Категорија: Друштво

Delegacija iz devet komunalnih preduzeća iz Norveške bila je danas u posjeti Herceg Novom. Primili su ih potpredsjednica opštine Danijela Đurović i direktor JP „Čistoća” Vladimir Arsić. Razgovaralo se o toku projekta ANIN Balkan, ali i o mogućnostima dalje saradnje. U projekat su pored Herceg Novog, uključeni Konjic, Mostar, Jablanica i Nevesinje iz BiH i Gornji Milanovac iz Srbije. Projekat je počeo prije dvije godine, i njime su obezbijeđena sredstva i vozilo za defektažu, koje je stacionirano u Konjicu. Vozilo za defektažu služi za otklanjanje kvarova na specijalnim vozilima, i to primarno na onim koja su tokom prethodnih godina norveška preduzeća donirala preduzećima iz gradova učesnika u projektu. Uposlena su i dva mehaničara, u Konjicu i u Norveškoj, koji su u konstantnoj komunikaciji kako bi kvarovi bili što prije otklonjeni. U narednih dvije godine njihov rad finasiraće Norvežani.

Danijela Đurović je zahvalila Norvežanima na pomoći. Ona se posebno zahvalila počasnom građaninu Herceg Novog, Per Jarle Eriksenu, koji svojim angažmanom već duži niz godina doprinosi hercegnovskoj društvenoj zajednici.

---

Предсједник општине Драгослав Шћекић и потпредсједник Раде Кљајић,   присуствовали су састанку са челницима Универзитета Црне Горе и Медицинског факултета.

Ректор Универзитета Црне Горе проф. др Данило Николић и предсједник Управног одбора УЦГ проф. др Душко Бјелица, данас су боравили у Беранама, у  радној посјети Високој медицинској школи, која је  је прије пола године пресељена у нови Универзитетски центар. Такође, састанку су присуствовали декан Медицинског факултета проф. др Миодраг Радуновић и руководилац  студијског програма Високе медицинске школе проф.др Саша Раичевић.

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, исказао је задовољство што су представници Универзитета Црне Горе и Медицинског факултета посјетили ову високошколску установу, и том приликом је затражио од челника Универзитета Црне Горе да сагледају могућност отварања новог и јединственог, опште прихватљивог студијског програма, који би дао на значају даљег развоја Универзитетског центра, што би било веома значајно за наш град, истичући да је Беране увијек био суштински центар сјевероистока државе.

„Драго ми је што смо на данашњем састанку заједно констатовали да је исправна одлука што је Висока медицинска школа остала у Беранама, која тренутно располаже  са врло квалитетним условима за рад. Надамо се да ћемо убудуће заједничком сарадњом допринијети да ти услови буду још бољи отварањем нових студијских програма“, истакао је Шћекић.

Проф.др Данило Николић је казао да проширењем просторних капацитета Високе медицинске школе и отварањем Универзитетског центра у Беранама, који је вишенамјенски објекат намијењен за унапређење квалитета рада и живота студената, су створени бољи услови студирања, гдје студенти могу стећи највеће знање и вјештине у области медицине.

Проф.др Душко Бјелица је рекао да ће Универзитет ЦГ предлог и  могућност отварања новог студијског програма у Беранама, о коме је било ријечи на састанку, размотрити у наредном периоду.

Izvor: berane.me

У суботу 7. септембра у цркви Свете Тројице на Румији биће одржана литургија. Полазак за Румију у 7 часова испред Саборног храма Светог Јована Владимира на Тополици.

Izvor: In4s.net

Зато ћемо наставити борбу, а први корак је подношење кривичних пријава против Бошковића и његовог шефа Душка Марковића, а потом и радикализовати протесте

Активисти Коалиције за одрживи развој неће устукнути пред одлуком Владе Црне Горе, која је упркос вољи грађана подржала сулуди наум министра одбране Предрага Бошковића да Сињајевину користи као војни полигон. Напротив, бориће се још јаче да сачувају заједничко добро, макар то значило и да даноноћно стражаре на планини, пишу „Вијести“.

Један од оснивача КОР-а и предсједник НВО „Озон“ Александар Перовић казао је да је одлуком да се Сињајевина користи као војни полигон Влада понизила Устав у ком пише да је Црна Гора еколошка држава.

„Самом одлуком понижени смо и ми грађани и патриоте којима је Црна Гора у срцу и који бранећи природу бранимо оно најсветије што су нам оставили наши преци и што и ми треба да оставимо потомцима. Удбашке и бјелоорловске структуре које желе да униште будућност неће никад разумијети шта значи одржив развој и који су потенцијали Сињајевине као парка природе. Јадно је кад вас окупира Влада која би требала да буде гарант за одбрану, а још јадније кад се политиканство издигне изнад струке“, рекао је Перовић.

Његов колега из КОР-а и представник ГИ „Сачувајмо Сињајевину“ Александар Милатовић оцијенио је да је данашњом одлуком Влада Црне Горе још једном показала да не води рачуна о грађанима, већ о личним интересима.

„Уз то су погазили наше демократско право да путем петиција учествујемо у процесу доношења политика и одлука. Иако је петиција за очување Сињајевине усвојена, Влада Црне Горе се није удостојила ни да је разматра, већ је у маниру заробљених институција донијела одлуку супротну вољи грађана. Ово, разумије се, није први пут да једна грана власти у Црној Гори крши Устав и права грађана. Представници Владе Црне Горе морају бити свјесни постојаности и спремности грађана да штите државни интерес, а то је очување природе и концепта еколошке и мирољубиве државе, државе која спаја, а не свађа и поларизује. Држава у којој се разговора, а не уцјењује и пријети. Држава свих нас. Зато ћемо наставити борбу, а први корак је подношење кривичних пријава против Бошковића и његовог шефа Душка Марковића, а потом и радикализовати протесте. Морају знати да нас има више него Војске Црне Горе и да ћемо животом бранити планину„, рекао је он.

Izvor: In4s.net

Iako je srazmerno broju stanovnika Crna Gora imala najviše zatvorenika na Golom otoku, za razliku od Srbije, Hrvatske i Slovenije, ta zemlja nikada nije rehabilitovala ni obeštetila golootočke žrtve.

Branislav Ljumović, učesnik legendarne bitke na Sutjesci, za šta je dobio i orden za hrabrost, danas ima 92 godine. Od toga je pet godina proveo na Golom otoku, od 1956. do 1961. U zatvor je poslat dok je bio nastavnik u školi rezervnih oficira u Karlovcu.

„Izbila je tzv. Tršćanska kriza i mi nastavnici dobili smo partijski zadatak da objasnimo pitomcima zašto Trst treba da bude deo Jugoslavije. Ipak, nakon godinu dana, povukli smo se iz Trsta i mi sada moramo da objasnimo tu novu situaciju oficirima. Ja kažem da neću“, priča uz osmeh Ljumović.

Pošto je odbio partijski zadatak, dobio je strogi ukor pred isključenje iz partije. Konačno mu je „presudio“ njegov stav o Milovanu Đilasu, koga su svi prvo hvalili zbog njegovih kritika sistema, a kada je počeo obračun s njim, ti isti ljudi su ga oštro napadali. Ljumović to nije želeo da radi.

„Odležao sam pet godina, ali se u zatvoru nisam ’popravio’.“

Sve je ostalo na obećanjima

Ljumović jedan je od, kako sam procenjuje, svega dvadesetak Golootočana iz Crne Gore koji su još živi. Uprkos brojnim obećanjima vlasti, ali i Deklaraciji Skupštine Crne Gore iz 1992. godine, Crna Gora ostaje jedna od retkih država bivše Jugoslavije koja nije rehabilitovala ni obeštetila žrtve Golog otoka.

Branislav Ljumović odležao je na Golom otoku pet godina, od 1956. do 1961.

I sam Ljumović već 13 godina bezuspešno se bori da država donese zakon kojim će rehabilitovati i obeštetiti golootočke žrtve.

„Mi smo još 2006. godine, kao Udruženje golootočkih žrtava, napisali nacrt Zakona o poništavanju presuda osumnjičenim za podršku Rezoluciji Informbiroa 1948. godine. Dostavili smo ga najvišim državnim zvaničnicima, išli kod svih i dobijali obećanja, ali sve je ostalo na tome“, priča za DW Ljumović.

On podseća da je i aktuelni premijer Crne Gore Duško Marković još 2012, kao potpredsednik Vlade, odgovarajući na poslaničko pitanje u Skupštini najavio da će „to pitanje biti stavljeno na dnevni red Vlade u četvrtom kvartalu (te) godine“. Ali to se nije desilo.

Žalosno i nepravedno

Izvršna direktorka nevladine organizacije „Akcija za ljudska prava“ Tea Gorjanc-Prelević smatra da je to žalosno i nepravedno, posebno zato što je, u odnosu na ukupan broj stanovnika, iz Crne Gore bilo najviše zatvorenika na Golom otoku.

Prema zvaničnim podacima iz 1963. godine, na Golom otoku je bilo zatočen ukupno 16.101 zatvorenik, ali je, prema nekim drugim procenama, kroz zloglasni logor prošlo mnogo više ljudi. Iz Crne Gore je na Golom otoku bilo 3.390 osoba, a u zatvoru je umro 71 čovek.

Goli otok je bio mesto za „partijsko prevaspitavanje“

Tea Gorjanc-Prelević za DW ocenjuje da je u ovom slučaju očigledan problem nedostatak volje političara na vlasti: „Vlada je odavno trebalo da formira radnu grupu koja bi napravila nacrt takvog zakona. Pretpostavljam da bi takav zakon podržala i opozicija.“

Najava tužbi protiv države

Tokom prošle i ove godine u par navrata je u crnogorskim medijima najavljivano da će porodice žrtava pokrenuti tužbe pred sudovima, jer neće više da čekaju na državu da ih obešteti. Pominjalo se najpre deset, pa onda još 100 porodica koje će tužiti Crnu Goru i navodno tražiti odštetu od po 40 evra po danu provedenom u zloglasnom kazamatu. Ako bi se to i desilo, ukupan zahtev za odštetu sigurno bi bio višemilionski.

-pročitajte još: I Grčka je imala svoj Goli otok

Organizacija „Akcija za ljudska prava“ ipak nema informacije da su tužbe podnete. Državu nije tužio ni Ljumović, ali kaže da ga u poslednje vreme često zovu potomci golootočkih žrtava i interesuju se za tu mogućnost. Tu ipak postoji jedan realan problem:

„Može da se tuži i da se traži obeštećenje preko crnogorskih sudova, ali pošto ne postoji zakon o rehabilitaciji, sudovi ne mogu da donesu valjanu odluku o obeštećenju. Ipak, da smo tužili, prošli sve sudske instance i bili odbijeni, smatram da smo mogli da idemo pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i da tamo tražiti odštetu“, kaže Ljumović.

Odšteta: 7 evra po danu na Golom otoku

Gorjanc-Prelević kaže da je njihov stav da bi i naslednici trebalo da budu obeštećeni, posebno zato što se toliko kasni s odštetom: „Mislim da bi za državu Crnu Goru svakako bilo poražavajuće da ona jedina u regionu tužbama bude primoravana da oduži dug pravičnosti.“

Trg golootočkih žrtava u Podgorici

Izvršna direktorka „Akcije za ljudska prava“ objašnjava da bi se donošenjem već pomenutog zakona mogao propisati i iznos odštete: „Pretpostavljam da bi se uzeo u obzir način na koji su to učinile susedne države. U Sloveniji je 2003. žrtvama ponuđena naknada od 6.300 evra za svaku godinu provedenu na Golom otoku, u Hrvatskoj i Srbiji su propisane naknade iznosile oko sedam evra po danu“, objašnjava Gorjanc-Prelević.

U tim državama bivši politički zatvorenici, odnosno članovi njihovih porodica, na osnovu zakona su sticali pravo na rehabilitaciju, naknadu štete i penziju, i Ljumović smatra da upravo primeri Slovenije i Hrvatske mogu da budu dobri i za rešavanje pitanja crnogorskih Golootočana.

U Srbiji rehabilitovano 6.000 Golootočana

Zakon o rehabilitaciji u Srbiji stupio je inače na snagu krajem 2011. godine. Zahtevi za rehabilitaciju mogli su se podnositi do kraja 2016.

„Еvidencija podataka vodi se od 2014. godine. Do sada je podneto više od 8.000 zahteva, a rehabilitovano je više od 6.000 žrtava Golog otoka“, saopšteno je za DW iz Ministarstva pravde Srbije.

Žrtve su dobile različita obeštećenja. „Na to utiče da li odštetu traže sama rehabilitovana lica ili njihovi potomci, a uzima se u obzir i vreme provedeno na Golom otoku, kao i težina i priroda dela, ali i društvene okolnosti u vreme hapšenja“, objašnjavaju iz Ministarstva Srbije i navode da je od aprila 2014. do sada za odštetu isplaćeno 243,8 miliona dinara odnosno više od dva miliona evra.

Bivši Golootočanin Branislav Ljumović kaže da je još prilikom susreta sa zvaničnicima pre desetak godina govorio da je „ključ u rukama tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Dokle god je ključ u njegovim rukama, naše pitanje neće biti rešeno, jer on radi po diktatu velikih sila“, smatra Ljumović. „Jedino ako bude nekog pritiska sa strane, Crna Gora će to doneti.“

Izvor: dw.com

БЕРАНЕ – У току је прва фаза реконструкције и санацијe Цвјетног парка, који се наслања на главну градску улицу у Беранама. Из локалне управе су навели да се уређење терена зоне парка ради у три фазе. Навели су да прва фаза подразумијева уређење подземних инсталација, исколчавање пjешачких зона с постављањем ивичњака за стазе и постављање расвјете.

– Урађено је идејно рјешење реконструкције и санацијe Цвјетног парка. Притом се кренуло с припремним радовима који прате комплетно уређење овог простора. Модернизацијом парка овај простор се коначно приводи намјени и представљаће веома атрактивно мјесто за одмор и рекреацију наших суграђана – навели су из локалне управе.

Izvor: dan.co.me

„Поручимо им да мајке нијесу ни станови ни кредити него институције без којих не би постојали, ни ви, ни ова држава! Зато вратите отето“, закључила је Савковић

Предсједница Координационог одбора мајки са троје и више дјеце Жељка Савковић саопштила је да ће се 6. септембра 2019. године са почетком у 13 часова испред Скупштине Црне Горе одржати протест мајки у оквиру којег ће бити и протестна шетња.

„Широкогрудост Владе Црне Горе према свима који су учествовали у превари вијека над 22 051 мајком, корисницом накнаде, које су родиле троје и више дјеце, је ових дана указала на прљаву игру оних који су само због личних интереса сјели у фотеље. Показало је њихову незајажљивост. Показало је њихово непоштовање Устава Црне Горе. Показало је то да су због ситних интереса спремни на све. Доказали да су због стана или кредита који им и нијесу били потребни пљунули и на своје мајке, дијете, вјеру, јер ће читав живот бити помињани због тога“, нагласила је Савковић.

Она је истакла да су мајке за све њих величина које они никада неће досегнути.

„Показале смо им да су само једна мрља на нашем путу, коју ћемо избрисати као што су и они, наше Уставом, загарантовано стечено право. То смо и доказале нашом истрајношћу скоро три године, нашом заједничком борбом за 40% и 70% без категоризације. И нећемо посустати. И долазимо поново предсједниче Ђукановићу да вас питамо да ли је све ово урађено под вашим надзором, јер тада нијесте били ни предсједник ни премијер, или вас је све ово заобишло зато што су сматрали да сте небитни“, нагласила је Савковић.

Она је на крају позвала на заједничко окупљање 6. септембра.

„Поручимо им да мајке нијесу ни станови ни кредити него институције без којих не би постојали, ни ви, ни ова држава! Зато вратите отето“, закључила је Савковић.

Izvor: In4s.net

I u lokalnoj upravi, kao i u Parku prirode (PP) “Piva”, zadovoljni su što je hotel dobio novog vlasnika

Novi vlasnik hotela „Piva“ u Plužinama, koji se nalazi na obali Pivskog jezera i jedini je objekat te vrste u opštini, Dragan Bogdanović, kazao je da će, ukoliko sve bude teklo po planu, vrata objekta koji je zatvoren 1. avgusta 2011. godine, biti ponovo otvorena za najkasnije dvije godine.

Rođeni Pivljanin, Bogdanović živi i radi u Beogradu, a vlasnik hotela postao je u julu.

“Hotel sam kupio, prije svega, zbog emotivnih razloga jer sam maltene rastao zajedno sa njim. Planiram da objekat renoviram koliko se to bude moglo, da zadovolji sve potrebne standarde i da bude na odgovarajućem nivou”, kazao je “Vijestima” Bogdanović.

On je hotel kupio na javnoj aukciji za 200 hiljada eura. Početna cijena prodaje bila je 152.000 eura, a kako su iz vladine Komisije za aukcije saopštili, osim Bogdanovića prijave su podnijeli i Veselin Ivanović iz Beograda i Željko Bakrač iz Plužina.

“Planiram da proširimo asortiman ponude, ali prvo da sve pripremimo i uradimo kako treba. Imam podršku lokalne uprave i nadam se da će za godinu i po, dvije, hotel biti stavljen u funkciju”, kazao je Bogdanović.

I u lokalnoj upravi, kao i u Parku prirode (PP) “Piva”, zadovoljni su što je hotel dobio novog vlasnika.

“Siguran sam da će stavljanje hotela u funkciju doprinijeti još bržem i boljem razvoju turizma i turističke ponude na prostoru opštine Plužine. Pored značaja za razvoj turizma nije zanemarljivo pomenuti i otvaranje novih radnih mjesta koje će ovaj object generisati. U svakom slučaju, izuzetno značajan trenutak za turizam u Pivi”, kazao je direktor PP “Piva”,Slobodan Delić.

Hotel površine 550 kvadrata u osnovi, sa pripadajućim zemljištem ukupne površine 1.451 metar kvadratni sagrađen je 1976. godine. Objekat ima suteren, prizemlje, dva sprata i potkrovlje, restoran i 44 smještajne jedinice.

Budvanska rivijera je hotel kupila 2012. godine za 300 hiljada eura i jednu godinu je objekat dala pod zakup.

Izvor: vijesti.me

Čuvari Bukovice tvrde da lokalna vlast širi priču da imaju tajnog finansijera koji ih plaća da stražare po cijeni od 20 eura dnevno i pozivaju nadležne da uklone bagere

Čuvari Bukovice minulih dana susreću se sa novim problemima – pokušajem razdora spinovanjem da ih neko plaća da se bore za svoju rijeku.

To je za “Vijesti” ispričao jedan od njih, Mihailo Bulatović, koji je spin majstorima poručio da je cilj čuvara rijeke snažniji od svih primitivnih pokušaja onih koji žele da je unište.

“Nakon naše dugogodišnje legitimne borbe, stražarenja ispred mašina, protesta, slanja primjedbi, naišli smo na novi vid opstrukcije – pokušavaju da nas zavade, kako bi makar neko popustio i potpisao kapitulaciju. To se nikada neće dogoditi, jer nas je rijeka još više vezala jedne za druge i odlučni smo da istrajemo. Ružno je i primitivno ono što se posljednjih dana dešava u Šavniku – lokalna vlast širi priču da imamo tajnog finansijera koji nas je plaćao da stražarimo ispred mašina i to 20 eura za one koji ostaju po danu, a deset više za one koji su noćili pored mašina. To je ogavna laž koju plasiraju oni koji ništa ne rade osim iz interesa, pa samim tim ni ne shvataju da mi ono od čega živimo branimo srcem”, rekao je Bulatović.

Dodao je da su otkrili odakle početak takve priče:

“Navodno nijesu plaćali stražara koji je čuvao mašine i onda kada se on požalio, priča se preokrenula onako kako njima odgovara. Svakako, nisu ništa postigli, osim što su nas podsjetili na to sa kim se borimo. Strpljenje nam je pri kraju i moraju skloniti mašine da bi znali da je problem riješen onako kako mi želimo. S obzirom na to da su prekršili sva moguća pravila i procedure, počev od izdavanja koncesija pa do početka pripremnih radova, očekujemo da ministarka ekonomije Dragica Sekulić bude uz građane, a ne pojedince, jer je više od 90 odsto lokalnog stanovništva protiv izgradnje. Ako ne vjeruju, neka dođu pa ćemo skupa obići svako domaćinstvo, od kuće do kuće. Ipak, kakvo god rješenje da bude, mi rijeku nećemo dati”, poručio je Bulatović.

Čuvari Bukovice mjesec dana su, do sredine juna, stražarili ispred mašina konzorcijuma “Hydra MNE” koji je na toj rijeci, nakon dobijene koncesije, počeo izgradnju dvije male hidroelektrane (mHE).

Danonoćna straža ukinuta je nakon što ih je posjetila ministarske ekonomije, koja je naredila da se sve aktivnosti oko gradnje mHE na Bukovici prekinu do konačne odluke Vlade i zamolila Bukovičane da prekinu sa protestima.

U Šavnik je došla tek nakon što su čuvari Bukovice najavili radikalizaciju protesta.

Prije toga, prvi čovjek Opštine Mijomir Vujačić odbijao je da posjeti čuvare rijeke, tvrdeći da ne ide tamo gdje je politika.

Bukovičane je minulog vikenda posjetio briselski parlamentarac i visoki funkcioner evropskih Zelenih Tomas Vajs, koji je sa te rijeke poručio da se ona mora sačuvati i da podržava proteste za njen spas.

Konzorcijum “Hydra MNE” koji je na 27 godina dobio koncesije na vode Bukovice, u vlasništvu je Jovana Gordijana i Milovana Maksimovića, brata od ujaka predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. 

Izvor: vijesti.me

HERCEG NOVI – Prvog dana nove školske godine učenicima prva četiri razreda osnovnih škola u Herceg Novom, ukupno 1.419 đaka, uručeni su besplatni kompleti udžbenika, koje im je obezbijedila Opština.

– Predstavnici lokalne uprave prisustvovali su priredbama dobrodošlice đaka prvaka, dok su starije učenike udžbenici dočekali na klupama – saopšteno je iz lokalne uprave.

Pored četiri osnovne škole na teritoriji Herceg Novog, udžbenike su dobila i djeca sa Luštice, koja su upisana u OŠ „Branko Brinić” u Radovićima, opština Tivat.