СНП

VUKOVIĆ DA ODGOVORI KOJA JE SVRHA OSNIVANJA PARALELNE KOMISIJE ZA ZDRAVSTVO

Odbor SNP Glavnog grada Podgorica pita gradonačelnika Podgorice Ivana Vukovića koja je svrha osnivanja posebne komisije za zaštitu i unaprjeđenje zdravlja građana u Glavnom gradu.Da li je ovim potezom gradonačelnik htio da zaposli doktora Nebojšu Kavarića ili da prkosi aktuelnim zdravstvenim vlastima na način što će osnivati paralelne komisije i tako dovoditi u zabludu građane Podgorice, ostaje da se vidi.Situacija u cijeloj Crnoj Gori, pa i u Podgorici, je veoma složena, pa ako Vuković ima želju da pomogne, bilo bi dobro da to uradi u dogovoru sa zvaničnim zdravstvenim sistemom, a ne da na ovakav način, izigravajući državu u državi, dovodi u pitanje autoritet i kredibilitet prije svega Doma zdravlja Podgorica, a potom i cjelokupnog zdravstvenog sistema.Na kraju, postavlja se pitanje da li uskoro možemo očekivati da ispred zgrade gradonačelnika vidimo redove građana sa zdravstvenim problemima ili će se, ako do toga dođe, Vuković ipak sjetiti svojih stvarnih nadležnosti i početi da se ponaša u skladu sa njima.

DIREKTOR I MENADŽMENT OPŠTE BOLNICE U PLJEVLJIMA DA PODNESU OSTAVKE

Stanje u Opštoj bolnici u Pljevljima je više nego alarmantno. Tome svjedoči činjenica da ovoj ustanovi nedostaje više od 20 ljekara specijalista, zbog čega pacijenti na preglede čekaju više od mjesec dana. U nemogućnosti da im se na vrijeme omogući hitna zdravstvena pomoć najčešće odlaze u privatne klinike u druge opštine. Za većinu grana medicine postoji samo jedan ljekar specijalista, dok iz nekoliko grana ne postoji nijedan. Za veoma kratko vrijeme imenuju se četiri direktora ove ustanove čiji su rezultati rada poražavajući, tj. svedeni na obično partijsko zapošljavanje, ličnu korist sa krajnjim rezultatom potpunog urušavanja zdravstvenog sistema u Pljevljima. Potpuni krah zdrastveni sistem u Pljevljima doživljava za vrije pandemije COVID-19, gde se vide svi nedostaci katastrofalnog upravljanja ovom ustanovom od strane direktora Erduana Lalovića. Tome svedoče i svakodnevne optužbe građana Pljevalja koji su nezadovoljni raspoloživim smještajnim kapacitetima stacionara za Covid pacijente, kao i zaposlenima u tom stacionaru. U ovoj ustanovi jedino uspješno funkcioniše samo vozni park jer bolnička vozila neprekidno odvoze pacijente u Podgoricu, Nikšić, Bar.Partijski zastupnici direktora Erduana Lalovića ističu da je on do sada promijenio kotao u kotlanirci i nabavio nove stolice u čekaonicama. Postavlja se pitanje da li pacijenti u XXI vijeku treba da leže u bolničkim sobama gde nema grijanja, što je bio vema čest slučaj, ili u čekaonicama gde nije postojalo adekvatnih uslova da se sačeka pregled.Da je situacija u ovoj ustanovi veoma složena ukazuje i dopis ljekara o tome da su svjedoci populističkih i patetičnih objava o samo jednom ljekaru koji radi u Covid stacionaru i koji na granici svojih mentalnih i fizičkih kapaciteta, bez dana odmora, zbrinjava najteže pacijente sa svojim odabranim timom srednjeg medicinskog kadra. Takođe, ističu da Covid pandemija traje već godinu dana. U tom periodu Lalović nije organizovao niti jedan zajednički sastanak ljekarskog kadra. Ljekari ističu da njima nije ponuđeno da rade u COVID stacionaru, a doktorka koja tamo danonoćno radi odabrala je sebi lojalne saradanike.Nezakonite radnje direktora ove ustanove utvrdila je i Agencija za sprečavanje korupcije koja naglašava da je Opšta bolnica Pljevlja prekršila zakon tako što je u vrijeme izborne kampanje zaključila ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa sedam lica za radna mjesta kojih nema u sistematizaciji.Partijski branioci Erduana Lalovića krivca traže u sadašnjoj ministrici zdravlja Borovinić Bojović. Javnosti i građanima mora biti jasno da rasulo u zdrastvenom sistemu koje traje više od 30 godine nije moguće za ovako kratko vrijeme popraviti. Građani Pljevalja su svjedoci da je bivša vlast pred svake izbore u Pljevljima najavljivala izgradnju nove bolnice, kao i izgradnju stanova za zdrastvene radnike. Za svo rasulo u zdrastvenom sistemu i neblagovremeno nabavljanje vakcina odgovornost treba da snosi bivši ministar Hrapović.Ovim putem još jednom pozivamo direktora Erduana Lalovića da, ako ima imalo moralnog i ljudskog dostojanstva, a nakon svakodnevnih pritužbi sa svih strana na njegov rad i rad menadžmenta ustanove, odmah podnese ostavku.

Посланик Социјалистичке народне партије Драган Вукић у разговору за ИН4С истиче да урушено правосуђе не даје наду чистим и неупрљаним судијама да се прихвате улоге која је највећа и најзначајнија, а то је предсједник Врховног суда.„Наиме, мандат дијелу чланова Судског савјета истекао је средином 2018. године, али су наставили да обављају дужност до избора нових чланова. Ми већ дуго времена имамо нелегитиман Судски савјет. Не могу да се изаберу одређени чланови јер не може да се обезбиједи двотрећинска већина у Скупштини. И тако може да се доведе у питање сваки избор (одлука) Судског савјета, имајући у виду да је акт донијет од нелегитимног органа. А онда се отвара питање и шта ћемо са посљедицама свега тога“, наводи Вукић.Подсјетио је да је Еевопска комисија у документу од 11. јуна изразила забринутост због наименовања високих функционера у правосуђу која нијесу у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа, те навела да се правосуђе и тужилаштво још перципирају као рањиви на политичко уплитање.„Ми као политичка већина жељели бисмо да дођемо до рјешења која ће бити на задовољство права и правде, а не никог од нас појединачно или неке политичке групације“, закључио је Вукић.

Извор: ИН4С

ODBORNICI KOVERTA PARTIJE DA PODNESU OSTAVKE

Ustav Crne Gore jasno propisuje da se ne može priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana. Sada imamo i pravosudno potvrđen dokaz da je DPS kupovao glasove u Zeti, zbog čega vlastodršci u Golubovcima nemaju legitimitet da jedan jedini dan ostanu na tim pozicijama. U demokratskim društvima ne bi bilo dileme da li da se nakon ovakvog čina podnose ostavke. Međutim, čelnicima DPS-a u Zeti, iako su usta puna borbe za Crnu Goru, ne pada na pamet da poštuju najviši pravni akt države – Ustav, niti da ispoštuju osnovna demokratska pravila.Nakon rješenja Višeg suda, gdje su navedena imena lica u Zeti kod kojih je završio novac iz koverte Miga Stijepovića, otvoreno je pitanje legitimiteta aktuelnog saziva lokalnog parlamenta, budući da su to ljudi sa odborničke liste DPS-a, kao i aktuelni odbornici koverta-partije, zbog čega se vanredni lokalni izbori nameću kao neminovnost.Podsjećam, uslovi za nove lokalne izbore stekli su se samom pojavom afere „Koverta“, kada je zetska opozicija sazvala vanrednu sjednicu, na koju se odbornici lokalne vlasti čak nijesu ni pojavili. Nikada od njih nijesmo dobili objašnjenja koja su dugovali, ne nama kao političkim oponentima, već svojim sugrađanima. Time su predstavnici vladajuće koalicije, po ko zna koji put, pokazali nepoštovanje i potcijenili poštene i vrijedne Zećane, budući da su smatrali da ne treba ni da obrazlože dešavanja koja su, nažalost, čitavu Zetu stavila na stub srama, a kamoli da preuzmu odgovornost i time pokažu makar minimum demokratske odgovornosti.I danas, nakon pravosudno potvrđenih dokaza i navedenih imena saučesnika, lokalni vlastodršci pokazuju identičan odnos.Građani Zete su im na parlamentarnim izborima jasno pokazali šta misle o njihovom načinu vladanja, dajući duplo veću podršku partijama koje su na lokalnom nivou opozicija nego njima na vlasti. To je umnogome odraz afere „Koverta“, kao i samog ignorisanja odgovornosti koju zetski funkcioneri DPS-a imaju u ovoj aferi, tako da ih potvrda bolnog poraza neminovno čeka i na sledećim lokalnim izborima.Svemu dođe kraj, pa će i ovoj koverta vlasti, a mi zasigurno nećemo sjedjeti skrštenih ruku, već ćemo nastojati da do tog kraja što prije dođe.

Vršilac dužnosti direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Dragoslav Šćekić kazao je za Dan da će prvi zadatak biti kontrola trošenja novca, počev od ukupnog druga od 40.000.000 eura, kao i preispitivanje sklapanja ugovora sa privatnim ustanovama kojima se odlivao ogroman novac iz državnog budžeta. Ističe da je njegova namjera da, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, mijenja koncept organizacije zdravstvenog sistema i da se zdravstvena zaštita više oslanja na medicinske centre i bolnice koje su u državnom vlasništvu, piše Dan.Šćekić navodi da je prioritet vratiti povjerenje građana u zdravstveni sistem i omogućiti jeftinije i kvalitetnije liječenje.“Moramo uvesti značajne kontrole u trošenju novca i promjene u radu svih zdravstvenih ustanova, pa tako i Fonda zdravstva. Definitivno se vidi da su se ogromna sredstva slivala privatnim ustanovama koje imaju ugovor sa Fondom. Mogu slobodno reći da su javne zdravstvene ustanove u podređenom položaju u odnosu na privatnike. Mora se nešto u tom pravcu mijenjati”, rekao je on.Šćekić kaže da zna šta treba da se preduzme i kada sagleda finansije i stanje u instituciji, počev od pravnog segmenta Fonda, znaće kako su se trošila sredstva.“Zatim, moramo provjeriti i kriterijume i razloge odabira privatnih ustanova koje su imale sklopljene ugovore sa Fondom. Definitivno ćemo mijenjati taj pristup. Planiramo da, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Montefarmom, preduzmemo određene korake i pokušamo da utičemo na smanjenje cijena ljekova. Pred nama je veliki posao i preduzećemo niz mjera da se unaprijedi zdravstveni sistem. Po odluci Upravnog odbora Fonda zdravstva na dužnost v. d. direktora stupam 11. marta, nakon čega ću sjesti sa ministarkom zdravlja Jelenom Borovinić Bojović i sa ljudima iz Montefarma kako bismo donijeli smjernice na koji način će se u budućnosti pružati zdravstvena zaštita”, naglasio je Šćekić.On je kazao da će Fond morati i da izvrši provjeru neizmirenih obaveze od 40.000.000 eura. Navodi da će uraditi detaljnu analizu kako bismo se upoznali sa svim stavkama i trošenju u Fondu.“Moramo ispitati zbog čega su planirani nerealni budžeti. Svi smo svjedoci kolika su dugovanja i u kojem je problemu institucija. Treba osnažiti Klinički centar i ostale regionalne bolnice. Svi znamo koliko je zadužen Fond zdravstva, cifra od 40.000.000 govori o problemuu kojem se nalazi ta institucija i zdravstveni sistem. Neke stvari u sistemu se moraju mijenjati, jer nešto nije rađeno kako treba”, pojašnjava Šćekić.Fond za zdravstveno osiguranje je tokom prošle godine isplatio privatnim ustanovama 1.900.000 eura za liječenje i dijagnostiku građana koji nisu mogli da to pravo u zakonskom roku od mjesec dana ostvare u javnim bolnicama. Iz Fonda je nedavno saopšteno da imaju sklopljene ugovore sa privatnim ustanovama za pružanje pet usluga iz oblasti zdravstvene zaštite.

Izvor: DAN