Митрополит је истакао да је личност Светог Василија она која не дијели људе већ вјековима обједињује око својих светих моштију, не само православне, већ и све душе жедне и гладне Бога и љубави Божије
Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије у интервјуу за Портал Митрополије и радио Светигору најавио
је да ће мошти Светог Василија Острошког бити на црквено-народном Сабору
у Никшићу 21. децембра. Митрополит је истакао да је личност Светог
Василија она која не дијели људе већ вјековима обједињује око својих
светих моштију, не само православне, већ и све душе жедне и гладне Бога и
љубави Божије.
„Свети Василије ће поново доћи у Никшић, његове мошти ће бити на поклоњење у његовом храму у Никшићу.“
Митрополит је нарочито изразио забринутост због ситуације у којој се
Црна Гора налази. Много је дубока и компликована прича у Црној Гори и не
смије се дозволити да се будућност Црне Горе гради на богомржњи и
братомржњи, већ на помирењу и братској слози.
„Позивамо све, без разлике, као што долазе у Острогу на поклоњење, да дођу и у Никшићу, јер свети Василије не гледа ко је ко, ко је муслиман, ко је православац него све прима. Снимљен је и филм о једној муслиманки из Казахстана која је имала виђење Светог Василија и која је добила исцјељење у манастиру Острог, а скоро и неки римокатилици из Дубровника“, нагласио је Митрополит Амфилохије.
Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић присуствовао је 13. Националној aнтикорупцијској конференцији у Подгорици, коју организује МАНС.
Рад на конференцији је био организован кроз двије области које се тичу – Политичке корупције и Откривања и кривичног гоњења корупције на високом нивоу. У оба радна панела своја излагања су имали представници државних институција, невладиног сектора, као и иностраних експерата са посебним освртом на међународне стандарде и препоруке у конкретним областима, што је била прилика да се отвори простор за размјену мишљења свих заинтересованих страна. Шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав поручио је да су транспарентне, одговорне институције и јаки кривично-правни системи кључни за спрјечавање корупције и да је Црна Гора у том дијелу остварила одређени ниво припремљености. „Црна Гора је постигла одређени ниво припреме у овој области од почетка преговарачког процеса са ЕУ. Међутим, корупција и даље изазива забринутост и још је распрострањена у многим областима“, рекао је Орав на националној антикорупцијској конференцији коју организује МАНС. Амбасадор Њемачке Роберт Вебер је казао да дрзавни слузбеници треба да буду добро награђени за свој рад, те да треба установити и транспарентне критеријуме како би људи могли да боље обављају своје послове и да не буду склони корупцији. „Наравно, треба кажњавати коруптивно понашање“, казао је Вебер. Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић је казао да је Црна Гора у агилности цивилног сектора у овој области испред многих, ако не и свих држава у окружењу у борби против корупције. Он је рекао да је у Влади радни документ ЕК о поглављима 23 и 24 виде као добронамјерну анализу: „Спорно је како читамо овај документ“ . Влада се, како је казао, залаже за одговоран однос по питању корупције, поручивши да из тога нико није изузет. Главни преговарач Црне Горе са ЕУ Александар Дрљевић рекао је да је изградња стабилног система владавине права главни изазов Владе. Он је казао да је Специјално државно тузиластво из области високог криминала, подигло 29 оптужница до краја 2018. године. Директорица МАНС-а Вања Ћаловић казала је да је правосуђе урушено од врха до дна, те да је АСК бич у рукама владајуће партије. Истакла је да они који су огрезли у корупцији знају да им највећи непријатељи нису институције већ јавност. „Зато се мијења Закон о слободном присвпу информацијама“ . Амбасадорка Велике Британије Алисон Кемп је истакла да се корупција не смије толерисати и да је то важна мисија у Црној Гори.
Podatak da se u poslednjih četiri godine desilo devedeset napada na zdravstvene radnike u Crnoj Gori, a da su u zadnje dvije godine oni znatno učestaliji, najblaže rečeno je zabrinjavajući.
Pored
loših uslova u kojima naši ljekari i medicinske sestre rade, nerijetko
se dešava da budu predmet napada pacijenata ili njihove rodbine, kojima
upravo pokušavaju da izađu u susret.
Kao da im nisu dovoljne mizerne plate, razmišljanja kako da prežive
mjesec i planovi da napuste državu u potrazi za boljim poslom u
inostranstvu, zdravstveni radnici moraju da brinu i da li će na svom
radnom mjestu biti napadnuti. U takvim uslovima nemoguće je posvetiti se
ovako stresnom poslu na pravi način i pružiti kvalitetnu zdravstvenu
uslugu građanima.
Socijalistička narodna partija poziva nadležne u
Ministarstvu zdravlja da obezbijede sve uslove da naši ljekari i ostali
zdravstveni radnici budu bezbjedni na svojim radnim mjestima, da mogu
slobodno i bez prijetnji i pritisaka da obavljaju svoj posao jer će samo
na taj način i naši sugrađani iz zdravstvenih ustanova izlaziti
zbrinuti i zadovoljni uslugom.
Тениски портал tennis.com изабрао је Новака Ђоковића за најбољег тенисера у протеклој деценији
Ђоковић је у том периоду успио да надмаши своје највеће
ривале, Роџера Федерера и Рафаела Надала и освоји највећи број Гренд
слем титула.
Чињеница да је прије почетка ове деценије имао само једну Гренд слем
титулу, а да је од 2010. до краја 2019. освоијио чак 15, јасно говори
колико је Новак био доминантан у свијету тениса.
Новак је у том периоду остварио учинак од 627 побједа и тачно
100 пораза, а све то урадио је у ситуацији када је публика махом била
на страни његових ривала, Федерера и Надала.
Сцене са овогодишњег финала Вимблдона остаће многима у сјећању,
публика је била уз Федерера, али је српски ас успио да све то превазиђе и
на крају изађе као побједник после четири сата и 57 минута игре.
„Ђоковић је нашао начин да побиједи. Тенисер који има 32 године
одиграо је бројне трилер мечеве, то финале Вимблдона описао је као
ментално једно од најтежих чији је био учесник“.
„Ланац догађаја тог дана – Ђоковићева побједа, публика која
је навијала против њега, медији преокупирани Федерером и Надалом“, све
то је био сиже протекле деценије у мушком тенису. Суочен са публиком
која обожава Федерера тако дуго, Ђоковић је прибегао једном менталном
трику вјерујући да су те овације упућене уствари њему. Они су узвикивали
Роџер Роџер, а ја сам чуо Новак, Новак“, дио је текста новинара Стива
Тињора који говори о Новаковом успјеху у посљедњој деценији.
Колико је Новаку било тешко свједоче и ријечи тениског стручњака Пола Анакона.
„Несрећа за Новака је што се појавио у ери Надала и Федерера. Био је
фантастичан, али тешко му је јер не цијене довољно то што је он поред
њих двојице учинио“, рекао је Анакон.
Он је додао и ово:
„Новак мора да буде оно што јесте. Када је опет освојио Вимблдон више се није ни трудио да придобије било кога. Није било пада на траву, крика радости, покушаја да се слави уз публику која је била против њага. Побиједио је за себе. Он је шампион, просто и једноставно“, закључио је Анакон.
Na putu od Bulevara Ivana Crnojevića prema Maslinama, na magistrali ka Kolašinu, već godinama zjapi prazan, urušen i zapušten prostor nekadašnjeg Vojnog odsjeka Glavnog grada Podgorica, što se vidi i na fotografijama.
Ruševina, smeće i
zarasle biljke govore o nebrizi Glavnog grada prema prostoru koji bi se
mogao iskoristiti za neke druge svrhe i staviti na raspolaganje
građanima Podgorice. Žalosno je što se ovako nešto dešava nedaleko od
centra grada i što nadležni ne prepoznaju vrijednost lokaliteta čija bi
prenamjena bila višestruko korisna za grad.
Za to vrijeme firmi
„Hotel Crna Gora“ biznismena Žarka Burića država će dati skoro 60.000
eura za jednogodišnji zakup poslovnog prostora u biznis centru „Hilton“
za potrebe Ministarstva pravde i Ministarstva finansija. Značajno je
istaći da država već duži niz godina izdvaja stotine hiljada eura za
zakup prostorija koji su u vlasništvu prijatelja i rodbine predsjednika
države Mila Đukanovića.
Socijalistička narodna partija predlaže
da se, umjesto trošenja ogromnog novca građana na ovakav način,
neiskorišćeni poslovni prostori kao što su prostorije bivšeg Vojnog
odsjeka obnove i prilagode sličnim namjenama i na taj način uštede
hiljade eura koje bi se mogle iskoristiti za druge, daleko važnije
svrhe.
Предсједник СНП Тузи Коља Љуљђурај је тражио да се више новца нађе за развој руралног дијела Малесије, као и изградњу пута Диноша-Пикаљ-Селиште Затријебачко.
– Као што се може видјети из нацрта за наредну годину предвиђено је да буџет за Општину Тузи износи 4.409.000, али за капиталне инвестиције предвиђено је 2.262.000 еура. Примијетио сам да се не може у буџету видјети средства за пут Диноша-Пикаљ-Селиште Затријебачко које је био пријеко потребан, из разлога јер овај пут везује Малесију и скраћује пут према Подгорици- казао је он.
Аустријском писцу Петеру Хандкеу је уручена Нобелова награда за књижевност за 2019. годину на свечаној церемонији у Шведској.
Након што је шведска краљевска породица ушла у концертну дворану у
Стокхолму где је одржана церемонија доделе награда, то је учинио и
Хандке заједно са осталим лауератима.
Прво су додељење награде за физику научницима Џиму Пиблсу, Мишелу
Мајору и Диђеу Келоу, затим научницима Џону Б. Гудинафу, М. Стенлију
Витингаму и Акири Јошину за хемију, а потом награда у области медицине
научницима Вилијему Кејлину, Питеру Ретклифу и Грегу Семенци.
Пре него што је награда уручена Хандкеу, Нобел за књижевност је
додељен пољској списатељици Олги Токарчук, која је добитница те
престижне награде за 2018. годину, али јој награда тада није уручена
због секс скандала у Шведској академији.
Аустријски писац Петер Хандке био је следећи који је примио награду,
Нобела за књижевност 2019. године. Признање је добио, како је речено, за
утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и
специфичност људског искуства.
(Фото EPA/Henrik Montgomery )
„Његово писање је утицало на неколико генерације у послератној
Европи. Хандке често пише о повратку својим коренима. Рекао је да га је
класика очувала, али он је модеран писац”, рекао је Андерс Олсон, писац и
професор на универзитету у Сткохолму, током уводног говора у којем је
образложио зашто је добитник награде управо аустријски писац, преноси
Танјуг.
Хандке се замерио деведесетих година западном свету, када је
посећивао некадашњу Југославије док је још трајао рат и када је написао
есеј „Правда за Србију”, што је наишло на осуду у неким западним
круговима.
Петер Хандке је рођен у Грифену у Корушкој 6. децембра 1942. године.
Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу.
Након што је објавио први роман „Стршљени” 1965. године, напустио је
факултет да би се више посветио писању.
Пажњу на себе скренуо је годину дана касније, 1966. године, када је
на Принстону у Њујорку оптужио литерарну „Групу 47” за „описну
импотенцију”.
Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века видљивост му на
светској литерарној сцени доносе и романи „Леворука жена”, „Кратка писма
за дуга растајања” и многи други.
Нобелова награда која му је уручена данас круна је богате каријере
током које је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних
дела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и
режисер.
У театрима широм света већ деценијама се играју представе према
његовим текстовима – „Каспар”, „Псовање публике”, „Путовање у сонорну
земљу”.
Роман „Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру,
екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено
остварење овог редитеља „Небо над Берлином”.
Непосредно после изведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног
здања, у чувеном Расовом позоришту, представу „Псовање публике”, која је
и данас на репертоару КПГТ у Београду, поставио је Пит Теслић.
Осим у Грацу и Берлину, живео је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза. Познато је да је пасионирани сакупљач печурака.
Da li i Vas često uhvati sjeta za minulim vremenima? Vremenima kada
ste Vi bili đak i kada su Vas umjesto toplih radijatora u učionicama
dočekivale peći na drva, vremenima kada ste umjesto pjesama na internetu
slušali muziku na gramofonu uz neodoljiv zvuk pucketanja vinila koji je
užitku davao potpunu draž, vremena kada su prsti udarali po pisaćim
mašinama, a ne po ekranima ‘pametnih’ uređaja.
Upravo takav duh prošlosti je oživljen i smješten u holu Osnovne
škole „Savo Pejanović“. U holu škole je dočaran ambijent kakav je bio
kada su bake i deke današnje djece pohađale nastavu.
Na ovoj izložbi prikazani su stari dnevnici iz 60-ih i 80-ih godina,
katedre, klupe i stolice iz tog vremena, eksponati korišteni u
kabinetskoj nastavi i brojne druge stvari iz tog perioda.
Ova postavka predstavlja začetak projekta Pedagoške učionice, a svi zainteresovani je mogu pogledati do kraja decembra.
Socijalistička narodna partija Crne Gore najoštrije osuđuje sinoćnji napad na Miodraga Daku Davidovića, uglednog crnogorskog privrednika i vladiku Joanikija, episkopa budimljansko-nikšićkog koji je bio sa njim u društvu.
Vjerujemo da će državni organi Srbije što prije rasvijetliti ovaj svojevrsni pokušaj ubistva.
Posebno boli činjenica što se pokušaj ubistva dogodio u vrijeme dok je u
društvu Davidovića bio episkop budimljansko-nikšićki, gospodin
Joanikije. Tim prije ovaj gnusni čin dobija posebnu dimenziju, naročito u
današnje vrijeme kada se sa svih strana napada Mitropolija i njen
vjerni narod.
Ne želimo ni u primisli da posumnjamo da ovaj čin,
koji je uznemirio javnost, ima karakter sračunatog napada na jednog od
najuglednijih episkopa, gospodina Joanikija.
U svakom slučaju,
ovaj napad ne može biti ništa drugo do kukavički čin nalogodavaca i
izvršilaca, tako da vjerujemo da će nadležni organi brzo rasvijetliti i
privesti pravdi njegove počinioce.
