„Ukoliko Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da procijeni da sadnice četinara neće uspjeti da opstanu na pašnjaku Sinjajevine, kako onda da im vjerujemo u procjenu da vojni poligon neće uticati na ekosistem naše planine. Inženjeri šumarstva sa kojima smo razgovarali kazali su nam da sadnicama smrče i bora na Sinjajevini nije ni bilo jesto, te ističu da je to područje bilo pogodno za šumu ona bi i sama nastala“
Sadnice smrče i bora koje je Ministarstvo odbrane zasadilo na Sinjajevini u novembru prošle godine osušile su se, a samo par biljaka, od čak 3.000 zasađenih, se još bori da preživi, saopšteno je iz Građanske inicijative „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Oni su kazali da ovakav slijed događaja pokazuje kako u praksi izgleda kada je od suštine i stvarne brige za prirodu i prije svega eskosistem Sinjajevine, bitnija propaganda resora kojim rukovodi ministar Predrag Bošković.
Iz ove GI su posebno naglasili da „Ministarstvo odbrane nije žalilo novca građana za kupovinu sadnica, koje su, sve su prilike, svjesno žrtvovane zarad par fotografija da bi se ministar pokazao kao ekološki savjesan“.
osušene sadnice
„Kako izgleda briga o ekologiji u režiji ministra Boškovića najbolje mogu posvjedočiti osušene sadnice, koje nažalost nisu posađene tamo gdje su moge uspjeti, na primjer na Durmitoru gdje je lani posječeno na desetine stabala u srcu nacionalnog parka, na Lovćenu gdje šume nestaju ili brdu Gorica u Podgorici koje svake godine sve više gubi zelenu površinu. Ovaj neuspjeli trik ubjeđivanja javnosti u brižnost Ministarstva odbrane na čelu sa ministrom Boškovićem, nadamo se da će biti opomena da se odustane od sumanutog nauma da se na Sinjajevini zasadi 100.000 sadnica, jer na osnovu dosadašweg iskustva vidite kakva će im biti sudbina“, kazali su iz „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Zato oni smatraju da ovakav scenario mora da bude opomena.
„Ukoliko Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da procijeni da sadnice četinara neće uspjeti da opstanu na pašnjaku Sinjajevine, kako onda da im vjerujemo u procjenu da vojni poligon neće uticati na ekosistem naše planine. Inženjeri šumarstva sa kojima smo razgovarali kazali su nam da sadnicama smrče i bora na Sinjajevini nije ni bilo jesto, te ističu da je to područje bilo pogodno za šumu ona bi i sama nastala. To je saglasno i stavu biologa koji ističu da su pašnjaci ugroženi u kod nas i u Evropi te da je njihova zaštita nužnost. I šumarski inženjeri i biolozi su još saglasni da se drugi po veličini pašnjak u Evropi ne smije prokockati za vojni poligon, već da ga treba koristiti na održivi načina kroz razvoj stočarstva“, kazali su iz GI.
Stoga su još jednom apelujemo na Vladu da poništi odluku o pretvaranju Sinjajevine u vojni poligon, jer se naši strahovi već obistinjuju kada je u pitanju briga o Sinjajevini.
„Nažalost, već se obistinila jedna narodna: “Da se jadan za zelen bor uhvati i on bi se osušio”, navodi se u saopštenju.
Danas su zajedno položile cvijeće delegacije: SOBNOR-a Crne Gore, OBNOR-a 1941 – 1945 Glavni Grad Podgorica, Danilovgrad i Tuzi, SNP Crne Gore i delegacija Vojnih penzionera Crne GORE. U ovom periodu od tri četiri mjeseca, zbog mjera nadležnih organa u vezi epidemije Korona virusa nijesmo organizovali masovnije posjete spomenika i spomen obilježja ovdje u Podgorici i u našim opštinaskim organizacijama, iako smo imali namjeru da danas kada slavima 75. godina pobjede nad fašizmom i 72. godine od postanka nase organizacije povodom ovog velikog praznika 13. Jula organizujemo i svečanu akademiju. Na ovom tradicionalnom mjestu našeg okupljanja, ovdje na brdu Gorica, na ovom veličanstvenom spomeniku slobode, gdje vječno počivaju heroji Podgorice i Crne Gore, velika mi ječast i ponos da vas srdačno pozdravim ispred SOBNOR-a Crne Gore i da Vam se obratim, povodom 13. jula – Dana ustanka crnogorskog naroda i povodom Državnosti Crne Gore. Podsjećam da je plamen borbe protiv fašizma i okupatora buknuo 13. jula u Crnoj Gori, kada je rukovodstvo Komunističke partije Crne Gore na čelu sa Ivanom Milutinovićem u Ćeliji Piperskoj donijelo odluku da se digne ustanak protiv fašizma. To je bio i znak da sa ostalim narodima Evrope i svijeta krećemo putem slobode, a protiv fašizma i nacizma. Ovdje smo se danas okupili da izrazimo dužno poštovanje svima koji su u borbi za svoje ideale, slobodu platili najvećom mogućom cijenom – svojim životima. Cijena života je najveća vrijednost od svih vrijednosti, ali trinajstojulski borci nijesu žalili svoje živote kada je u pitanju domovina i njena sloboda. Tako govoreći o trinajstojulskom ustanku drug Blažo Jovanović reče: „ Dah ustanka se osjećao na svakom koraku, a mržnja prema fašističkom okupatoru i njegovoj mračnoj ideologiji bila je svakim danom sve veća. Ogromne su tekovine Trinajestog jula – tog najvećeg datuma u istoriji Crne Gore, koji svojom važnošću premašuje mnoge slavne dogadjaje iz prošlosti našeg naroda“. Ovaj opštenarodni ustanak predstavlja jedinstveni fenomen u Drugom svjetskom ratu na tlu Evrope gdje su došle do izražaja sve duhovne i moralne i ratničke vrline Crnogoraca. Pamtiće se ustaničke slobodarske puške iz 1941 godine koje su odjeknule od Srbije, Crne Gore pa do Slovenije i Makedonije, kao odvažni otpor protiv fašizma, ali i kao iskrena želja da se gradi država ujedinjenih jugoslovenskih naroda sa pravednijim društvenim poretkom. Danas nas dijeli 79. godina od 13. jula 1941. godine kada su u rano jutro 13. jula 1941. godine pukle prve oslobosilačke puške na Virpazaru, Košćelama, Mišićima, Brajićima, Čevu i otpočeo je širom Crne Gore oružani ustanak . Za nekoliko dana se pod oružjem našlo 32.000 boraca koji su oslobodili skoro čitavu Crnu Goru, sem nekoliko gradova koji su bili pod opsadom.
Ono što trinajstojulskom ustanku daje posebno obelježje i čini ga posebnim fenomenom i istorijskom pojavom u toku drugog svjetskog rata je njegov opštenarodni karakter. Značajnu ulogu u Trinaestojulskom ustanku i Narodnooslobodilačkoj borbi i uopšte u ratu imala je KPJ. Kao rukovodeća snaga u ratu ona je od samog početka vodila borbu za internacionalizam, za jugoslovenstvo, demokratiju i prava radog naroda. Iz te borbe rodila se SFRJ, bracka zajednica ravnopravnih naroda, koja je prema priznanju velikih sila bila treća snaga antifašističke koalicije naroda Evrope. U tom frontu hrabrih, časnih i odlučnih bili su naš narod i naša zemlja i danas sa ponosom sjećamo se uloge Crne Gore u antifasističkoj koaliciji i našeg doprinosa velikoj pobjedi čovječanstva nad nacizmom. Naši časni preci i u tom vremenu bili su na strain slobode, pravde i istine. Biti na toj strain ni tada, ni u bilo kom vremenu nije bilo lako. No poštovani prijatelji, uzgred ponekad se zapitajmo jesmo li i dalje na toj ideji, slijedimo li put naših časnih predaka, poštujemo li njihov amanet. Ovi junaci koji ugradiše svoje živote u temelje Crne Gore i Jugoslavije, koji su se svjesno žrtvovali, za slobodu svog naroda i pobjedu ideja koje su ih nadahnjivale, da su dostojni sljedbenici svojih slavnih predaka, danas nam nažalost, ne bi pozavidjeli u kakvom društvu živimo. Njihve ideale i ideale njihovih drugova u partizanskim jedinicama NOB-e, ideale o društvu pravde, napredka, bratstva i jedinstva iznevjerilo je ovo za većinu proteklo „ tranzitno vrijeme“, kada gradjani i radnici svoja prava traže na ulicama, i da ne nabrajam ostale nevolje i nepravde. Naša organizacija koja je poštovana i uvažena u širem regionu i koja u svom radu i djelovanju zajedno sa opštinskim organizacijama zaista postize izvanredne rezultate u radu i promovisnju antifasizma, slobodarstva i svijetlih tekovina NOR-a, i snagu u borbi protiv fašizma kao najvećeg zla čovječanstva, ovdje kod nas u Crnoj Gori nije miljenik aktuelne vlasti. Naime, državni organi nemaju sluha niti žele da odobre finansiranje SOBNOR-a shodno Zakonu o boračko invalidskoj zaštiti i shodno preporukama crnogorskog ombusmana, niti uvaže naše preporuke i zahtjeve. Na opštinskom nivou organizovanja OBNOR-a u pojedinim opštinama se takodje dešava ignorisanje naših zahtjeva po ovom pitanju , dok ima lokalnih zajednica koje poštuju ove zakonske obaveze. Pitamo se da li je to antifašizam i slijedjenje časnih ideja naše slavne NOB-e. Pitamo se da li su se borci sa Sutjeske i ostalih velikih bitaka borili u istom stroju, a ima još živih i u našim redovima koji su učestvovali zajedno u toj borbi i imaju li ista prava u pogledu organizovanosti i ostalog što prati ovu društvenu pojavu. Naša organizacija nije politička organizacija, već po zakonu Nevladina organizacija. Tako da finansiranje nevladinih organizacija se vrši i vrednuje u Republici i opštinama, shodno programima tih organizacija a nikako kako ko prepozna organizaciju kao danas što rade u Crnoj Gori. Mi provodimo neprekidno izvornu ideju SOBNOR-a koji je nastao kod nas u Crnoj Gori još daleke 1948. godine i poštujemo one koji poštuju nas i naš program. Danas u ovom vremenu življenja učestale su pojave od pojedinsca i grupa koji pokušavaju negirati našu slavnu antifačističku prošlost, kada je fasizam uzeo maha, pojavljuju se falsifikatori istorije koji bi željeli da umanje značaj naše veličanstvene NOB-e. Zato danas sa ovog uzvišenog mjesta glasno poručujemo da niko nema pravo da poništava uspomenu na naše pretke i da besmislenim revizijama od onih koji veličaju fašizam i poražene snage pravi junake, od izdajnika heroje i da dovede u sumnju ono što je generacija pobjednika uradila. U sklopu ovog oštro dižemo glas i najoštrije osuđujemo nedavne pojave vandalizama i skrnavljenje spomenika i spomen obelježja iz naše antifašističke borbe.
Празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан данас је молитвено и
свечано прослављен у Цетињском манастиру. Свету архијерејску литургију
са свештенством служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ
цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
У литургијској проповједи владика Амфилохије је казао да су апостоли
Петар и Павле дивни проповједници Јеванђеља, чији глас се чује и слуша
до краја свијета те да се молимо Господу да њиховим молитвама и нас
утврди у вјери живој и истинитој – вјери у Христа Бога нашега. Говорећи о
овим дивним Божијим угодницима који су посвједочили Христа својим
животом и својим страдањем, Митрополит је подсјетио да је апостол Петар
први исповиједио Христа као Сина Божијега када је на Исусово питање: А шта ви кажете ко сам Ја, одговорио: Ти си Христос Син Бога живога. Тада га је Господ, рекавши да му је то открио Свети Дух, благословио: Ти си Петар (што значи стијена) и на том камену ћу саградити Цркву своју и врата пакла неће је надвладати.
“И на тој вјери коју је исповиједио Петар – Кифа, на тој стијени је
Господ Цркву своју саградио. И Црква Његова до данас постоји и постојаће
до краја свијета и вијека на том исповједању Христа Бога нашега, којега
су проповиједали свети првоврховни апостоли и остали апостоли, кога су
свједочили и свједоче милиони људи кроз сву историју у току ове 2000
година до наших времена.”
Два дивна нова Христова свједока су и Богдан и Јана, који су данас
крштени у име Оца и Сина и Духа Светога, који ће такође, како је казао
Митрополит, својим ријечима и дјелима, и својим животом, бити
проповједници Христовог јеванђеља, као и апостоли Петар и Павле.
Даље је владика подсјетио на страдање Светог апостола Павла који је у
почетку, као учени Јевреј, био гонитељ хришћана и учествовао у
каменовање Светог архиђакона Стефана и након тога кренуо ка Дамаску да
гони хришћане. Међутим, Господ га је од утробе материне изабрао за сасуд
своје благодати и свога свједока:
“И срео га је Господ на путу, обасјала га је свјетлост са небеса и
тада је Савле постао Павле. Освећен, просвећен силом Божијом постао је
живи Христов свједок, како рече у Светој посланицу својој, три пута је
претрпио бродоломе, каменовање. Гоњењен је и прогоњен, затваран и
пребијан, шта све са њим није било док је ходио од Јерусалима до
Дамаска, па преко Мале Азије а стизао је по предању и у ове наше
крајеве, затим до Шпаније, да би на крају свој живот мученички завршио у
Риму”, бесједио је владика.
Свети апостол Петар такође је мученички пострадао у Риму и око
њихових моштију саграђена су два величанствена храма: Храм Светог
апостола Петра и Храм Светог апостола Павла.
Даље је казао да су Свети Петар и Павле били слуге Христа Бога
нашега, Његови свједоци, изабрани проповједници Јеванђеља Његовога, били
и остали, те да није случајно да је поред старога манастира на Ћипуру
био подигнут Храм Светог апостола Петра.
“Отуда и овај Петровдански сабор на Цетињу. Ми смо жељели да обновимо
тај мали храм, али ови који се баве са црногорском културом сматрају да
је боље да остане она рушевина. То мисле и за друге велике древне
светиње, али обнавља се вјера у души овога народа, вјера у Христа Бога
нашега, а тамо где се вјера и душа народна обнавља онда се обнављају и
све оне светиње које су подигнуте у славу Божију и у част Његових светих
изабраника апостола и мученика”, казао је Митрополит
црногорско-приморски.
Подсјетивши да су и Св. Петар Цетињски и Петар Ловћенски Тајновидац
добили име по апостолу Петру и страдали као што је и он страдао,
Митрополит је нагласио да као што је некада Свети Петар хапшен, тако је и
Свети Петар Ловћенски Тајновидац данас ухапшен у паганском маузолеју на
Ловћену.
“Чека Црну Гору и Црногорце да га врате и испуне његово завјештање
јер је рекао: Ако ме не сахраните у овом храму проклети били.
Проклетство његово је данас на Црној Гори. Што се са Црном Гором данас
догађа је плод тога проклетства Св. Петра Ловћенског Тајновидца, које ће
трајати све док се не освешта и не врати на Ловћен његова црквица,
посвећена његовом стрицу Св. Петру Цетињском, и док се он не врати у њу
сагласно његовом благослову.”
Како је казао Митрополит Амфилохије, не могу се избројати они који су
кроз вјекове носили и који ће носити имена првоврховних апостола Петра и
Павла у свим земаљским народима па и у нашем.
“Данас смо овдје да се поклонимо Христу Богу нашему, да се причестимо
Тијела и Крви Његове, јер апостоли Петар и Павле су пострадали на начин
на који је пострадао сам Господ. Историја Цркве Божије почиње Христовим
распећем и наставља се распећем њеним кроз вјекове до наших времена. И у
ове наше дане у Црној Гори је распета Црква Христова, али зато је она и
свједак Христовог васкрсења, као што су Свети апостоли Петар и Павле и
остали 12 апостола били свједоци Христа распетога и васкрслога, као и
милиони, милијарде других људи”; бесједио је владика.
Високопреосвећни Митрополит је објаснио да се данас широм васељене
сви изворни хришћани православни причешћују Тијела и Крви распетога
Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи да се причешћују
Бога љубави, јер нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за
ближње своје.
“То је највећа љубав коју је Христос показао не само откривши себе
као Бога љубави, него као човјек од Дјеве рођени Духом Светим,
посвједочивши ту љубав својим страдањем, распећем и непрекидно
свједочећи својим Тијелом и Крвљу, дарујући нама своје Тијело и Крв –
Свето причешће. Да се причешћујемо Његове љубави, да се кроз Тијело и
Крв Господњу и слављење његових угодника учимо закону Божјем, да се
учимо да ходимо путем Христовим, за Њим који је пут истина и живот, да
се Њему јединоме клањамо и Њему јединоме служимо”, закључио је на крају
свје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
На крају Свете службе Божије у славу Господа нашега Исуса Христа, а у
част Светих апостола Петра и Павла, Архиепископ цетињски је освештао
славске приносе и пререзао колач.
Иако се сваке године у Цетињском манастиру на Петровдан одржава
традиционални петровдански црквено-народни сабор а након тога литија,
ове године је због мјера НКТ-а изостала литија до Ћипура, со темеља
некадашње Цркве Светих апостола Петра и Павла.
“Ове године не можемо ићи на темеље старога манастира на Ћипуру због овога вируса, па и других вируса који сада владају овдје код нас, али зато смо сви овдје сабрани”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, честитајући празник Светих апостола Петра и Павла и благословивши сабране и све њихове сроднике и данашње свечаре.
„Bližeg i prisnijeg prijatelja od Srbije nemamo; Znamo od koga smo i kome pripadamo – Srpska pravoslavna crkva kao naša duhovna vertikala i Crna Gora kao naša jedina država; Mir, demokratija, multietnički i vjerski sklad, Crna Gora kao ravnopravno građansko društvo, su naši prioriteti…“ stoji, između ostalog, u čestitki predsjednika opštine Berane Dragoslava Šćekića upućenoj, kako se navodi, svojim Berancima i Berankama, kao i ostalim građanima Crne Gore, povodom 13. jula, Dan državnosti Crne Gore.
Čestitku prenosimo integralno.
“Poštovani građani Berana, dragi prijatelji,
Danas je jedan od datuma koji zaslužuju posebno poštovanje, dan za koji
možemo slobodno reći da je jedan od najsvetijih u istoriji Crne Gore, i
zato izražavam svoje žaljenje što ga ne možemo obilježiti i proslaviti
na način, koji priliči ovom danu i datumu.Trinaesti jul ostaje u
pamćenjima svih nas, koji volimo Crnu Goru kao datum za koji se vežu
momenti nastanka i vjekovnog postojanja i bitisanja svijetlog
crnogorskog imena. I zato svi mi imamo obavezu da podsjetimo da je 13.
jula 1878. godine, na čuvenom Berlinskom kongresu, uz učešće najvećih
svjetskih sila, naša Crna Gora dobila priznanje kao suvereno priznata
država.
I sada, kada se na različite načine i, moram reći,
zlonamjerno interpretiraju pogledi na našu državu i državnost, valja još
jednom nedvosmisleno podvući da ona Njegoševska i Svetosavska Crna Gora
živi i živjeće na prostorima beranskog kraja i Polimlja.
Taj
isti datum – davne 1941. godine označio je i poziv na opštenarodni
ustanak. Ideja antifašizma je zaživjela i na ovim prostorima, uz jasnu
poruku da slobodarski duh stanovnika ovih krajeva neće trpjeti
fašističku čizmu i teror. Pobjeda u Drugom svjetskom ratu i decenije
zajedničkog života, i danas pokazuju da ideja bratskih i najprisnijih
odnosa sa Srbijom i dalje živi u srcima i osjećanjima ljudi sa ovih
prostora. Iako sada države koje odvojeno žive u svojim okvirima,
zajedničke duhovne vrijednosti dokaz su više da bližeg i prisnijeg
prijatelja od Srbije nemamo.
Poštovani prijatelji,
I ovo
je prilika da pošaljemo jasnu poruku da nećemo dozvoliti da nas bilo ko
svrstava u neprijatelje Crne Gore, isto onako, kako smo skupa sa našim
Vladikom i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve na dostojanstvenim
litijama pokazivali da znamo od koga smo i kome pripadamo. Srpska
pravoslavna crkva kao naša duhovna vertikala i Crna Gora kao naša jedina
država, jasne su poruke, koje se i danas moraju glasno čuti.
Takođe, treba reći da naša država prolazi period duboke državne krize,
prouzrokovane neodgovornom politikom aktuelne vlasti. Koronavirus samo
je doprinio da se ekonomski i socijalni momenat dodatno pogoršaju. Ali,
bez obzira na težak period i krizu kroz koju prolazimo, mir,
demokratija, multietnički i vjerski sklad, Crna Gora kao ravnopravno
građansko društvo, bolji i ljepši život svih građana moraju ostati u
svim našim prioritetima. Samo uz poštovanje tih i takvih vrijednosti, uz
podsjećanje na 13. jul i činjenicu da nam je on i donio sve savremene
tekovine, ja svojim Berankama i Berancima, kao i svim građanima Crne
Gore čestitam ovaj svijetli datum“, navodi se u čestitki predsjednika
opštine Berane Dragoslava Šćekića.
Жири за додјелу награде „21. јул“ je на сједници одржаној 10. јула 2020. године, којој су присуствовали сви чланови, донио одлуку да се ово највеће општинско признање додијели Њ. П. Епископу Будимљанско- никшићком, Г. Јоаникију Мићовићу и директору Гимназије „Панто Малишић“ Сретену Лутовцу, саопштила је на конференцији за новинаре у згради Општине, предсједница Жирија Милка Боричић.
Подсјећамо да је Жири на претходно одржаној сједници утврдио листу предлога од седам кандидата.
Одлуку о додјели награде Жири доноси већином гласова свих чланова, и у једној години могу се додијелити највише три награде
Жири је ове године радио у сљедећем саставу, Милка Боричић (предсједница) и чланови: Бојана Обадовић, Александар Лутовац, Горан Киковић, Бранислав Пајковић, Небојша Бабовић, Дргаомир Кићовић, Владимир Бабовић, Вукадин Божовић, Милорад Барјактаровић, Ирвин Масличић, Веселника Фемић и Марко Радојевић.
Od deset projekata koje su na konkurs Opštine Plužine dostavile NVO iz lokalnog budžeta biće finansirano šest. Prema odluci komisije, za odobrene projekte biće izdvojeno 4.500 eura, a ovogodišnjim budžetom Plužina za te namjene bilo je planirano 10.000 eura. Projekti „Popravka doma u Nikovićima – 4 faza“ NVO „Gornje Crkvice“, „Gastro suvenir-uspomena iz Plužina“ NVO „Mojih ruku djelo“ i „Organizacija akcija dobrovoljnog davanja krvi“ Udruženja davalaca „Piva“ biće finansirani sa po 500 eura. Po hiljadu eura dobiće Pčelarsko društvo „Piva“ za projekat „Unapređenje pčelarstva u Pivi“, zatim NVO Ljubitelji skijanja za projekat koji se odnosi na nabavku opreme, kao i Kolo srpskih sestara „Sveta Pravedna Jesaveta“ za pripremu obilježavanja slave Manastira Piva i Zagrađe. Komisija je odbila predloge projekata lokalnog Lovačkog društva „Bajo Pivljanin“, Udruženja rezervnih vojnih starješina, Guslarskog društva „Lazar Sočica“ i Udruženja Pivljana u Podgorici jer nijesu dostavili dokumentovane finansijske izvještaje o projektima koje im je opština ranije podržala.
„Četrdeset šest su kontakti prethodno potvrđenih slučajeva, kod 14 oboljelih se traga za izvorom infekcije a jedan slučaj je importovan“, saopšteno je iz IJZCG
Laboratorije Instituta za javno zdravlje su u posljednja 24 časa
završile PCR analizu 450 uzoraka na novi koronavirus, među kojima je 61
rezultat bio pozitivan. Radi se o pacijentima iz:
Rožaja 28
Bijelog Polja 9
Podgorice 7
Budve 5
Bara 3
Cetinja 3
Kotora 3
Pljevalja 2
Nikšića 1
„Od 61 novootkrivenih, 46 su kontakti prethodno potvrđenih slučajeva, kod 14 oboljelih se traga za izvorom infekcije a jedan slučaj je importovan. Od početka juna ukupan broj registrovanih slučajeva je 457, pet je smrtnih ishoda, a broj aktivnih slučajeva je 452“, saopšteno je iz IJZCG.
Nedavno je u medijima objavljen
snimak, koji je dostavio podgorički odbor GP “URA”, a na kojem se vidi
ogromna količina građevinskog otpada, koji je odložen u korito rijeke
Zete. Blago je reći da smo zgroženi, naveli su iz inicijative. Ne možemo
vjerovati da neko na ovakav način ne poštuje napore mještana i
ljubitelja ove rijeke da je sačuvaju i zaštite. Ovakvi gestovi i odnos
prema rijeci vrijeđaju svakog čovjeka koji voli svoju zemlju.
Da apsurd bude veći, to područje je od
nedavno proglašeno i parkom prirode, na inicijativu Glavnog grada i
opštine Danilovgrad. Zato, ne govorimo bez razloga da pomenute lokalne
samouprave nisu napravile ni jedan vidljiv i konkretan korak, kako bi se
ovakvo ponašanje bahatih pojedinaca spriječilo, navodi se dalje u
saopštenju.
“Moramo priznati da i dalje ne možemo u
potpunosti shvatiti kome je u interesu da devastira ovu prelijepu
rijeku. Naime, na inicijativu građana, sa jednog lokaliteta
problematični otpad je nedavno uklonjen, kako bi se posle samo par
nedelja otpad istog sastava našao odložen koji kilometar dalje. Pritom,
taj neko, ko se drznuo na ovaj čin, kao da ne želi da shvati kako i na
koji način ugrožava kompletan biodiverzitet rijeke Zete i njen estetski
izgled.
Zato, mi iz građanske inicijative #ZaZelenuZetu najoštrije osuđujemo ovaj čin nebrige prema prirodi. Takođe, pozivamo sve nadležne službe da što prije ispitaju ko je počinilac. Na Glavni grad apelujemo da što hitnije organizuje uklanjanje pomenutog otpada, kako bi se ovo mjesto dovelo u prvobitno stanje, a time i izbjegle posledice, koje će sasvim izvjesno uslijediti.
Црква Лазарица, посвећена Св. Кнезу Лазару, обновљена је и освештана 2013. године захваљујући добровољним прилозима бројних вјерника. Од тада се у њој служи литургија, а до тада је служена вечерња служба
На Видовом врху се и ове године окупио велики број вјерника који су
прославили Видовдан и подсјетили се догађаја од прије 63 деценије.
Видовдан вијековима симболише дан када је цијели један народ одлучио да стане у одбрану онога у шта је вјерује, када су се хиљаде неименованих хероја супротставили многоструко већој сили и поднијели безрезервну жртву за будућност покољења која долазе. Црква Лазарица, посвећена Св. Кнезу Лазару, обновљена је и освештана 2013. године захваљујући добровољним прилозима бројних вјерника. Од тада се у њој служи литургија, а до тада је служена вечерња служба.
Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Видовдан и 631 година од Косовске битке. Видовдан се у Србији обиљежава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године
Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Видовдан и 631 година од Косовске битке. Видовдан
се обиљежава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у
бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.
Видовдан је празник који се радно обиљежава у спомен на Косовску
битку на основу одредаба Закона о државним и другим празницима у Србији,
а представља и присјећање на погинуле и умрле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свјести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске
државе, а као званичан државни празник у Србији, уведен је 1889. на 500
година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја
Другог свјетског рата.
Послије Косовске битке тијело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. вијека пренијето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
