Месец: новембар 2019.

Dana 12. novembra u prostorijama Voronješkog državnog univerziteta održan je prvi Rusko-balkanski samit narodne diplomatije. Na samitu su učestvovali poznati balkanski i ruski političari, politikolozi, novinari, kulturni i javni djelatnici.

Crnu Goru, ali i zavičajnu Crmnicu, predstavljao je Gojko Raičević, čelni čovjek Udruženja Crmničana „13. jul“ i predsjednik predsjedništva Unije za vojnu neutralnost Crne Gore.

Na početku skupa organizator i domaćin Ljubomir Radinović pozdravio je prisutne i poželio uspješan rad učesnicima samita uz nadu da će ovakav format dijaloga postati tradicionalan.

Skup su pozdravili: gubernator Voronješke oblasti Aleksandar Gusev, predsjednik Čečenske Republike Ramzan Kadirov, deputat Državne Dume i predsjednik partije Rodina Aleksej Žuravljov.

Putem video linka skupu su se obratili poznati ruski književnik, publicista i predsjednik Izborskog kluba Aleksandar Prohanov, Vladimir Solovjov, predsjednik Saveza novinara Rusije kao i predstavnici lokalnih organa Voronješke oblasti i RPC.

Kadirovu zahvalnica

Predsjednik organizacionog odbora Ljubomir Radinović uručio je zahvalnicu predsjedniku Čečenske Republike Ramzanu Kadirovu za doprinos unapređenju odnosa između Rusije i balkanskih država. U ime pedsjednika Čečenije zahvalnicu je primio Džambulat Umarov, ministar u vladi Čečenije.

Organizacioni odbor samita prihvatio je kandidature Beograda, Groznog i Banja Luke za održavanje Drugog Rusko-balkanskog samita. O konačnoj odluci javnost će biti naknadno obaviještena.

Usvojena Rezolucija prvog Rusko-balkanskog samita narodne diplomatije
Objavljujemo rezoluciju koju je donio prvi «Rusko-Balkanski Samit narodne diplomatije», koji je održan u gradu Voronježu 12. novembra 2019. godine.

1. U trenutnoj međunarodnoj političkoj situaciji u svijetu stvaraju se povoljni uslovi za jačanje multilateralne saradnje između naroda Rusije i Balkana na osnovu ravnopravnog dijaloga, duhovnog, istorijskog i kulturnog srodstva.

S tim u vezi, političkim rukovodstvima Rusije i balkanskih zemalja se preporučuje da izvrše odgovarajuće promjene u saradnji između naših naroda, uzevši u obzir novu evropsku stvarnost.

 2. Naša je ogromna preporuka šefovima balkanskih država koje su se pridružile sankcijama Zapada protiv Ruske Federacije da ta ograničenja ukinu zato što su ona u direktnoj suprotnosti sa iskonskim interesima naših naroda.

3. Najvažnije pitanje u vezi sa Kosovom i Metohijom mora se rješavati dijalogom na osnovu rezolucije Savjeta bezbjednosti UN broj 1244, kojom se na osnovu međunarodnog prava teritorija Kosova i Metohije smatra južnom pokrajinom Republike Srbije.

4. Oštro osuđujemo širenje NATO-a na Istok, kao i uključenje Crne Gore u njegov sastav bez odgovarajućih demokratskih procedura i iskazivanja volje njenog naroda. Izražavamo zabrinutost zbog toga što se slični pokušaji uporno čine u odnosu na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Srbiju.

5. Pozivamo balkanske narode na miran suživot, na rješavanje svih međusobnih otvorenih pitanja dijalogom, na prevazilaženje neprijateljstava i izolacije, uz pokazivanje stalne brige za očuvanje dobrosusjedskih odnosa svih naroda koji žive na Balkanu, nezavisno od njihove religije. Dugoročni mir na Balkanu nema alternativu.

6. Moramo se pažljivo odnositi prema jedinstvenom, cjelovitom, tradicionalnom jezičkom i kulturnom slovenskom prostoru.

7. «RUSKO-BALKANSKI SAMIT NARODNE DIPLOMATIJE» održavaće se svake godine.

Izvor: In4s.net

Leonid Ivašov, general pukovnik, predsjednik Akademije za geopolitičke probleme, doktor istorijskih nauka.
Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova Jugoslavije 1998-2000, predsjednik „Beogradskog foruma za ravnopravnost“.
Dževad Galijašević, profesor ekspert za bezbjednost – Uticaj religijskog faktora na situaciju u BiH
Goran Petronijević, advokat – Uticaj rada Haškog tribunala na generisanje novih sukoba na Balkanu
Džambulat Umarov, ministar za nacionalna pitanja, štampu i spoljne poslove Čečenske republike.
Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka rukovodilac Centra za Istraživanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, član Akademije nauka Republike Srpske, senator Republike Srpske.
Dragan Todorović, ministar saobraćaja Republike Srbije 1998-1999
Ljubinko Đurković, pukovnik i predsjednik Izvršnog odbora Pokreta ta Srbiju, komandant odbrane Košara – Tema izlaganja: Košare, geopolitička bitka za Srbiju protiv NATO. Bitka koja još uvek traje.
Oleg Bondarenko, šef fonda za progresivnu politiku i osnivač portala Balkanist – Medijski aspekti Rusko-srpske saradnje
Zmago Jelinčič, lider Slovenačke nacionalne stranke, poslanik u parlamentu Slovenije.
Jasminka Adžić Sikirić, član predsjedništva Stranke Ivana Pernara – Status Hrvarske u Evropskoj uniji
Jevgenij Baranov, televizijski novinar i politički komentator prvog kanala ruske državne televizije.
Gojko Raičević, predsjednik predsjedništva Unije za vojnu neutralnost Crne Gore – Informativni ratovi na primjerima
Dragana Trifković, član Predsjedništva Dveri, šef Centra geostrateških istraživanja – Uticaj kosovskog pitanja na budićnost srpsko-ruskih odnosa
Demo Beriša, predsjednik Unije Albanaca – Srpsko-albanski odnosi, problemi i perspektive
Milenko Nedeljkovski, makedonski televizijski novinar – Prećutna zabrana slobode govora na pragu nasilnog uvlačenja Makedonije u NATO
Guljnara Hadžimuradova, doktor filozofija docent katedre za demografsku i migracionu i politiku MGIMO MID RF, viši naučni saradnik Instituta socijalno-političkih studija RAN – Savremeni migracioni procesi na Balkanu: uzroci i posledice
Milomir Savčić, general, predsjednik organizacje ratnih veterana Republike Srpske – Uloga rukovodstva Republike Srpske u postizanju mira 1992-1995. i razlozi nastavka nestabilne situacije u BiH
Goran Šimpraga, producent i direktor Medija centra Nogina i Kurinoja Ruski ekspres – Rusko-srpske kulturne veze i njihovo značenje u aktuelnom političkom trenutku
Fjodor Birjukov, šef Instituta slobode – Interpartijske društveno-političke veze Rusije i Balkana kao važan instrument narodne diplomatije
Grigoris Bičahčijev, šef grčke grčke zajednice Voronješke oblasti, član Nacionalne komore oblasti – Aktuelni odnosi između Grčke i Rusije
Vladislav Bojović, direktor Instituta za saradnju između Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, član predsjedništva Demokratske narodne partije Crne Gore – Crna Gora na geopolitičkom raskršću
Artjom Čekmarjov, lider omladinskog pokreta Tigrovi Otadžbine – Rusija i Balkan, pogled generacije 21. veka
Albena Nakova-Manolova, zamjenik direktora Instituta za sociološka istraživanje Bugarske akademije nauka
Dmitrij Sagal, ekspert Izborskog kluba, magistar pedagogije, član Savjeta za nacionalna pitanja Vlade grada Moskve – Novi putevi Evroazijske međunarodne saradnje i narodne diplomatije.

PLUŽINE –Komisija za dodjelu stipendija, studenstkih nagrada i pomoći Opštine Plužine zaključila je da svi prijavljeni kandidati ispunjavaju uslove pa će iz budžeta umjesto 15 kandidata, ove školske godine stipendije dobiti 19 akademaca. Njima će opština isplaćivati po 80 eura za period od deset mjeseci.
Uvidom u dokumentaciju dostavljenu po navedenom konursu, utvrđeno je da su svi kandidati blagovremeno dostavili prijave. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, komisija je zaključila da svih 19 kandidata ispunjava uslove tražene konkursom, navedeno je u zaključku komisije.

Prema konačnoj rang listi pravo na stipendije ostvarili su studenti prve godine, inače „lučonoše” Nataša Bajović, Sanja Blagojević, Goran Vuković, Milena Bakrač i Andrija Ružić. Slijede njihove starije kolege Marija Radović(IV godina, prosjek 9,95), Dušanka Blečić(V, 9,53), Ljiljana Bogdanović (III, 9,42), Žarko Bajović (III, 8,95), Jovan Pejović (III, 8,92), Nikola Papić (I godina specijalističkih studija, 8,72), Milorad Osmajić (III, 8,63), Slavko Tijanić(IV, 8,63), Vinka Kandić(III, 8,57), Matija Tijanić(II, 8,47), Tijana Luburić(IV, 8,40), Sara Jovović (III, 8,22), Mirjana Bakrač (III, 8,13) i Ivana Radović(II, 8,08).

Ni na rate ne mogu da kupe cipele

Iz Prosvjetne zajednice održali su juče performans ispred Ministarstva prosvjete u Podgorici na kojem su dijelili flajere službenicima i oblijepili zgradu tu institucije posterima na kojim su istakli da nastavnici povećanjem plata do devet odsto mogu umjesto para obuće da kupe samo jednu patiku na rate. Predsjednik Prosvjetne zajednice Krsto Vuković je istakao da su prije nekoliko mjeseci uputili 20 zahtjeva Ministarstvu prosvjete, u kojima traže povećanja plata za 25 odsto, rješavanje stambenih pitanja kao i prijem kod ministra Damira Šehovića, ali im niko ništa nije odgovorio.

– Mi smo ilustartivno na posterima stavili do znanja šta znači povećanje od devet odsto. Ovo poražavajuće povećanje plata od devet odsto tempira se za izbornu godinu, kako bi stiglo do svijesti da je bolje išta nego ništa i njime će se stvoriti prostor za manipulaciju. Ovih 20 godina bilo je mnogo manipluacija između Sindikata i Ministarstva prosvjete. Slučaj profesorice podgoričke gimnazije Jasminke Milošević pokazuje nebrigu tog resora prema prosvjetnim radnicima. Ministarstvo je opredijelilo samo 300 eura za prestižnu svjetsku manifestaciju Filozofska olimpijada, iako Šehović navodi da su to odredili po zakonu. Imam podatke da je isti ministar fejsbuk grupi „Najbolji nastavnici bivše Jugoslavije”, koju je osnovala strana državljanka, uplatio oko 1.500 eura. Na drugoj strani, ignoriše prosvjetne radnike i prosvjetnu zajednicu koja prikazuje stanje u sistemu. Mi nemamo političkih aspiracija već se isključivo borimo za boljitak profesije i uslova za život. Takođe, nemamo ni udžbenika iz kojih možemo da predajemo. Ministarstvo ima specijalne liste najbližih saradnika i rođaka kojima se namještaju poslovi za izradu udžbenika. Tražili smo im listu autora i to nikada nijesmo dobili. Tražili smo i da se revidira stručna lektira za unapređenje obrazovanja učenika. Imamo situaciju da je centralizovan obrazovni proces i da ministar Šehović odlučuje o 300 srednjih škola – istakao je Vuković.

Izvor; Dan.co.me

Данас је у великој сали Општине Беране одржана конференција за новинаре поводом завршетка пројекта „Једнаке могућности за све“. Пројекат је финансирао Завод за запошљавање, а спровели су га ДОО „Водовод и канализација“ и Општина Беране.

Координаторка пројекта Маријана Марјановић говорила је на конференцији овим поводом гдје је истакла да је пројекат реализован у склопу професионалне рехабилитације и активне политике запошљавања лица са инвалидитетом, као и да је имао за циљ унапређење положаја ОСИ и њихово укључивање у све области друштва на равноправној основи.

„Највећи успјех овог пројекта јесте што ће бити запослено више особа него што је планирано на почетку.  Током трајања пројекта обучено је шест лица за занимања административног радника и водоинсталатера. Њих четворо је ангажовано на период од шест мјесеци у Општини и Водоводу.  План је да се за њих троје, продужи уговор“, рекла је Марјановић и додала да то значи радно ангажовање једне особе више са инвалидитетом захваљујући овом пројекту.

„Морам напоменути да су предсједник општине Драгослав Шћекић и директор Водовода Вуко Тодоровић, који данас нису ту са нама из оправданих разлога, препознали важност овог пројекта и подржали га на прави начин, јер се њиховим остварењем спроводи програм подршке локалне управе особама са инвалидитетом“, навела је она и споменула да је асистент на пројекту била Лидија Обадовић.

Према ријечима помоћнице у општинском Секретаријату за пројекте и инвестиције Маје Пешић, Општина Беране учествује у програму запошљавања особа са инвалидитетом годинама уназад и до сада је успјешно реализовано укупно пет пројеката.

У склопу овог програма, у оквиру пројеката „Будимо креативни“ и данашњег „Једнаке могућности за све“, како је навела у наставку, запослено је пет особа са инвалидитетом, док ће по завршетку пројекта „Цјеложивтно учење“ бити запослене још двије особе.

„Захваљујући пројекту „Будимо креативни“, који је реализован прошле године, преко пута зграде Општине је отворена сувенирница и запослена су два лица. У току су активности на рeализацији пројекта „Цјеложивотно учење“ у који је укључено четрнаест особа са инвалидитетом.  Од стране лиценциране установе, а то је у овом случају Средња стручна школа, њих десет се обучава за програм сервисирања рачунара, а четворо за рад у сувенирници и социјалном предузећу, које је партнер Општини и на неколико других пројeката“, објаснила је Пешић.

Она је истакла да је Општина Беране врло успјешна у реализацији овакве врсте пројеката и да је препозната као поуздан партнер, како од стране Завода за запошљавање, тако и од стране фондова Европске уније и других међународних донаторских фондова.

Из предузећа Водовод и канализација су истакли да су задовољни резултатима пројекта „Једнаке могућности за све“ из разлога што су обучени профили који су њима потребни.

„Спремни смо да и даље пружамо пуну подршку запошљавању особа са инвалидитетом на равноправној основи примјеном политике пружања једнаких могућности“.

Пројекат „Једнаке могућности за све“ је трајао дванаест мјесеци, а његова вриједност је 44.761,77 евра, од чега ЗЗЗЦГ учествује са 42.523,68 евра или 95%. Финансијски допринос подносиоца пројекта, односно ДОО “Водовод и канализација” – Беране је 2.238,09 евра.

Izvor: Berane.me