Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање
Европска комисија забринута је због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, а изазови остају у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија , наводи се у нацрту неформалног документа о напретку у поглављима 23 и 24, познатом као „Non paper“ у који „Вијести“ имају увид.
Non paper о стању у поглављима 23 и 24 за Црну Гору треба ускоро да буде објављен, а даје преглед напретка Црне Горе у овом подручју од посљедњег Non paper представљеног у новембру 2019. године, те релевантних статистичких података за 2019. годину.
„Током извјештајног периода, Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за поглавља 23 и 24 и друге стратешке документе на подручју владавине права, а усвојила је и нове. Радила је на суочавању с ванредним изазовима који су истакнути у Извјештају ЕК за 2019. годину, закључцима Савјета од 18. јуна 2019. и Non paper из новембра 2019, посебно у критичним подручјима слободе медија, борбе против корупције и трговине људима“, наводи се у Non paper- у.
Додаје се да је пандемија КОВИД-19 створила додатне изазове на подручју реформе правосуђа и допринијела одређеним објективним кашњењима у раду Црне Горе на њеној агенди владавине права.
Подсјећа се да парламент није могао обезбиједити потребну двотрећинску већину за важна именовања у правосуђу и, према томе, кључне функције попуњавају вршиоци дужности (ВДТ, АСК…).
„Уз то, забринутости расту у вези са спорним именовањима високих функционера у правосуђу, која нису у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа. Остаје важно да Црна Гора не оде назад у реформи правосуђа и да настави да биљежи резултате, посебно у борби против корупције, истовремено осигуравајући истинску независност свих институција“, поручују из ЕК
Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање
Подсјећа се да је између 2019. и почетка 2020. Судски савјет поново именовао (укупно) седам предсједника судова, укључујући и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, на трећи мандат, што изазива забринутост због начина на који Судски савјет тумачи Устав и законе
Указују и на избор „предсједавајућег судије“ умјесто предсједника Уставног суда иако правни оквир не предвиђа такву категорију
„У поглављу 23, Црна Гора наставља да ради на новом законском оквиру за медије. Било је неких помака у истрагама старих случајева напада на имовину медија. Али изазови у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија остају. Отворене су нове криминалистичке истраге у случајевима корупције, а имовина је привремено и трајно одузета“, наводе из ЕК.
Izvor:
Европска комисија забринута је због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, а изазови остају у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија , наводи се у нацрту неформалног документа о напретку у поглављима 23 и 24, познатом као „Non paper“ у који „Вијести“ имају увид.
Non paper о стању у поглављима 23 и 24 за Црну Гору треба ускоро да буде објављен, а даје преглед напретка Црне Горе у овом подручју од посљедњег Non paper представљеног у новембру 2019. године, те релевантних статистичких података за 2019. годину.
„Током извјештајног периода, Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за поглавља 23 и 24 и друге стратешке документе на подручју владавине права, а усвојила је и нове. Радила је на суочавању с ванредним изазовима који су истакнути у Извјештају ЕК за 2019. годину, закључцима Савјета од 18. јуна 2019. и Non paper из новембра 2019, посебно у критичним подручјима слободе медија, борбе против корупције и трговине људима“, наводи се у Non paper- у.
Додаје се да је пандемија КОВИД-19 створила додатне изазове на подручју реформе правосуђа и допринијела одређеним објективним кашњењима у раду Црне Горе на њеној агенди владавине права.
Подсјећа се да парламент није могао обезбиједити потребну двотрећинску већину за важна именовања у правосуђу и, према томе, кључне функције попуњавају вршиоци дужности (ВДТ, АСК…).
„Уз то, забринутости расту у вези са спорним именовањима високих функционера у правосуђу, која нису у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа. Остаје важно да Црна Гора не оде назад у реформи правосуђа и да настави да биљежи резултате, посебно у борби против корупције, истовремено осигуравајући истинску независност свих институција“, поручују из ЕК
Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање
Подсјећа се да је између 2019. и почетка 2020. Судски савјет поново именовао (укупно) седам предсједника судова, укључујући и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, на трећи мандат, што изазива забринутост због начина на који Судски савјет тумачи Устав и законе
Указују и на избор „предсједавајућег судије“ умјесто предсједника Уставног суда иако правни оквир не предвиђа такву категорију
„У поглављу 23, Црна Гора наставља да ради на новом законском оквиру за медије. Било је неких помака у истрагама старих случајева напада на имовину медија. Али изазови у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија остају. Отворене су нове криминалистичке истраге у случајевима корупције, а имовина је привремено и трајно одузета“, наводе из ЕК.
Izvor: https://www.in4s.net