Поводом обиљежавања седамдесетседмогодишњице од страдања цивилног становништва у селу Велика, Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац и потпредсједник Дарко Стојановић присуствовали су данас светој Архијерејској литургији и поклонили се сјенима великомученика Величких.
Службу је служио Владика пакрачко-славонски, господин Јован Ћулибрк и Владика Будимљанско-никшићки, господин Методије Остојић са свештенством.
Поред
великог броја Величана и становника околних општина, почаст жртвама
покоља одале су и бројне делегација из Црне Горе и региона.
Злочин
је извршен 28. јула 1944. године, а убијено је око 400 становника од
којих је било 118 дјеце млађе од дванаест година. Велика је због овог
покоља понијела неславну титулу једног од села у Европи које је највише
страдало за вријеме Другого свјетског рата.
Ректор Цетињске богословије са Цетиња сам затражио да иде на нову дужност
Ректор Цетињске богословије отац Гојко Перовић биће свештеник при подгоричкој Цркви Светог Ђорђа под Горицом, званично је саопштила Митрополија.
Подсјетимо, Митрополит Јоаникије саопштио је прије недјељу дана
даје дугогодишњи секретар Митрополије црногорско-приморске и један од
најближих сарадника преминулог митрополита Амфилохија Обрен Јовановић тражио да буде разријешен са те функције.
Митрополит је тада казао да ће Јовановић бити нови архијерејски намјесник у Херцег Новом.
Митрополија се данас такође огласила да ће протојереј Мирчета Шљиванчанин,
дугогодишњи свештеник и секретар Саборног храма Христовог Васкрсења у
Подгорици бити нови старјешина Црве Светог Ђорђа у Подгорици, а такође
ће обављати и функцију вршиоца дужности архијерејског намјесника
подгоричко-колашинског.
Опроштај од Перовића, Јовановића и свештеника Анђелка Боричића уприличен је данас у Цетињском манастиру.
Перовић је након литургије казао да се некад деси да сила зла уђе међу људе.
– Господ кад негдје дође и спусти свој благословен чудотворни прст,
Он иде даље, а тај прст и благослов остају на томе мјесту. Нека нам Бог
да Његовим благословом ту силу да се и ми препуштамо Божијој вољи, да не
будемо стално љути и кочоперни да нам није нешто како треба, него да
пливамо као она једрилица на вјетровима и таласима Божије воље, и онда
нам нема краја – поручио је Перовић.
Митрополит Јоаникије је казао да су отац Гојко и отац Обрен затражили да иду на нове дужности.
– То сам уважио и наградио их јер као добри и искусни духовници могу
више учинити у новим приликама и у новим мјестима- додао је он.
По његовим ријечима оци су много учинили на Цетињу, а преласци на
нове дужности су саставни дио динамике црквеног живота, и она је
спасоносна.
– Они су овдје служећи Светом Петру Цетињском и овој светињи, и
вјерно служећи нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија и слушајући
његове ријечи и гледајући његов примјер, стекли много тога што је важно
да пренесу на друга мјеста. Да се та благодат од ове светиње Цетињског
манастира и од моштију Светог Петра Цетињског и благослов Часног крста и
руке Светога Јована Крститеља проносе даље- додао је митрополит.
Владика је изразио увјерење да ће оци као што су били у свему
исправни и честити људи, угледни свештеници, добри пастири који су
оставили дубоки траг на Цетињу, то наставити и на новим дужностима.
Такође је казао да нимало не сумња да ће, као што су били вјерни
сарадници блаженопочившега Митрополита Амфилохија, бити и његови вјерни
сарадници.
– То су изузетно честити људи, прави свештеници одани својој вјери и
својој Цркви. Носили су крст толико година на Цетињу и није им било
лако. Али уз Божију помоћ, као што су то увијек говорили, све је лако. И
њима је ова света служба на Цетињу била помало тешка, али више радосна и
лака, и благословена, и Бог их је за ту вјерност својој Цркви наградио
лијепим угледом у народу и нека то тако само и наставе- поручио је
митрополит.
Владика је пожелио Перовићу, Боричићу и Јовановићу да им нова служба буде срећна и благословена.
– Да их Бог награди за њихову досадашњу вјерну, истрајну и исправну
службу Господу, а нарочито зато што су били вјерни ћивоту Светог Петра
Цетињског, овој светињи и Српској православној цркви, и посебно нашем
блаженопочившем Митрополиту, велико духовнику, пастиру и учитељу, и
великом мученику- додао је он.
Владика Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије
узлазио много пута са Христом на голготу и “последњи пут кад је узишао у
својој краткој болести и тада је своју вјеру посвједочио“.
. Христа Господа је прославио и Цркву своју и као умирући и са својим кивотом и са својим гробом утврђивао. Велико је дјело Митрополита Амфилохија, али нека буде на част свима онима који су били његови саслужитељи. Наравно одлазе наши свештеници, отац Гојко и отац Обрен са Цетиња, један у Подгорицу, други Херцег Нови, али су они толико близу нас, заједно са нама и толико су међу нама, да ће увијек бити са нама и са овом светињом. Благосиљамо их, благодаримо и желимо све најбоље, сваку срећу и сваки благослов и њима и њиховим породицама. Нека их Бог награди за њихову љубав и оданост Цркви, за ревносну службу, нека тако само и наставе- закључио је Митрополит.
17. јул, Дан општине Андријевица, започео је јуче ујутру на Црвеним прлима полагањем цвијећа на спомен обиљежије, мјесту гдје је на тај дан 1941. године пукла прва устаничка пушка у овом крају, а истог дана Андријевица постала прво ослобођено мјесто у поробљеној Европи.Поред делегације општине Андријевица, на чијем је челу био предсједник општине, Жељко Ћулафић, предсједник СО Младен Ђукић и потпредсједник општине, Веско Ракетић- цвијеће су положиле делегације СНП- а и Удружење бораца Андријевица.Свечаности су присуствовали и представници Удружења ратних добровољаца, представници медија и остали грађани.Програм Дана општине Андријевица настављен је у Центру за културу и спорт „Михаило Лалић“.
Stojanović očekuje da će se smjenom tridesetogodišnjeg režima u Crnoj Gori promijeniti maćehinski odnos koji je prethodna vlast imala prema nekadašnjem regionalnom centru sjevera Crne Gore
Depopulacija stanovništva koja je posledica migracija jedan je od
problema sa kojima se, kao i većina opština na sjeveru, suočava i
Berane. Posledice su vidljive na svakom koraku, a da bi se ovaj problem
riješio neophodno je, smatra potpredsjednik Opštine Berane Darko
Stojanović, sistematski pristupiti obezbjeđivanju boljih uslova za život
građana. Potpredsjednik Stojanović očekuje da će se smjenom
tridesetogodišnjeg režima u Crnoj Gori promijeniti maćehinski odnos koji
je prethodna vlast imala prema Beranama, nekadašnjem regionalnom centru
sjevera Crne Gore.
„Nadamo se da će se u narednom periodu
odnos prema opštini Berane popraviti. Znamo da je nova Vlada
naslijedila veliki broj problema ali očekujemo da priča o razvoju
sjevera neće ostati mrtvo slovo na papiru. Ono što je proritet lokalne
vlasti je da stvorimo povoljnu klimu za ostanak mladih ljudi u Beranama,
a to je gotovo nemoguće bez otvaranja novih radnih mjesta, ali realnih
radnih mjesta, ne u administraciji nego u proizvodnji. Prethodna vlast
nije ništa uradila kako bi se poboljšao investicioni ambijent pa samim
tim nije privukla strane investitore koji bi ulagali sredstva generalno u
Crnoj Gori, pa ni u Beranama. Mora da se promijeni strategija, jer samo
održiva radna mjesta, u proizvodnji, privredi, turizmu mogu dovesti do
decentralizacije zemlje“, smatra Stojanović.
U GODINI PANDEMIJE JE URAĐENO MNOGO
On
dodaje da je teška godina, koja je za nama, godina pandemije virusa
Kovid19, negativno uticala ne samo na situaciju u opštini, već i na
prilike u čitavoj državi i svijetu. „Na neki način možemo
izraziti zadovoljstvo onim što smo uspjeli da uradimo i u ovoj godini
korona virusa. Realizovali smo važne infrastrukturne projekate, neke
aktivnosti koje smo započeli prije korone uspjeli da privedemo kraju,
što nije bilo ni malo jednostavno. Radili smo na sanaciji gradskih
saobraćajnica, trotoara i gradske rasvjete ka spomen parku Jasikovac,
urađena je kompletna nova ulica i parking pored kapele i gradskog
groblja u Beranama. Veliku pažnju posvetili smo radu u mjesnim
zajednicama i trudili se da odgovorimo na što više njihovih zahtjeva.
Želim da podsjetim da je sa radom počela i mini hidrocentrala. To je
prva koju je neka lokalna samouprava uradila samostalno bez da daje
koncesije privatnicima. Riječ je o hidrocentali koja se nalazi na samom
vodovodu i želim da napomenem da ne šteti kvalitetu pijeće vode“, kaže Stojanović.
U tom periodu, dodaje, iz lokalne uprave su se trudili da održe kontakt sa evropskim partnerima. „
Uspjeli smo da završimo projekat „Zelena ostrva“ koji se realizovao u
okviru prekogranične saradnje Crne Gore i Albanije i finansiran je
sredstvima Evropske unije. Ono za čim ostaje žal jeste
da smo imali dosta aplikacija ka pristupnim fondovima, ka ambasadama
određenih zemalja, međutim zbog situacije koja je zadesila čitav svijet
svi ti fondovi su povlačeni za borbu protiv kovida tako da smo tu
uskraćeni za neka veća materijalna sredstva“.
Kompletirana
je projektna dokumentacija za rekonstrukciju zapadne tribine Gradskog
stadiona, pod Bogavskim brdom, kojom počinje prva faza radova. „Rekonstrukcijom
istočne tribine, postavljanjem reflektora i radovima na zapadnoj
tribini zaokružiće se ova lijepa sportska priča a Berane dobiti
savremeno uređeni stadion, jedan od najopremljenijih u zemlji“, naglašava Stojanović.
Ni
u teškoj godini koja je za nama, lokalna uprava nije zaboravila
najbolje učenike, sportiste, studente stipendiste koji nisu ostali
uskraćeni za sve ono što su dobijali i u periodu prije pandemije
podsjetio je Stojanović.
„Opština Berane je u najtežem
periodu bila prva koja je donijela odluku na opštinskom nivou o
saniranju ekonomskih posledica na malu privredu i građane u Beranama,
tako da smo i na taj način probali da pomognemo onoliko koliko je to
bilo u našoj moći sugrađanima“. Stojanović naglašava da će i
u narednom periodu raditi na uređenju grada, pa će ako sve bude po
planu raditi sanaciju ulice Dušana Vujoševića, uređenju gradskog parka,
koje je i ranije bilo najavljeno.
BERANE REGIONALNI ZDRAVSTVENI CENTAR
Ono
na šta je Stojanović posebno ponosan je da je podsredstvom Ministarstva
zdravlja i Fonda za zdravstvo obezbijeđena magnetna rezonanca i još
jedan skener što će svakako uticati na kvalitet zdravstvene zaštite u
Beranama.
„Ono što je naša ambicija u narednom periodu a o
čemu ćemo pričati sa Ministarkom zdravlja, naravno to će biti
inicijativa predsjednika opštine, Tihomira Bogavca, je da u saradnji sa
susjednim opštinama koje gravitiraju Opštoj bolnici u Beranama idemo na
soluciju da se nabavi angio sala gdje bi kasnije naša bolnica bila u
rangu sa Kliničkim centrom za sjevero-istok Crne Gore“, zaključio je Stojanović.
Сви који желе и могу да помогну Димитрију, то могу учинити преко НЛБ банке на жиро рачун број, 530-0800200114490-93 на име Владимир Ратковић
Баранину Димитрије Ратковић хитно је потребна новчана помоћ за лијечење у турској клиници Ацибадем.
Овом осмогодишњем дјечаку, који је прије мјесец дана, након болова у глави хоспитализован у Клиничком центру Црне Горе, дијагностикована је такозвана микотична анеуризма, изузузетно ријетка болест, која се јавља код мање од 0,5 посто популације свјетског становништва.
Породица Ратковић је саопштила да је дјечаку два пута, безуспјешно рађена ангиографија у КЦЦГ, као и у једној од београдских клиника.
– Успоставили смо контакт са љекарима из турске клинике Ацибадем који су спремни да помогну у изљечењу нашег Димитрија. За операцију је потребно око 50.000 еура које ми нисмо у могућности да обезбиједимо. Зато молимо све људе добре воље да нам помогну да Димитрије што прије оде у Турску на лијечење – саопштено је из породице Ратковић.
Сви који желе и могу да помогну Димитрију, то могу учинити преко НЛБ банке на жиро рачун број, 530-0800200114490-93 на име Владимир Ратковић.
Попуштање мјера изречених за сузбијање вируса корона и високе температуре измамили су многе грађане, жељне свјежег ваздуха и мора, да се запуте ка Црногорском приморју
И овог викенда примјећене су велике гужве на путевима ка Црногорском приморју.
Читаоци јављају да су заглављени у великим гужвама, неки чекају дуго на наплатним пунктвоима тунела Созина, а поједини чекају и укрцавање ка трајекту који их води за Херцег Новом.
Попуштање мјера изречених за сузбијање вируса корона измамило је многе грађане, жељне свјежег ваздуха и мора, да се запуте ка црногорском приморју.
У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела
У Црноj Гори jе казнена политика за тортуру неприхватљиво блага, тако да промовише некажњивост за то тешко кршење људских права супротно међународним стандардима, саопштено jе из Акциjе за људска права (ХРА). То jе, како су навели, закључак извjештаjа – Казнена политика у области забране злостављања у Црноj Гори” коjи jе недавно обjавио Београдски центар за људска права (БГЦ) уз подршку Европске униjе (ЕУ) и Савjета Европе.
– У овом извjештаjу истиче се и да ниске казне за мучење и друго злостављање у Црноj Гори доприносе неадекватном санкционисању док се у пракси државни службеници – учиниоци ових кривичних дjела неоправдано благо кажњаваjу, супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су, поводом Међународног дана подршке жртавама тортуре, казали да jе казнена политика судова у Црноj Гори у предметима вођеним због кривичних дjела коjа обухватаjу акте мучења, нечовjечног и понижаваjућег поступања и кажњавања толико блага да практично доводи до некажњивости.
– У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да су у Црноj Гори у периоду 2013–2018. године за та дjела била окривљена 94 државна службеника, а кривим jе оглашено њих 58.
– Од тих 58 службених лица, ефективном казном затвора су кажњена само шесторица (скоро сваки десети), при чему jе наjстрожа казна била свега пет мjесеци затвора, а све друго су биле условне осуде, што jе супротно стандардима утврђеним у пракси Европског суда за људска права – навели су из те НВО.
Према њиховим риjечима, Црна Гора jош ниjе примиjенила препоруке Комитета против тортуре из 2014. године да се употпуни дефинициjа мучења, пропишу строжиjе казне и обезбиjеди да то кривично дjело не застариjева.
Подсjећа се да jе ХРА те измjене предложила тадашњем министру правде и потпредсjеднику Владе Душку Марковићу први пут у jуну 2013. године.
– А затим министру правде Зорану Пажину у августу 2016. године, Министарству правде у фебруару 2017. године, у складу с програмом jавне расправе о Нацрту закона о измjенама и допунама Кривичног законика и у марту ове године Влади Црне Горе у вези програма рада Владе за 2021. годину – додаjе се у саопштењу.
Из ХРА су казали да до тих измjена jош ниjе дошло, нити има наjава да ће доћи.
– Нажалост, и послиjе периода обухваћеног извjештаjем у Црноj Гори су дониjете одлуке коjима jе мучење кажњавано условним осудама супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да, поред препорука у области законодавног оквира, извjештаj садржи и препоруке за унапрjеђење судске праксе, а конкретно да се кроз обуку свих поступаjућих судиjа и државних тужилаца обезбиjеди примjена међународних стандарда људских права коjи захтиjеваjу узимање у обзир разноврсних отежаваjућих околности, а не само раниjе осуђиваности.
Из ХРА сматраjу неопходним да Скупштина, односно предсjедник Црне Горе, коjи су надлежни за давање амнестиjе и помиловања, имаjу у виду да међународни стандарди забрањуjу и амнестирање и помиловање државних службеника осуђених за умишљаjна кривична дjела мучења и других облика злостављања.
Bajagić je čestitao nagrađenim učenicima, poželio im uspjeh u daljem školovanju, uvjeren da će opravdati postignute uspjehe i nastaviti da nižu nagrade
Piva je uvijek bila, između ostalog, poznata po brojnim naučnicima,
stručnjacima, doktorima nauka, akademicima. Uvijek su je krasili ljudi
čijim uspjesima su se ponosili mnogi. Svake godine Piva iznjedri po
nekog „lučonošu“ spremnog da nosi „luču“ znanja.
Tako je bilo i ove godine, a predsjednik Opštine, Mijuško Bajagić,
primio je učenike koji su znali samo za petice i primjerno vladanje,
uručio im najveće priznanje, knjige i po 150 eura, u skladu sa
opštinskom Odlukom.
Vasilije Ružić tokom devetogodišnjeg obrazovanja zno je samo za
petice, dok su Sara Kulić i Iva Blagojević dobitnie diplome „Luča“ u
Gimnaziji. Za učenike generacija proglašeni su Vasilije i Iva.
Bajagić je čestitao nagrađenim učenicima, poželio im uspjeh u daljem školovanju, uvjeren da će opravdati postignute uspjehe i nastaviti da nižu nagrade.
