Црне Горе Србији крајем прошлог мјесеца. У свим сегментима имамо прогрес и ја мислим да је, имајући у виду наше историјске, економске, културне и братске везе, природно да Србија и Црна Гора имају најбоље могуће односе.

 EPARHIJA BUDIMLJANSKO-NIKŠIĆKA SPC NALAZI SE U REGISTRU POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA I IMA PRAVO NA PODSTICAJE I PODRŠKU MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

Eparhija budimljansko-nikšićka Srpske pravoslavne crkve (SPC), čije je sjedište u Beranama bavi se i poljoprivrednom proizvodnjom i nalazi se u registru poljoprivrednih gazdinstava, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva poljoprivredu. Na čelu ove eparhije SPC je episkop Metodije.
SPC ima voćnjak i može koristiti sredstva iz Agrobudžeta.

– U registar poljoprivrednih gazdinstava upisana je, tj. registrovala je svoje poljoprivredno gazdinstvo Eparhija budimljansko-nikšićka, Berane. Eparhija budimljansko-nikšićka u registru poljoprivrednih gazdinstava evidentirala je poljoprivredne parcele sa različitim vrstama kultura: voćnjaci, livade, pašnjaci i šume i šumsko zemljište – kazali su iz Ministarstva poljoprivrede našoj redakciji.

– Prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, pravo na podsticaj može ostvariti nosilac poljoprivrednog gazdinstva koji je podnio zahtjev, sa potrebnom dokumentacijom, za ostvarivanje prava na podsticaj i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava iz člana 63 ovog zakona. Svako pravno ili fizičko lice koje ispunjava propisane kriterijume, bez obzira na primarnu djelatnost kojom se bavi, ima pravo na predviđenu podršku – pojasnili su iz Ministarstva.

Iz resora na čijem je čelu Vladimir Joković naveli su da do sada osim ove eparhije SPC nijedna druga vjerska zajednica nije registrovana u registru poljoprivrednih gazdinstava. 

Saradnja i jačanje odnosa sa međunarodnim organizacijama jedan je od prioriteta #MinistarstvazdravljaCrneGore, naročito uzimajući u obzir ulogu međunarodnih partnera u kriznim situacijama kakva je bila odgovor na COVID krizu. U tom kontekstu, Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) ima izuzetno značajnu ulogu i mjesto a saradnja Ministarstva zdravlja sa SZO uzima se kao primjer konstruktivnog i otvorenog odnosa u cilju jačanja zdravstvenih kapaciteta na nacionalnom nivou, saopšteno je iz Vlade.Godišnje redovno zasijedanje Regionalnog komiteta Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu ove godine biće održano od 12. do 14. septembra 2022. godine, u Izraelu.“Delegacija Ministarstva zdravlja, predvođena ministrom #DragoslavomŠćekićem učestvovaće na Regionalnom komitetu koji predstavlja najznačajniji organ za donošenje odluka u okviru SZO. Zasijedanje u septembru svake godine je navažniji događaj na kojem učestvuju ministri i drugi visoki predstavnici iz svih zemalja članica SZO evropskog regiona. Sjednica Regionalnog komiteta je prilika da visoki predstavnici diskutuju o pitanjima važnim za funkcionisanje SZO, ali i na temu glavnih zdravstvenih izazova koji utiču na njen rad i saradnju sa zemljama članicama“, piše u tekstu platforme za učešće delegacije.Generalni direktor SZO i regionalni direktor SZO za Evropu otvoriće sjednicu Regionalnog komiteta izvještavanjem o stanju zdravlja u svijetu i u evropskom regionu.“U tom pogledu će poseban fokus biti na rezultatima koje SZO postiže u sveukupnom radu ali i kroz rad svojih specijalizovanih tijela. Crna Gora u kontinuitetu iskazuje privrženost temeljnim principima Organizacije, što se ogleda u oslanjanju na ekspertsku pomoć SZO u procesima zdravstvenih reformi u zemljama članicama SZO“, navodi se u platformi.

Izvor: Portal RTCG

PREOSTALO IZJAŠNJAVANJE O ODREĐENOM BROJU TAČAKA KOJE TREBA DA RAZMOTRE RADNA TIJELA SKUPŠTINE, KAO I ONA KOJA SE ODNOSI NA IZBORE, IMENOVANJA I RAZRJEŠENJA

„Završena je rasprava po svim tačkama dnevnog reda Osme sjednice Prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja Skupštine Crne Gore u 2022. godini. Preostalo je izjašnjavanje o određenom broju tačaka koje još uvijek razmatraju radna tijela Skupštine, kao i otvorena tačka koja se odnosi na izbore, imenovanja i razrješenja.“

JOVANOVIĆ U POTPUNOSTI OPRAVDALA OČEKIVANJA JAVNOSTI, PUNA PODRŠKA

Ministar pravde Marko Kovač saopštio je da je Jovanović svojim dosadašnjim radom u potpunosti opravdala očekivanja stručne i laičke javnosti.“Ministarstvo pravde, i ja lično, iskazujemo joj punu podršku da istu funkciju obnaša i u narednom periodu. Ministarstvo pravde se i ovom prilikom zahvaljuje novom Tužilačkom savjetu na izuzetnom doprinosu u jačanju vladavine prava i jačanju povjerenja u institucije pravosuđa“, napisao je Kovač na Tviteru.

NACRT ZAKONA O SKUPŠTINI TREBALO BI DA BUDE ZAVRŠEN DO 15. OKTOBRA

Nacrt zakona o Skupštini trebalo bi da bude završen do 15. oktobra, nakon čega bi parlament o njemu vrlo brzo mogao da se izjasni, saopštila je koordinatorka Radne grupe za izradu tog akta, poslanica Milosava Paunović (SNP).Ona je na konferenciji za novinare kazala da je radna grupa danas održala prvi sastanak i da je okvirno dogovoren način rada i dinamika, kako bi se napravilo dobro zakonsko rješenje koje će se u zakonodavnom sistemu zadržati dugo vremena.“Imamo rok do 15. oktobra da napravimo Nacrt zakon o Skupštini, pokušaćemo da taj rok ispoštujemo. Nakon toga poslaćemo ga u dalju proceduru, svim odborima, poslaničkim klubovima koji će moći da djeluju amandmanski i nadam se da će poslije toga vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru“, rekla je Paunović.Ona je podsjetila da Crna Gora do sada nije imala Zakon o Skupštini, pa je način rada parlamenta i sve ostalo vezano za zakonodavnu vlast uređivao Poslovnik Skupštine.“Naš cilj je da na neki način sve probleme, na koje su nailazili ljudi koji su primjenjivali Poslovnik, pokušamo da riješimo na način da razgraničimo ta dva akta. Bavićemo se i drugim temama koje su jako bitne, ne bih ih elaborirala ovom prilikom, s obzirom na to da je tek početak“, kazala je Paunović.Ona je najavila da će rad radne grupe biti transparentan i dostupan svim medijima, zainteresovanim pojedincima i organizacijama koje će moći da daju predloge u pisanoj formi.“Svaki predlog ćemo razmotriti i pokušati da napravimo jedno kvalitetno zakonsko rješenje. Apsolutno smo otvoreni za sve predloge i sugestije koje će doći sa bilo koje strane i vrlo rado ćemo sarađivati“, rekla je Paunović.Predsjednica Skupštine Danijela Đurović potpisala je 25. jula Zaključak o formiranju Radne grupe za izradu Nacrta zakona o Skupštini Crne Gore. Pored Paunović, članovi radne grupe su Suzana Pribilović (DPS), Predrag Bulatović (DF), Momo Koprivica (Demokrate), Branka Bošnjak (PzP), Božena Jelušić (URA), Suljo Mustafić (BS), Boris Mugoša (SD), Draginja Vuksanović Stanković (SDP) i Genci Nimanbegu (Forca).

Izvor: Vijesti online

Poslanik Bogdan Božović izabran je za člana Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Odbora za međunarodne odnose i iseljenike i Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje. Poslanica Milosava Paunović izabrana je za članicu Odbora za evropske integracije.

Četvrtog dana Osme sjednice Prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja u 2022. godini poslanici su usvojili:- Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o strancima;- Predlog zakona o izmjeni Zakona o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem, saglasno članu 85 stav 2 Poslovnika Skupštine; – Predlog odluke o izmjeni Odluke o upućivanju pripadnika Vojske Crne Gore u sastav snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje (NATO Response Force – NRF); – Predlog odluke o upućivanju pripadnika Vojske Crne Gore u sastav snaga Sjevernoatlantskog saveza za sprovođenje aktivnosti odgovora na krize;- Predlog zakona o potvrđivanju Protokola uz Sjevernoatlantski ugovor o pristupanju Republike Finske;- Predlog zakona o potvrđivanju Protokola uz Sjevernoatlantski ugovor o pristupanju Kraljevine Švedske; – Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o uzimanju i presađivanju ljudskih tkiva i ćelija u svrhu liječenja;- Predlog zakona o izmjeni Zakona o visokom obrazovanju;- Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju;- Predlog zaključaka Odbora za ljudska prava i slobode povodom kontrolnog saslušanja ministra rada i socijalnog staranja (predstavnica Ministarstva rada i socijalnog staranja), ministra prosvjete, ministra zdravlja (predstavnika Ministarstva zdravlja) i ministra pravde na temu „Rad dnevnih centara za djecu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom u Crnoj Gori, sa posebnim akcentom na praćenje realizacije Zaključka Odbora za ljudska prava i slobode sa Konsultativnog saslušanja, održanog 25. septembra 2019. na temu „Rad dnevnih centara za djecu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom u Crnoj Gori“ i Preporuka iz Analize intersektorske podrške različitih sistema djeci sa smetnjama u razvoju u Crnoj Gori, koju su pripremile ekspertkinje angažovane od strane UNICEF-a“;- Predlog zaključka Ustavnog odbora u vezi izmjene člana 22 stav 2 i 3 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Tokom jučerašnje sjednice poslanici su zavšili raspravu o:- Predlogu odluke o otvaranju Parlamentarne istrage i formiranju Anketnog odbora radi prikupljanja informacija i činjenica o postupanjima pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost, a u odnosu na događaje na Cetinju 4. i 5. septembra 2021. godine;- Predlogu odluke o otvaranju Parlamentarne istrage i obrazovanju Anketnog odbora za prikupljanje informacija i činjenica o postupanju nadležnih državnih organa i drugih subjekata u vezi sa projektom vjetroelektrane Možura; – Predlogu odluke o upućivanju pripadnika Vojske Crne Gore u sastav snaga Sjevernoatlantskog saveza za sprovođenje aktivnosti odgovora na krize; – Predlogu rezolucije povodom vojne agresije Ruske Federacije na Ukrajinu; – Predlogu carinskog zakona;- Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju; – Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave o čemu će se naknadno izjasniti.

Izvor: Skupština Crne Gore

Predsjednica Skupštine Danijela Đurović za sjutra u podne je zakazala novu sjednicu crnogorskog parlamenta.

Deveta sjednica Prvog redovnog zasijedanja u 2022. godini ima samo jednu tačku dnevnog reda, a to je – Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru.