Актуелно

Светосавска академија у Никшићу

Светитељ, који је владао мирећи, данас нам је најбољи руководитељ и образац живљења и дјелања

У препуној сали Никшићког позоришта, у сриједу 29. јануара 2020, одржана је Светосавска академија, којом су Никшићани својим учешћем и присуством узнијели хвалу нашем просветитељу и учитељу Светом Сави, првом Архиепископу српском.

Светосавска академија у Никшићу

Бројно свештенство, монаштво, вјерни народ и уважене госте свечане академије, поздравио је протојереј-ставрофор Драган Крушић. Он је, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који због обавеза није био у могућности да присуствује Светосавском сабрању у Никшићу, прочитао архипастирско слово Преосвећеног Владике.

Навео је да се ове године навршава осам вјекова од када је Свети Сава, поред већ постојећих, основао нове епископије у српским земљама: Будимљанску, Зетску и Хумску, које до данас дјелују на подручју данашње Црне Горе. Већ, тада је наш народ у цјелини и са људским достојанством прибројан заједници просвећених православних народа, уважен од свих држава чланица цивилизованог свијета и тада хришћанске Европе.

Оснивање Будимљанске епископије, са сједиштем у манастиру Ђурђеви Ступови, након крунисања Светог краља Стефана Првовјенчаног, по мишљењу Владике Јоаникија, најбоља је потврда нашег идентитета и огледало нашег историјског континуитета.

„У свјетлости поменутих јубилеја, пажњу треба усмјерити на чињеницу да је то вријеме испуњено борбом за чистоту вјере, Цркву православну, светосавску, борбе, која и данас поприма сличне облике. Жалости нас што смо тог противника некад имали у завојевачима и страним људима, док се данас околности суштински разликују. Противник Цркве Божије је наша однарођена власт, али се уздамо да ће правда побиједити и да ће закон, који ће регулисати однос са црквама и вјерским заједницама, бити донесен на свеопште задовољство и уз општу сагласност свих на које се односи“, каже се у архипастирском слову Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, које је, на Светосавској свечаности у Никшићу, прочитао свештеник Драган Крушић.

Владика је, такође, поручио да не смијемо дозволити да наша вјера, његована осам вјекова, буде понижена, а ми дискриминисани, као људи другог реда.

„Ми не тражимо ништа више него што су друге вјерске заједнице добиле, и ништа мање од онога што нам припада. Светиње имају свој живот, наш је задатак да их чувамо и бранимо. Без одступања, знајући да је молитва најјаче оружје које има Црква Божија“.

„Име Светог Саве и свестрани значај његовог житија и дјела – морални су путоказ који треба да слиједи наш народ. То још више важи у садашњем времену, када су многа колебања, када су пољуљани основни системи вриједности. Као творац српске духовности и културе Свети је превазишао временске оквире и стога је карактер његовог дјела свевремен, а његов свијетли јеванђељски примјер вјечан. Светитељ, који је владао мирећи, у земљи у којој је закон био изнад цара и краља, данас нам остаје најбољи руководитељ и образац живљења и дјелања“.

„И у његово вријеме Црква је била на крсту, али је изишла као побједник. Њу, по ријечима Спаситеља, ни врата адова не могу надвладати. Тако ће бити и овог пута“, закључио је надлежни Епископ, Владика Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Он је, захваљујући на позиву да учествује на академији у Никшићу, казао да је данас „тешко наћи сличан примјер у читавом свијету да на мањем простору има више крстоносаца и блиставих војника, као што је то случај у Црној Гори“.

„Сигуран сам да не постоји слична земља, да један народ са више вјере, молитве и достојанства брани своје светиње и своје светитеље, своју историју и своје корјене. Због тога што вјеру, љубав, слободу и наду тако љубоморно чувате и браните, ви сте светионик слободарства и због тога је част бити са вама“, навео је Мастиловић.

Свети Сава нам је у завјештање оставио дубљи и узвишенији смисао битисања на земљи. Он је, констатовао је Мастиловић, започео пут српског обожења, који нам је, кроз пуних осам вјекова страдалничке, али и славне историје, показивао којим путем требамо ићи и како требамо живјети.

„После свог упокојења, постао је истински светионик и путовођа до дана данашњег. Тај светосавски пут и Лазарево косовско опредјељење, направило је од Срба народ, свету заједницу коју светост и свјетлост Светог Саве и данас окупља и сабира“, бесједио је др Драга Мастиловић.

Ударајући темеље СПЦ, Сава је утемељио не само духовну заједницу, већ и најзначајнију институцију српског народа на цјелокупном његовом простору.

„Та институција надживјела је средовјековну српску државу и сачувала српски народ кроз тамне вијекове историје, који су наступали. То је била и остала једина институција српског народа коју непријатељи никада нису успјели да униште, иако су је осам вјекова оспоравали, забрањивали и покушавали уништити“.

„Непрестано се, супростављајући силама неупоредиво јачим од себе Срби су се стално осипали, али су изнова обнављали и налазили свој пут и временом постајали вјерни чувари своје традиције и своје Цркве–духовног прибјежишта, које су, пречесто, једино и имали. То су биле вриједности које су главу нашег народа осам вјекова држале усправно“, нагласио је проф. др Мастиловић.

Указао је да сви непријатељи српског народа покушавају да убију Светог Саву у његовом народу.

„Ни Синан-паша није слутио да ће његов варварски чин имати супротан ефекат од оног који је желио да постигне, да ће се пламен који је спалио мошти Светог Саве претворити у живоносни огањ који ће горјети вјековима у души и свијести његовог народа. То је исти онај живоносни огањ који је гријао Чудотоворца Острошког и многе друге велике српске прегаоце, кроз дуге вјекове тегобне историје. Тај исти живоносни огањ гријао је и ону двојицу прегалаца слободара који, овдје, пар стотина метара од нас, и даље чувају вјечну стражу задужбини краља Николе, свједочећи и опомињући да су Црногорци и Херцеговци један јединствен народ, народ једне завјетне мисли и једног националног прегнућа“, казао је Мастиловић, нагласивши:

„Тај исти светосавски огањ, данас, у Црној Гори, грије оне који у молитвеним литијама, успламтјелих срца, у ове хладне дане, бране своје светиње. Како? Светосавски, носећи једино оружје које имају – вјеру као оклоп, крст као штит, а као мач – ријеч Божју“.

Нико после Синан-паше, сматра он, није доследније и истрајније убијао Светог Саву у нама, као што су то радиле комунистичке власти након II свјетског рата.

„Иако током 20. вијека српски народ није створио никакав национални програм, а нема га ни данас, већ се налази у стању, поприлично, дезинтегрисане и дезорјентисане националне свијести, ипак се измишљеним аргументом тзв. српске хегемоније и даље оправдава пројекат свођења Срба на простор и мјеру која моћнима одговара. Тај пројекат има дубоке историјске корјене, чије основе сежу у 19. вијек, а врхунац је доживио у II свјетском рату, у геноциду, у дјелимичном биолошком истребљењу српског народа на просторима, који су други обиљежили као простор гдје се Србима мора оспорити право на живот, а онима који преживе оспорити право на име, вјеру, Цркву, историју. То је, прије свега, простор западно од Дрине и јужно од Ибра и Лима“, казао је Матиловић.

Напоменуо је да је термин велика Србија створила аутроугарска управа у Босни и Херцеговини, први пут га и примијенивши.
„Од тог времена се користи, увијек, као згодно оправдање за погроме и истребљења која се, свако мало, предузимају против српског народа. Ми, нажалост, живимо вријеме када тај пројект траје у свом пуном обиму и очигледно треба да буде убрзано приведен крају, а да ли ће и бити зависи, у доброј мјери, од нас самих, од тога колико смо још, заиста, дјеца Светог Саве, колико је чврста наша вјера и воља да опстанемо на просторима, на којима су, вјековима, наши преци и у најтежим околностима опстајали, чувајући своја огњишта и Светосавље као филозофију живљења“, закључио је проф. др Драга Мастиловић.

У програму су учествовали: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, гуслар Васо Ђондовић, етно појац Даница Црногорчевић, КУД „Пива“.   

Предивно вече је завршено заједничким појањем Химне Светом Сави свих учесника и публике.

Академију су организовали: Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе. У оквиру свечаности, у холу Никшићког позоришта, уприличена је изложба, под називом „Црна Гора народ – језик – Црква“, коју је припремила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Izvor: https://www.eparhija.me

Подијели са пријатељима!

Одговори

Уређује snp.online

shares