Скупштина Црне Горе у сарадњи са Јеврејском заједницом Црне Горе обиљежила је данас Међународни дан сјећања на жртве Холокауста – 27. јануар.Наводећи да је двадесет седми јануар, Међународни дан сјећања на жртве Холокауста, дан када за тренутак застаје читав свијет и присјећа се највећег злочина у историји човјечанства, предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић је подсјетила да је у овој незапамћеној трагедији живот изгубило шест милиона припадника јеврејског народа, од чега чак милион и по невине дјеце.“Овом приликом желим да одам почаст свим невино страдалим жртвама Холокауста и да након 78 година од ослобођења Аушвица, једног од највећих и најбруталнијих стратишта у историји, изразим најдубље људско саосјећање са патњама свих народа који су страдали у овом невиђеном злочину”, казала је Ђуровић.Она је истакла да је Холокауст постао “симбол посрнућа читаве цивилизације и трајна опомена будућим генерацијама да морају дати све од себе да се овакве замисли и трагедије више никада и нигдје не смију поновити”.Нагласивши да је управо Црна Гора једна од ријетких европских држава у којој је било више Јевреја након, него на почетку Другог свјетског рата, Ђуровић је истакла да је повезаност јеврејског и нашег народа нарочито дошла до изражаја “управо током овог рата када смо, у времену страдања, заједно живјели и гинули, борећи се против фашистичког агресора“.“Сигурна сам да наш народ који се увијек, безрезервно борио за слободу, и данас као и свих претходних деценија дијели тугу за свим жртвама Холокауста, без обзира на њихову националну, вјерску, етничку или било коју другу припадност. Управо слобода је била једина жеља оних којих су преживљавали пакао концентрационих логора и зато наш народ који, како је Његош давно рекао, никада није љубио ланце, добро разумије њихову трагичну судбину“, казала је предсједница Скупштине.Ђуровић је поручила да данас, након 78 година од ослобођења Аушвица, сви морамо допринијети сузбијању идеологија, програма и предрасуда који би довели до страдања оваквих размјера, а задатак сваке заједнице мора бити да ради на елиминацији било које врсте дискриминације, искључивости и нетолеранције. У том процесу, оцијенила је Ђуровић, главну улогу има и имаће образовање младих нараштаја, јер само знање и свијест о бруталностима које су промијениле ток историје каква је, без сумње, Холокауст, може утицати на будуће генерације да стреме међусобном разумијевању, толеранцији и поштовању различитости.“Мрачне политике које су довеле до насиља и разарања невиђених размјера морају остати у прошлости, а посебна пажња се мора посветити култури сјећања и ширењу свијести о догађајима који су угрожавали право на живот, мир и мултиетнички и мултивјерски склад. Умјесто назадних и националистичких идеја које се најлакше примају у временима криза, савремена Европа се мора темељити на поштовању универзалних људских права и вриједности“, казала је Ђуровић, напоменувши да ће Црна Гора, као чланица НАТО-а и будућа чланица Европске уније, и њени грађани увијек бити сигурна брана било каквој појави антисемитизма.“Прогони јеврејског народа трају хиљадама година, али су његови припадници увијек налазили снаге, храбрости и мудрости да опстану и да сачувају своје темељне вриједности и принципе. У том смислу, ни Холокауст није могао сломити дух јеврејског народа. Захваљујући том духу, и даље сте ту, постојите, борите се и напредујете. Ваша спремност да опростите служи као примјер и узор народима широм свијета који су свјесни вриједности људског живота и достојанства“, навела је предсједница Скупштине.Она је поручила да су Јеврејска заједница и њени представници увијек чинили неодвојив дио нашег друштва и камен темељац у мозаику различитости, мултиетничности и мултиконфесионалности Црне Горе.Ђуровић је нагласила да ће, као предсједница Скупштине Црне Горе, увијек и на сваком мјесту позивати на дијалог, поштовање, разумијевање, толеранцију и солидарност као темељне вриједности на којима ћемо градити развијено и просперитетно друштво.Уз оцјену да смо и данас свједоци пораста антисемитизма у Европи и шире, али и свијести о чињеници да се Црна Гора одувијек одупирала том злу, предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе Нина Офнер Бокан је подсјетила на неке од записа који свједоче о трагичном и застрашујућем страдању Јевреја током Другог свјетског рата. Она је у том контексту поручила “да је суштински важно из дана у дан јачати друштва која ће се снажно супротстављати сваком облику дискриминације, искључивости и нетолеранције“.“Сјећање на Холокауст наша је заједничка одговорност. Кључну улогу у томе мора имати образовање наших младих, јер само пренесено знање и свијест о историјским страхотама учи будуће генерације поштовању људских и мањинских права. Морамо се сјећати свих злочина, исто тако морамо и опростити, како би садашње и будуће генерације наставиле да живе у миру и граде заједничку будућност без подјела“, казала је Офнер Бокан.Отварању програма претходио је састанак предсједнице Ђуровић са предсједницом Офнер Бокан, током кога су размијењена мишљења о положају Јевреја у Црној Гори, изазовима са којима се суочава Јеврејска заједница Црне Горе, као и плановима за њен будући рад. У оквиру програма, Црногорски оркестар младих извео је тродјелну композицију „Различити возови“ (Different Trains) из 1988. године, која се базира на полуаутобиографској причи Стива Рајха о Холокаусту. Композицију је пратио филм на исту тему.Догађају су присуствовали посланици, представници дипломатског кора, као и чланови и пријатељи Јеврејске заједнице Црне Горе.