Аутор: Snp Online

Предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, министар здравља #ДрагославШћекић и директорица Клиничког центра Црне Горе др Љиљана Радуловић, 28.7.2022. године (четвртак) у 9 сати, у кругу Клиничког центра, (на платоу поред Клинике за онкологију), положиће камен темељац поводом почетка градње Клинике за ментално здравље КЦЦГ.Реализацијом овог важног инфраструктурног пројекта, вриједног око шест милиона еура, држава показује бригу о здравственом систему, као и да здравље грађана држи високо на листи својих приоритета, приликом креирања политика.

Извор: Министарство здравља Црне Горе

ПРИХОДИ 90 МИЛИОНА ЕУРА ВЕЋИ ОД ПЛАНИРАНИХ ПРИХОДИ БУЏЕТА у периоду јануар – јун 2022. године износили су 922,3 мил. € или 17,4% процијењеног БДП-а и већи су 134,3 мил. € или 17,0%. у односу на исти период 2021. године, док су у односу на планиране већи за 90,3 мил. € или 10,8%. Приходи за 6 мјесеци текуће године су већи и у односу на упоредни период 2019. године за 98,4 мил. € или 12%. Раст прихода дијелом је резултат увећања расположивог дохотка, као и значајног увоза и повећања цијена.Тренд добре наплате по основу ПДВ-а и акциза је настављен. У том смислу, приходи од ПДВ-а су већи у односу на планиране за 90,3 мил. € или 29,1%, док су у односу на шест мјесеци 2021 године приходи од ПДВ-а већи за 122 мил. € или 43,7%, што је великим дијелом резултат имплементације електронске фискализације пореских регистар каса, односно побољшања пореске дисциплине. Такође, на раст ове категорије прихода утиче и раст потрошње а усљед повец́ања расположивог дохотка, као и веће цијене и значајног пораста увоза. Додатно, за шест мјесеци 2022. године приходи од акциза већи су за 9,3 мил. € или 8,5%, док су у односу на шест мјесеци 2021. године приходи од акциза већи за 20,2 мил. € или 20,8%. Наведеном расту акциза у значајној мјери допринијеле су активности спроведене у циљу сузбијања „сиве економије“ на тржишту дувана и дуванских производа.Поред наведеног, категорија порез на добит правних лица такође биљежи значајан раст у поређењу са планом у износу од 10,5 мил. € или 16,3%, што је поред добрих резултата из пословне 2021. године показатељ и високог степена пореске дисциплине. У односу на претходну годину, приходи по овом основу већи су за 18,4 мил. € или 32,5%.С друге стране, нижа реализација у износу од 15,3 мил. € или 25,8% забиљежена је код прихода по основу пореза на доходак физичких лица превасходно усљед чињенице да планирани приходи по основу опорезивања непријављених прихода још увијек нису реализовани.Такође, категорија доприноса остварена је на нешто нижем нивоу од планираног за 11,1 мил. € или 5,4%, као и у односу на претходну годину за 43,9 мил. € или 18,6%, а као резултат укидања доприноса за здравствено осигурање. Међутим, како је било и очекивано, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање су већи у односу на упоредни период 2021. године за 10%, првенствено као посљедица тога што се повећањем минималне зараде повећала и основица за обрачун.Приходи буџета у јуну 2022. године износили су 169,1 мил. €, што је за 6,4% (10,1мил. €) више у односу на исти мјесец претходне године, док је у односу на план више за 3,4% (5,5 мил. €).Приходи од акцизе на минерална уља и њихове деривате у јуну биљеже нижу реализацију у односу на јун 2021. године у износу од 4,3 мил. € или 31,2% као посљедица умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља. У односу на мјесечни план за јун ова категорија акцизе је нижа за 5,2 мил. €, док са друге стране имамо раст акцизе на дуван и дуванске производе, као и акцизе на алкохол и алкохолна пића и акцизе на газирана пића. У том смислу, приходи из категорије акциза нижи су у укупном износу од 1,9 мил. € у односу на планиране за јун.ИЗДАЦИ БУЏЕТА у периоду јануар – јун 2022 износили су 955,4 мил. € или 18% процијењеног БДП-а и у односу на планиране нижи су за 82,5 мил. € или 8%. У односу на посматрани период претходне године, издаци су виши за 7,4 мил €, односно 0,8%.У структури укупне потрошње, издаци у оквиру Текућег буџета, буџета државних фондова и Резерве износе чине 91%, док капитални буџет чини 9%. Ниже извршење у назначеном периоду доминантно се односи на ниже извршење код Трансфера за социјалну заштиту у оквиру буџета Фонда ПИО и Завода за запошљавање, затим Трансфера институцијама, појединицима, невладином и јавног сектору, Бруто зарада, као и Текуће буџетске резерве.Када је у питању Капитални буџет, реализација је на нивоу од 84,47 мил.€ и извршење је ниже од плана за 41 мил.€, односно нивоу је од 67,4%. Најзначајније извдвајање у оквиру Капиталног буџета односи се на реализована плаћања за потребе пројекта аутопута у износу од 44,36 мил € што је за цца 17,38 мил €, односно 28,2% ниже од плана. Остали капитални пројекти реализовани су у износу од 40,11 мил €, и на нивоу је од 63% извршења плана.Издаци буџета у јуну 2022. године износили су 167,7мил € и нижи су у односу на план за 8,7 мил €, односно 4,9%, док су у односу на јун 2021. године за виши за 11,8 мил€, односно 7,5 % што је условљено прије свега вишим издвајањима за Трансфере институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору, Трансферима за социјалну заштиту, као и Текућим издацима.Сходно наведено, узимајући у обзир остварене приходе и извршена плаћања, у јуну мјесецу је остварен буџетски суфицит од 1,3 мил €, односно 0,03% БДП-а, што је у односу на план (којим је било планирано остварење дефицита од 12,9 мил€) бољи резултат за 14,2 мил €. Посматрајући укупно остварени резултат у досадашњем периоду јануар-јун 2022. године, кумулативни буџетски дефицит износи 33 мил €, односно 0,6% БДП-а, и нижи је од плана за 172,7 мил €, односно 83,9. У односу на исти период претходне 2021. године, буџетски дефицит је нижи за 126,9 мил€, односно 79,4%.

Извор: Министарство финансија Црне Горе

 PRIPREMIĆEMO REBALANS BUDŽETA NAKON TURISTIČKE SEZONE

Razlog zbog kojeg se izabrala druga opcija, odnosno rebalans u septembru, jeste turistička sezona. U Ministarstvu finansija, koje vodi Aleksandar Damjanović, žele da imaju precizne podatke o prihodima od turizma za jul i avgust

Ministarstvo finansija (MF) pripremiće izmjene zakona o budžetu u septembru, nakon završetka glavne turističke sezone, potvrdilo je „Danu“ više izvora iz Vlade. Opcija, koja se nekoliko sedmica spominjala, jeste da se predlog rebalansa usvoji krajem jula, odnosno ove sedmice, ali se na kraju od toga odustalo i predlog će biti usvojen u septembru.

Razlog zbog kojeg se izabrala druga opcija, odnosno rebalans u septembru, jeste turistička sezona. U Ministarstvu finansija, koje vodi Aleksandar Damjanović, žele da imaju precizne podatke o prihodima od turizma za jul i avgust. Dosadašnji podaci su, prema tvrdnjama članova Vlade, na istom nivou kao lani. Sezona je, međutim, prema tvrdnjama turističkih poslenika loša, plaže i smještajni kapaciteti su poluprazni. Zbog svega navedenog Ministarstvo finansija želi da sačeka precizne podatke o prihodima i da onda dobije konačne cifre i konačnu verziju rebalansa.

Predlog rebalansa prvo će proći vladinu Komisiju za ekonomsku politiku, potom će biti usvojeno na Vladi, a nakon toga predato u Skupštinsku proceduru. Očekivanje Vlade je da se predlog rebalansa razmatra i usvoji na vanrednoj sjednici u septembru, koja bi trebalo da bude u prvoj polovini tog mjeseca.

Ministar finansija je nedavno kazao da će se potruduti da kroz rebalans precizno identifikuju nedostajuća sredstva i da sredstva koja budu obezbijedili imaju najmanji mogući negativni efekat. Istakao je da je obaveza dodatnih sredstava na nivou od 170 miliona eura, te da je to cifra koja će se ove godine morati nadoknaditi.

Početkom jula je kazao da će pokušati da rebalans završe do kraja jula, ali da neće biti sporno ni da to urade polovinom septembra.

– Ako to budemo radili polovinom septembra, imaćemo do kraja sagledanu turističku sezonu – rekao je nedavno Damjanović.

Damjanović je ministar finansija od kraja aprila, kada je formirana manjinska Vlada. Skupština je na predlog Vlade već usvojila jedan rebalans, tzv. tehnički, koji je posledica reorganizacije državne uprave, odnosno formiranje većeg broja ministarstava u odnosu na prethodnu ekspertsku vladu.

Izvor: DAN

 NAKNADE VISOKOŠKOLCIMA TREBA POVEĆATI I DATI IM VJETAR U LEĐA

Poslanica Socijalističke narodne partije (SNP) Milosava Paunović kazala je da, iako postoji konsenzus da se podrže ovakvi zakoni, nameću se dileme, između ostalog, procjena na procjene na budžet.

Ona je rekla da se detektuju brojni problemi, te da program ima svoje dobre strane jer je veći broj visokoškolaca napokon dobio priliku da nađe poslodavca.

Ona je istakla da je potrebna dobra opservacija ovog predloga jer imamo penzionere koji primaju daleko ispod ovog iznosa.

“Bila sam lično korisnik ovog programa. Dao je priliku mladim ljudima da se nađu na tržištu rada. Problem je to što se na ovaj način stiče radno iskustvo bez radnog staža. Velike su razlike između pojedinih struka u načinu i kvalitetu obuke. Nijesu mi jasni mehanizmi kontrole nad ovim programom”, naglasila je ona.

Dodala je da naknada od oko 260 eura je ispod minimuma, da to treba povećati i mladim ljudima dati vjetar u leđa.

Izvor: Vijesti online / CDM 

Министар просвјете #мрМиомирВојиновић гост је првог онлине интервјуа, заказаног за четвртак, 28. јула у 15 часова, којим удружење Родитељи и новинска агенција МИНА почињу реализацију пројекта Родитељи између чињеница и мишљења. Разговор, под називом „Нова школска година – шта нас чека и јесмо ли спремни“, биће из студија ове агенције емитован у LIVE-у Родитељи питају, на ФБ страници портала Roditelji.me. Биће то прилика да јавност сазна све о припремама и плану за наредну школску годину, као и о проблемима који се тичу образовања у нашој земљи.У оквиру пројекта „Родитељи између чињеница и мишљења“, који финансирају Европска унија и Савјет Европе, удружење Родитељи и агенција МИНА ће се бавити темама из области образовања, које треба да помогну родитељима да стекну јаснију слику о проблемима на које често указују. На тај начин обезбиједићемо им провјерене и правовремене информације на основу којих би могли да доносе закључке.Родитељи, који су заинтересовани за ову тему, у прилици су да прије и током интервјуа у коментарима на нашим друштвеним мрежама постављају и питања министру Војиновићу.

Извор: Министсрство просвјете, науке и културе

Država će pomoći platformi #Seljak.me i učiniti je besplatnom za sve korisnike čime će se dodatno olakšati poljoprivrednim proizvođačima plasiranje i promocija njihovih proizvoda na tržištu“, zaključeno je na sastanku predsjednika Vlade Crne Gore dr Dritana Abazovića, potpredsjednika Vlade za ekonomski sistem i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimira Jokovića sa osnivačem platforme Seljak.me Markom Marašem

Izvor: https://www.gov.me

REALIZACIJA KAPITALNOG BUDŽETA UGROŽENA ZBOG ENORMNOG RASTA CIJENA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je „Danu“ da je realizacija kapitalnog budžeta ugrožena zbog enormnog rasta cijena građevinskog materijalaVlada je prihvatila nedavno predložene mjere Ministarstva finansija, usvajanjem informacije o problemima realizacije ugovora o javnim nabavkama zbog rasta cijena u sektoru građevinarstva. Da bi se prioritetno obezbijedili preduslovi za nastavak radova na kapitalnim projektima u skladu sa zakonskim okvirom, Ministarstvo finansija je kreiralo osnove i smjernice za partnersko postupanje sa izvođačima radova, uz uvažavanje inflatornih šokova da bi se realizovali ugovori iz kapitalnog budžeta, saopštili su „Danu“ iz tog resora.To podrazumijeva rješavanje problema, zbog kojeg se stopiraju investicije i razvoj države, uzimajući u obzir situaciju na tržištu i globalnu krizu.Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je „Danu“ da je realizacija kapitalnog budžeta ugrožena zbog enormnog rasta cijena građevinskog materijala i ostalih potreba za izvođenje građevinskih radova.– Ovom odlukom prevazilazimo probleme koje je trebalo i ranije rješavati. Koštaće, ali je potrebno da ne bi stagnirali kapitalni projekti. Alternativa je da se raskidaju ugovori i padaju garancije na štetu budžeta, prekine realizacija kapitalnih projekata – objasnio je Damjanović.On je dodao da se stvaraju uslovi da se, u odnosu na to kako je rađeno u zemljama regiona i EU, po preciznoj metodologiji nadomjeste troškovi koji su nastali zbog nemogućnosti da se obaveze završe zbog vanrednih troškova.Iz Ministarstva finansija su nam kazali da je procjena Uprave za saobraćaj da bi raskidi ugovora za državu, kao investitora, bili skuplje rješenje, a opstanak izvođača direktno ugrožen, dok je Uprava javnih radova ukazala da se hitno mora naći model za nesmetanu realizaciju ugovora.– Zakonske odredbe kod ugovora o javnoj nabavci, kada je potreba za izmjenom nastala zbog okolnosti koje naručilac pri zaključivanju ugovora nije mogao da predvidi, podrazumijevaju da povećanje ne može biti veće od 20 odsto vrijednosti prvobitnog ugovora – kazali su iz MF-a.Prema zaključcima Vlade, Ministarstvo kapitalnih investicija i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma su zaduženi da utvrde model za utvrđivanje razlike u cijeni radova, koji će Uprava javnih radova i Uprava za saobraćaj koristiti za realizaciju zaključaka.Uprava javnih radova i Uprava za saobraćaj su obavezane da pokrenu procedure analize ugovora radi obezbjeđivanja izmjene tamo gdje su ispunjeni uslovi, u skladu sa zakonom.Dodatno, Uprava za statistiku – Monstat, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma, Ministarstvo kapitalnih investicija i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma treba, u dijelu svojih nadležnosti, da pruže podršku naručiocima na zahtjev, kod određivanja kretanja tržišnih cijena u sektoru građevinarstva.– Uprava javnih radova i Uprava za saobraćaj moraju da prate predstojeće izmjene ugovora u pogledu daljih kretanja cijena i moguće stabilizacije tržišta. Preporuka je obveznicima primjene Zakona o javnim nabavkama, privrednim subjektima u većinskom državnom vlasništvu i lokalnim samoupravama da slijede smjernice u realizaciji i potencijalnim izmjenama ugovora o javnim nabavkama koji za predmet imaju radove – zaključili su iz Ministarstva finansija.

Predsjednik Vlade Crne Gore dr Dritan Abazović i ministar sporta i mladih Vasilije Lalošević priredili su večeras na Vili Gorica prijem za crnogorske sportiste koji su u prethodnom periodu ostvarili zapažene rezultate na međunarodnim takmičenjima.Osim osvajača medalja na Mediteranskim igrama, Svjetskim igrama u džiju-džici, Balkanskom seniorskom džudo prvenstvu, na prijemu je prisustvovala i mlada muška košarkaška reprezentacija i ženska košarkaška juniorska reprezentacija, sa predsjednicima saveza, selektorima i članovima stručnog tima.Na prijemu su pored premijera i ministra Laloševića govorili košarkaš Fedor Žugić i karatistkinja Milena Jovanović.Predsjednik Košarkaškog saveza Nikola Peković uručio je bronzane medalje koje je mlada muška košarška reprezentacija ostvojila juče na Evropskom prvenstvu – predsjedniku Vlade Abazoviću, ministru Laloševiću i predsjedniku Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušanu Simonoviću.

Izvor: www.gov.me

SNP JE JEDINA PARTIJA KOJA NIJE MIJENJALA MIŠLJENJE PO PITANJU OBJEDINJAVANJA IZBORA

Milosava Paunović (SNP) rekla je da je ponosna na činjenicu da je SNP jedina partija koja nije mijenjala mišljenje po pitanju objedinjavanja izbora.“Da li je to ispravno ili nije, pokazaće vrijeme“, kazala je ona.Paunović je kazala da bi funkcionisanje lokalnih samouprava bilo onemogućeno ukoliko ne bi bile usvojene mjere propisane dopunama Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja.Ona je u Skupštini rekla da da se mora voditi računa o građanima, koji imaju prava da zaključe sporazume o sukcesivnoj naplati duga.

Izvor: Vijesti online / CDM

CILJ JE OTKLANJANJE PROBLEMA U RADU LOKALNIH SAMOUPRAVA KOJI SU IZAZVANI POMJERANJEM IZBORA ZA 23. OKTOBAR

Počela je rasprava o prvoj tački dnevnog reda, odnosno Predlogu dopuna zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja.Njime je predviđeno da od 23. avgusta ove godine do održavanja lokalnih izbora 23. oktobra, važe zabrane i ograničenja koja se odnose na upotrebu državnih sredstava, državne mehanizacije i opreme, transparentnosti socijalnih davanja i budžetskih rashoda i otpisa dugova.Dopune Zakona, koje je prethodno usvojila na sjednici 23. juna, Vlada je dostavila Skupštini, tražeći da se usvoje po hitnom postupku.Ministar finansija Aleksandar Damjanović rekao je, obrazlažući Predlog, da je cilj da se otklone problemi koji postoje u radu lokalnih samouprava koji su izazvani pomjerenjem izbora za 23. oktobar, imajući u vidu da je trebalo da budu na proljeće.“Imajući u vidu odredbe zakona, posebno norme koje se donose na zabrane i ograničenja, posebno obaveze lokalnih samouprava, ispostavilo se da zbog tog odlaganja izbora imamo faktički cijele godine kontinuitet blokade rada lokalnih samouprava, a imajući u vidu da sada imamo konačni rok kada će se izbori održati, namjera je da se ovom normom omogući nesmetano funkcionisanje lokalnih uprava“, naveo je Damjanović.Damjanović je rekao da je Vlada predložila amandman jer je ostala dilema da li treba, u skladu sa mišljenjem ASK, dopuniti obaveze lokalnih samouprava da objavljuje podatke, itd.“Ispada da ako se Predlog usvoji, do 23. avgusta imamo normalno funkcionisanje, a samo im se nameću obaveze izvještavanja“.Damjanović je rekao da kakva god bila odluka Ustavnog suda ne mogu se sada baviti njome, niti se zakon upodobljava sa neustavnom normom.“Iako bude neustavna, izbori će biti u oktobru, ne možemo ih vratiti u maju“.Damjanović je rekao je da se slaže da je status Zete krupno pitanje, koje se mora riješiti da ona ne bi bila moneta za potkusurivanje do 23. oktobra, imajući u vidu da birači sa teritorije Zete imaju neka druga prava.“Kakva god bude odluka Ustavnog suda ona je zakašnjela… Izvjesno je da ćemo imati izbore tek na jesen. Ostalo je samo da djelujemo ‘ili-ili’, da uvažimo zahtjeve 14 lokalnih uprava i da im omogućimo kakvo-takvo funkcionisanje, ili da ovaj Predlog ne usvojimo i da se nastavi sa ograničenjima i ode im cijela godina na zabrana i ograničenja. To zaista pravi ozbiljne probleme u funkcionisanju sistema“, kazao je Damjanović.Dodao je da će zbog toga Ministarstvo finansija imati najviše problema, jer će morati na dnevnom nivou da se suočavaju sa opravdanim i neopravdanim zahtjevima opština.On je kazao da neće komentarisati odlaganje izbora, dodajući da će se, iako Ustavni sud presudi da je Zakon o lokalnoj samoupravi neustavan, izbori svakako održati u oktobru.“Nijesu lokalne samouprave “krive” što im je produžen mandat i što zabrana traje sedam mjeseci, de fakto od početka godine. Ako ovo ne bismo uradili, imali bismo od oktobra cijelu ovu godinu sa ograničenjima i zabranama”, naveo je Damjanović.

Izvor: Vijesti online / RTCG