Без обзира на временске услове, увијек смо је могли видјети на протестима
Данас се одлучила да се врати у СНП. У своју, како нам је рекла, другу кућу!
Категорије
Категорије
Радевић: Беране, мост који спаја људе
Директор Туристичке организације Беране, Иван Радевић био је гост у Јутарњем програму на РТЦГ – “Наша баштина”.
Емисија је била посвећена Беранама и Беранској културној баштини, а о туризму и туристичком потенцијалу говорио је Радевић, који је на најбољи начин предстaвио понуду Берана и повезаност нашег краја са централним и јужним дијелом земље.
Колико су сада близу Подгорица и југ земље, шта Беране нуди туристима, везу наших планина са централним дијелом Црне Горе и Србијом, која је структура туриста, историја, култура и традиција Берана, шта нуди “Беранско културно љето”,…о свему томе говорио је Радевић
Tokom diskusije poslanica Kaluđerović je istakla da Crna Gora intenzivno radi na izradi NECP-a (Nacionalno energetski i klimatski plan) i da je u tom pravcu angažovan ekspertski tim, kao i da se aktivno sprovode i aktivnosti na povezivanju tržišta električne energije sa Italijom, članicom EU, kao odgovor na uvođenje CBAM-a.
Naglasila je da očekuje da će Energetska zajednica i EU imati poseban senzibilitet za zemlje regiona jer im je potrebna pomoć u smislu dodatnih sredstava kojima bi se osnažili zeleni projekti.
Posljednji slučaj, odnosno presuda za krivično djelo silovanje prema maloljetnom licu uzrujala je javnost i izazvala zabrinutost u pogledu kaznene politike.
Uvažavajući nezavisnost pravosuđa i poštujući Ustav Crne Gore, kao otac i kao neko ko je dugo godina u politici , izražavam visoki stepen zabrinutosti.
Sjednica Savjeta sazvana je kako bi zajedno sa predstavnicima iz pravosuđa i predstavnicima nevladinog sektora u Savjetu, razmotrili stanje stvari u ovoj visko važnoj oblasti, analizirali uporedna zakonska rješenja i usaglašenost propisa sa Evropskom unijom, kao i koje su to preventivne mjere koje može preduzeti iz okvira svojih nadležnosti u cilju zaštite djece. Samo zajedničkim djelom možemo suzbiti da nam djeca budu žrtve.
Најновија пресуда за коју је јавност сазнала из барског Основног суда, чијом одлуком је Баранин осуђен на 20 дана затвора за кривично дјело недозвољене полне радње на штету малољетне дјевојчице.
Предсједница Асоцијације Radmila Cagorovic , подсјетивши и на прошлонедељну одлуку Апелационог суда да се окривљеном за вишеструко силовање дјетета казна смањи са 15 на осам година, изразила је невјерицу и забринутост за лошу судску праксу коју стварају овакве пресуде.
“Страшно је дозволити атмосферу да се у једном друштву било која јединка осјећа угроженом. Оваквим пресудама стварамо атмосферу да ниједно дијете и родитељ у Црној Гори не осјећају сигурност. Држава је та која мора стати у заштиту најрањивих и најосјетљивијих категорија становништва, а то су дефинитивно наша дјеца”, казала је Чагоровић.
Она је додала да ће жене СНП-а увијек реаговати на сличне појаве и да неће дозволити додатну виктимизацију жртве.
“Апелујемо на савјест али и законску обавезу људи који чине судску власт, позивајући на основна људска а посебно дјечија права, да сваки судија приликом доношења пресуде у случајевима сексуалног насиља над дјецом, хиљаду пута преиспита своју одлуку”, поручила је она.
Чагоровић подсјећа да су статистике о сексуалном насиљу тек врх леденог бријега. Због осјећаја кривице, беспомоћности, срама, страха од реакције или пријетњи злостављача, дјеца не пријављују недјело и не траже помоћ.
“Не смијемо дозволити да им у ријетким случајевима, када се и усуде да пријаве, држава и институције окрену леђа”, порука је Асоцијације жена подгоричког Општинског одбора.
Građani Botuna i Zete se ne bore protiv bilo koga, već se bore za svoj goli opstanak i prava svog sela, čiji je dalji opstanak doveden na samu ivicu, jer je, zbog dosadašnjih zagađivača, selo napustilo skoro 30 domaćinstava, a istovremeno je smanjena vrijednost nekretnina i zabranjeno bavljenje poljoprivredom.
Jedino što je povećano u Botunu jesu razna obolijevanja i smrtnost.
Crnogorsko primorje je jedno od najljepših u ovom dijelu Evrope, ali većina plaža nije pristupačna osobama sa invaliditetom. To je problem o kojem nadležni ćute, dok je svaki pokušaj rješavanja ovog pitanja bio neuspješan. Volja da se nađe rješenje, čini se, ne postoji.
Većina OSI ne može osjetiti beneficije koje donosi more, a na ovaj problem pored mnogo “bitnijih” stvari o kojima već danima čitamo, niko ne želi da okrene glavu. Staza i pristupnih rampi na crnogorskom primorju gotovo i da nema. Tamo gdje ih ima, ispostavi se da ne služe namjeni i da ih nije moguće iskoristiti na adekvatan način. O mobilnim liftovima ne treba ni pričati, jer postoji samo jedan i biće u upotrebi tek od ove ljetnje sezone u Herceg Novom.Činjenica je da JU Morsko dobro većinu plaža daje u zakup privatnicima, koji nemaju zakonsku obavezu da prilaz moru adaptiraju za osobe sa invaliditetom. Većina njih koristi prostor koji im je ostavljen i ne adaptira svoje plaže za OSI, a i teret održavanja nije nešto što im ide u korist, jer su ti troškovi veliki.
Rješenje bi se moglo naći uimperativnoj odredbi o uređenju plaža za prilaz osoba sa invaliditetom, koja bi se našla u Ugovoru o zakupu, čime bi plaže, na kojima je to zbog prirode terena moguće, bile osposobljene za prilaz OSI, dok bi država kroz subvencije pomogla zakupcima da ispoštuju ovu odredbu i adekvatno održavaju prilaze.
To bi bio jedan veliki korak ka potpunoj inkluziji OSI u društvo, čime bismo pokazali da mislimo na potrebe najosjetljivije kategorije stanovništva i da radimo u njihovu korist.