Treća smotra dječjih folklornih ansambala počinje večeras, u 19 sati na Velikoj sali Centra za kulturu, u Tivtu. Pored domaćina, nastupiće KUD „Piva” Plužine, KUD „Čigra” Nikšić, KUD „Sloga” Đenovići, KUD „Bijela” Bijela, FA „Nikola Đurković” Kotor, KUD „Igalo” Igalo, KUD „Tekstilac” Bijelo Polje, ANIP „Jovan Dučić” Trebinje, KUD „Mijat Mašković” Kolašin i FA „Zahumlje” Nikšić. Prethodno je defile u 17.30 časova. Organizator je KUC „Kadena” iz Radovića, a pokrovitelj Opština Tivat – Sekretarijat za kulturu i društvene djelatnosti. Ulaz je slobodan.
BERANE – Na Festivalu mladih srpskih guslara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, održanom u Istočnom Sarajevu, zapažen uspjeh postigao je petnaestogodišnji guslar iz Berana Siniša Petrić. U konkurenciji od 25 guslara Petrić je osvojio drugo mjesto. Prvi je bio Mido Todorović iz Podgorice, a treće Mitar Višnjić, iz Trebinja.
– Rado sam se odazvao da učestvujem na festivalu u Istočnom Sarajevu, čiji je organizator i domaćin bilo tamošnje Guslarsko društvao „Filip Višnjić”. Posebno mi je bilo drago što sam zauzeo visoko drugo mjesto, jer sam tako na dostojanstven način predstavio moje Berane – kaže Petrić, podsjećajući da je prije nastupa u Istočnom Sarajevu na revijalnom takmičenju mladih guslara održanom u junu u Podgorici osvojio prvo mjesto.
Spisateljka Zora Davidović nedavno je objavila knjigu kratkih priča „Uspon i pad amigdale”. Prethodno je objavila zbirku priča „Mastilo od sipe”. Kritika piše da je „Uspon i pad amigdale” pokušaj Davidovićeve da pripovijedajući pruži ruku svima koji su ikada pali, da im strese prašinu i poželi srećan put dalje. – I zato je istraživala, gledala kroz prizmu sopstvenih emocija u tuđe, bilježila, razlagala, secirala, pravila kolaže od svih oblika, u svim bojama. I, šta je saznala? Naše emocije nisu u obliku srca, već više okruglaste, bademaste., Možda zato, čak i one najljepše, često zadobiju gorak, opor ukus. Odmah iza sljepoočnica nalazi se drevno područje mozga – amigdala, crveno jezgro naših emocija, depo naših sjećanja, naš čuvar i naš kontrolor. Vjerovatno zato instinktivno, kada razmišljamo, naslonimo kažiprst baš na to mjesto, kao da pokušavamo da podesimo termostat kako bi nam bilo prijatnije, sa sobom u sebi – piše kritika. Priče se mogu čitati i na spisateljkinoj fejsbuk stranici.
Gostovanje Teatra mladih “A.A. Brianistev” potvrđuje opredijeljenost
grada Sankt Peterburga da razvija saradnju sa Herceg Novim u oblasti
kulture i turizma, istakli su predstavnici dva grada na sastanku u
Opštini Herceg Novi. 🤝
Susret na kojem se razgovaralo o daljim modelima povezivanja upriličen
je povodom crnogorske premijere mjuzikla „Sirota Liza“ Teatra mladih iz
Sankt Peterburga u punoj hercegnovskoj Dvorani Park. Direktoricu Teatra
Svetlanu Lovrecovu i njene saradnike ugostio je predsjednik Opštine
Stevan Katić sa saradnicima. „Energija koja se desila između glumaca
i publike u Herceg Novom sagradila je još jedan stub kojim se ojačava
most veza između naša dva grada“, kazala je Lovrecova.
Izvođenjem predstave banjalučkog Dječijeg pozporišta Republike Srpske, „Odisej – san o povratku”, večeras od 20 časova u velikoj sali KIC „Budo Tomović” počeće osmo izdanje Međunarodnog festivala lutkarstva Podgorica – Crna Gora 2019. Kako je najavila Ljiljana Burzan Nikolić, koja je zajedno sa Davorom Dragojevićem, osnivač festivala, biće to jedna od pet predstava koje će vidjeti mališani. Narednog dana, u srijedu, publika će gledati komad „Cveće male Ide” Pozorišta lutaka Niš, u četvrtak komad Gradskog kazališta lutaka Rijeka „Vanda Lavanda”, potom u petak, predstavu „Pod žicama” iz Italije, a u subotu „Eror 404” lutkarskog pozorišta iz Španije. Festival završava u nedjelju, dodjelom nagrada, i potom izvođenjem predstave Gradskog pozorišta „Mali pirat”. I ove godine, festival ima takmičarski karakter pa će biti dodijeljene nagrade za najbolju režiju, dramaturgiju „Dragan Radulović”, najbolje estetsko-tehnološko rješenje lutaka, scenografiju, originalnu muziku i tri ravnopravne glumačke nagrade. O njima će, kako je najavio Dragojević, odlučivati stručni žiri koji čine predsjednik – reditelj Goran Bulajić, i članovi – glumac Vladimir Lazovski i menadžerka kulture i medija Jelena Stojanović Patrnogić. I ove, kao i prethodnih godina radiće i Dječji žiri u čije ime je juče na pres konferenciji govorio predsjednik Luka Kilian, a konferenciju je vodila članica žirija Tara Nenadović. Festival se održava u sklopu manifestacije „Podgoričko kulturno ljeto”, pa je na konferenciji govorila i Sanja Vojinović, savjetnica u podgoričkom Sekretariju za kulturu i sport. Ona je istakla da podržavaju festival jer smatraju da se pozorišna publika razvija i njeguje od najranijeg uzrasta. Pored Glavnog grada, festival su podržali naše i hrvatsko ministarstvo kulture, Fondacija Petrović-Njegoš, Ambasada Italije u Podgorici i Ambasade Španije u Beogradu, kao i brojne firme. Na naše pitanje zašto je izostala dobra praksa da neke festivalske predstave igraju i u drugim crnogorskim gradovima, kao prethodnih izdanja, Burzan Nikolić je kazala da trenutno za to nemaju potrebne kapacitete, odnosno, da festival nema dovoljno sredstava, i da ne znaju kako će to izgledati ni naredne godine. No, njihova je želja da predstave vide djeca u cijeloj Crnoj Gori. – Počeli smo ambiciozno, uspijevali da po gradovima organizujemo predstave, i dalje smo otvoreni za organizaciju takvih predstava, ali nedostaju sredstva. Nemamo dovoljno novca za igranje predstava u drugim gradovima, iako to želimo – objasnila je Burzan Nikolić. Dragojević je dodao da je njihov cilj – jedan festival, jedna država, što bi bilo jedinstveno u svijetu. Ulaz na sve predstave je slobodan. Ž.J.
Od starih Grka do kompjutera Organizujući festival, kaže Dragojević vodili su se kvalitetom predstava, a ove godine mogu se pohvaliti da imaju raznolik tematski okvir. – Imaćemo priče od grčke mitologije do savremenih kompjuterskih tehnologija. A što se tiče samih tehnologija lutkarstva, imaćemo platno kao lutku do marionete. Uradili smo dobar posao i jedva čekamo da Festival počne. Mislimo da je ove godine, interesovanje za Festival veće nego ikad. To smo i zaslužili dosadašnjim radom – rekao je Dragojević.
Своје златно доба Друштво је доживјело током тридесетогодишњег рада најчувенијег српског композитора, Стевана Стојановића Мокрањца, у својству умјетничког руководиоца и диригента. Европске новине писале су, у прошлом вијеку, о Друштву као о једном од најбољих хорова свијета тог времена
У Цркви Светог Николе у Старом граду, поводом 180 година
постојања и рада Српског пјевачког друштва Јединство 1839 Котор, синоћ
је одржан концерт хора Првог београдског пјевачког друштва. У бројној
публици били су и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и конзул
Републике Србије Зоран Дојчиновић.
Након програма који су приредили хористи Првог београдског пјевачког
друштва под диригентском палицом Светлане Вилић, а који се састојао од
13 композиција, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Петар Лукић, предсједник Првог београдског пјевачког друштва и старјешина Саборне цркве у Београду.
Прво београдско пјевачко друштво (ПБПД) основано је на
празник Св. Василија Великог, 14. јануара 1853. године. Временом је
прерасло у националну институцију, која чува и наставља српску музичку и
духовну традицију.
Изузетно богат историјат Првог београдског пјевачког друштва
представља, уједно, и историју духовног и културног изграђивања Србије. Овај најстарији хор у Србији је, у својству краљевског амбасадора културе Србије, наступао пред највећим владарима Европе.
Као хор Краљевског Двора, учествовао је на церемонијама крунисања свих
српских владара и интронизацијама патријараха Српске цркве.
црква Светог Николе у Котору
Диригенти и хоровође Друштва су били најзначајнији композитори и
диригенти Србије: Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Јосиф
Маринковић, Даворин Јенко, Станислав Бинички, Коста Манојловић, Стеван
Христић, Милоје Милојевић, Александар Гавански, Војислав Илић, Димитрије
Стефановић, Душан Миладиновић, Бојан Суђић, Дивна Љубојевић, Владимир
Милосављевић…
Своје златно доба Друштво је доживјело током
тридесетогодишњег рада најчувенијег српског композитора, Стевана
Стојановића Мокрањца, у својству умјетничког руководиоца и диригента.
Европске новине писале су, у прошлом вијеку, о Друштву као о једном од
најбољих хорова свијета тог времена.
Од јануара 2004. године, у својству диригента и умјетничког
руководиоца хора је Светлана Вилић, а предсједник хора је
протојереј-ставрофор Петар Лукић. Друштво са великим успјехом одржава
турнеје и концерте у земљи и свијету.
ПБПД посједује историјски
изузетно вриједан архив и најбогатију нототеку у земљи. Редовно пјева на
недјељним и празничним богослужењима у Саборном храму у Београду. Под
највишом је заштитом и покровитељством српског патријарха Иринеја.
Књижевно вече Милосава Тешића 11. септембра у Будви
Милосав Тешић (Љештанско код Бајине Баште, 1947) је српски пјесник, есејиста, лингвиста и члан Српске академије наука и умјетности. Гимназију и Вишу педагошку школу завршио је у Ужицу, а Филолошки факултет и постдипломске студије на истом факултету у Београду
У оквиру 3. књижевног фестивала ,,Ћирилицом“ у сриједу, 11.
септембра у 21 ч. ће бити одржано вече Милосава Тешића, академика САНУ, а
са познатим и признатим пјесником, есејистом и лингистом на тргу између
цркава у будванском Старом граду разговараће пјесник Радомир Уљаревић.
Милосав Тешић (Љештанско код Бајине Баште, 1947) је српски пјесник,
есејиста, лингвиста и члан Српске академије наука и умјетности.
Гимназију и Вишу педагошку школу завршио је у Ужицу, а Филолошки
факултет и постдипломске студије на истом факултету у Београду. На
Институту за српски језик ради као уредник Речника српскохрватског
књижевног и народног језика.
Прву пјесничку збирку објавио је 1986. године и она је носила назив:
„Купиново“. Од тада је објављивао збирке пјесама: „Кључ од куће“ (1991),
„Благо Божије“ (1993), „Прелест севера“ (1995), „Круг рачански,
Дунавом“ (1998), „Седмица“ (1999), „Бубњалица у пчелињаку“ (2001),
„Млинско коло“ (2011) и др.
Добитник је свих најзначајнијих домаћих пјесничких награда, међу којима су: Змајева награда, Жичка хрисовуља, Дисова награда, признања: Бранко Ћопић, Милош Црњански и Десанка Максимовић…
Samostalna izložba slika Mileve Miške Iković biće otvorena sjutra u 19 časova u Izložbenom salonu „Petar Lubarda” u Srpskoj kući, u Podgorici. Na ovoj samostalnoj izložbi Iković će publici predstaviti 30 radova – ulja na lesonitu sa motivima mrtve prirode i pejzaža. Ovo je 22. samostalno predstavljanje Iković likovnoj publici, a izlagala je i na dvije kolektivne postavke. Mileva Iković je rođena u Sarajevu. Gimnaziju je završila u Titogradu, gdje je i studirala. Od 1980. do 1997. godine radila je i živjela u Beogradu, a sada živi i stvara u Podgorici. Iković je članica Udruženja likovnih umjetnika LIKUM Novi Sad. O njenim slikarstvu pisali su književnici Milica Kralj, Veselin Rakčević, Perivoje Popović i Vladislav Ašanin. Veliki umjetnik Cvetko Lainović je zapisao da se Mileva Iković „uzdigla iznad amaterizma”. A, arheološkinja Mileva Nikolaidis da je „uspjela da svojim slikama udahne život i pomiri realnost sa nemirima, tjeskobom i neizvjesnošću unoseći u svoj rad snagu ličnosti i postane stvaralac”.
🤗 U susret Dječijoj nedelji, a sve sa ciljem i očuvanjem kulture i pravih istinskih životnih vrijednosti, Dino park Zlatibor je raspisao književni dječiji konkurs na temu „Zar je važno kolika je tatina plata“. . ✏ Drugari, olovke u ruke i pokažite svoj talenat!
