Месец: јул 2022.

Prije sjednice Savjeta održana je sjednica Nacionalnog komiteta za razvoj finansijske edukacije, kao privremenog radnog tijela Savjeta, u čijem sastavu su članovi Savjeta (ministar finansija #AleksandarDamjanovic, predsjednik Savjeta Agencije za nadzor osiguranja i predsjednik Komisije za tržište kapitala), kao i ministar prosvjete #MiomirVojinović.

SAOSJEĆAMO SA NARODOM UKRAJINE, MORA SE POŠTOVATI SUVERENITET NEZAVISNE DRŽAVE

Dragan Ivanović iz SNP-a je kazao je da žele da vide Crnu Goru u EU, ali znaju da taj put nije jednostavan i da je trnovit.

„Još devedesetih godina NATO je dao riječ da se neće širiti prema Istoku. Međutim, sve ono što se dešava u posljednje vrijeme natjeralo je Rusiju da odgovori na ovaj način. Rusi su to uradili pod izgovorom da se radi o denacifikaciji, ali kao građanin i čovjek moram reći da u potpunosti podržavam sve one koji traže da se zaustavi sukob u Ukrajini jer tamo narod strada“, objašnjava Ivanović.

„Ne možete biti neutralni i ne saosjećati sa narodom Ukrajine. Jedna nezavisna država se mora poštovati, njen suverenitet. Ne vidim veliku iskrenost NATO, niti zapada da se zaustavi rat u Ukrajini. Međutim, najvažnije je da se zaustavi borba na slobodnoj teritoriji. Rezolucija koju treba da donesemo je značajna za Crnu Goru jer smo krenuli na jedan put koji je bio zastao. Na nas se sada gleda širom otvorenih očiju”, jasan je poslanik Ivanović.

Zbog toga, kaže, moraju se neke stvari sagledati realno.

“To se od nas traži. Ovo je jedna od stvari koje moramo završiti da bismo pokazali da smo stvarno za put u Evropu”, ističe.

Izvor: CDM / Borba

ZDRAVSTVENI SISTEM CRNE GORE POSVEĆENO VODI RAČUNA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI IZBJEGLICA IZ UKRAJINE

Zdravstveni sistem Crne Gore posvećeno vodi računa o zdravstvenoj zaštiti izbjeglica iz Ukrajine koje borave u našoj zemlji, a administrativne prepreke koje se povremeno javljaju kao izazov biće prevaziđene zajedničkim djelovanjem svih nadležnih institucija, saopšteno je nakon sastanka ministra zdravlja Dragoslava Šćekića i šefa Kancelarije Agencije Ujedinjenih nacija za izbjeglice u Crnoj Gori (UNHCR) Žan Iva Bušardija.Tokom susreta je pozdravljena istinska privrženost naše zemlje da pruži pomoć onima kojima je to najpotrebije u vremenima koja zahtijavaju zajedništvo i sinergiju svih činilaca društva.Ministar je podsjetio da je odmah po izbijanju ratne krize u Ukrajini i dolaska prvih raseljenih lica, Vlada Crne Gore formirala Koordinaciono tijelo čiji je zadatak briga o licima sa ove teritorije, te da se kroz različite aktivnosti svako iz svoje oblasti i u okviru svojih resora sa posebnom pažnjom odnosi prema potrebama ukrajinskih izbjeglica. Takođe, za ove aktivnosti Vlada je opredijelila oko 2 miiona eura.”Što se tiče zdravstvenog sistema, stojimo na raspolaganju sa svim resursima sa kojima raspolažemo. Ljude u nevolji, one koji su izgubili svoje domove, dočekaćemo kao pravi domaćini. Potrudićemo se i da svako raseljeno lice dobije zdravstvenu zaštitu, a prema podacima sa kojima raspolažemo, do sada nije bilo propusta u tom smislu.Jasno je i da ćemo morati opredijeliti dodatna sredstva zbog priliva raseljenih lica, ali u razgovoru sa ministrom finansija, dobio sam čvrsta uvjeravanja da će najavljeni rebalans budžeta tretirati i ovaj dio potreba.” kazao je Šćekić.Bušardi je kazao da u Crnoj Gori trenutno boravi oko 10 000 izbjeglica iz Ukrajine te da se više od polovine njih prijavilo za sistem međunarodne zaštite koji, između ostalog, podrazumijeva i pristup zdravstvenoj zaštiti.“On je upoznao ministra Šćekića sa povremenim izazovima administrativne prirode sa kojima se suočavaju izbjegla lica i izrazio spremnost da zajedno doprinesu prevazilaženju istih.”

Izvor: Ministarstvo zdravlja Crne Gore

Eвропска комисија усвојила #ИПАРД3 програм за период 2021 – 2027. године Црногорским пољопривредницима у новом програмском периоду предвиђен већи износ средстава, 62% више у односу на претходни, односно додатних милиона Држава ће помоћи платформи #Сељак.ме и учинити је бесплатном за све кориснике чиме ће се додатно олакшати пољопривредним произвођачима пласирање и промоција њихових производа на тржишту Договорена најнижа цијена пелета у региону

Предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, министар здравља #ДрагославШћекић и директорица Клиничког центра Црне Горе др Љиљана Радуловић, 28.7.2022. године (четвртак) у 9 сати, у кругу Клиничког центра, (на платоу поред Клинике за онкологију), положиће камен темељац поводом почетка градње Клинике за ментално здравље КЦЦГ.Реализацијом овог важног инфраструктурног пројекта, вриједног око шест милиона еура, држава показује бригу о здравственом систему, као и да здравље грађана држи високо на листи својих приоритета, приликом креирања политика.

Извор: Министарство здравља Црне Горе

ПРИХОДИ 90 МИЛИОНА ЕУРА ВЕЋИ ОД ПЛАНИРАНИХ ПРИХОДИ БУЏЕТА у периоду јануар – јун 2022. године износили су 922,3 мил. € или 17,4% процијењеног БДП-а и већи су 134,3 мил. € или 17,0%. у односу на исти период 2021. године, док су у односу на планиране већи за 90,3 мил. € или 10,8%. Приходи за 6 мјесеци текуће године су већи и у односу на упоредни период 2019. године за 98,4 мил. € или 12%. Раст прихода дијелом је резултат увећања расположивог дохотка, као и значајног увоза и повећања цијена.Тренд добре наплате по основу ПДВ-а и акциза је настављен. У том смислу, приходи од ПДВ-а су већи у односу на планиране за 90,3 мил. € или 29,1%, док су у односу на шест мјесеци 2021 године приходи од ПДВ-а већи за 122 мил. € или 43,7%, што је великим дијелом резултат имплементације електронске фискализације пореских регистар каса, односно побољшања пореске дисциплине. Такође, на раст ове категорије прихода утиче и раст потрошње а усљед повец́ања расположивог дохотка, као и веће цијене и значајног пораста увоза. Додатно, за шест мјесеци 2022. године приходи од акциза већи су за 9,3 мил. € или 8,5%, док су у односу на шест мјесеци 2021. године приходи од акциза већи за 20,2 мил. € или 20,8%. Наведеном расту акциза у значајној мјери допринијеле су активности спроведене у циљу сузбијања „сиве економије“ на тржишту дувана и дуванских производа.Поред наведеног, категорија порез на добит правних лица такође биљежи значајан раст у поређењу са планом у износу од 10,5 мил. € или 16,3%, што је поред добрих резултата из пословне 2021. године показатељ и високог степена пореске дисциплине. У односу на претходну годину, приходи по овом основу већи су за 18,4 мил. € или 32,5%.С друге стране, нижа реализација у износу од 15,3 мил. € или 25,8% забиљежена је код прихода по основу пореза на доходак физичких лица превасходно усљед чињенице да планирани приходи по основу опорезивања непријављених прихода још увијек нису реализовани.Такође, категорија доприноса остварена је на нешто нижем нивоу од планираног за 11,1 мил. € или 5,4%, као и у односу на претходну годину за 43,9 мил. € или 18,6%, а као резултат укидања доприноса за здравствено осигурање. Међутим, како је било и очекивано, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање су већи у односу на упоредни период 2021. године за 10%, првенствено као посљедица тога што се повећањем минималне зараде повећала и основица за обрачун.Приходи буџета у јуну 2022. године износили су 169,1 мил. €, што је за 6,4% (10,1мил. €) више у односу на исти мјесец претходне године, док је у односу на план више за 3,4% (5,5 мил. €).Приходи од акцизе на минерална уља и њихове деривате у јуну биљеже нижу реализацију у односу на јун 2021. године у износу од 4,3 мил. € или 31,2% као посљедица умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља. У односу на мјесечни план за јун ова категорија акцизе је нижа за 5,2 мил. €, док са друге стране имамо раст акцизе на дуван и дуванске производе, као и акцизе на алкохол и алкохолна пића и акцизе на газирана пића. У том смислу, приходи из категорије акциза нижи су у укупном износу од 1,9 мил. € у односу на планиране за јун.ИЗДАЦИ БУЏЕТА у периоду јануар – јун 2022 износили су 955,4 мил. € или 18% процијењеног БДП-а и у односу на планиране нижи су за 82,5 мил. € или 8%. У односу на посматрани период претходне године, издаци су виши за 7,4 мил €, односно 0,8%.У структури укупне потрошње, издаци у оквиру Текућег буџета, буџета државних фондова и Резерве износе чине 91%, док капитални буџет чини 9%. Ниже извршење у назначеном периоду доминантно се односи на ниже извршење код Трансфера за социјалну заштиту у оквиру буџета Фонда ПИО и Завода за запошљавање, затим Трансфера институцијама, појединицима, невладином и јавног сектору, Бруто зарада, као и Текуће буџетске резерве.Када је у питању Капитални буџет, реализација је на нивоу од 84,47 мил.€ и извршење је ниже од плана за 41 мил.€, односно нивоу је од 67,4%. Најзначајније извдвајање у оквиру Капиталног буџета односи се на реализована плаћања за потребе пројекта аутопута у износу од 44,36 мил € што је за цца 17,38 мил €, односно 28,2% ниже од плана. Остали капитални пројекти реализовани су у износу од 40,11 мил €, и на нивоу је од 63% извршења плана.Издаци буџета у јуну 2022. године износили су 167,7мил € и нижи су у односу на план за 8,7 мил €, односно 4,9%, док су у односу на јун 2021. године за виши за 11,8 мил€, односно 7,5 % што је условљено прије свега вишим издвајањима за Трансфере институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору, Трансферима за социјалну заштиту, као и Текућим издацима.Сходно наведено, узимајући у обзир остварене приходе и извршена плаћања, у јуну мјесецу је остварен буџетски суфицит од 1,3 мил €, односно 0,03% БДП-а, што је у односу на план (којим је било планирано остварење дефицита од 12,9 мил€) бољи резултат за 14,2 мил €. Посматрајући укупно остварени резултат у досадашњем периоду јануар-јун 2022. године, кумулативни буџетски дефицит износи 33 мил €, односно 0,6% БДП-а, и нижи је од плана за 172,7 мил €, односно 83,9. У односу на исти период претходне 2021. године, буџетски дефицит је нижи за 126,9 мил€, односно 79,4%.

Извор: Министарство финансија Црне Горе

 PRIPREMIĆEMO REBALANS BUDŽETA NAKON TURISTIČKE SEZONE

Razlog zbog kojeg se izabrala druga opcija, odnosno rebalans u septembru, jeste turistička sezona. U Ministarstvu finansija, koje vodi Aleksandar Damjanović, žele da imaju precizne podatke o prihodima od turizma za jul i avgust

Ministarstvo finansija (MF) pripremiće izmjene zakona o budžetu u septembru, nakon završetka glavne turističke sezone, potvrdilo je „Danu“ više izvora iz Vlade. Opcija, koja se nekoliko sedmica spominjala, jeste da se predlog rebalansa usvoji krajem jula, odnosno ove sedmice, ali se na kraju od toga odustalo i predlog će biti usvojen u septembru.

Razlog zbog kojeg se izabrala druga opcija, odnosno rebalans u septembru, jeste turistička sezona. U Ministarstvu finansija, koje vodi Aleksandar Damjanović, žele da imaju precizne podatke o prihodima od turizma za jul i avgust. Dosadašnji podaci su, prema tvrdnjama članova Vlade, na istom nivou kao lani. Sezona je, međutim, prema tvrdnjama turističkih poslenika loša, plaže i smještajni kapaciteti su poluprazni. Zbog svega navedenog Ministarstvo finansija želi da sačeka precizne podatke o prihodima i da onda dobije konačne cifre i konačnu verziju rebalansa.

Predlog rebalansa prvo će proći vladinu Komisiju za ekonomsku politiku, potom će biti usvojeno na Vladi, a nakon toga predato u Skupštinsku proceduru. Očekivanje Vlade je da se predlog rebalansa razmatra i usvoji na vanrednoj sjednici u septembru, koja bi trebalo da bude u prvoj polovini tog mjeseca.

Ministar finansija je nedavno kazao da će se potruduti da kroz rebalans precizno identifikuju nedostajuća sredstva i da sredstva koja budu obezbijedili imaju najmanji mogući negativni efekat. Istakao je da je obaveza dodatnih sredstava na nivou od 170 miliona eura, te da je to cifra koja će se ove godine morati nadoknaditi.

Početkom jula je kazao da će pokušati da rebalans završe do kraja jula, ali da neće biti sporno ni da to urade polovinom septembra.

– Ako to budemo radili polovinom septembra, imaćemo do kraja sagledanu turističku sezonu – rekao je nedavno Damjanović.

Damjanović je ministar finansija od kraja aprila, kada je formirana manjinska Vlada. Skupština je na predlog Vlade već usvojila jedan rebalans, tzv. tehnički, koji je posledica reorganizacije državne uprave, odnosno formiranje većeg broja ministarstava u odnosu na prethodnu ekspertsku vladu.

Izvor: DAN

 NAKNADE VISOKOŠKOLCIMA TREBA POVEĆATI I DATI IM VJETAR U LEĐA

Poslanica Socijalističke narodne partije (SNP) Milosava Paunović kazala je da, iako postoji konsenzus da se podrže ovakvi zakoni, nameću se dileme, između ostalog, procjena na procjene na budžet.

Ona je rekla da se detektuju brojni problemi, te da program ima svoje dobre strane jer je veći broj visokoškolaca napokon dobio priliku da nađe poslodavca.

Ona je istakla da je potrebna dobra opservacija ovog predloga jer imamo penzionere koji primaju daleko ispod ovog iznosa.

“Bila sam lično korisnik ovog programa. Dao je priliku mladim ljudima da se nađu na tržištu rada. Problem je to što se na ovaj način stiče radno iskustvo bez radnog staža. Velike su razlike između pojedinih struka u načinu i kvalitetu obuke. Nijesu mi jasni mehanizmi kontrole nad ovim programom”, naglasila je ona.

Dodala je da naknada od oko 260 eura je ispod minimuma, da to treba povećati i mladim ljudima dati vjetar u leđa.

Izvor: Vijesti online / CDM 

Министар просвјете #мрМиомирВојиновић гост је првог онлине интервјуа, заказаног за четвртак, 28. јула у 15 часова, којим удружење Родитељи и новинска агенција МИНА почињу реализацију пројекта Родитељи између чињеница и мишљења. Разговор, под називом „Нова школска година – шта нас чека и јесмо ли спремни“, биће из студија ове агенције емитован у LIVE-у Родитељи питају, на ФБ страници портала Roditelji.me. Биће то прилика да јавност сазна све о припремама и плану за наредну школску годину, као и о проблемима који се тичу образовања у нашој земљи.У оквиру пројекта „Родитељи између чињеница и мишљења“, који финансирају Европска унија и Савјет Европе, удружење Родитељи и агенција МИНА ће се бавити темама из области образовања, које треба да помогну родитељима да стекну јаснију слику о проблемима на које често указују. На тај начин обезбиједићемо им провјерене и правовремене информације на основу којих би могли да доносе закључке.Родитељи, који су заинтересовани за ову тему, у прилици су да прије и током интервјуа у коментарима на нашим друштвеним мрежама постављају и питања министру Војиновићу.

Извор: Министсрство просвјете, науке и културе

Država će pomoći platformi #Seljak.me i učiniti je besplatnom za sve korisnike čime će se dodatno olakšati poljoprivrednim proizvođačima plasiranje i promocija njihovih proizvoda na tržištu“, zaključeno je na sastanku predsjednika Vlade Crne Gore dr Dritana Abazovića, potpredsjednika Vlade za ekonomski sistem i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimira Jokovića sa osnivačem platforme Seljak.me Markom Marašem

Izvor: https://www.gov.me