Povodom Međunarodnog dana socijalne pravde, Socijalistička narodna partija Crne Gore saopštava da ćemo nastaviti da se borimo za poboljšanje socijalnog statusa naših građana. U tom smislu, važno je istaći da su već preduzeti prvi koraci na tom putu u smislu predlaganja izmjena zakona koje se tiču uvođenja dječijeg dodatka za djecu predškolskog uzrasta, obezbjeđenja besplatnih udžbenika za sve osnovce, te povećanja minimalne zarade i staračkih naknada. Sve navedeno je dio programskih opredjeljenja naše partije za koja se zalažemo dugi niz godina. U skladu sa proklamovanom namjerom unapređenja položaja građana, Vlada je usvojila i paket mjera podrške privredi i građanima za prvi kvartal ove godine, vrijednosti 163 miliona eura, a kojim je predviđena podrška ranjivim kategorijama stanovništva kroz dodjeljivanje jednokratne novčane pomoći. Takođe, pozdravljamo najavu premijera Zdravka Krivokapića da sprovede reforme cjelokupnog sistema socijalne zaštite kako bi ona bila usmjerena ka onima kojima je zaista potrebna, a posebno osnivanje Direkcije za socijalnu pravdu u okviru Ministarstva finansija i socijalnog staranja koja će biti nadležna za pravednu i zakonitu raspodjelu pomoći najugroženijim građanima.Najavljena prodaja skupocjenih automobila je dobar potez ka vraćanju sredstava u budžet i njihovo usmjeravanje ka onima kojima su najpotrebnija. Takođe, smanjenje potrošnje za telefone, reprezentaciju i slične troškove doprinijeće opredjeljivanju novca za najugroženije kategorije stanovništva. Prošlo je vrijeme zadovoljavanja ličnih i partijskih interesa i došao trenutak kada se treba misliti o dobrobiti naroda i budućnosti naše države.
UVESTI MORATORIJUM NA LOV KAKO BISMO ZAŠTITILI ŽIVOTINJE
Predsjednik opštine Berane Dragoslav Šćekić kaže da je trebalo ovako da se desi da bi se u Crnoj Gori počeo rješavati problem krivolova, prenosi RTCG.“Mnogo je onih koji nemaju pravo da budu dio lova, a koji se mogu sresti sa oružjem u šumama. To traje već decenijama. Drago mi je što je ministar spreman da se ova stvar riješi. Mora se uvesti moratorijum kako bismo pripremili neke mjere i zaštitili životinjski svijet. Nadam se da će se u najkraćem roku krenuti sa promjenom zakona i pooštravanjem kazni kako bi svima bilo jasno da je krivolov nedozvoljen“, kazao je Šćekić.Ovo je, prema njegovim riječima alarm i očekuje da u najkraćem roku krenuti sa mjerama koja će zaustaviti ova nepočinstva.Izvor: RTCG
Предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић најоштрије је осудио на Твитеру нелегални чин одстрела женке медведа која је била са младунцима у селу Ровца код Берана, а који је узрујао читаву црногорску јавност, наводећи да онај ко је то урадио показује безосјећајност, грађанску неодговорност и баца мрљу на цијели град и огромну већину часних грађана Берана који су препознати по хуманости, херојству, образовању и култури.
„Нажалост
неодговорни појединци оваквим и сличним недјелима показују себичност,
одуство хуманости и недостатак свијести о потреби заштите биљног и
животињског свијета и тако стварају лошу слику о Беранама“, саопштио је
предсједник Шћекић.
Он је позвао Владу Црне Горе да по хитном
поступку предложи измјене Закона о ловству, како би се увео општи забран
лова на територији Црне Горе на период од најмање десет годин, ради
заштите и обнављања популације дивљачи која се налази пред истребљењем
због криволова.
„Мораторијум би био најбољи начин да се спријечи
криволов, неопходно је да послове ловочуварске службе преузме полиција
јер ловачка удружења нису у стању да на ефикасан начин заштите ловишта
од криволова“, нагласио је предсједник Општине Беране.
Осумњиченима за убиство медведа М.Ч. (30) и Д. Г. ( 36) одређено је задржавање до 72 сата, саопштено је из Управе полиције.
Два
младунчета су пронађена рано јуче код Хотела Беране и у Луговима поред
Лима и враћена су, захваљујући помоћи екипе из Подгорице, у природно
склониште, док је судбина преостих мечића за сада непозната.
Медвед
је у Европи заштићена врста којој пријети изумирање. Због тога су
усвојени међународни документи који их штите, а чији је потписник и Црна
Гора.
Према црногорском Закону о дивљачи и ловству, трајно је забрањен лов на мечку с мечетом до двије године старости и на мужјака и женку до двије године старости.
Među ambasadorima čiji je opoziv tražila Vlada su Vera Kuliš, Duška Jeknić, Sanja Vlahović, Miodrag Vlahović, Tarzan Milošević, Obrad Mišo Stanišić, Darko Pajović i Budimir Šegrt
Članovi Odbora za međunarodne odnose i iseljenike je podržao opoziv ambasadora, odnosno mišljenje Ministarstva vanjskih poslova da treba da se smijene osam ambasadora.
Među ambasadorima čiji je opoziv tražila Vlada su Vera Kuliš, Duška
Jeknić, Sanja Vlahović, Miodrag Vlahović, Tarzan Milošević, Obrad Mišo
Stanišić, Darko Pajović i Budimir Šegrt.
Predsjednik Milo Đukanović tražio je mišljenje Odbora za međunarodne
odnose i iseljenike o opozivu izvanrednih i opunomoćenih ambasadora na
rezidentnoj osnovi.
Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović je kazao da Vlada vodi
unutrašnju i vanjsku politiku prema Ustavu, a da je Ustav pravno jači od
Zakona o vanjskim poslovima.
Ministar je tokom izlaganja na Odboru za međunarodne odnose i
iseljenike u Skupštini istakao da nema ništa posebno u vezi toga sto su
ambasadori smijenjeni nakon promjene vlasti.
Podsjetio je da je bivši američki predsjednik Donald Tramp povukao više od 80 ambasadora…
„Ovdje je Vlada ta koja je nosilac spoljnje politike, mogao bi da
razumijem određeni pritisak da smo skrenuli sa puta evropskih
integracija, ali se umjesto toga od diplomatije pravi ovakav šou…”.
Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović je istakao da su sve ovo
porođajne muke demokratije i da mogu da napišu doktorsku disertaciju o
razlozima opoziva ambasadora, ali da konkretne razloge prilikom opoziva
amabasadora nije navodio ministar vanjskih poslova u prethodnom mandatu
Srđan Darmanović.
“Ne mogu da razumijem da ljudi ne kapiraju da promjena vlasti
podrazumijeva promjenu određenih pozicija. Mi smo obrazložili u
saopštenju da smjena ambasadora znači predstavljanje autentičnije
predstavljanje naše politike”, rekao je Abazović.
Poslanik DPS Predrag Bošković je kazao da SAD uređen po
predsjedničkom sistemu i da tamo veće ingerencije ima predsjednik, dok u
parlamentarnim sistema Evropu, više je učesnika u odlučivanju.
“S obzirom na podjelu vlasti mora se voditi računa kod opoziva
ambasadora, i nije isključiva dužnost vlade tokom vođenja politike. Naša
diplomatija nije reagovala kad je Vučić rekao da je Vojisavljevići
srpska dinastija, to je napad na identitet. Ovih osam ambasadora ne bi
vršilo opstrukcije da se prema njima postupalo ljudski i normalno”,
istakao je Bošković.
Poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović se osvrnuo na
posljednje postupke amabasadora Darka Pajovića i Miodrag Valhovića i
istakao da ono što su oni uradili niko nikad nije radio i u državama
koje imaju dužu demokratsku tradiciju.
On je upitao Abazovića da li je mijenjanje brave crnogorske ambasade u
Rimu krivično djelo za koje treba da odgovara Vlahović jer je ambasada
imovina Crne Gore.
“Ovo je neviđena diplomatska bruka, zarad dodvoravanja jednom čovjeku”, rekao je Radunovć.
Ministar Radulović je kazao da je za opoziv prema Zakona o vanjskim
poslovima dovoljno davanje izjava i saopštenja mimo znanja ministra,
nasilničko ponašanje, uvredljiv govor…
Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša je kazao da su ambasadori
naprasno pozvani i držani mjesec dana u Crnoj Gori bez svojih porodica.
Radulović je kazao da je to praksa i da se to uradilo i 2016. godine.
“To je bilo sad i u Rumuniji, svi su pozvani na konsultacije, ne vjerujem da su oni bilo kakva žrtve”, rekao je Radulović.
Istakao je da u njegovom ministarstvu rade ljudi koji podržavaju različite partije.
Ministar je kazao da je jedan od ambasadora 2018. godine opozvan od strane MVP i da je zbog toga dobio dijabetes.
Poslanica PzP-a i potpredsjednica Skupštine je naglasila da se svih
osam ambasadora ne smiju izjednačavatu i da se su neki davno trebali da
se opozovu.
“Neki koji su zamijenili brave, nisu namjerno htjeli da
prijave imovinu, protiv njih su vođeni postupci… Neki nisu znali jedne
rečenice engleskog. Isto tako neki su bili u diplomatiju po kazni, ako
nešto zgriješe u državi, pa ih je režim sklanjao u inostranstvo”, kazala
je Bošnjak.
Ona je dodala da ne smije da se dešava da se neprofesionalci i amateri postavljaju za ambasadore.
Poslanik DF-a Radunović je kazao da ima konkretne dokaze o tome šta
je radila opozvana ambasadorka Crne Gore u Njemačkoj Vera Kuliš, ali
neće iz džentlmenskih razloga da ih objavi i zbog poznanstva sa njenim
mužem.
Radunović je naveo da je Kuliš radila za interese jedne partije i
bavila se obavještajnim poslovima što nije posao jednog diplomate.
Abazovic je kazao da zbog bruke koja država može da pretrpi nisu to prijavljivali nadležnim organima.
Direktor Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević ugostio je danas rukovodstvo 12 nacionalnih sportskih saveza, preciznije – Saveza sportsko ribolovnih organizacija, Crnogorskog saveza praktičnog streljaštva, Crnogorskog aikido saveza, Crnogorskog saveza sportske rekreacije „Sport za sve“, Kendo saveza, Muaythai saveza, Plesnog saveza, Powerlifting saveza, Ronilačkog saveza, Gimnastičkog saveza, Saveza za sportski ribolov na moru, kao i Vazduhoplovnog sportskog saveza.
NESTANAK DOKUMENTACIJE O DODJELI STANOVA I STAMBENIH KREDITA JE SKANDALOZAN
Socijalistička narodna partija Crne Gore smatra skandaloznim to što je iz Generalnog sekretarijata Vlade nestala dokumentacija o dodjeli stanova i stambenih kredita javnim funkcionerima bivše vlasti. Javnost je obaviještena da su pronađeni zaključci, odluke i rješenja, ali da nema zahtjeva i propratnog materijala, koji je polazna osnova da bi neko aplicirao za stan. Ovi zahtjevi su ključni u proceduri dobijanja stana ili stambenog kredita jer se na osnovu njih utvrđuje da li neko ima nekretninu ili više njih, te da li postoji potreba za državnom pomoći. Smatramo neophodnim da bivši predsjednik komisije za dodjelu stanova i stambenih kredita Predrag Bošković saopšti gdje se nalazi pomenuta dokumentacija i da je učini dostupnom predstavnicima aktuelne vlasti. U suprotnom, mišljenja smo da nadležne institucije treba da pokrenu odgovarajuće postupke kako bi se rasvijetlio ovaj slučaj i saznalo da li je neko zloupotrijebio službeni položaj. Podsjećamo da je svojevremeno i Evropska unija upozoravala bivšu vlast da postupak dodjele stanova i stambenih kredita javnim funkcionerima ne odgovara praksi EU, te da se ovaj proces mora odvijati na transparentan način i po zaslugama. Jasno je da je podjelom stanova i stambenih kredita bivša vlast nagrađivala svoje kadrove za postupanje u skladu sa politikom DPS-a, te da je to bio jedan od značajnih faktora održavanja ove partije na vlasti. U tom smisu, naročito je bilo problematično rješavanje stambenih potreba nosilaca pravosudne vlasti, i to nekima po nekoliko puta, što je direktno dovodilo u pitanju njihovu samostalnost i profesionalizam.Vrijeme je da se ovakva praksa okonča i da se stavi na uvid javnosti kako su privilegovani pojedinci rješavali osnovna životna pitanja, dok je većina građana jedva sastavljala kraj s krajem. Građani to od nas očekuju.
ВЈЕРУЈЕМ ДА ЋЕТЕ ОЧУВАТИ МИР МЕЂУ НАРОДИМА И ЈЕДИНСТВО СПЦ“
У име Социјалистичке народне партије Црне Горе и у своје лично име, упућујем честитку Господину Порфирију, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском.Ваша Светости, најискреније честитке поводом избора за наследника трона Светог Саве.Вјерујем да ћете наставити обнову духовности, допринијети очувању мира и узајамног поштовања свих народа на овим просторима, успјешно предводити православни народ и сачувати јединство Српске православне цркве.”
Патријарх Порфирије свечано је устоличен данас у Саборној цркви у Београду. Патријарх држи приступну беседу. Следећи Сабор требало би да буде одржан у мају, када ће бити попуњена упражњена места у епархијама
Патријарх Порфирије свечано је устоличен данас у Саборној цркви у
Београду. Патријарх држи приступну беседу. Следећи Сабор требало би да
буде одржан у мају, када ће бити попуњена упражњена места у епархијама.
Литургији у Саборној цркви, која је део церемоније
устоличења, присуствовали су председник Србије Александар Вучић,
председница РС Жељка Цвијановић и српски члан председништва БиХ Милорад
Додик, а планирано је и да се председник Вучић са новим патријархом СПЦ
састане након устоличења.
Устоличењу патријарха Порфирија присуствују београдски муфтија
Мустафа Јусуфспахић, надбискуп Станислав Хочевар, министри у Влади
Србије Маја Поповић, Маја Гојковић, Дарија Кисић Тепавчевић.
Литургији присуствују и амбасадор Србије у Црној Гори, који је
проглашен ““персоном нон грата““ у тој земљи, Владимир Божовић, директор
Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић,
директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, принц Филип и
принцеза Даница Карађорђевић и истакнуте јавне личности.
Патријарх Порфирије у Саборну цркву дошао је из Патријаршије, а
прошао је кроз шпалир који су формирали ученици Богословије у Београду у
пратњи епископа СПЦ и ипођакона Дејана Накића и Владимира Јелића.Испред
Саборне цркве присутни су верници, као и велики број медијских екипа.
Очекује се да ће Литургија и чин свечаног устоличења патријарха
Порфирија трајати око три сата, а након устоличења нови патријарх ће
одржати беседу.
О датуму свечаног увођења у трон патријарха српских у Пећкој
патријаршији, историјском седишту поглавара Српске православне цркве,
јавност ће бити накнадно обавештена, објављено је на сајту СПЦ.
Митрополит Порфирије изабран је у четвртак за 46. патријарха српског,
а 57. поглавара СПЦ, јер је пре првог патријарха било 11 архиепископа
који су били поглавари.
Деведесетогодишњи монах Матеј из манастира Сисојевац извукао је
коверту са именом новог патријарха из књиге Светих јеванђеља, у ком су
се налазиле коверте са именима тројице кандидата који су имали највише
гласова.
Осим митрополита Порфирија, у најужем апостолском жребу били су и епископ бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем.
Нови патријарх српски изабран је на Сабору СПЦ у крипти Храма Светог Саве.
То је први пут да је Сабор одржан на некој локацији ван Патријаршије, а Храм Светог Саве је изабран због пандемије и погоднијих услова који постоје у овом великом простору да би се спровеле мере заштите.
IVANOVIĆ: KATNIĆ I NJEGOVI SARADNICI MORAJU DA ODU
Juče je održana sjednica Izvršnog odbora Odbora SNP Glavnog grada Podgorica, na kojoj su učestvovali predsjednik Odbora i potpredsjednik SNP CG Dragan Ivanović, kao i potpredsjednici Radmila Čagorović, Bogdan Božović i Marija Radinović.Potpredsjednik Ivanović je upoznao prisutne sa aktuelnom političkom situacijom, a naročito sa dešavanjima od parlamentarnih izbora 30. avgusta. Akcenat je stavljen na Predlog zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal i korupciju i Predlog zakona o izmjenama i dopunama zakona o Državnom tužilaštvu. Ivanović je saopštio da ovi zakoni nisu povučeni i da na to SNP CG ne bi pristala, već da je samo odložena sjednica Skupštine Crne Gore na kojoj će se isti razmatrati, a da se u međuvremenu, do sazivanja nove sjednice, očekuje mišljenje Venecijanske komisije o predloženim zakonima. On je istakao da je bilo potrebno saslušati i uvažiti mišljenje naših partnera iz EU povodom ovih zakonskih akata.Ivanović je naglasio da je SNP CG nezadovoljna dosadašnjim radom Specijalnog državnog tužilaštva i da smo očekivali da će Milivoje Katnić sam podnijeti ostavku, naročito nakon presude Apelacionog suda u slučaju „Državni udar“. SNP je jasnog opredjeljenja da Katnić mora da ide sa funkcije SDT-a ili tužioca za organizovani kriminal i korupciju, kako će se zvati po novom zakonu, kao i njegovi prvi saradnici.Takođe, SNP CG je sve vrijeme kritikovala institucije u Crnoj Gori smatrajući ih zarobljenim od strane bivšeg režima, a da smo bili u pravu pokazuju slučajevi koji se ovih dana otkrivaju, S pravom se pitamo otkuda naknadna pamet ili se radi o tome da su Katnić i v.d. vrhovnog državnog tužioca Ivica Stanković sve vrijeme radili po diktatu predsjednika države. Na sastanku je bilo riječi i o izborima u Nikšiću i zaključeno je da koalicija koja je na državnom nivou osvojila najveći broj glasova ima dobru šansu da ponovi taj uspjeh i u gradu pod Trebjesom, te da je potrebno da svi ulože napore da se taj cilj ostvari.
U Crnoj Gori je u periodu od 2017. do kraja
2019. godine podneseno 1.788 zahtjeva za besplatnu pravnu pomoć, od
kojih je odobreno 1.535, navodi se u Analizi rezultata funkcionisanja
sistema besplatne pravne pomoći koju je Ministarstvo pravde usvojilo
krajem prošle godine. U tom dokumentu se precizira da je za te namjene
za tri godine potrošeno 578.318,55 eura.
– Za izvještajni period od tri godine 2017–2019. godine, u Crnoj Gori je
na ime troškova angažovanja advokata u postupku pružanja besplatne
pravne pomoći, pred svim sudovima, utrošeno ukupno 578 318,55 eura za
besplatnu pravnu pomoć. U periodu 2017–2019. godina ukupno je podnijeto
1.788 zahtjeva za besplatnu pravnu pomoć, a pet je podneseno iz
prethodne godine, tako da je ukupan broj zahtjeva o kojima se odlučivalo
u izvještajnom periodu 1.793 – navodi se u izvještaju.
Koordinatorka programa ljudska prava u Centru za građansko obrazovanje
Tamara Milaš kaže da u Crnoj Gori, u kojoj je prosječna zarada niža od
minimalne potrošačke korpe, teško se mogu priuštiti troškovi pokretanja
sudskih postupaka, pa je sprovođenje pravde bez stručne pomoći gotovo
nemoguće za prosječnog građanina. S tim u vezi, kako kaže, ne iznenađuje
brojka od preko 1.500 građana koji su zatražili besplatnu pravnu pomoć.
– Međutim, ono što dodatno brine jeste činjenica da je još veliki broj
djece ili pojedinaca koji nijesu u mogućnosti da, shodno svojoj
finansijskoj situaciji ili posebnom statusu, ostvare prava i sudsku
zaštitu ne znaju da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Crna Gora je
po broju stanovnika i svojoj površini izuzetno mala država, tako da
zaista ostajemo u čudu kako za ovih 10 godina koliko se primjenjuje
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, veći broj građana nije informisan o
mogućnostima zaštite svojih prava i sloboda, a tim prije što u okviru
svakog osnovnog suda postoji kancelarija za besplatnu pravnu pomoć –
kaže Milaš.
Ukazuje da se u poslednjem nezvaničnom radnom dokumentu Evropske
komisije o stanju u poglavljima 23 i 24 navodi da u oblasti procesnih
prava kada je u pitanju besplatna pravna pomoć, i dalje su potrebni
značajni napori kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa pravnom
tekovinom EU i evropskim standardima.
Koordinator programa ljudska prava i pravde u NVO Građanska Alijansa
Zoran Vujičić kaže da su oni od usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj
pomoći vršili monitoring primjene ovog instituta. Ukazuje da iako je
nakon usvajanja izmjena i dopuna ovog zakona eksplicitno propisano da se
pravo na besplatnu pravnu pomoć priznaje žrtvama nasilja u porodici i
porodičnoj zajednici, kao i žrtvama trgovine ljudima, bez obzira na
imovinsko stanje, zakon i dalje ne prepoznaje žrtve mučenja ili
zlostavljanja i žrtve diskriminacije kao prioritetnu kategoriju
korisnika prava na besplatnu pravnu pomoć.
– Ovo pitanje je važno sa stanovišta prava na jednakost oružja, posebno
kada se na drugoj strani u postupku nalazi država, odnosno organi vlasti
i njihovi predstavnici. Informisanost građana o ovom zakonu nije na
dovoljnom nivou posebno na sjeveru gdje je siromaštvo izraženo i koji bi
ispunjavali uslove za besplatnu pravnu pomoć – izjavio je Vujičić.
On kaže da je broj lica koja su iskoristila pravo na besplatnu pravnu
pomoć u odnosu na broj lica koja ispunjavaju uslove da koriste ovaj
institut veliki i statistički podaci ne odražavaju realnu sliku.
– Svako ima pravo na pristup sudu i država je dužna da im to pravo omogući. Informisanje mora biti na većem nivou koje bi moralo uključivati i kampanju i promocije – navodi Vujičić.
Osnovno ljudsko pravo Advokat Boris Zvicer navodi da pravo na
besplatnu pravnu pomoć predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava,
koje je, zbog svog izuzetnog značaja predviđeno i u Ustavu, kao najvišem
pravnom aktu.
– Suština prava na besplatnu pravnu pomoć, dalje, proizilazi iz ustavnog
i konvencijskog „prava na pristup sudu”, odnosno da svako ima pravo da
se obrati sudu, ili u smislu Evropske konvencije o ljudskim pravima,
drugom organu u cilju zaštite ili ostvarenja svojih prava ili interesa.
Imajući u vidu da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna
djelatnost čije usluge se vrednuju shodno Advokatskoj tarifi, pomenuto
pravo na pristup sudu bilo bi ograničeno ili onemogućeno licima koja
nemaju novca radi podmirivanja različitih advokatskih usluga. Iz tog
razloga, zahvaljujući institutu besplatne pravne pomoći i ona lica koja
nemaju sredstava za angažovanje profesionalnog punomoćnika, imaju
mogućnost da ostvare adekvatno zastupanje. Naime, ukoliko, u skladu sa
zakonom, ova lica dokažu da ispunjavaju uslove da budu korisnici
besplatne pravne pomoći, Služba za besplatnu pravnu pomoć će im odrediti
advokata, koji će ovim licima pružiti uslugu zastupanja, a čije
troškove rada će snositi država. Na ovaj način ostvaruje se jednakost
građana u pogledu mogućnosti pravne pomoći i zaštite – kazao je Zvicer.
Pokazatelj lošeg imovnog stanja Advokat
Dalibor Kavarić istakao je da građani koji imaju potrebe za određenom
vrstom pravne pomoći, najčešće zbog lošeg materijalnog i imovinskog
stanja, traže da država sufinansira njihove troškove kako bi ostvarili
neko svoje pravo.
– Činjenica da se u poslednje vrijeme javlja sve veći broj lica sa potrebom da država finansira troškove postupka, svakako je pokazatelj lošeg imovnog stanja velikog broja građana u našoj zemlji, a ako je imovinsko stanje loše onda je očigledno da će ostvarenje prava biti skupo, jer je u lošoj imovinskoj i materijalnoj situaciji sve skupo, a pravne usluge nijesu jeftine ni u mnogo bogatijim društvima. Ovaj fenomen je svakako znak lošeg materijalnog stanja građana sa jedne strane, a sa druge pokazatelj da država kroz svoje zakonodavstvo i servise, vodi brigu o pravima građana plaćajući troškove kako ne bi izgubili pravo. To je pokazatelj da veliki broj građana nije u mogućnosti da finansira troškove, koji ne podrazumijevaju samo troškove advokata i podnesaka, već i takse, vještačenja, paušala i slično – kazao je Kavarić.
