СНП

Потпредсједник Владе Црне Горе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Владимир Јоковић примио је данас у посјету амбасадора Републике Албаније у Црној Гори Њ.Е. Риди Куртезија.

Састанку су присуствовали и директор Директората за водопривреду Жељко Фуртула, начелница одјељења за међународну сарадњу Милена Вукотић и Енис Ђокај испред Директората за рурални развој.

Амбасадор је честитао министру Јоковићу ступање на дужност, те изразио увјерење да ће током његовог мандата наставити и унаприједити добросусједске односе.

Министар се осврнуо на изузетно добре односе Црне Горе и Албаније и нагласио спремност и отвореност за разговоре у циљу додатног јачања истих.

Закључено је да пољопривреда заузима посебно мјесто у свијету та да се сарадња у овој области мора уздићи на виши ниво.

Јоковић је упознао амбасадора са спроведеним и развојним активностима на пољу пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и са тренутним статусом испуњавања агенде преговарачких поглавља 11, 12 и 13 на пољу преговора из области пољопривреде, рибарства и безбједности хране.

Наглашена је посвећеност обије државе имплементацији ЕУ стандарда како због обавеза које произилазе из преговарачких поглавља, а нарочито због чињенице да се увођењем и имплементацијом ЕУ стандарда директно утиче на побољшање стандарда грађана.

Потврђена је обострана спремност да се сарадња између Црне Горе и Албаније додатно ојача и унаприједи, кроз пословну сарадњу, економску активност и трговину у наредном периоду.

Izvor: https://www.gov.me

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović sastala se danas sa ser Stjuartom Pičom, specijalnim izaslanikom britanskog premijera za Zapadni Balkan.

Uz naglasak da je Crna Gora snažno posvećena kontinuiranom unapređenju odnosa sa Velikom Britanijom, predsjednica Đurović je pozdravila interesovanje britanskih zvaničnika za stanje u Crnoj Gori. Prema riječima predsjednice Skupštine, frekventna komunikacija dvije zemlje predstavlja primjer dobre saradnje i sveukupne podrške reformskom putu Crne Gore. Ona je upoznala sagovornika sa ambicioznim planom u pogledu reformi u oblasti vladavine prava i izrazila očekivanje da će širok parlamentarni dijalog doprinijeti reformama u ključnim oblastima. Ovom prilikom, predsjednica je ukazala na snažnu opredijeljenost crnogorskih zvaničnika u pogledu evropske aspiracije i naglasila da integracije u EU predstavljaju okosnicu parlamentarne većine.

Tokom sastanka, ona je poručila da su pred aktuelnim sazivom Skupštine važni izazovi, akcentujući da konstruktivna saradnja Skupštine i Vlade može doprinijeti ubrzanju reformskih procesa u našoj zemlji. U tom kontekstu, ona je istakla da je za naš dalji napredak od naročitog značaja postizanje dijaloga u vezi sa imenovanjima u pravosuđu. „Na nama je da iskoristimo ovu priliku i izaberemo nezavisne i profesionalne pojedince koji će isporučiti rezultate. Vjerujem da u sistemu postoje kvalitetni kadrovi kojima treba pružiti priliku“, navela je ona.

Predsjednica Đurović je naročito potencirala uspješnu saradnju koju su Crna Gora i Velika Britanija do sada ostvarile na polju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i izrazila očekivanje da će se ona intenzivno nastaviti i u narednom periodu.

Govoreći o aspektu aktuelnih geopolitičkih dešavanja, sagovornici su konstatovali da je u teškom trenutku za Ukrajinu i Evropu potrebno pokazati zajedništvo i poslati poruku ohrabrenja regionu Zapadnog Balkana. Predsjednica Skupštine je navela da je Crna Gora kredibilan evropski partner, te da članstvo u NATO daje dodatnu sigurnost i podsticaj.

Specijalni izaslanik britanskog premijera ser Stjuart Pič je tokom današnjeg razgovora izrazio zadovoljstvo optimističnim porukama u pogledu reformi i naglasio da krucijalne promjene mogu ubrzati evropski put Crne Gore. On je iznio uvjerenje da će nova parlamentarna većina uspješno odgovoriti na brojne izazove i u tom smislu naglasio da Velika Britanija ima za cilj da pomogne ubrzanju evropske integracije regiona, što predstavlja pravu priliku za građane i cjelokupan prosperitet.

Specijalni izaslanik ser Stjuart Pič je naveo da reperkusije rata u Ukrajini iziskuju regionalnu kooperativnost, te da postoje brojna pitanja kojima treba pažljivo pristupiti. Na današnjem sastanku, on je kazao da Velika Britanija ostaje prijatelj i partner Crnoj Gori.

Izvor: https://www.skupstina.me

Damjanović je ocijenio „da će raditi na jačanju saradnje u oblasti finansija, uz snažniji investicioni ciklus za razvoj države“

Ambasador Slovenije u Crnoj Gori Gregor Presker tokom sastanka sa ministrom finansija Aleksandrom Damjanovićem ukazao je da su slovenačke kompanije zainteresovane za investiranje, a predočio je i relevantna iskustva za povoljniji biznis ambijent, saopšteno je iz tog vladinog resora.

Iz Ministarstva finansija navode da je Presker naglasio spremnost Slovenije da nastavi podršku Crnoj Gori u reformskim procesima.

Dodaju da su sagovornici ocijenili da su „Crna Gora i Slovenija prijateljske države, koje nemaju međusobnih političkih izazova, već sadržajnu saradnju i redovan politički dijalog“.

Damjanović je ocijenio, kako se navodi, „da će raditi na jačanju saradnje u oblasti finansija, uz snažniji investicioni ciklus za razvoj države“.

Sagovornici su poručili, dodaju iz Ministarstva finansija, da će se nastaviti jačanje ekonomskih odnosa i kroz članstvo Crne Gore u CEF-u (Centar za izuzetnost u finansijama), a čiji su naredni programi usmjereni na učinkovito upravljanje imovinom.

„Na sastanku je istaknuto da će se izazovima u oblasti finansija detaljnije baviti i posredstvom Slovenačkog poslovnog kluba, koji je odlična šansa za direktnu razmjenu iskustava slovenačkih i crnogorskih privrednika“, piše u saopštenju.

Navode da je Slovenija jedan od ključnih partnera Crne Gore u oblasti razvojne saradnje, a za projekte u okviru razvojne podrške je uloženo 14,4 miliona eura u periodu 2008 – 2019. godine.

„Presker je najavio da će Slovenija nastaviti da učestvuje u realizaciji projekata u okviru razvojne saradnje, koja je privremeno stopirana tokom protekle dvije godine usljed pandemije virusa korona“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: https://www.vijesti.me

Sanja Jokić rođena je 09.03.1987. godine u Bijelom Polju. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Bijelom Polju.Osnovne studije je upisala na Pravnom fakultetu UCG u Podgorici, primijenjene studije Bijelo Polje, a diplomirala je na Pravnom i poslovnom fakultetu u Beogradu gdje je stekla zvanje dilomirani pravnik.Radila je u advokatskoj kancelariji “Adamović” nakon čega je položila stručni ispit za rad u državnim organima. Kratak period provela je u Osnovnom sudu u Bijelom Polju a zatim u Upravi policije Crne Gore – PJ Bijelo Polje. U Upravi za nekretnine Crne Gore – PJ Bijelo Polje radila je na poslovima administracije i u komisijama za izlaganje podataka na javni uvid. Sada je zaposlena u Upravi za katastar i državnu imovinu.Tečno govori i piše engleski jezik, služi se ruskim jezikom.

Марија Радиновић је рођена 21. септембра 1987. године. године у Подгорици. Основну и средњу школу завршила је у Подгорици. У средњој економској школи „Мирко Вешовић“ била је најбољи ученик других разреда 2004. године. године, најбољи ученик школе 2005. године, најбољи ученик четвртог разреда 2006. године, као и добитник дипломе „Луча“ за одличан општи успех у основној и средњој школи 2006. године.Завршила је дипломирање (VII ниво СС), специјалиста (VII-1 ниво СС) и мастер студије (VII-2 ниво СС) на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе у Подгорици, смер Међународни односи, са просеком 9,68, .90 и 9.70. 2009 година. добила је награду Студента Факултета политичких наука за изузетан успех на основни Дипломирала је у јулу 2013. године са мастер радом „Стратегија проширења ЕУ после 2007. године: Европска перспектива земаља Западног Балкана са нагласком на напредак у испуњавању политичких кУ периоду од јуна 2010. Од јуна 2011. годинама је радила као приправник у Министарству просторног уређења и заштите животне средине (касније Министарство одрживог развоја и туризма), у Сектору Била је члан Секретаријата за координацију ЕУ интеграција у оквиру Министарства одрживог развоја и туризма, као и члан радне групе у оквиру преговарачког тима Подгрупе 27 (Живо усклађивање црногорског законодавства са правним системоОд августа 2011. У новембру 2014. године радила је као стручни сарадник у Клубу посланика Социјалистичке народне партије Црне Горе у Скупштини Црне Горе. Њен основни домен активности био је праћење рада Законодавног одбора, Одбора за људска права и слободе, Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање и Одбора за родну равноправ артион у израду предлога предлога, послати питања, иницијатива итд.Од новембра 2014. до септембра 2017. годинама је радила као стручни сарадник у Клубу Одбора СНП ЦГ у Скупштини Главног града Подгорице и савјетник предсједника Одбора СНП Главни градОд септембра 2017. године до маја 2022. године била је ангажована у Медија центру СНП ЦГ.Тренутно је на мјесту потпредсједника Одбора СНП Главног града Подгорице, а уједно је и члан Главног одбора и Извршног одбора СНП ЦРадила је хонорарно као новинар и маркетиншки асистент портала „Црна Гора“, новинар портала „Колектив“ и новинар и уредник портала „Златни перун“.Има положен курс енглеског језика, ниво Ц1, као и положен основни курс француског, ДЕЛФ А1.Било је полазника и учесника на великом броју семинара, школа, конференција, обука и курсева.

Jovan Rađenović je rođen 22.1.1992. godine na Cetinju. Osnovnu i srednju školu završio je u Budvi kao odličan đak. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu za diplomatiju i bezbjednost u Beogradu.Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Matej Bel u Banskoj Bistrici uspješno je obavio pripravnički staž na engleskom jeziku iz oblasti međunarodnih odnosa.Sertifikat nivoa C1 engleskog jezika stekao je u UIC English Oxford u Velikoj Britaniji, gdje je učestvovao u brojnim seminarima iz oblasti međunarodne politike i diplomatije.Radio je u Evropskom pokretu u Crnoj Gori, Radio-Televiziji Budva i na Fakultetu za diplomatiju i bezbjednost u Beogradu.Pored engleskog, služi se i španskim jezikom.

Gavro Golubović rođen je 14.09.1984. godine u Beranama. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Podgorici.Osnovne i postdiplomske specijalističke studije, Poslovno-pravni smjer, završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici.Dodatno se usavršio u Sjedinjenim Američkim Državama 2018. godine iz oblasti ustavnog prava, na temu: “Ustav SAD”, u organizaciji Republikanske partije oblasti Vošo (Washoe County Republican party) u gradu Rino, država Nevada. (Rick Green, David Barton).Pripravnički staž obavio je u prestižnoj biznis asocijaciji, zatim je angažman nastavio u jednoj poslovnoj banci. Nakon toga je pokrivao rukovodeću poziciju u privatnom privrednom društvu.Tečno govori i piše engleski jezik.

Milisav Ćorić rođen je 01.01.1960. godine u Mojkovcu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu.Radio je u : Upravi prihoda Mojkovac, Skupštini opštine Mojkovac, Državnoj izbornoj komisiji.Obavljao je funkcije: direktora Uprave prihoda Mojkovac, sekretara Skupštine opštine Mojkovac, predsjednika Opštine Mojkovac, poslanika u Skupštini Crne Gore, sekretara Državne izborne komisije.Služi se ruskim jezikom.

Ministar pravde je poručio i da u narednom periodu očekuje dalje usklađivanje našeg pravnog sistema i ustrojstva tužilaštva sa onim što su preporuke Vencijanske komisije

Crnogorsko pravosuđe može naprijed samo ukoliko javni interes bude ispred političkog, ukoliko se prevaziđu političke razlike, uspostavi i jača politički dijalog, a na ključne pozicije postave isključivo stručnjaci, prenosi PR centar.

To je poručio ministar pravde, Marko Kovač, na panelu „Vladavina prava između javnih i političkih interesa?“ u okviru konferencije „Kroz vizuru donosilaca odluka: naučene lekcije i perspektive na putu Crne Gore ka EU“, koju je organizovao Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) u okviru projekta „Vox populi- Implementacija boljih izbora“, koji je podržalo Ministarstvo vanjskih poslova I međunarodne saradnje Italije.

Kovač je poručio da u narednom periodu očekuje dalje usklađivanje našeg pravnog sistema i ustrojstva tužilaštva sa onim što su preporuke Vencijanske komisije.

„Volio bih da, mada ne zavisi isključivo od mene i za to su potrebne odgovarajuće izmjene Ustava Crne Gore, budem posljednji ministar pravde koji učestvuje u radu Sudskog savjeta i iniciraću tokom svog mandata da se preduzmu potrebne normativne i druge mjere kako bi Sudski savjet bio lišen političkog uticaja“, rekao je Kovač.

Na pitanje da li sporazum o priznanju krivice obesmišljava pravdu, rekao je da je Institut sporazuma o priznanju krivice sam po sebi važan i nije sporan, ukoliko se primjenjuje u vrlo opravdanim slučajevima, u cilju obezbjeđenja jasnosti dokaza i u svrhu ekonomičnosti postupka, bez zloupotreba.

„Nažalost, čini mi se da je ovaj institut obesmišljen u Crnoj Gori i da se vrlo često koristi kao sredstvo pritiska i ucjene“, rekao je Kovač.

Upitan da prokomentariše uticaj hapšenja visokih pravosudnih i policijskih zvaničnika po crnogorsko pravosuđe Kovač je odgovorio da su nedavna hapšenja pokazatelj kako institucionalna moć koja se nalazi kod malog kruga ljudi i njeno akumuliranje kroz duži vremenski period mogu da izazovu degradiranje institucija, u ovom slučaju sudstva i tužilaštva.

„Važno je da detektujemo pravo stanje i da izvedemo na čistac ko je sve od nosilaca pravosudnih funkcija bio uključen u taj proces. Moramo imati povjerenja u policiju i tužilaštvo da će doći do otkrivanja svih zloupotreba i da će detektovati sve nosioce pravosudnih funkcija koji su vršili nezakonistosti. Takođe, treba biti svjestan činjenice da se jedan sudija ili jedan tužilac gradi kroz period od sedam do deset godina. Lično vjerujem da je ogroman broj nosilaca pravosudnih funkcija častan, pošten i da u tom zdravom tkivu treba tražiti snagu za dalji iskorak u domenu pravosuđa. Moramo spustiti loptu i ne smijemo biti ishitreni u izjavama, pogotovo imajući u vidu da je krivična odgovornost individualna“, poručio je Kovač

Kandidat za sudiju Ustavnog suda, Ilija Vukčević i zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, Valentina Pavličić, saglasni su da je to što u ovom trenutku u Crnoj Gori ne postoje nikakve smjernice u vezi sa tim na koji način se institut sporazuma o priznanju krivice primjenjuje u praksi problem koji treba adresirati u što skorijem roku.

„Treba nam VDT u punom mandatu i treba izabrati predsjednika Vrhovnog suda koji će se sastati i konačno formulisati smjernice o tome na koji način treba koristiti ovaj institut u praksi. U ovom trenutku, bez takvih smjernica, mnogo je prostora za malverzacije“, kazao je Vukčević.

Pavličić je poručila da je od velikog značaja da Parlament Crne Gore, a posebno Odbor za ustavna pitanja koji snosi odgovornost intervjuisanja kandidata, shvati ozbiljnost pitanja izbora sudija Ustavnog suda i što prije pokaže volju i spremnost da javni interes nadjača politički, te da se na taj način obezbjedi nesmetano funkcionisanje Ustavnog suda koji će u centar djelovanja staviti pojedinca.

„Oni koji budu birali sudije Ustavnog suda treba da biraju zaista ugledne pravnike iza kojih stoji profesionalna karijera koja je dokazivana u različitim segmentima. Interes je svih nas pojedinačno, građanki i građana Crne Gore, da imamo kredibilan Ustavni sud, koji zrači snagom profesionalnog i ličnog autoriteta sudija“, rekla je Pavličić.

Vukčević je dodao da često kažu da je razlog za neophodnost izbora sudija Ustavnog suda odblokiranje procesa evrointegracija.

„Međutim, treba da smo svjesni da je građanin onaj koji najviše trpi zbog nefunkcionisanja Ustavnog suda i zato treba da je jedini i glavni razlog zbog kog želimo da nam institucije, a tu mislim i na Ustavni sud, stabilno i efikasno obavljaju svoj posao“, kazao je Vukčević.

Učesnici na palenu „Gdje su ljudska prava na političkoj agendi?“, saglasni su da na legislativnom nivou promjene uglavnom nisu neophodne, ali da se problemi javljaju onda kada na red dođe implementacija normativnog okvira.

Evgenija Jakomopulu, direktorica operacija u Programskoj kancelariji Savjeta Evrope u Crnoj Gori kazala je da pitanje ljudskih prava ne smije biti pitanje političke volje.

„Crna Gora je već preuzela međunarodne obaveze u ovoj oblasti i mora ih se pridržavati. Napravljen je progres na legislativnom nivou i u pogledu usklađivanja zakona sa standardima u oblasti ljudskih prava, ali postignuća Crne Gore u praksi nisu na zavidnom nivou. Sudska praksa nije harmonizovana, tumačenje propisa nije ujednačeno i to izaziva pravnu nesigurnost i predstavlja veliki problem na polju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava u Crnoj Gori“, smatra Jakomopulu.

Ministar ljudskih i manjinskih prava, Fatmir Đeka, saopštio je da je, što se više približavamo EU, sve veći fokus na oblasti ljudskih prava.

„Mnogo toga treba učiniti po ovom pitanju, a pogotovo u pogledu potpune socijalne inkluzije žena, LGBTI osoba, Roma i Egipćana, te lica sa invaliditetom.Vlada ovim pitanjem ne može da se bavi sama i potrebna nam je jaka podrška civilnog društva i međunarodne zajednice na koju Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava itekako računa. Veoma smo otvoreni za multisektorsku saradnju, a planiramo i formiranje Direktorata za interkulturu, što će doprinijeti daljem osnaživanju inkluzivnosti crnogorskog društva“, rekao je Đeka.

Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore Siniša Bjeković kazao je da nema tog dijela ljudske stvarnosti u kom ne egzistiraju ljudska prava. Kroz primjer mizoginije ukazao je na to da je neznanje ključni uzrok stereotipa i predrasuda koji postoje u našem društvu.

„Mizoginija je još jedan od dokaza da u našem društvu, usljed neznanja, dominiraju stereotipi i predrasude. Mizoginija se javila onog trenutka kada su žene iz podređenog položaja pokušale da naprave iskorak u različitim oblastima – u politici, kulturi, nauci, itd. Baš tada su indiferentnost i taj manjak razumijevanja kod muškog dijela populacije postali jedini način obračuna sa ženama. Žene sam uzeo za primjer, ali situacija je ista i u pogledu drugih diskriminisanih i marginalizovanih grupa“, kazao je Bjeković.

Tokom panela bilo je riječi i o nezastupljenosti autohtonog/e predstavnika/ce romske i egipćanske zajednice u Parlamentu Crne Gore. Na pitanje da prokomentariše to što je ovo pitanje aktuelno već godinama, a još uvijek ne postoji dovoljno jaka politička volja da se ta manjinska etnička grupa direktno uključi u procese donošenja odluka na nacionalnom nivou, član Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore, Miodrag Lekić rekao je da je apsolutno neprihvatljivo da jedna etnička zajednica kao što su Romi bude marginalizovana u bilo kom, pa i političkom smislu.

„Bez razmišljanja ću podržati i ovdje i tamo gdje se donose odluke to da Romi, kroz mjere afirmativne akcije, dobiju svoje pravo da budu predstavljeni u Parlamentu. Nadam se da će nam Vlada uskoro uputiti takvu inicijativu“, poručio je Lekić.

Izvor: https://www.vijesti.me

UKLJUČITI MLADE U RJEŠAVANJE ZNAČAJNIH PITANJA

Poslanik Bogdan Božović i potpredsjednik Asocijacije mladih SNP CG Miodrag Bulatović, razgovarali su danas u prostorijama SNP u Podgorici sa predstavnicama Mreže za mlade, potpredsjednicom Andrijanom Radović i članicom Upravnog odbora Jelenom Fuštić.Predstavnici SNP-a dali su punu podršku aktivnostima Mreže za mlade u narednom periodu.Parlament za mlade, kao i Politička akademija koju planiraju da sprovedu iz Mreže za mlade, su pun pogodak za podsticaj mladih ljudi da se uključe u rješavanje problema od krucijalnog značaja za naše društvo.Na sastanku je zaključeno da su neophodne zajedničke akcije NVO sektora i političkih partija, kako bi se na što bolji način afirmisali mladi ljudi koji su naša budućnost.