Категорија: СНП

Делегација Скупштине Црне Горе у саставу: Данијела Ђуровић, предсједница Скупштине Црне Горе, шеф Делегације у ПС ОЕБС-а Славен Радуновић, као и замјеници чланова Делегације Симонида Кордић и Драган Бојовић, учествовала је на Зимском годишњем засиједању ПС ОЕБС-а, које је одржано 23. и 24. фебруара 2023. године у Бечу, Република Аустрија.У присуству скоро 250 парламентараца из 52 земље које су присуствовале, предсједница ПС ОЕБС-а Маргарета Седерфелт (Маргарета Цедерфелт) отворила је 22. Зимско засиједање Парламентарне скупштине ОЕБС-а, говором у којем је навела да су у току претходне године на тлу Европе кршени принципи утемељени оснивачким актом ОЕБС-а из 1975. године, те додала да главни приоритет свих треба бити обезбјеђивање правде и одговорности за почињене злочине. На уводном састанку наглашено је да мултилатерализам никада није био лак, али да је посебно данас, с обзиром на чланство у ОЕБС-у и његова правила заснована на консензусу, посебно изазован, те да се не смије заборавити да Парламентарна скупштина управо представља форум за отворен, искрен и поштен дијалог укоријењен у заједничким вриједностима и обавезама.На отварању засиједања, присутним парламентарцима обратио се и предсједник Националног савјета Републике Аустрије Волфганг Соботка (Wолфганг Соботка), који је говорио о потреби заједничког приступа безбједности, наводећи као примјер тренутни рат у Украјини, али и неколико других горућих изазова на подручју ОЕБС-а.

Предсједавајући ОЕБС-а и министар вањских послова Републике Сјеверне Македоније Бујар Османи (Бујар Османи), обратио се Скупштини у видео поруци, којом приликом је напоменуо да Зимски састанак долази у веома тешким временима за цјелокупну европску безбједносну архитектуру, али и за ОЕБС. Међутим, нагласио је да као неко ко цијени улогу и важност мултилатералне дипломатије, види потребу за непрестаним ангажманом на овом важном парламентарном форуму, уједно подвлачећи његову улогу у јачању политичке воље која је потребна извршној власти да напредује.Другог дана засиједања у палати Хофбург, одржан је састанак три генерална одбора, који је започет представљањем извјештаја специјалних представника ПС ОЕБС-а који имају мандате у односу на рат у Украјини, па су том приликом посебне извјештаје представили: специјална представница за источну Европу Данијела де Ридер (Даниела де Риддер); специјални представник ПС ОЕБС-а за парламентарни дијалог о Украјини Рејнолд Лопатка (Реинхолд Лопатка); предсједавајући ад хоц Одбора за миграцију ПС ОЕБС-а и потпредсједник ПС ОЕБС-а Марк Притчард (Марк Притцхард), као и специјални извјеститељ за ратне злочине у Украјини Џон Витингдале (Јохн Wхиттингдале) и специјални представник ПС ОЕБС-а за политичке затворенике Стив Кохен (Стеве Цохен).Након представљања посебних извјештаја одржана је отворена дебата у знак обиљежавања године од почетка рата у Украјини, а дискусије учесника односиле су се на политичко-безбједносне аспекте, економске и еколошке утицаје, као и на импликације које је на људска права уопштено проузроковао рат на тлу Европе.На састанку је наглашено да Хелсиншки завршни акт из 1975. године, не може бити предмет преговора или различитих тумачења, те изражена потреба да је јачање капацитета организације да се носи с овим изазовом важније него икад.У наставку засиједања, на састанку Сталног одбора, учествовали су шефови националних делегација и чланови Бироа ПС ОЕБС-а. Током Сталног одбора представљен је Извјештај предсједнице ПС ОЕБС-а Маргарете Седерфелт (Маргарета Цедерфелт), Извјештај генералног секретара ПС ОЕБС-а Роберта Монтеле (Роберто Монтелла), као и Извјештај благајника ове организације.Током боравка у Бечу, предсједница Скупштине Данијела Ђуровић имала је билатералне сусрете са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Волфгангом Соботком и потпредсједником ПС ОЕБС-а Марком Притчардом.ПС ОЕБС-а чине 323 парламентарца из 57 земаља Европе, Централне Азије и Сјеверне Америке. Парламентарна скупштина представља форум за парламентарну дипломатију, посматрање избора и јачање међународне сарадње у процесу испуњавања обавеза ОЕБС-а које се ослањају на политичка, безбједносна, економска питања, те људска права и теме везане за животну средину.

Ovo je reformska vlada i jedna od najuspješnijih vlada u istoriji politike u Crnoj Gori. Za manje od godinu dana napravili smo čudo i što se tiče podizanja životnog standarda građana i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dovođenja u red mnogih sektora u našem društvu i državi.

Predsjednik SNP-a Vladimir Joković je u intervjuu za portal Standard rekao da će ta partija podržati kadidata za predsjednika iz avgustovske većine iaoko nije rekao koga dog stranački organi ne odluče. Žao mu je, kaže, što nije dogovoren zajednički kandidat. Smatra da će Đukanović na ovim izborima definitivno izgubiti predsjedničku fotelju

Da li će SNP imati kandidata za predsjednika Crne Gore?

„Vrlo brzo ćemo saopštiti stav SNP o tome kojem će kandidatu za predsjednika države da ide naša podrška. To će svakako biti kandidat za čije djelovanje i politiku vezujemo ideale one velike avgustovske pobjede iz 2020. godine. Što se SNP-a tiče, rezultatom ovih izbora za predsjednika Crne Gore treba da učvrstimo našu pobjedu iz 2020. godine i to će tako i biti.“

Možete li nam konkretno reći kojem kandidatu ćete dati podršku?

„To Vam mogu reći čim bude održana sjednica Glavnog odbora SNP-a na kojoj ćemo da donesemo tu odluku. To će biti vrlo brzo po finalnom evidentiranju liste svih onih koji će da se kandiduju na ovim izborima. Nama je žao što svi mi pobjednici iz 2020. godine nijesmo dogovorili jedinstvenog kandidata jer bi taj kandidat pobijedio sve ostale već u prvom krugu. Ali, dobro, šta je tu je, sada ćemo da odlučujemo u ovim okolnostima koje imamo. I nema dileme, idemo ka punom razvlašćivanju DPS-a.“

Pominjali ste Miodraga Lekića kao mogućeg zajedničkog kandidata avgustovske većine za predsjednika. Zašto nije prošao Vaš predlog?

„Jesam, pominjao sam kao potencijalne zajedničke kandidate avgustovske većine i gospodina Lekića i još neke pojedince zato što je svakome bilo jasno da će takav kandidat da briljira na izborima. To očigledno nije prošlo i ja ne mogu da Vam odgovorim precizno zašto to nije prošlo. Možda sada nema više ni smisla vraćati se na to jer imamo novu postavku za predsjedničke izbore i treba da se orijentišemo u odnosu na to što je realna postavka sada.“

Kakva je Vaša procjena za prvi krug izbora, kao i za konačan ishod?

„Moja procjena finalnog rezultata je jasna – DPS neće moći da pobijedi na ovim izborima. Dobar signal za takvu moju poruku su rezultati lokalnih izbora koje smo imali u poslednje dvije i po godine i koje DPS redom gubio. DPS je izgubio vlast i u Podgorici, a nije na vlasti čak ni na Cetinju. Kampanja će biti zanimljiva, relativno kratka i očekujem visoki procenat izlaznosti i na ove izbore. To je i dobro jer će izborni pobjednik imati puni izborni legitimitet, a pobjeda će pripasti kandidatu koji svoje ideje vezuje za uspjeh od 30. avgusta 2020 godine.“

Vaša je, dakle, procjena da Milo Đukanović gubi ove izbore?

„Da, gospodin Đukanović će da izgubi na ovim izborima. On mobiliše ubjedljivo najveći broj glasača koji su protiv njega da izađu na izbore i svi ti građani će glasati za onog kandidata koji bude rival gospodinu Đukanoviću. A ubjedljiva većina građana Crne Gore je za to da idemo ka punom razvlašćivanju DPS-a, što će se i desiti najkasnije 2. aprila u drugom krugu predsjedničkih izbora.“

Pitanje vanrednih parlamentarnih izbora odavno je u fokusu. I sa međunarodnih adresa stižu poruke da su ti izbori potrebni. Šta Vi mislite o tome?

„Ja sam uvijek za to da se na izborima provjeri volja građana. SNP je spreman za nove izbore i možemo na te izbore da idemo čim se većina od 30. avgusta dogovori oko toga i skrati mandat ovom skupštinskom sazivu. Sve dok se ne dogovori termin novih izbora ova vlada nastavlja da radi svoj posao u punom kapacitetu i to je to.“

Mislite li da ova vlada nema nikakav problem sa legitimitetom s obzirom da je podržavaju samo poslanici SNP-a i Crno na bijelo?

„Ovo je reformska vlada i jedna od najuspješnijih vlada u istoriji politike u Crnoj Gori. Za manje od godinu dana napravili smo čudo i što se tiče podizanja životnog standarda građana i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dovođenja u red mnogih sektora u našem društvu i državi. I vjerovatno je to jedan od razloga zašto u Skupštini Crne Gore nema inicijativa koje bi vodile ka raspisivanju vanrednih izbora. Inače, u ovoj vladi jesu predstavnici SNP-a i koalicije Crno na bijelo, a tu su i predstavnici albanskih partija i Bošnjačke stranke.“

Sadašnja vlada opstaje zahvaljujući tzv. ravnoteži straha. Niko sa DPS-om neće da glasa za raspuštanje parlamenta koji de facto nije odraz pravog stanja i odnosa snaga. Zašto je to tako?

„To što danas niko nije spreman bilo šta da dogovara sa DPS-om najviše govori o DPS-u. To je struktura koja se za dvije i po godine od kad je razvlašćena nije reformisala ni na koji način. Čak suprotno, dodatno su se radikalizovali i time od sebe odbili i glasače i potencijalne partnere. A što se tiče toga oslikava li parlament volju birača – oslikava. U demokratijama se s na izbore ide svake četiri godine, ali i uvažavaju okolnosti koje vode u pravcu ponovne provjere povjerenja, na šta je SNP spreman u svakom momentu, jer ispunjavamo očekivanja građana koji su nam dali mandat. Mene u politici vodi etika odgovornosti – imamo rezultate i postignuća, imamo osjećaj odgovornosti i imamo obavezu da nastavimo da radimo tim tempom dok god traje ova vlada i dok se ne izabere nova.“

Da li je SNP radio nešto nakon podgoričkih izbora na konsolidovanju partije?

„Vrlo brzo imaćemo unutarstranačke izbore za novi odbor SNP-a u Glavnom gradu. Pripreme za to su pri samom kraju i već sada znamo da će naš novi odbor u Podgorici biti najbolja moguća kombinacija razboritosti onih naših iskusnih članova i funkcionera i ogromne energije nadolazeće generacije političara SNP-a. Siguran sam da će na prvoj narednoj izbornoj provjeri naš novi gradski odbor u Podgorici da pokaže realnu snagu naše partije i u Glavnom gradu.“

Osjećate li i Vi lično odgovornost za rezultat na prošlim izborima u Podgorici?

„Kao predsjedniku SNP-a odgovornost se uvijek u većoj ili manjoj mjeri može pripisati i meni. I ja naravno ne bježim od svoje odgovornosti. Kada, međutim, saberemo sve rezultate lokalnih izbora koje smo nedavno imali jasno se vidi da bi na eventualnim parlamentarnim izborima SNP imao preko 5%. To nije malo, ali naravno treba da bude i više. Uz to mi imamo predsjednike opština u Plužinama i u Andrijevici, u vlasti smo u nizu jedinica lokalne samouprave i generalno govoreći ja sam zadovoljan učincima SNP-a svuda gdje smo vlast.“

Izvor: https://budiminfo.me

Olakšica Ministarstva poljoprivrede se odnosi na gorivo za pogon poljoprivrednih mašina, a uslov je imati registrovano gazdinstvo

Svi poljoprivrednici koji imaju registrovana gazdinstva neće plaćati akcize na mineralna ulja koja se upotrebljavaju kao gorivo za pogon poljoprivrednih mašina, a sprovođenje ove mjere kontrolisaće Uprava prihoda i carina, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prenose Vijesti

Ovo je predviđeno Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama, koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Predlog je prije dva dana podržao Odbor za ekonomiju, pa se usvajanje izmjena očekuje na sjednici Skupštine zakazanoj za 28. februar.

”Navedeno se predlaže iz potrebe usaglašavanja predloženog zakonskog rješenja sa odredbom člana 26a važećeg zakona, kojim je propisano da zahtjev za izdavanje dozvole oslobođenog korisnika akciznih proizvoda, pored ostalog, može podnijeti i lice koje upotrebljava mineralna ulja za pogon poljoprivrednih mašina”, navodi se u obrazloženju predloga.

Iz Ministarstva poljoprivrede su objasnili da su Zakonom o akcizama predviđena dva modela podrške koja se odnose na utrošak mineralnih gasnih ulja koja koriste poljoprivredne mašine, kao i povraćaj dijela plaćene akcize i mehanizam za oslobađanje od plaćanja akcize prilikom nabavke mineralnih-gasnih ulja.

”Oba zakonska mehanizma prepoznaju privredna društva, preduzetnike i druga pravna i fizička lica koja su registrovana kod Ministarstva poljoprivrede. Organ nadležan za sprovođenje navedenih mehanizama je Uprava prihoda i carina, koja će ove mehanizme primjenjivati u neposrednoj komunikaciji sa Ministarstvom poljoprivrede, a koje je zaduženo za vođenje elektronske evidencije o poljoprivrednim gazdinstvima, što predstavlja i generalni uslov za ostvarivanje ovog prava. Nadalje, budući da se radi o veoma složenom i kompleksnom zakonskom rješenju, formiran je međusektorski tim koji radi na izradi podzakonskih akata kojima će se ovi mehanizmi našim poljoprivrednicima staviti na puno raspolaganje u veoma kratkom roku”, naveli su iz ministarstva.

Oni su dodali da su u prethodnom periodu uložili značajne napore kako bi poljoprivrednim proizvođačima omogućili da koriste i ovaj vid podrške.

”Ministarstvo poljoprivrede je u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim relevantnim institucijama, kao i u saradnji sa predstavnicima sektora poljoprivrede, razmotrilo i došlo je do određenog prelaznog rješenja za registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju mogućnost korišćenja podsticajnih sredstava koja proizlaze iz Zakona o akcizama”, zaključili su iz ministarstva

Izvor: https://budiminfo.me

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас у Бечу са потпредсједником ПС ОЕБС-а Марком Притчардом и шефом Делегације Уједињеног Краљевства при ОЕБС-у Џоном Витингдејлом.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство због сусрета са послаником који је у Бирмингему изабран на функцију потпредсједника ПС ОЕБС-а, те одмах оправдао очекивања и показао проактиван приступ иницирањем предлога за реформу и обнову ПС ОЕБС-а.

Нагласивши да је Црна Гора заинтересована за даљи развој односа са Уједињеним Краљевством као једним од водећих актера на међународној геополитичкој сцени, Ђуровић је истакла да посебно цијенимо што Лондон наставља да пружа подршку нашем европском путу независно од изласка из ЕУ. У том контексту, истакла је да је Црна Гора бескомпромисно посвећена развоју савезништва са овом државом у оквиру НАТО-а и указала на значај цјелокупног британског ангажмана и доприноса Алијанси.Када је у питању билатерална сарадња, она је указала да Црна Гора и Уједињено краљевство његују истинско партнерство у бројним областима од значаја за обије државе.Предсједница Ђуровић је упознала саговорнике са тренутном политичком ситуацијом у нашој земљи, с посебним освртом на процес избора судија Уставног суда који је планиран за 27. фебруар.Потпредсједник ПС ОЕБС-а Марк Притчард је захвалио предсједници Ђуровић на подршци његовој кандидатури за потпредсједника ПС ОЕБС-а прошле године, као и на доприносу који је дала успостављању одличних односа са Вестминстерском фондацијом за демократију и сарадње са Женским клубом Скупштине Црне Горе, а који су недавно реализовали кампању „Шта би ти на мом мјесту?“ у којем је предсједница учествовала и сама, с циљем борбе против насиља у онлајн простору коме су изложене политички активне жене.Осврнувши се на политичку ситуацију у Црној Гори, Притчард је истакао да сматра драгоцјеним напоре предсједнице Ђуровић који су резултирали договором око кандидата за судије Уставног суда.Он је поновио да ће Црна Гора, али и остале земље Западног Балкана и у наредном периоду имати недвосмислену подршку Уједињеног Краљевства у процесу приступања Европској унији јер је то једини пут за успостављање демократских стандарда, јачања владавине права и побољшања квалитета живота грађана.Саговорници су се сагласили да постоји још пуно простора за сарадњу између Црне Горе и Уједињеног Краљевства, те да треба учинити све што је потребно да се она у наредном периоду и реализује.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се јуче у Бечу са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Волфгангом Соботком.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство поводом првог званичног сусрета са предсједником Соботком, пријатељем Црне Горе и њеног народа и захвалила на доприносу аустријском парламенту у успостављању програма „Демократске радионице“, те лично предсједнику Соботки на видео обраћању и дивним порукама поводом недавног обиљежавања десете годишњице од успостављања овог успјешног пројекта.Похваливши одличне односе Црне Горе и Републике Аустрије, сарадњу у свим областима, уз посебан акценат на континуирани политички дијалог на свим нивоима, она је захвалила на подршци коју ова земља пружа нашој држави, али и региону Западног Балкана, на пољу европске интеграције.Предсједница Скупштине је истакла да Црна Гора веома цијени континуирану политичку и експертску подршку Републике Аустрије у процесу европске интеграције и аустријским напорима да се политика проширења ЕУ одржи високо на агенди осталих држава чланица Уније.Истакавши важност актуелног тренутка за Црну Гору, те задовољство због постигнутог политичког договора о кандидатима за судије Уставног суда, предсједница Ђуровић је изразила очекивање да ће 27. фебруара доћи до њиховог избора.Упркос сложености унутрашње политичке ситуације, Црна Гора остаје поуздан партнер НАТО савеза и држава којој је приступање Европској унији и даље кључни приоритет, указала је Ђуровић и нагласила да скоро осамдесет одсто наших грађана и даље подржава процес приступања ЕУ.Она је искористила прилику да понови позив предсједнику Соботки да званично посјети Црну Гору.Предсједник Националног савјета Републике Аустрије Волфганг Соботка је изразио задовољство због сусрета са предсједницом Ђуровић и истакао да је то прилика да се додатно унаприједе већ добри односи између двије државе.Нарочит акценат ставио је на прославу десетогодишњице Демократских радионица „Барбара Прамер“, која је недавно организована у Подгорици, те указао да овакве активности представљају добар модел за наставак и продубљивање сарадње између аустријског и црногорског парламента.Такође, предсједник Соботка је похвалио изузетно успјешну сарадњу коју су двије земље оствариле током пандемије Ковида 19, као и у областима сајбер безбједности, борбе против трговине људима и кријумчарења оружја.Што се тиче пута Црне Горе ка ЕУ, он је истакао да ће наша држава, али и све земље Западног Балкана имати недвосмислену подршку Републике Аустрије како би што прије постале чланице велике европске породице народа.Саговорници су размијенили мишљења и о другим важним темама, као што су посљедице пандемије Ковида 19, ратна дешавања на тлу Европе, енергетска криза, климатске промјене и бројним другим.

Министар здравља Драгослав Шћекић навео је да очекује да ће државно тужилаштво експресно реаговати у овом случају, како би послали поруку „да се са државним новцем, Уставном и законима Црне Горе нико не смије играти“.

Он је упитао како је могуће да су се државне обвнезнице емитовале 7. децембра 2020. године, а да је само три дана прије тога формирана Влада Здравка Кривокапића.

„Како је неко могао да обезбиједи логистику да се за три дана емитују обвезница. Значи да је неко прије него што је ступио на мјесту министра финансија (Спајић) ушао у процедуру емитовање обвезница. У чије име је то радио и ко му је то дозволио“, упитао је Шћекић.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao da je njegov prethodnik napravio rješenje u vezi troškova emisije euroobveznica po kome je novac prenešen na račun CBCG, te da je iz vrhovne monetarne institucije stigla potvrda da joj nije prenijet novac. Damjanović je tražio da ovaj slučaj Vlada proslijedi tužilaštvu, što je i prihvaćeno

Bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u decembru 2020.godine napravio rješenje koje je fiktivno sprovedeno kroz Državni trezor, a kojim je obuhvaćen novac u iznosu od 3,51 milion eura koji se odnosi na troškove u vezi emisije državnih obveznice iz te godine i koji je navodno prenešen na obračunski račun Centralne banke Crne Gore (CBCG), tvrdi ministar finansija Aleksandar Damjanović

Damjanović je na sjednici Vlade je tražio da se informacija u vezi ovog slučaja proslijedi tužilaštvu na daje postupanje kako bi se ispitao cijeli proces zakonitosti emisije euroboveznica i mogućnost zloupotrebe i nezakonitog obogaćenja trećih lica korišćenjem javnih finansija radi sticanja nezakonite dobiti.

Damjanović je kazao da je Ministarstvo finansija tražilo od CBCG potvrdu o prenosu novca i da ga je vrhovna monetarna institucija 8. februara ove godine informisala zvaničnim dopisom da taj novac iz Državnog trezora nikad nije stigao na njen obračunski račun.

Ovaj novac se odnosi na troškove koje je država imala po osnovu emisije eurobveznica – popusti za kupovinu obveznica, bankarske naknade, troškovi vezani za ugovaranje obveznice…

Damjanović je na sjednici Vlade detaljno objasnio šta je njegov resor utvrdio:

„U decembru 2020. godine se Vlada zadužila 750 miliona eura emisijom obveznica na međunarodom tržištu suprotno odredbama članova 1, 13 i 14 Zakona o budžetu za 2020. iz sledećih razloga – Prekoračen je iznos kreditnog zaduženja planiran članom 1 i članom 14 i nije bilo ovlašćenja za potpisivanje u pogledu iznosa novca i potrebe zaduživanja shodno članu 13 Zakona o budžetu. Članom 14 je propisano da su nedostajuća sredstva 878 miliona i da će se ona koristiti iz depozita u iznosu od 540 miliona, dok će se preostalih 338 miliona obezbijediti kroz kreditno zaduženja na međunarodnnom i domaćem tržištu. Važno je napomenuti da je zaduženje bilo nakon objavljenog prospekta o emisiji obveznica i pored ograničenja u gorecitiranim zakonskim rješenjima i bez objavljivanja odluke o kreditnom zaduženju“, rekao je Damjanović, dodajući da je za realizaciju obveznica su angažovane Erste grupa, Siti grupa, Sosijete Generale i Bofa Sekjuritis.

PREKRŠEN ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

On je istakao da je angažovanje pravnih lica o posredovanju i konsultantskim uslugama sprovedeno suprotno članovima 8, 9, 10, 13 i 14 Zakona o javnim nabavkama.

„Uvidom u dokumentaciju i prema podacima iz Zakona o završnom računu budžeta za 2020. godinu utvrđeno je sledeće- za ovu vrstu transakcije su obračunati troškovi od 5,098 miliona eura koji su razvrstani na popust kupcima obveznica prilikom trgovine ( 3,5 miliona), naknada bankama za posredovanje i organizovanje posla (1,35 miliona), naknada za pravne savjetnike , online roadshaw troškove Erste banke i troškove organizacije globalnog poziva Societe generale banke u iznosu od 113,594 hiljade i naknada za pravnog savjetnika Linklaters od 125.000 eura. Plaćanje nastalih troškova tokom transakcije predviđeno iz emisije obveznica, izuzev naknade za pravnog savjetnika“, rekao je Damjanović.

BEZ MIŠLJENJA ZAŠTITNIKA

On je objasnio da je Zakonom o budžetu (član 61) definisano da Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države na zahtjev kreditora daje pravno mišljenje kojim se potvrđuje da je ustavna i zakonska procedura zaduživanja ispoštovana , a koje nije pribavljeno u ovom postupku.

“Prilikom realizacije transakcije emitovanja obveznica pored naknada bankama za posredovanje i organizaciju posla , prema mandatornom pismu koje je sa bankama potpisano 7.decembra 2020.godine (0,18 odsto) u iznosu od 1,35 miliona eura , obračunata je i nanada na popust kupcima obveznica prilikom kupovine (0,468 odsto) u iznosu od 3,5 miliona eura (iznos koji se oduzima od ukupne emisije), te pored probijanja procenata naknade ova obaveza nije definisana ni mandatornim pismom , ni ugovorom, te je u ovom dijelu neophodno sprovesti istražne radnje u smislu opravdanosti realizacije ovih aktivnosti”, naveo je Damjanović.

Prema njegovim riječima nakon izuzetih ovih troškova po osnovu naknada na račun Državnog trezora je evidentirana emisija obveznica od 745, 026 miliona eura.

„Dalje, po realizovanim aktivnostima , Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić donio je rješenje broj 06-6016/1 od 23. decembra 2020.godine koje je fiktivno spovedeno kroz Državni trezor sa nalogom da se izvrše sledeća knjiženja – da se sredstva u sistemu trezora na dan 16.12. 2020. evidentira- priliv sredstava po osnovu emisije od 4,93 miliona ( pripadajuća sredstva po osnovu emisije), da se evidentira odliv sredstava od 3,5 miliona (iznos diskonta za emisiju obveznica) , odliv sredstava od 1,35 miliona (bankarska naknada) i odliv sredstava od 113,594 hiljade (troškovi vezani za ugovaranje).“, naveo je Damjanović, dodajući da u rješenju pišu da se ovi troškovi diskont za emisiju obvezenica, bankarska naknada i troškovi vezani za ugovaranje) evidentiraju u korist obračunskog računa CBCG.

Važno je istaći da obrazloženje pomenutog rješenja, kako je pojasnio ministar, ne sadrži poziv na zaključak Vlade kojim se odobravaju ove transakcije , dok su navedeni prilivi i odlivi nastali 16. 12. 2020. navode kao rezultat zaduženja na međunarodnom tržištu po osnovu euroobveznica u iznosu od 750 miliona.DOPIS CBCG„Postupajući po ovom rješenju u Državnom trezoru je pripremljen nalog za plaćanje za prenos sredstava CBCG od 3,5 miliona eura . S tim u vezi, a kako je već utvrđeno jednom izvršeno je umanjenje emisije obveznica u pomenutom iznosu i ako višak popust kupcima nije bio definisan ugovorenom obavezom , ovo ministarstvo je zatražilo potvrdu od CBCG o detaljima transakcije koja je u Državnom trezoru evidentirana od 3,5 miliona na dan 16.decembra 2020 u smislu kojem subjektu je dalje izvršeno plaćanje”, naveo je DamjanovićCBCG je 8. februara ove godine dostavila obavještenje da na dan 16. 12. 2020. nije bilo uplate na iznos od 3,5 miliona sa računa Ministarstva finasija na račun CBCG.„Dakle, sredstva od 3,5 miliona obustavljena su kod ino banaka sa mogućnošću da se ista prenesu kod pravnih i fizičkih lica, kao i mogućnošću podmićivanja i drugh zloupotreba .Sve aktivnosti su sprovedene nakon prozivke nekoliko poslanika i analitičara koji su se javno oglašavali ovim povodom.Važno je istaći i činjenicu da je nakon svih sprovedenih aktivnosti u Zakonu o završnom računu budžeta prikazan transfer od 750 miliona eura po osnovu emisije obveznica , dok je priliv sredstva po osnovu emisije na račun Državnog trzora evidentiran 16.12.2020. u ukupnom iznosu od 745 miliona eura“, rekao je Damjanović.On je kazao da shodno tome zahtijevaju da se preispita cijeli proces zakonitosti emisije obvzenica sa praćenjem toka novca, na domaćem i međunarodom tržištu koji otvara mogućnost zloupotrebe i nezakonitog obogaćenja trećih lica korišćenjem javnih finansija radi sticanja nezakonite dobiti