Archive for: јануар 2019

Kultura NELA MIHAILOVIĆ, LAUREAT NAGRADE „RAŠA PLAOVIĆ“: Sa previše tereta na plećima stiže i pobuna glumaca

Nikada neću zaboraviti jedan intervju velike, najveće glumice Milene Dravić, u kom je, iako velika dama, bila malo ogorčena, jer joj deset godina nije zazvonio telefon da odigra neku ulogu. Sebi sam tada rekla: „Zapamti, kad može Milena, budi i ti spremna za takve trenutke, i iskoristi ih za nešto dobro, a ne da padneš u očaj”, kaže u intervjuu za „Dan” glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Nela Mihailović. Protekla godina bila joj je u znaku najveće nagrade matičnog teatra „Raša Plaović” za ulogu Danice u „Balkanskom špijunu” Dušana Kovačevića u režiji Tanje Mandić Rigonat.U velikom jubileju, 150 godina nacionalnog teatra, zabilježila je i svoj poseban datum, 25 godina karijere u istoj pozorišnoj kući. Već od prve predstave (Šekspirove „Ukroćene goropadi”) otvorio joj se put najznačajnijih djela klasičnog i savremenog repertoara.
Poslije „Sabirnog centra”, srela se na pozornici sa istim piscem, ali u drugom djelu – kao supruga Ilije Čvorovića u kultnom „Balkanskom špijunu” i magijom na daskama odmah pobrala simpatije publike i nagradu. Od pet snimljenih filmova, jedan je donio „Caricu Teodoru”, igrala je u gotovo svim značajnim TV serijama, ima zavidan pozorišni repertoar i kao uvijek strpljivo čeka i zvanje prvakinje Narodnog pozorišta. Upoznati Nelu Mihailović privatno znači doživjeti susret sa magičnom osobom, punom energije, duha, jednostavnosti kojom plijeni i koja je čini velikom, u životu i na sceni.
• Vezujete li se za uloge?
– Jako… Posebno za pozorišne. Surovo je to što kada uradite ulogu živite sa njom znajući da će se ona jednog dana završiti. O tome drugi odlučuju, najčešće direktori ili splet okolnosti. Neke sam igrala i po deceniju i po, a neke samo dvije godine. Surovo je i to što ne znate koja vam je predstava poslednja. To sam znala samo jednom, a riječ je o predstavi „Nova stradija” Kokana Mladenovića. Ne znam kako, ali smo znali da je igramo poslednji put, pa smo je proslavili kao i premijerno izvođenje. Voljela bih da to bude pravilo, da imate i proslavu kraja, poslednjeg igranja predstave, oproštaja od scene i uloge. Vezujem se za uloge, ali ne mogu da tumačim one role koje ne volim, jer tada ne bih mogla dati maksimum. Trenutno glumim u devet predstava i sve uloge volim. Volim kada krenem na posao da se radujem i da jedva čekam da stanem na scenu. Mislim da jedino tada može da bude dobar rezultat i da publika dobije ono pravo od glumca.
• Kako ste stupili na scenu sa „Balkanskim špijunom”, dobili ste nagradu…
– Desilo se, a uopšte nisam ni znala, da sam kandidovana za tu nagradu. Premijera je bila početkom oktobra, odigrala sam dvije – tri reprize, a 22. novembra je bila dodjela nagrade i to na 150 godina Narodnog pozorišta. Nagrada se daje i na osnovu jednog gledanja, nije bitno da li je igrate godinama ili jednom, već kako ste odigrali. Taj 20. oktobar 2018. ću zauvijek pamtiti. Tog jutra stigle su dvije vijesti, jedna da sam dobila nagradu „Raša Plaović”, a druga da je smijenjen dotadašnji upravnik Dejan Savić. Željeli smo da ga smijene, zato smo se borili mjesec dana i to je bio jedan istorijski trenutak vezan za Narodno pozorište. Važan, jer se desio poslije mnogo vremena da se glumci dogovore. Bije nas taj glas, a to je tačno, da ako se okupi nas deset, svako ima različito mišljenje. Narodno pozorište je velika kuća i to je odraz države. Ja nju zovem država u malom. To jeste republičko pozorište, kako se smjenjuje vlast u državi, tako se smjenjuje vlast i u pozorištu. To je mala slika Srbije. Do većih promjena 25 godina nije dolazilo, posebno što nikad glumci i umjetnici nisu mogli da se slože. Ovdje je ukupno dvjesta umjetnika, a šesto ljudi je administracija, tehnika, ali se naš glas, glas glumaca, čuje jer smo dostupni javnosti. Svi kažu da je to ranije trebalo da se desi, ali desilo se sad, i tako to i treba posmatrati, kao nešto što je važno i što treba pozdraviti. Kako narod u cijeloj državi, tako i mi umjetnici, mnogo smo tolerantni i trpeljivi, treba mnogo tereta da nam padne na pleća da bismo nešto pokušali. Mediji su bili divni što su sve to prenosili. Tih dana ljudi su mi prilazili na ulici, taksisti, kelneri i govorili: „Bravo, uz vas smo”. To je, ipak dalo nadu ovom običnom svijetu, da nešto može da se uradi, kako god. Meni je pozorište u kom radim veoma važno i smjena upravnika Narodnog pozorišta i dobijanje nagrade „Raša Plaović” u istom danu, učinili su da bude jedan od najljepših dana u mom poslovnom životu.
• Igrati Danicu, poslije Mire Banjac, nije bilo baš lako, jer je publika voljela?
– Apsolutno. Jeste to teret, ne smao zbog velikih – Bate Stojkovića i Mire Banjac, nego i samog filma, koji su generacije odgledale. Odrastalo se na kultnim replikama tog filma i prilična odgovornost je postaviti „Balkanskog špijuna” u pozorištu. Davno je Bata igrao tu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Kasnije se po nekim scenama po Srbiji igrao „Balkanski špijun”, ali više nikada u Beogradu. Nije mi palo na pamet da se poredim sa Mirom Banjac. Tu nema poređenja, treba meni još mnogo da koračam po pozorišnim i filmskim scenama da bi se približila Miri Banjac. Svi koji su učestvovali u stvaranju predstave su pogledali film prije premijere, a ja sam odbila. Davno sam ga gledala i sjećam se mnogih dijelova, ali nisam htjela namjerno da ga gledam kako na bilo koji način ne bi opteretila, jer teško je odoljeti da je izimitirate. Kako ne bi upala u tu zamku, moju Danicu sam prvo završila pa onda odgledala film. U filmu je štrihovana uloga i Mira joj je dala nevjerovatan pečat, a meni je u pozorištu dato da igram integralnu verziju, onako kako je Dušan Kovačević i napisao. Napisao je jedan od najljepših ženskih likova savremene srpske drame. Ogromna je sreća da baš ja igram tu ulogu. Odigrala sam puno uloga, voljela ih, ali samo dva puta sam nakon čitanja sebi rekla: „Ovo je moja uloga”.
• Posebno sa odlaskom Milene Dravić, ljudi kažu odoše nam sve velike glumice… Da li je među mlađim glumicama krenula neka utrka? Da li je scena spremna za smjenu gerneracija?
– Ne znam. Mogu da govorim samo u lično ime. Takav bard možete postati samo svojim ulogama. U jednom trenutku to postanete, ali ne zbog jedne uloge, već niza uloga. Onda ste veliki ili ne. Ne znam da li neka glumica o tome, o smjeni generacija, razmišlja. Ima puno glumica moje, srednje generacije, ima još starijih. Tu je Svetlana Bojković, mada ona nije toliko stara. Baš sam skoro njoj rekla da se sad osjećam u punoj snazi, a ona mi je kazala: „Jesi, zapamti to su zapravo te najjače glumačke godine”. Imate i životnu i scensku kilometražu, iskustvo. Ali i sada, kao iskusna glumica, prilazim svakoj ulozi kao prije 25 godina. To je, zapravo, draž ovog posla. Krećem u nove uloge sa sve sigurnijeg temelja, ali ipak krećete od nule i nemate pojma kakav će biti rezultat. Često su i najveći padali u određenim ulogama, pa i ja. Nesigurnost i neizvjesnost u našem poslu su konstante. Uvijek zavisite od nekog drugog. Ne znate zašto je to tako. Nas uče, da ako nam se dese velike uloge, pa uz to i nagrade, da se pripremimo za veliku pauzu. Kao da si kažnjen. A, trebalo bi da ti je nagrada korak dalje. To je često u umjetnosti. Gluma je kolektivan posao, stalno zavisite od drugog, dok recimo slikar može da slika sam u svojoj sobi. Mi glumci zavisimo od publike, reditelja i producenata. Od publike prije svega, jer nećete negdje u nekoj sobi sami sebi ga glumite… I čekate aplauz koji svakom od nas nevjerovatno znači.
• A zavisite li od politike?
– Nisam imala problema sa tim, ali se to dešavalo, pojedini su bili politički nepodobni.
• Šta biste podijelili sa našim čitaocima, neka Vaša neispričana lična priča?
– Priču o srebrnom prstenu sa velikim žadom, koji posjedujem trideset godina. Jako mi je bitan, jer sam ga kupila kada sam kao student medicine došla u Beograd 1988. godine. Mislila sam da sam ga izgubila i pred ovaj razgovor sam nazvala supruga i javio mi je da ga je pronašao u kući. Ne mogu da vam objasnim koliko je uspomena u tom prstenu.
U to vrijeme kada sam stigla u Beograd od roditelja sam dobijala mjesečni trošak u iznosu od tadašnjih sto njemačkih maraka. Šetala sam Slavijom, gdje sam u izlogu čuvene antikvarnice ugladala prsten i fascinirala se. Bio je početak mjeseca i sve pare sam dala za prsten. Na mjestu gdje se prsten spaja ima jedan vrlo zanimljiv žig i upitala sam prodavca da li taj komad nakita ima neko porijeklo. Rekao mi je da je prsten ruski. Budući da sam sav mjesečni trošak dala na prsten, taj mjesec sam živjela na džaku krompira, ulju i soli. Pravila sam kućni čips, jer mi nije palo na pamet da kažem roditeljima da sam sve pare potrošila, niti sam smjela od oca da tražim još novca, pa sam tako još vezanija za taj prste. To je strast, ali ne prema nakitu, to je neka veza… Taj prsten se provlači kroz moj život, najprije kada sam dvije godine kasnije napustila medicinu i upisala glumu. U biblioteci na FDU je radila jedna Ruskinja. Često smo ispite jugoslovenska i svjetska drama spremali tako što smo uzimali knjige iz biblioteke. Kada sam došla da uzmem jednu knjigu bibliotekarka, koja je bila vrlo uzdržana, nekomunikativna, stroga, na moje veliko čuđenje mi se obratila upitavši odakle mi taj prsten. Tražila je da pogleda i kazala da je to ruski prsten, da prepoznaje rad i žig. Bila sam oduševljena što mi je jedna Ruskinja potrvdila ono što mi je kazao prodavac. Vremenom sam počela da vjerujem da mi prsten donosi sreću, nosila sam ga na svakom ispitu, vježbama… Nebojša Glogovac ga je uzimao i stavljao na svoj mali prst, na koji je mogao da stane tako da je on veza i sa Glogijem koji je bio moja klasa na Akademiji. Svi su znali da sam vrlo vezana za taj prsten. Kasnije sam snimajući prvu veliku TV seriju „Stižu dolari” 2003. godine s kojom postajem poznata široj javnosti, nosila taj prsten. Željela sam to i dopustila mi je kostimografkinja Emilija Kovačević. Dakle, prije ovog intervjua sam bila uznemirena jer sam pomislila da sam prsten izgubila. Inače, uopšte se ne vezujem za stvari, iako mi je kuća prepuna uspomena, ali bi me gubitak ovog prstena duboko uznemirio, vjerovatno zato što vjerujem da mi donosi sreću. Možda je to i sujevjerje, šta god da je, nema veze, možda bi sve bilo isto i bez njega, ali vjerujem da mi bez njega život ne bi bio isti…

Izvor: Dan.co.me

Od danas veće akcize na rezani duvan, alkohol i gazirana pića

Od danas se primjenjuje i akciza na ugalj od 15 centi po gigadžulu bruto toplotne vrijednosti, koja će važiti do kraja godine

Akcize na fino rezani duvan, etil alkohol i gazirana pića od danas su veće, što će doprinijeti rastu cijena tih proizvoda.

Akciza na fino rezani duvan povećana je sa 30 na 35 eura po kilogramu, na etil alkohol sa 1,05 na 1,25 hiljada eura po hektolitru, a gazirana pića sa 20 na 25 eura po hektolitru.

Akciza na rezani duvan do kraja godine će iznositi 35 eura po kilogramu, dok će u naredne tri rasti po pet eura i iznosiće 40 eura, odnosno 45 i 50 eura. Akciza će 2023. godine biti 55 eura po kilogramu rezanog duvana, a 2024. godine 60 eura.

Od danas se primjenjuje i akciza na ugalj od 15 centi po gigadžulu bruto toplotne vrijednosti, koja će važiti do kraja godine.

Iz Ministarstva finansija ranije su saopštili da je najviše problema prihodima budžeta u prošloj godini napravilo povećanje akcize na cigarete na 40 eura Vlada je zbog toga 1. septembra vratila akcizu na stari nivo od 30 eura na hiljadu komada, nakon čega je tržište počelo da se stabilizuje. Smanjena akciza primjenjivaće se i ove godine.

Izvor: Vijesti.me

ŽURKA NA OTVORENOM SE NASTAVLJA: I večeras gradski trgovi odjekivaće poznatim notama

Crnogorski trgovi će i prvog dana 2019. godine ugostiti domaće i regionalne zvijezde, te građane i turiste.

Nakon odličnog sinoćnjeg provoda u primorskim opštinama i Glavnom gradu, i večeras su organizovani koncerti.

Tako će u za Podgoričane i sve goste večeras nastupiti sastav “Mladi džezeri”, a u večernjim satima kvartet “Bora i prijatelji”, a nakon njih sastav “Trio gušt”.

U Kotoru nastupaju Four Blues Driver, Galija, Psihomodo pop, Autogeni trening.

Novljane, kao i njihove goste večeras će zabavljati Sergej Ćetković, u čiji nastup će nas od 21h uvesti bend “Toć”.

Tivat je večeras rezervisan za Bojana Delića, koji će najaviti čuvenu estradnu umjetnicu Lepu Brenu.

Na gradskom trgu u Baru večeras nastupa grupa “Perper”, a u 23 sata mikrofon preuzima “Plavi orkestar”.

U Budvi večeras publiku zabavljaju Akademia, Partibrejkersi i Van Gogh.

Izvor; Mnemagazin.me

Novogodišnji rok spektakl u Kotoru

U Novu godinu se ušlo sa Darkom Rundekom. Kotor je pjevao zajedno sa njim Ay Carmela i ostale hitove

Kotor u Novu godinu ulašao u rok stilu. Rok spektakl na kotorskom Trgu od oružja otvorila je Bombaj štampa.

„Pa ja sam kao dijete bio u Kotoru zadnji put 1974 i od tada nisam bio u Kotoru. Prva moja ljetovanja su bila ovdje u Prčnju i od tada nisam nikad došao u Kotor. Kada sam dobio tu ponudu za Kotor, ja sam rekao ne razmišljamo, idemo u Kotor, jer sam stvarno želio posle toliko godina da vidim ovaj grad“ kazao je Branko Đurić Đura pred koncert.

U Novu godinu se ušlo sa Darkom Rundekom. Kotor je pjevao zajedno sa njim Ay Carmela i ostale hitove.

„Nismo mi zapravo bend koji često svira za novu godinu, ja sam za života sve skupa pet puta svirao za novu godinu. Tako da mi je baš drago da smo u Kotoru. Eto imamo super publiku i stvarno svaki koncert u Kotoru je bio pravo veselje i svečanost. Prije dvije, tri godine smo svirali čak 6 puta u Crnoj Gori, a prošle godine smo bili samo u Podgorici, tako da je možda vrijeme da detaljno obiđemo Crnu Goru“, izjavio je Rundek pripremajući se za koncert .

Nakon vatrometa nastupio je Damir Urban. Rekao je da mu posebno odgovara koncept dočeka Nove godine kakav je priređen u Kotoru:

“ Ponude koje smo imali su ili neki zatvoreni prostori i ono što je najgore kombinacija je takva da zapravo nas zovu eto da bude za svakog ponešto, pa je to zapravo neki ćušpajz nova godina, jer oni zovu izvođače koje ja čak ne smatram ni svojim kolegama, a kamoli njihovu glazbu, glazbom. Tako da, Kotor je jedini grad koji je napravio koncept nove godine i gdje se ne radi ovdje o nama, nego su svi izvođači večeras i juče i sjutra zapravo izvođači koji na neki način drže do nekakvog svog imena već godinama. „.

Raspoloženije do jutarnjih sati držao je bend M.O.R.T.

Izvor; Vijesti.me

LALOŠEVIĆ PORUČIO LOKALNOJ VLASTI U BARU: „SVI MISLIMO DOBRO OVOM GRADU, POSLUŠAJTE I NAS“

Odbornici barskog parlamenta usvojili su Odluke o donošenju Prostorno-urbanističkog plana (PUP) Opštine Bar i izmjena i dopuna DUP-a Sutomore centar.

Ove dvije tačke skinute su sa dnevnog reda IX sjednice prošlog četvrtka jer do tada nisu dobile saglasnost Ministarstva održivog razvoja i turizma (MORT).

Za PUP su glasali 20 odbornika, a iako je bio u sali, nije se izjašnjavao Vasilije Lalošević (SNP), dok su za DUP glasali 20 odbornika, a Lalošević je bio uzdržan.
U raspravi o PUP-u Lalošević je prethodno ukazao da svi dijelovi Opštine zaslužuju ravnomjeran razvoj i pažnju „a ovaj plan tone daje“, i naveo da treba dati veću pažnju jezerskom dijelu Opštine.

„Nerealno je pričati o sportskom centru Murićima i Dedićima jer se odatle odselio najveći broj stanovnika. PUP je do 2020, a mi smo sad faktički u 2019. Pri tome, od prvog januara ovu plansku tematiku preuzima Ministarstvo održivog razvoja (MORT) i šta mi tu možemo da uradimo. Poručujem vlastima u Baru da posluša i amandmane opozicije, svi mislimo dobro ovom gradu, nemojte da se oglušujete o naše dobre predloge i sugestije“, rekao je pored ostalog Lalošević.

Bar ušao u 2019. uz Sergeja Ćetkovića i Akademia bend

Barani i njihovi gosti u 2019. ušli su uz muziku barskog benda Akademia i Sergeja Ćetkovića.

„Puno mi je srce što smo bili u prilici da na otvorenom, među Baranima, proslavimo 2019. da ispratimo 2018. koja je bila godina puna izazova koje smo, sa više ili sa manje uspjeha, uspjeli na neki način da prevaziđemo i zaista se radujemo svim onim izazovima koji nas očekuju u 2019. koja će biti zaista godina daljeg razvoja naše opštine“, izjavio je predsjednik opštine Bar Dušan Raičević.

„Nije mi prvi put u Baru, ali jeste prvi doček u Baru, tako da ćemo se potruditi da ispratimo staru na pravi način, da dočekamo novu takođe na jedan lijep način i da svim građanima Crne Gore poželimo jednu novu, lijepu, uspješnu, dobru, mirnu i pametnu 2019. godinu“, kazao je Sergej Ćetković, pripremajući se za koncert.

„Dosta toga sam započeo u ovoj staroj godini a to će i vas i mene dočekati u novoj, neke lijepe saradnje, novi dueti, nove pjesme, čak razmišljam o tome da je vrijeme možda za novi CD, za pripremu proslave tih prvih 20 godina karijere, što nije malo i treba se proslaviti na pravi način“, dodao je Ćetković.

Direktor Turističke organizacije Bar Emil Kukalj je zadovoljan učinjenim u prošloj godini:

„Za TO Bar 2018. je bila uspješna. Bila je izazovna godina, ali na kraju se pokazala kao zaista uspješna. U 2019. nas očekuju zaista veliki projekti, pomenuću samo strategiju razvoja turizma, veliki broj manifestacija, značajno unaprjeđenje promocije na emitivnim tržištima, ali isto tako značajne aktivnosti kada je u pitanju razvoj turističkog proizvoda.

Juče je bilo zaista lijepo, večeras smo imali jednu odličnu atmosferu. Sjutra, takođe očekujemo dobru zabavu kada će nas zabavljati grupa Perper i Plavi orkestar i za sve ljubitlje te muzike vjerujem da će Bar biti idealna destinacija“, navodi direktor TO Emil Kukalj.

Izvor; antenam.net

Ново возило за Комуналну полицију

У оквиру пројекта „Зелена острва“ који реализује Општина Беране са партнерима, обезбијеђена је набавака новог теренског возила за Комуналну полицију.

Тим поводом, данас је организована примoпредаја којој су присуствовали предсједник општине Драгослав Шћекић, пројект менаџер Маја Пешић и начелник Комуналне полиције Александар Ојданић са сарадницима.

Предсједник општине је исказао пуну подршку и истакао значај пројекта за Општину Беране, а такође похвалио и напоре који су до сада остварени у циљу његове реализације.

„Овим пројектом се унапређује рад Комуналног предузећа и Комуналне полиције у виду обезбјеђивања потребне опреме за рад што је од великог значаја. Такође, он укључује едукацију представника јавних институција на локалном нивоу које се баве заштитом животне средине и у чијој је надлежности и управљање отпадом“, казао је предсједник и нагласио да је поносан на рад пројектног тима Општине јер се  кроз овакав и сличне пројекте јачају капацитети општинских служби и предузећа.

О набавци новог возила нешто више је казала пројект менаџерка Маја Пешић.

„У циљу превазилажења недостатка адекватне опреме и јачања њихове улоге у сектору животне средине и побољшања резултата на терену, у оквиру пројекта је набављено теренско возило за Комуналну полицију. Обезбјеђивањем нове опреме рад полиције ће на терену бити свеобухватнији и укључиће и теже доступан терен за рад како би у сектору животне средине што боље служили потребама заједнице и грађанима Берана“, објаснила је она.

Комунална полиција је важна компонента локалних власти и обавља послове који се односе на различите аспекте живота у заједници, као што су: комунални ред и инспекцијски надзор у областима сакупљања, одвоза и депоновања отпада, снабдијевања водом, одвођења отпадних и атмосферских вода, јавне чистоће, одржавања пијаца, паркова, зелених површина, пружање информација и услуга грађанима и обављање других послова.

“Наша служба је укључена у реализацију овог пројекта кроз едукације, као и активности које се тичу састанака у мјесним заједницама, заједно са члановима пројектног тима, на којима ће се грађанима представити наш рад, правила управљања отпадом, односно казне за загађиваче и неправилно одлагање отпада”, казао је начелник Александар Ојданић.

У оквиру пројекта„Зелена острва“ , који се реализује као дио Програма прекограничне сарадње са Албанијом, почетком децембра је у Скадру одржан прекогранични тренинг за 40 представника јавних институција на тему правилног управљања отпадом и ЕУ регулативе у овој области, међу којима важну улогу играју представници комуналне полиције из Берана.

Циљ пројекта је унапређење стања животне средине у прекограничном региону, а укупна вриједност пројекта је 469.816,92 евра.

Општина Беране овај пројекат спроводи у партнерству са ВИС Албанија, Каритас Монтенегро и Општина Малеси е Мадхе, а уз финснсијску подршку ЕУ.

Izvor: berane.me