Месец: септембар 2019.

Категорије
Друштво

Беранци добијају идеалан простор за одмор и рекреацију

БЕРАНЕ – У току је прва фаза реконструкције и санацијe Цвјетног парка, који се наслања на главну градску улицу у Беранама. Из локалне управе су навели да се уређење терена зоне парка ради у три фазе. Навели су да прва фаза подразумијева уређење подземних инсталација, исколчавање пjешачких зона с постављањем ивичњака за стазе и постављање расвјете.

– Урађено је идејно рјешење реконструкције и санацијe Цвјетног парка. Притом се кренуло с припремним радовима који прате комплетно уређење овог простора. Модернизацијом парка овај простор се коначно приводи намјени и представљаће веома атрактивно мјесто за одмор и рекреацију наших суграђана – навели су из локалне управе.

Izvor: dan.co.me



Категорије
Друштво

Савковић: Мајке настављају борбу 6. септембра, протест заказан испред Скупштине Црне Горе

„Поручимо им да мајке нијесу ни станови ни кредити него институције без којих не би постојали, ни ви, ни ова држава! Зато вратите отето“, закључила је Савковић

Предсједница Координационог одбора мајки са троје и више дјеце Жељка Савковић саопштила је да ће се 6. септембра 2019. године са почетком у 13 часова испред Скупштине Црне Горе одржати протест мајки у оквиру којег ће бити и протестна шетња.

„Широкогрудост Владе Црне Горе према свима који су учествовали у превари вијека над 22 051 мајком, корисницом накнаде, које су родиле троје и више дјеце, је ових дана указала на прљаву игру оних који су само због личних интереса сјели у фотеље. Показало је њихову незајажљивост. Показало је њихово непоштовање Устава Црне Горе. Показало је то да су због ситних интереса спремни на све. Доказали да су због стана или кредита који им и нијесу били потребни пљунули и на своје мајке, дијете, вјеру, јер ће читав живот бити помињани због тога“, нагласила је Савковић.

Она је истакла да су мајке за све њих величина које они никада неће досегнути.

„Показале смо им да су само једна мрља на нашем путу, коју ћемо избрисати као што су и они, наше Уставом, загарантовано стечено право. То смо и доказале нашом истрајношћу скоро три године, нашом заједничком борбом за 40% и 70% без категоризације. И нећемо посустати. И долазимо поново предсједниче Ђукановићу да вас питамо да ли је све ово урађено под вашим надзором, јер тада нијесте били ни предсједник ни премијер, или вас је све ово заобишло зато што су сматрали да сте небитни“, нагласила је Савковић.

Она је на крају позвала на заједничко окупљање 6. септембра.

„Поручимо им да мајке нијесу ни станови ни кредити него институције без којих не би постојали, ни ви, ни ова држава! Зато вратите отето“, закључила је Савковић.

Izvor: In4s.net

Категорије
Друштво

“Piva” otvara vrata za dvije godine

I u lokalnoj upravi, kao i u Parku prirode (PP) “Piva”, zadovoljni su što je hotel dobio novog vlasnika

Novi vlasnik hotela „Piva“ u Plužinama, koji se nalazi na obali Pivskog jezera i jedini je objekat te vrste u opštini, Dragan Bogdanović, kazao je da će, ukoliko sve bude teklo po planu, vrata objekta koji je zatvoren 1. avgusta 2011. godine, biti ponovo otvorena za najkasnije dvije godine.

Rođeni Pivljanin, Bogdanović živi i radi u Beogradu, a vlasnik hotela postao je u julu.

“Hotel sam kupio, prije svega, zbog emotivnih razloga jer sam maltene rastao zajedno sa njim. Planiram da objekat renoviram koliko se to bude moglo, da zadovolji sve potrebne standarde i da bude na odgovarajućem nivou”, kazao je “Vijestima” Bogdanović.

On je hotel kupio na javnoj aukciji za 200 hiljada eura. Početna cijena prodaje bila je 152.000 eura, a kako su iz vladine Komisije za aukcije saopštili, osim Bogdanovića prijave su podnijeli i Veselin Ivanović iz Beograda i Željko Bakrač iz Plužina.

“Planiram da proširimo asortiman ponude, ali prvo da sve pripremimo i uradimo kako treba. Imam podršku lokalne uprave i nadam se da će za godinu i po, dvije, hotel biti stavljen u funkciju”, kazao je Bogdanović.

I u lokalnoj upravi, kao i u Parku prirode (PP) “Piva”, zadovoljni su što je hotel dobio novog vlasnika.

“Siguran sam da će stavljanje hotela u funkciju doprinijeti još bržem i boljem razvoju turizma i turističke ponude na prostoru opštine Plužine. Pored značaja za razvoj turizma nije zanemarljivo pomenuti i otvaranje novih radnih mjesta koje će ovaj object generisati. U svakom slučaju, izuzetno značajan trenutak za turizam u Pivi”, kazao je direktor PP “Piva”,Slobodan Delić.

Hotel površine 550 kvadrata u osnovi, sa pripadajućim zemljištem ukupne površine 1.451 metar kvadratni sagrađen je 1976. godine. Objekat ima suteren, prizemlje, dva sprata i potkrovlje, restoran i 44 smještajne jedinice.

Budvanska rivijera je hotel kupila 2012. godine za 300 hiljada eura i jednu godinu je objekat dala pod zakup.

Izvor: vijesti.me

Категорије
Друштво

Čuvari Bukovice: Zaustavili smo mašine, i obmane ćemo

Čuvari Bukovice tvrde da lokalna vlast širi priču da imaju tajnog finansijera koji ih plaća da stražare po cijeni od 20 eura dnevno i pozivaju nadležne da uklone bagere

Čuvari Bukovice minulih dana susreću se sa novim problemima – pokušajem razdora spinovanjem da ih neko plaća da se bore za svoju rijeku.

To je za “Vijesti” ispričao jedan od njih, Mihailo Bulatović, koji je spin majstorima poručio da je cilj čuvara rijeke snažniji od svih primitivnih pokušaja onih koji žele da je unište.

“Nakon naše dugogodišnje legitimne borbe, stražarenja ispred mašina, protesta, slanja primjedbi, naišli smo na novi vid opstrukcije – pokušavaju da nas zavade, kako bi makar neko popustio i potpisao kapitulaciju. To se nikada neće dogoditi, jer nas je rijeka još više vezala jedne za druge i odlučni smo da istrajemo. Ružno je i primitivno ono što se posljednjih dana dešava u Šavniku – lokalna vlast širi priču da imamo tajnog finansijera koji nas je plaćao da stražarimo ispred mašina i to 20 eura za one koji ostaju po danu, a deset više za one koji su noćili pored mašina. To je ogavna laž koju plasiraju oni koji ništa ne rade osim iz interesa, pa samim tim ni ne shvataju da mi ono od čega živimo branimo srcem”, rekao je Bulatović.

Dodao je da su otkrili odakle početak takve priče:

“Navodno nijesu plaćali stražara koji je čuvao mašine i onda kada se on požalio, priča se preokrenula onako kako njima odgovara. Svakako, nisu ništa postigli, osim što su nas podsjetili na to sa kim se borimo. Strpljenje nam je pri kraju i moraju skloniti mašine da bi znali da je problem riješen onako kako mi želimo. S obzirom na to da su prekršili sva moguća pravila i procedure, počev od izdavanja koncesija pa do početka pripremnih radova, očekujemo da ministarka ekonomije Dragica Sekulić bude uz građane, a ne pojedince, jer je više od 90 odsto lokalnog stanovništva protiv izgradnje. Ako ne vjeruju, neka dođu pa ćemo skupa obići svako domaćinstvo, od kuće do kuće. Ipak, kakvo god rješenje da bude, mi rijeku nećemo dati”, poručio je Bulatović.

Čuvari Bukovice mjesec dana su, do sredine juna, stražarili ispred mašina konzorcijuma “Hydra MNE” koji je na toj rijeci, nakon dobijene koncesije, počeo izgradnju dvije male hidroelektrane (mHE).

Danonoćna straža ukinuta je nakon što ih je posjetila ministarske ekonomije, koja je naredila da se sve aktivnosti oko gradnje mHE na Bukovici prekinu do konačne odluke Vlade i zamolila Bukovičane da prekinu sa protestima.

U Šavnik je došla tek nakon što su čuvari Bukovice najavili radikalizaciju protesta.

Prije toga, prvi čovjek Opštine Mijomir Vujačić odbijao je da posjeti čuvare rijeke, tvrdeći da ne ide tamo gdje je politika.

Bukovičane je minulog vikenda posjetio briselski parlamentarac i visoki funkcioner evropskih Zelenih Tomas Vajs, koji je sa te rijeke poručio da se ona mora sačuvati i da podržava proteste za njen spas.

Konzorcijum “Hydra MNE” koji je na 27 godina dobio koncesije na vode Bukovice, u vlasništvu je Jovana Gordijana i Milovana Maksimovića, brata od ujaka predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. 

Izvor: vijesti.me

Категорије
СНП

Slađana Kaluđerović, u izjavi za Vijesti

UVOZNI LOBI GUŠI DOMAĆINE

Žitelji Zete i dalje trpe posljedice maćehinskog odnosa kako lokalne, tako i vlasti u Podgorici i one na državnom nivou, pa je zadnji čas da se takvom žalosnom stanju stane na kraj, jer časni i vrijedni građani Golubovaca zaslužuju mnogo bolje uslove života.

Hroničnu nebrigu prema stanovništvu Zete možda najbolje oslikava činjenica da još uvijek na adekvatan način nije riješeno pitanje nedostatka pedijatra u Domu zdravlja u Golubovcima. Umjesto rješavanja tog akutnog problema nadležni se samo bave štancovanjem alibija. Zbog toga građani Zete i dan danas u slučaju potrebe za uslugama pedijatra u kasnijim popodnevnim i večernjim satima moraju ići u domove zdravlja udaljene i do 15 kilometara. Klub odbornika DF-Nova, PzP i SNP poziva nadležne da se više ne prave slijepi i gluvi, već da konačno preduzmu konkretne korake u rješavanju ove situacije, jer zdravlje djece predstavlja najveće bogatstvo i kapital svakog društva.

O nehajnom odnosu prema potrebama Zećana svjedoče i mnogi ruinirani lokalni putevi, a naredni kišni mjeseci samo će donijeti dodatne nedaće u saobraćaju. Da se postupa planski i domaćinski postojala bi evidencija lokalnih puteva kojima je potrebna rekonstrukcija ili izgradnja uz dodatne informacije o dužini puta, broju stanovnika, kao i fotografije koje vjerno prikazuju stanje u kojem se problematična ulica nalazi. Tako bi se, u skladu sa objektivnim kriterijumima, a na osnovu raspoloživih i predviđenih sredstava u budžetu pristupilo rješavanju ovog dugogodišnjeg problema. Nažalost, svjedoci smo da aktuelna vlast i izgradnju i rekonstrukciju lokalnih puteva koristi za promociju poznate politike diskrimininacije na osnovu partijske pripadnosti stanovnika.

Pored toga, na djelu imamo i konstantno prisutnu nestručnost pa se tako u kontinuitetu probijaju svi rokovi. Poslednji primjer koji to govori jeste izgradnja dionice dužine 200 metara putnog pravca prema Matagužima za šta je bilo potrebno bezmalo četiri mjeseca umjesto planiranih dva. Ukoliko je zadatak lokalne uprave da Zećanima otežava funkcionisanje, onda možemo reći da su u tome – jako uspješni.

Da je prodavanje magle jedini posao aktuelne vlasti pokazuje i to da se zvanično otvaranje Srednje stručne škole još uvijek nije dogodilo. Sve u vezi te škole je velika enigma. Školska godina je počela, ali zetska javnost nije upoznata sa načinom na koji je sproveden postupak izbora nastavnog i vannastavnog kadra. Nema sumnje da je i ovog puta na djelu bila politika partijskog zapošljavanja.

Odbornici našeg kluba su u prethodnom periodu ukazivali i na brojne neiskorištene potencijale i davali predloge za unapređenje turizma u Zeti, ali, po starom lošem običaju, vladajuća DPS struktura nije imala sluha za realizaciju tih ideja, već su im sebični lični interesi bili na prvom mjestu. Međutim, mi nećemo odustati od ideja i planova koji donose dobro svim građanima Zete. Insistiramo da se ideje koje smo izložili sprovedu kako bi imali pravu turističku ponudu koja će privući ljude iz regiona i svijeta. To su sitna ulaganja naspram koristi koju ćemo osjetiti valorizacijom naših resursa.

Da su interesi Zete poslednja rupa na svirali aktuelnoj vlasti pokazuje i način na koji je vođena poljoprivredna politika. Zeta je područje koje predstavlja sinonim za poljoprivrednu proizvodnju, ali je svih prethodnih godina favorizovan uvoznički lobi nauštrb domaće proizvodnje. Zadnji je čas da se prekine sa tom nakaradnom praksom i da država i naša opština konačno adekvatno stimulišu domaćeg proizvođača, jer ćemo samo na taj način svi imati višestruke benefite.

Dosta se od Zete uzimalo, a ništa joj se nije davalo. Zato će Klub odbornika DF-Nova, PzP i SNP obratiti posebnu pažnju na koncesioni akt za aerodrom Golubovci, koji bi Zeti trebalo da direktno donese milionske prihode, osim ukoliko opet ne bude oštećena i zakinuta. Takođe ćemo insistirati na regulisanju pitanja koncesija za šljunak i pijesak, jer je sadašnja praksa poklanjanja prirodnog bogatstva naše zemlje kontroverznim tajkunima – nedopustiva.

Tražićemo i razjašnjenje sitacije oko vodoizvorišta Boljesestre, kako bi vidjeli da li je u administrativnom zahvatu Zete i šta imamo od toga. Insistiraćemo i da enormna sredstva koja ubiraju iz Nacionalnog parka Skadarsko jezero, a koja se ne vraćaju ni u prirodnu, ni u lokalnu zajednicu, budu uložena u Zetu.

Jasno je da područje Zete pruža široku lepezu mogućnosti, koje lokalni čelnici ne umiju, ne znaju ili ne žele da iskoriste. Dužnost svih političkih struktura u Zeti je da im zalaganje za očuvanje interesa građana ovog područja bude na prvom mjestu. Ukoliko bi se vodila domaćinski, Zeta bi mogla da doživi prosperitet i postane ugodno i kvalitetno mjesto za život svih njenih građana. Za tako nešto potrebni su volja, znanje, strategija i politička hrabrost. Nažalost, lokalne vlastodršce karakteriše pohlepa za kovertama, pa su zarad sitnih interesa spremni da po ko zna koji put zažmure nad pljačkanjem Zete ili da čak i sami direktno učestvuju u toj nečasnoj radnji.

Категорије
Друштво

HERCEG NOVI – Udžbenici za 1.419 đaka

HERCEG NOVI – Prvog dana nove školske godine učenicima prva četiri razreda osnovnih škola u Herceg Novom, ukupno 1.419 đaka, uručeni su besplatni kompleti udžbenika, koje im je obezbijedila Opština.

– Predstavnici lokalne uprave prisustvovali su priredbama dobrodošlice đaka prvaka, dok su starije učenike udžbenici dočekali na klupama – saopšteno je iz lokalne uprave.

Pored četiri osnovne škole na teritoriji Herceg Novog, udžbenike su dobila i djeca sa Luštice, koja su upisana u OŠ „Branko Brinić” u Radovićima, opština Tivat.

Категорије
Друштво

Kroz zetski lavirint ni mape ne pomažu

ZBOG REKONSTRUKCIJE PUTA GOLUBOVCI–MATAGUŽI STANOVNICI MORAJU PROĆI KROZ NEKOLIKO SELA DA BI DOŠLI DO KUĆA

Agovića brijest je mjesto koje Zećani zovu lavirint – gdje god krenete nailazite na zatvoren put zbog rekonstrukcije putnog pravca Golubovci-Mataguži. Žitelji smatraju da bi nadležni iz Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci trebali na tom mjestu da dijele mapu vozačima kako da izađu iz lavirinta. Radovali bi se građani početku gradnje treće faze, samo da im ona nije zakomplikovala put do kuće. Tek sada moraju okolo naokolo kako bi izbjegli gradilište. Juče za one koji su zalutali, savjesni mještani otvarali su kapije i omogućavali vozačima da preko livada izađu na neki od okolnih puteva.
Mještani još ukazuju da mjesecima žive u oblaku prašine, kao i da nemaju gdje da parkiraju vozila. Često, kako ukazuju građani, ostaju i bez ulične rasvjete jer radnici na gradilištu presijeku kablove.
Ukoliko građani krenu iz pravca Balabana ili Gostilja da zaobiđu gradilište moraju ići preko Trešnjice ili Šušunje, što je nekoliko kilometara duže. Ako krenu od Golubovaca kod škole ka Matagužima moraju da idu kroz Mojanoviće. I mještanima Staklenika prekinut je put već nedjelju dana pa i oni izlaze na Mojanoviće ili Bokare, a iz Bokara kroz Šušunju kod spomenika na Anovima. Kako god, žitelji zbog gradilišta kruže kilometrima.
Kako je kazao Neđeljko Bečić, mještanin, najgore je djeci koja idu do škole okolnim putevima, a roditelji ih ne voze.
– Ne može se ni pješke ni kolima preko gradilišta. Po tri kilometra moramo ići okolo da bi izbjegli gradilište. Nekoliko puta su probijani rokovi. Da su ga gradile žene lopatama do sad bi ga uradile. Sad su počeli da grade treću fazu, a ni druga nije završena pa su sve blokirali. Kuda god da krenemo ne možemo stići na vrijeme – kaže Bečić.
On poziva nadležne da riješe ovaj problem.
– Svako malo nam struja nestaje zbog radova, a ni rasvjete nemamo. Sve po 200 metara ulice počinju da rade, a ne završe je. Kako će ova djeca do škole nikoga ne zanima. Preko gradilišta ne mogu, a da kruže kroz druga sela nije baš preporučljivo. Napravili su od Agovića brijest laviring, samo treba neko iz Opštine Golubovci tu da stane i da dijeli mape kuda dalje – kazao je Bečić.
Bečić ukazuje i na to da gradilišta nijesu obezbijeđena, da nemaju table, toalete za radnike, te da sve to moraju po zakonu da posjeduju. On ističe da je najgore to što se turisti izgube i ne umiju da izađu iz Zete.

Grade još 260 metara puta 
Prije dva dana počela je i izgradnja treće faze saobraćajnice Golubovci-Mataguži-Tuzi, koju gradi Gradnjapromet. 
Ulica se radi u dužini od 260 metara. Kako su kazali radnici na gradilištu u toku je pripremanje terena za radove, a nakon toga počinje kopanje kanala za atmosfersku kanalizaciju. Kada se to završi, postavljaće ivičnjake i betonirati trotoare sa obje strane, kao i uklanjati betonske stubove. Neđeljko Bečić se nada da se radovi neće odužiti kao prethodni i da će se završiti u predviđenom roku.

Izvor: dan.co.me

Категорије
СНП

Slađana Kaluđerović, predsjednica SNP Golubovci u izjavi za Dan

UHLJEBILI POLITIČKI KADAR

Iako je počela školska godina, još uvijek nije bilo zvaničnog konkursa za radna mjesta u Srednjoj stručnoj školi u Golubovcima, što širom otvara vrata mogućnosti da je ponovo, iza kulisa, realizovana dobro poznata politika partijskog zapošljavanja. Suprotno svim načelima jednog demokratskog društva i dalje je nepoznanica na koji je način sproveden postupak izbora nastavnog i vannastavnog kadra u toj školi. Ono što je fascinantno jeste da Zavod za zapošljavanje Crne Gore nije raspisao konkurs za te pozicije.

Svjesni da bi odziv građana Zete na oglas raspisan za radna mjesta u Srednjoj stručnoj školi u Golubovcima bio veliki, nadležni su zaobišli redovnu proceduru i pronašli drugi model zapošljavanja, a uskoro će svima biti jasno i koji. Nema sumnje da je ponovo lansirana praksa upošljavanja partijskog kadra. U suprotnom – zašto se krije ko je dobio posao u toj školi.

Svjedoci smo da je zapošljavanja partijskog nauštrb kvalitetnog i stručnog kadra doveo kako obrazovanje, tako i druge oblasti, na najniže moguće grane. To, ipak, nije bilo dovoljan signal nadležnim da prekinu sa tom negativnom praksom, već im je bilo važnije da uhljebe politički podoban kadar.

Po svemu sudeći, još jednom se pokazalo da je u Crnoj Gori važnija partijska knjižica od stručnosti i znanja. Posledice toga građani svakodnevno dobro osjećaju na svojoj koži.

Категорије
СНП

Ostavite se totalitarnih metoda i stvorite mladima uslove za život i rad


Marija Radinović, analitičarka u Medijskom centru SNP CG

U moru „genijalnih“ ideja pojedinaca iz aktuelne crnogorske vlasti ovih dana posebno se izdvojila ona o uslovljavanju studenata medicine, koji se obrazuju na račun državnog budžeta, da nakon završenog fakulteta ostanu da rade u Crnoj Gori i na taj način „vrate dug“ državi koja ih je školovala. Nju je tako kreativno iznijela generalna direktorica Direktorata za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite i unapređenje ljudskih resursa u zdravstvu, gospođa Vesna Miranović.

Da je riječ o smiješnoj i besmislenoj inicijativi shvatili su i iz resora zdravstva, pa su brže-bolje danas obavijestili javnost da mogućnost izmjene uslova i kriterijuma za studente medicine u Crnoj Gori „nije stav Ministarstva zdravlja, ni Vlade“.

Umjesto da gospođa Miranović razmišlja o načinima na koje se mogu povećati zarade zdravstvenih radnika i poboljšati njihovi životni uslovi, kroz dodjelu stanova ili barem olakšavanje obezbjeđenja istih, što je glavni problem, ona želi da silom zadrži mlade ljude u zemlji koja najmanje brine upravo o njima. Pritom, našla je za shodno da ustvrdi da je to i „moralna odgovornost“ onih koje je država finansirala tokom studija.

Bilo bi dobro da gospođa Miranović i oni koji imaju slično mišljenje pozovu na moralnu odgovornost i sve one funkcionere i „zaslužne građane“ koji su od države dobili stanove, stambene kredite i još ko zna kakve vrste pomoći i privilegija za koje crnogorski građani ne znaju. Kada bi svako od njih vratio državi ono što im je višak i što im nije potrebno, naši zdravstveni radnici bi mogli da žive dostojanstven i kvalitetan život u Crnoj Gori i ne bi razmišljali o napuštanju domovine.

Na činjenicu da se ovakvim inicijativama krše osnovna ljudska prava i slobode garantovana kako Ustavom Crne Gore, tako i međunarodnim dokumentima čija smo potpisnica, ne treba ni ukazivati. Sloboda kretanja radnika takođe je jedan temelja na kojima počiva Evropska unija, kojoj želimo da pristupimo. Nadali smo se da čelnici državnih institucija znaju barem toliko, ali smo se prevarili.

Dakle, poruka vlastodršcima: ne vraćajte naše mlade ljude u 19. vijek, nego im stvorite neophodne uslove za život i rad. Stimulišite ih da ostanu ovdje i da svoje znanje iskoriste u prave svrhe. To je posebno potrebno budućim zdravstvenim radnicima, koji će voditi računa o zdravlju nacije. Ostavite se totalitarnih metoda i radite ono za šta vas građani plaćaju.

Категорије
Друштво

Фондација „Делије“ донирала 10 000 евра за обнову манастира Бањска

Црна Гора не заборавља своју браћу на Космету

Тај новац је прикупљен на хуманитарном концерту који је одржан на Канли кули у Херцег Новом, 12. августа 2019. године

Фондација „Делије“ донирала је 10 000 евра за обнову улазне грађевине у манастир Бањска.

Тај новац је прикупљен на хуманитарном концерту који је одржан на Канли кули у Херцег Новом, 12. августа 2019. године. 

Игуман манастира Бањска, у својој захвалници написао је:

„Неизмерно Вам захваљујемо на подршци и помоћи у циљу обнове ове светиње, нека Бог благослови сваким добром Ваш несебичан рад и труд“.

Захвалница игумана манастира Бањска

Црна Гора није заборавила своју браћу на Космету, била је порука хуманитарног концерта “За наше Косово и Метохију” одржаног по 29. пут на Канли кули у Херцег Новом.

У програму хуманитарног концерта су наступили Ивана Жигон и Косовски божури, група 357 и Трубачки оркестар Марка Глигоријевића, уз специјалне госте вечери – Владу Георгиева и Даницу Црногорчевић.

Izvor: In4s.net