Друштво

Митрополит Амфилохије одликовао Тахира Алибашића

Бранио темеље цркве у Заљеву

Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки

Божјом милошћу Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је у Бару, гдје је служио Литургију, поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, одликовао архипастирском похвалницом господина Тахира Алибашића из Бара за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спрјечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву, преноси сајт Митрополије црногорско приморске.

Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве ( 5-6. вијек) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спријечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нијесу прегазили. Онда је дошао код о. Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсјетио је Митрополит на љубав и пожртвованост г. Алибашића.

Након што је Митрополит благословио господина Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су ријетки овакви људи као Тахир који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље, присутнима се обратио г. Тахир.

Он је изразио захвалност Митрополиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литуругију. Господин Тахир је подијелио и своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву.

Обраћање господина Тахира Алибашића преносимо у цјелости:

„Поштовани вјерници и грађани Бара,

Пуно сам захвалан господину Амфилохију Радовићу, као и Слободану Зековићу, што су ме позвали да будем данас овдје међу вама. Некако ми се и душа одморила док сам слушао Литургију.

За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји: Води рачуна да нађемо ту цркву. Дошло је вријеме и открио сам, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се..Покушавао сам са властима то да спријечим, али нијесам могао никако. Дошао сам до г. Зековића и он је звао, кога је звао.

Говорио сам им немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са свијетом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм, који је изграђен овдје, једна је ружа, барска светиња.

У помоћ су ми прискочили, први Зековић и г. Амфилохије, звао кога је звао, знам и ја кога је звао… Захваљујем се г. Амфилохију што ме позвао да ово слушам данас. Право да вам кажем и душа ми се одморила док сам био овдје и слушао Литургију. Хвала вам пуно!

Част ми је што сам данас био на Литургији, која ми је, као што сам већ рекао, душу одморила.

Ово је Бар у којем три вјере неће да се дијеле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв не питамо доктора, да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само има ли је, сви смо жива бића.

Још једном се захваљујем свима, а посебно господину Амфилохију.“

Izvor: In4s.net

Подијели са пријатељима!

Одговори

Уређује snp.online

shares