Месец: септембар 2020.

Доста је братомржње и богомржње, поручио је Владика

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-проморски Амфилохије је синоћ, на празник Рођења Пресвете Богородице, служио вечерњу службу у храму посвећеном овом празнику у Перасту.

Након службе, цркву је опходила литија, а Владика се обратио вјерном народу архипастирском бесједом. Он је прво нагласио да се све што се од апостолских времена догађа у Цркви, догађа се кроз и у Светом Духу.

”Као што се догађа данас, тако су се и у вријеме светих апостола неки поклонили, а други, иако су већ пришли Цркви Божијој, ипак нису могли да повјерују да је Он заиста васкрсао, иако се Он њима јављао и јављао се 40 дана послије Васкрсења, па је требало времена да прихвате Њега Васкрслога и крену за Њим”, казао је Митрополит, подсјетивши на Господњу заповијест апостолима да иду по свему свијету и проповиједају Јеванђеље свим народима, крстећи их у име оца и Сина и Светога Духа, такође им обећавши да је са њима у све дане до свршетка вијека.

”Ово што је Господ заповиједио својим ученицима, то Црква Божија ради кроз вјекове, све сабира око имена Оца и Сина и Духа Светога”, рекао је и нагласио да су у њено окриље позвани сви народи, и сви људи како год се они осјећали, не да престану да буду припадници свог народа, већ да приме ту вјеру у Свету Тројицу, да се поклоне Богу љубави.

Такође је подсјетио да су многи храмови подигнути у част Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је родила не само човјека, него је родила Бога и човјека.

”Изабрана од свих жена које су потомкиње прамајке Еве, као најчистија, најчеднија, најчудеснија, да она роди Сина Божијега, Спаситеља свијета”, рекао је и додао да је Богородица обдарила свијет Богочовјеком, на коме се темељи све часно у људској историји, или се противи томе.

”Након Његовог времена има оних који сумњају у Њега, који га се одричу и који пљују на Њега”, казао је. Рекао је да Га чак и Мухамед назива Божијим изаслаником, пророком.

”Ми смо на једном мјесту гдје се вјековима сабирају они који се клањају Светој Тројици и који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога и који се држе његових заповијести”, казао је и додао да овдје светиња постоји већ 300 година и да Паштровићи чувају светињу и окупљају се овдје са разних крајева, а чак је и Петар Велики, руски цар, био овдје и учио како да оснује флоту, а слао је у Пераст и своје официре да овдашње знање преносе у Русији.

”Ово је и њихова кућа, као и кућа свих који се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога”, нагласио је још једном Митрополит.

Владика је подсјетио на претке пре свега Бокеља, који су за кором хљеба отишли у латинску Америку, и ради чијих је потомака тамо основана Епархија наше Цркве, на чијем је челу преосвећени Владика Кирило. Осврнуо се и на цркву на Златици која потиче из првих вијекова хришћанства.

”Црква са Златице је полетјела и слетјела у Резистенцу”, сликовито је приказао везу између Црне Горе и Јужне Америке, додавши да је Црква Божија призвана да гради и обнавља људске душе и умножава љубав у људским срцима.

”Том љубављу Црква жели да гради све земаљске народе, тако и градимо храм у Резистенци”, казао је Митрополит и додао да је градоначелник тога града Капитанић, човјек поријеклом одавде, који је дао плац за изградњу цркве.

”Христова љубав је она која не тражи своје, Он није дошао да му служе, већ да служи и да и живот свој жртвује за ближње своје. Тако и Његови ученици и свети мученици до данашњих времена, тако смо и ми призвани на ту љубав према Богу и једних према другима”, рекао је Владика, нагласивши да су од свих најбољи хришћани и људи, дјеца.

Владика се осврнуо и на будуће обнављање куће у којој је боравио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац, као и на обнављање срушеног конака на Бриској Гори код Улциња. Владика је изразио наду да се новоизабрана власт неће свађати око моћи, већ да ће водити овај народ у љубави, након седамдесетпетогодишње безбожне власти утемељене на братомржњи и богомржњи.

Митрополит је поновио ријечи блаженопочившег Патријарха Павла, који је говорио да, ако нема наде у Бога, нема ни напретка. ”Има двије врсте људи: они који вјерују у Бога као љубав, а онда вјерују у вјечно људско достојанство кроз Христа Бога Богочовјека, и они који се клањају људском ништавилу и парама и мисле да је у томе срећа”, рекао је и додао да човјек, ако није вјечно, бесмртно биће и ако је људски живот само овај на Земљи, онда је боље и да се не рађамо.

”Оно што нам Јеванђеље свједочи, храмови Божији, Црква Божија, и Христос Господ, рођени смо на Земљи, али не за Земљу, већ за небо, за вјечно Царство”, поучио је Владика на крају, подсјетивши на Светог Цара Лазара и косовски завјет. Такође је на крају додао да су и највећим злочинцима потребне светиње да их просвећују и освећују.

Митрополит Амфилохије је затим својим присуством благословио манастир Стањевиће, гдје је домаћин славе ове године архитекта овога манастира, господин Слободан Драговић.

Извор: Митрополија

Još jedan značajan datum Crna Gora ne može da obilježi sa ponosom. Dvadeset deveta godišnjica proglašenja ekološkom državom, nažalost, pokazuje da je naša zemlja i dalje miljama daleko od ideala koji je sama sebi postavila.

U poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promjene, a koje je otvoreno u decembru 2018. godine, nije učinjeno gotovo ništa. Crna Gora danas nije zemlja koja svoje postojanje i budućnost
temelji na održivom razvoju i očuvanju životne sredine.

Vjerovali smo se da će se činom otvaranja ovog poglavlja stanje u oblasti životne sredine poboljšati, ali mora se konstatovati da se u proteklim godinama samo nastavilo sa lošim politikama kada je u pitanju odnos prema prirodi.

Rijeke koje su sa svih strana napadnute projektima izgradnje malih hidroelektrana, koje na njima žele da grade biznismeni bliski DPS-u, zagađenje vazduha u brojnim gradovima, devastacija zaštićenih prostora, divlje deponije, slučajevi Tare, Sinjajevine, ulcinjske Solane, barskih čempresa, bušenja Jadrana, Cijevne, samo su neki od primjera u kojima je država pokazala slabost i nepostojanje volje da se rješavaju gorući problemi u ovoj oblasti.

Jasno je da je dosadašnja vlast ustavnicu odrednicu o Crnoj Gori kao ekološkoj državi više doživljavala kao teret i ekonomski trošak, nego kao razvojnu šansu. Tog pitanja sjećali su se samo kada je bilo potrebno prikupiti političke poene, ili kada su ih zvaničnici EU opominjali na njegovu važnost.

Nova vlast će jako voditi računa o činjenici da je Crna Gora ekološka država i na osnovu nje stvarati mogućnosti da se na svjetskom tržištu Crna Gora pozicionira kao prepoznatljiva, jedinstvena i vrijedna destinacija. To smo dužni kako sadašnjim, tako i budućim generacijama naše divne zemlje.

Foto: Putokaz

Neću umrijeti prije nego što to uradim!

„Zar da ostavimo prokletstvo nad potomcima i narodom. Ne, Njegoševa volja biće ispoštovana i tim činom provedriće se iznad Crne Gore“, rekao je Amfilohije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da neće umrijeti prije nego što na vrh Lovćena vrati Crkvu Svetog Petra Cetinjskog.

„Nemoj da misliš da sam star za to. Ne, Gospod će je, za moga života, vratiti tamo gdje je bila“, izjavio je Amfilohije za beogradsku „Politiku“.

On je rekao da je u zavjetnoj kapelici koju su sagradili Petrovići, upravo Njegoš „dao obijeliti /crkvu/“ i da se svake godine po njegovoj zapovjedi liturgija služila u njoj za dušu neumrlih crnogorskih junaka.

„Crkva Svetog Petra bila je njegova zadužbina, podignuta po njegovom uputstvu i za vrijeme njegovog života (1846. godine), na mjestu koje je sam obilježio i izričito zavještao da u njoj bude sahranjen“, rekao je Amfilohije.

Prema njegovim riječima, svima je poznato Njegoševo autentično zavještanje, koje glasi:

„Јa hoću da me saranite u onu crkvu na Lovćenu… To je moja potonja želja, koju vam ištem, da je ispunite i ako mi ne zadate božju vjeru da ćete tako učinit` kako ja hoću, onda ću ve ostaviti pod prokletstvom, a moj posljednji čas biće mi najžalosniji i tu moju žalost stavljam vama na dušu“.

Kada je riječ o izgradnji crkve Svete trojice na Cetinju, Amfilohije je kazao da za to postoji „amanet kralja Nikole“.

Ostaci Petra Petrovića Njegoša se od 1974. godine nalaze u mauzoleju sagrađenom po projektu hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, koji je sagrađen na mjestu pravoslavne kapele u kojoj je Njegoš bio sahranjen na vrhu Lovćena.

Izvor: Politika