Легендарни нападач је био свјетски и европски првак са „Елфом” и троструки освајач трофеја Купа европских шампиона са Баварцима
Легендарни њемачки фудбалер Герд Милер, преминуо jе у 75. години.
Вијест jе потврдио минхенски Баjерн, клуб у коме се прославио и постигао 566 голова на 607 утакмица, међу коjима jе и рекорд у Бундеслиги (365).
– Данас jе тужан дан, црни дан за Баjерн и све навиjаче. Герд Милер jе био наjбољи нападач коjи jе икада играо, особа, личност у свјетском фудбалу. Без њега Баjерн не би био овакав клуб. Остаће његово име и сјећање на њега заувијек – рекао jе предсједник Баjерна Хуберт Хаjнер.
Ништа мање успјеха један од најбољих нападача у историји фудбала ниjе имао ни у репрезентациjи Њемачке, за коjу jе дао 68 погодака на 62 меча.
Са „Елфом” jе био шампион свијета (1974) и Европе (1972), а три пута је са Баjерном освајао пехар Купу шампиона, садашњој Лиги шампиона.
Остаће упамћен и његов побједоносни гол у финалу Мундиjала против Холандиjе у Минхену (2:1).
Послије играчке кариjере радио jе као тренер млађих селекциjа у баварском великану.
Милер је од 2015. године боловао од Алцхајмерове болести.
– Да ниjе било њега и његових голова, Баjерн би био клуб из дрвене кућице. За све своjе успјехе захваљуjем њему – рекао је легендарни Милеров саиграч, Франц Бекенбауер.
Какав је Бајернов бомбардер имао осјећај за гол, најбоље је својевремено рекао његов тренер, Удо Латек.
– Герд jе постизао голове из шанси коjе уопште и нису биле шансе, потиљком, петом, грудима, задњицом, некад чак и руком – казао је, сада већ покојни, Латек.
Temeljni ugovor potpisati odmah, na zadovoljstvo SPC i države. Niko se ne smije igrati sa duhom litija koje su prethodile promjeni režima i razloga zbog kojeg su se desile.“Zašto se pravi veća tenzija sa Srpskom pravoslavnom crkvom u odnosu na potpisivanje ugovora sa Katoličkom crkvom i Islamskom zajednicom, ne želim da vjerujem da u ovom momentu neko želi diskriminisati SPC kao jedinu tradicionalnu i kanonski priznatu pravoslavnu crkvu.“ naveo je ŠćekićPotpredsjednik SNP-a Dragoslav Šćekić, u izjavi za Novu M televiziju istakao je da Socijalistička narodna partija nema uvida i saznanja šta stoji u predlogu Temeljnog ugovora i dalje naglasio da to znaju samo premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović.“Temeljni ugovor je trebao biti potpisan mnogo ranije, unazad pola godine. Nije u redu da se odlaže potpisivanje obzirom da znamo šta je uzrokovalo promjenu vlasti u Crnoj Gori, a s tim u vezi niko se ne smije igrati sa litijama i borbom protiv nakaradnog Zakona kojim su se namjeravale oduzeti svetinje, a koje su direktno uticale na smjenu režima.“ potvrdio je za Budim.info potpredsjednik SNP-a, Dragoslav Šćekić.“Ne vidim razlog za značajne promjene članova ugovora, ako se iz javnosti moglo pročitati da je Vlada Crne Gore u potpunosti uskladila tekst ugovora koji nije na štetu ni Srpskoj pravoslavnoj Crkvi, ni državi CG, prema tome zašto se sada pristupa većim promjenama i šta se time želi postici“, navodi Šćekić.Smatra da treba usklađeni Temeljni ugovor u najkraćem roku potpisati i krenuti dalje baveći se socioekonosmkim temama koje se tiču boljeg života građana.Na naše pitanje da li smatra da je potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, uticao na veće promjene teksta Ugovora rekao je da ne želi vjerovati da je Abazović, koga smatra ozbiljnim i korektnim političarem dozvolio sebi da diskriminiše SPC u odnosu na druge vjerske zajednice i uskraćuje viševjekovna prava kao jedinoj Kanonskoj tradicionalnoj crkvi u Crnoj Gori.
Кошаркаши Црне Горе савладали су Данску са 79:68 у другом колу претквалификација за Свјетско првенство
Изабраници Бошка Радовића забиљежилису такодруги тријумф у претквалификацијама, а у понедјељк их очекује нови дуел са Исландом.
Вечерас је Црна Гора, слично као против Исланда у првом колу, имала доста осцилација.
У једном моменту било је и плус 17 за Црну Гору у другој четвртини, али је Данска успјела да истопи разлику и да чак пређе у вођствоу трећој дионици (53:49).
Ипак, добро су одреаговали Радовићеви изабраници у одлучујућем кварталу, исконтролисали утакмицу и стигли до побједе.
Црну Гору је до тријумфа водио Никола Ивановић са 18 поена, Џастин Кобс је постигао 16, а Дино радончић 13.
Код Данске се истакао Себастијан Арис са 15 поена.
Четврта четвртина
Крај меча,славила је Црна Гора.
Црна Гора сада подиже разлику на самом крају, 79:65.
Сам финиш утакмице, имамо плус девет, 71:62.
И даље је плус шест за Цену Гору, полако се улази у финиш меча.
Одржава предност наша репрезентација, сада је 66:60.
Много агресивнија игра Црне Горе у Овим моментима, сада је 64:57.
Поени наше селекције, 60:55.
Почео је последњи, одлучујући период.
Трећа четвртина
Крај трећег периода, води Црна Гора 58:55.
Данска води – 49:51.
Стигла је Данска до невјероватног изједначења, 49:49.
У проиблемима је сада наша селекција, Данци су на минус два, 49:47.
Данци прилазе на 49:43.
Коначно поени за нашу селекцију, 49:38.
Тројка Берга, Данска прилази на 46:38.
Два минута игре у трећем периоду, још нема поена.
Почело је друго полувријеме у „Бемакс арени“.
Друга четвртина
Крај првог полувремена, Црна Гора води 46:35.
Данци врло добро играју у финишу, сада је 42:35 за Црну Гору.
Серија Данске која је смањила на 38:28.
Евидентна је разлика у квалитету, води Црна Гора 38:24.
Арис је погодио тројку, сада је 34:21 за Црну Гору.
Одличан шут наше селекције на старту другог периода, сада је 34:18.
И Петар Поповић погађа тројку, али узвраћају гости за 31:18.
Тројка Николе Ивановића, сада је 28:13.
Стартовала је и друга четвртина.
Прва четвртина
Крај првог периода, наша селекција води 25:13, одличан финиш.
У финишу четвртине Црна Гора води 13:10.
Добар Џастин Кобс на старту меча, сада је 11:5.
Након поена Кобса наша селекција одржава предност, сада је 9:5,
Након непуна три минута игре Црна Гора има предност 6:5.
Погађа Радончић тројку, 3.0 за Црну Гору.
Почео је меч у Бемакс арени
Изабраници Бошка Радовића у првом колу претквалификација савладали су у Бемакс арени Исланд са 83:69.
Побједом над Данском Црна Гора би осигурала прву позицију.
Данска је у првом колу изгубила меч од Исланда.
Све осим побједе наше селекције било би велико изненађење.
У радној посјети Општини Беране данас је боравила амбасадорка Велике Британије у Црној Гори Њ. Е. Карен Медокс. Са предсједником Општине Беране Тихомиром Богавцем разговарала је о актуелној финансијској кризи изазваној вирусом Корона, беранској привреди, економији, здравству, као и друштвеним и политичким приликама у нашој Општини.
Предсједник Богавац изазио је задовољство поводом посјете Амбасадорке и истакао да су Велика Британија и Црна Гора пријатељске земље. Вођена тим духом, Општина Беране настоји да са локалног нивоа пружа свој допринос у циљу његовања добре сарадње. Како је казао, овакви сусрети су од великог значаја, јер земља као што је Велика Британија у многоме може да помогне у спровођењу пројеката који имају за циљ унапређење живота грађана. Један од таквих засигурно јесте изградња 94 стамбене јединице за расељена лица на Рудешу у којем је учествовала и Влада Велике Британије, додао је Богавац.
Амбасадорка Медокс, која први пут борави у радној посјети Беранама, посебну пажњу посветила је изазовима и приоритетима локалне управе на које је Богавац указао. Како је казала, Амбасада Велике Британије размотриће могућности евентуалног учешћa у будућим пројектима из одређених области.
Богавац је говорио о финансијској кризи изазваној вирусом Корона, изазовима са којима се сусрела не само локална управа већ и приватни сектор. Како би се ови проблеми превазишли и како би се наставило са инфраструктурним и другим пројектима, изразио је увјерење да ће Влада Црне Горе за следећу буџетску годину планирати већа финансијска средства за Општину Беране, како би наставила својим развојним путем, казао је он. Амбасадорку је упознао са тежњом локалне управе да Беране постане регионални здравствени центар и тренутним активностима које се спроводе у циљу побољшања здравственог система.
Амбасадорка Медокс осврнула се на климатске промјене и заштиту животне средине у Беранама. Ова питања, односно питања Зелене политике, једна су од важнијих којима се Влада Велике Британије бави, казала је она.
Предсједник Богавац, изразио је отвореност за сарадњу Општинe Беране са британском Амбасадом на овом пољу и као примјер добре праксе навео је спроведени пројекат ,, Зелена острва“ и активности које се тренутно спроводе на озелењавању.
На састанку било је ријечи о статусу избјеглица у беранској општини и сјеверу Црне Горе, о друштвеним приликама, мулти- националном складу, туризму и другим питањима од важности.
Састанку су присуствовали и Билсана Бибић, лична асистенткиња Амбасадорке, Иван Радевић, директор Туристичке организације Берана, Дубравка Јованчевић, шефица Кабинета предсједника Општине и Ирина Зечевић, шефица Пр Бироа.
Podgorica, (MINA) – Knjiga Paraatletika u Crnoj Gori fokusirana je na sport i rezultate, ali je obrađen i istorijat crnogorske paraatletike, kazao je autor Zoran Poleksić.
On je na prvoj promociji knjige, na platou Dvorca kralja Nikole u Baru, istakao da je sa paratletikom počeo i paraolimpizam u Crnoj Gori, prije 55 godina i da je taj jubilej i jedan od povoda za nastanak publikacije.
Govoreći o motivima nastanka knjige, njegove 27. po redu, a treće iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom, Poleksić je kazao da je paraolimpizam velika priča, koja u Crnoj Gori doživljava veliki progres i ekspanziju.
On je naglasio da nije slučajno što je Bar domaćin prve promocije njegove knjige, podsjećajući da se u tom gradu atletičari pripremaju ta Paraolimpijske igre u Tokiju i održavaju takmičenja na atletskom stadionu.
“Bar je grad međureligijskog sklada, intertkulturalnog dijaloga, evropski Jertusalem. To je grad koji je vječita inspiracija pjesnika, pisaca, slikara i umjetnika, koji je iznjedrio plejadu vrsnih umjetnika. Bar je iznjedrio i neka velika imena crnogorskog paraolimpizma – Božidara Nikolića i Miloša Ranitovića”, rekao je Poleksić.
Direktor Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević kazao je da je Poleksić uložio ogroman trud, kako bi ostao trag o svim važnim događajima iz crnogorske paraatletike.
“Kada neko napiše 27 knjiga, onda je to za svaku poštovanje”, rekao je Polekisić.
On je citirajući autora “Vrijeme će prekriti sve, a ostaće samo uspomene za nove dane i za naša sjećanja”, kazao da knjiga predstavlja iskreni dnevnik sjećanja.
“Ona nas vraća u neko ljepše i srećnije doba, kada smo svi imali solidarnost, koja nam u ovom ludom tzranzicionim vremenu nedostaje”, rekao je Lalošević.
On je pozdravio svog školskog druga, najuspješnijeg crnogorskog paraolimpijca, Božidara Nikolića Čarlija, navodeći da je on svojom energijom i čeličnom voljom pokazao koliko je jak.
Predsjednica Skupštine opštine Bar Milena Božović istakla je da se autor nije rukovodio samo sportskim postignućima, rezultatima i rekordima već da je pokušao da ukaže na mnogo dublja i kompleksnija nadmetanja.
“Storije iz knjige prožete su i vansportskim aktivnostima, afinintetima, interesovanjima, načinima funkcionisanja, životnim stilovima crnogorskih sportista sa invaliditetom i njihovom višedimenzionalnom doprinosu društvu i zajednici”, rekla je Božović.
Ona je istakla da je njihov sugrađanin, paraolimpijac Božidar Nikolić, primjer hrtabrog čovjeka koji se nije predao i da može biti uzor svima.
Božović je, obraćajući se paraolimpijcima koji će se takmičiti u Tokiju, kazala da je sigurna da će pobijediti prvo sebe i svoja očekivanja, a da rezultati neće izostati.
Predsjednik Paraolimpijskog komiteta Igor Tomić podsjetio da je u paraolimpizam ušao kroz atletiku i doživio najljepše životne trenutke.
“Sve ljudsko, emotivno i profesionalno što može da doživi jedan prosvjetni, sportski i pedagoški radnik, doživio sam kroz atletiku i paraolimpizam”, kazao je Tomić.
On je istakao da je u Baru atletska staza na kojoj su paraolimpijci pravili prve korake i da su Barani uvijek imali toplu riječ za nas.
“O svemu tome, između ostalog, piše Zoran Poleksić, na sebi svojstven način, sa lirskom dušom, jer je on sve to doživio, živjeći sa paraolimpizmom”, rekao je Tomić.
On je istakao da Poleksić, osim sportista koji su iznijeli teret i doprinijeli progresu paratletike u Crnoj Gori, nije zaboravio ni one stručne i ljude iz sjenke, koji su manje vidljivi u crnogorskom sportu, a čiji je doprinos ogroman.
MOTIVISATI MOJKOVČANE DA OSTAJU U SVOM RODNOM KRAJU
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, uputio je u ime SNP i u svoje lično ime, čestitke građanima Mojkovca povodom Dana opštine, 13. avgusta. „Mojkovac je nekada bio jedan od industrijskih centara Crne Gore, kojim se naša država ponosila. U narednom periodu treba učiniti sve da se Mojkovac oporavi i krene ponovo putem napretka. To se može postići samo ravnomjernom regionalnom politikom, koja će obuhvatiti podjednako sjeverni dio Crne Gore, kao što je slučaj sa centralnim i južnim. Ključni cilj lokalne samouprave i državne vlasti mora biti motivisanje mladih Mojkovčana i Mojkovčanki da ne napuštaju svoj rodni grad, već da u njemu grade svoj život i budućnost. Da bi se to desilo neophodna su adekvatna ulaganja i projekti koji bi građane Mojkovca vezali za svoje ognjište. Moramo svi zajedno vjerovati u ljepše i bolje sjutra, za budućnost Crne Gore i njenih građana. U nadi da nas sve zajedno čekaju neka bolja vremena, čestitam vam Dan opštine“, kaže se u čestitki predsjednika SNP CG.
Povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, upućujem čestitke svim mladim sugrađankama i sugrađanima uz želju da zajedno izgradimo Crnu Goru, koja će biti bezbjedna, prosperitetna, ekonomski jaka i politički stabilna.Crna Gora privlačna za omladinu jeste vizija i cilj SNP-a. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih ljudi koji, u potrazi za poslom i boljim uslovima života, napuštaju svoja ognjišta. Država što prije mora da spriječi nastavak emigracije mladih ljudi i da stvori ambijent, koji će im omogućiti da svoje životne i poslovne planove ostvaruju upravo u Crnoj Gori, a ne u inostranstvu, da budu nosioci njenog razvoja, da pitaju i budu pitani. Naglašavam da sve državne politike moraju imati u vidu specifičnosti mlade populacije kojoj stalno treba otvarati mogućnosti, jer Crna Gora će imati sigurnu perspektivu jedino ako vrednuje rezultate mladih ljudi, ako im pruža jednake šanse i omogućava da stečeno znanje stave u funkciju razvoja države.Crna Gora mora posebnu pažnju posvetiti razvijanju preduzetničkog duha kod mladih i njihovom uključivanju u programe samozapošljavanja. U tom cilju, SNP će djelovati u pravcu kreiranja posebnog programa, kojim će se podsticati omladinsko preduzetništvo. Pored olakšica za njihovo zaposlenje, potrebno je osmisliti model stambene politike, koji bi predviđao povoljnije uslove od tržišnih za mlade ljude koji žele da riješe stambeni problem, a poseban tretman moraju imati mladi koji predstavljaju deficitiran kadar u Crnoj Gori, a koji je od velike društvene važnosti.Podjednako je bitno i bezbjedno okruženje, osmišljeni društveni događaji, veća dostupnost kulturnih sadržaja za mlade, besplatan pristup Internetu i adekvatna računarska opremljenost u svim školama i ostalim ustanovama obrazovanja, nauke i kulture, kao i promovisanje zdravog načina života.Posebnu pažnju potrebno je posvetiti mladim ljudima sa hendikepom, odnosno aktivno im pomoći u rješavanju problema sa kojima se suočavaju.Sistemska, organizovana i stalna podrška mladima znači kvalitetnu i sigurnu budućnost Crne Gore, njen dalji ekonomski razvoj, stvaranje uslova za bolji život mladih, što predstavlja jednu od važnijih programskih politika SNP-a.
Ћаловић Марковић је презентовала документацију за коју наводи да приказује недозвољено одлагање отпада у ријеку Тару који је снатао током изградње аути-пута
На конференцији Националног савјета за борбу против корупције на
високом нивоу презентована је документација на основу које се тврди да
је кинеска компанија ЦРБЦ, која је извођач радова на ауто путу Бар-
Бољаре, годинама деватсирала природу. На конференцији jе
говорио потпредсједник Владе Дритан Абазовић и руководилац стручног тима
Савјета Вања Ћаловић Марковић.
КЉУЧНО ЈЕ ДА СЕ ТУЖИЛАШТВО ПРОМИЈЕНИ:
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић рекао је да Влада чини све да се транспарентност оствари у пуном облику.
-Ова Влада чини све, али ни она ниј свемоћна, да се транспарентнос
оствари у пуном обиму. Оно са чиме се суочавамо је недостатак броја људи
који раде на одређеним пројектима када је у питању откривање корупције
на високом нивоу. Немамо да им платимо. Када је ријеч о објављивању
документације, јасан је став да се на сва документа која немају ознаку
тајности објаве-казао је Абазовић.
Казао је да је поносан на рад Савјета за борбу против корупције, истичући да се ради са ограниченим капацитетима.
– То је наш екосистем, наша држава и не видим разлог да постоји
рестрикција да грађани до краја буду обавијештени о значајним
пројектима, као што је ауто-пут – нагласио је вицепремијер.
Абазовић је нагласио да „морамо да навикавамо нову структуру власти
да ни по коју цијену не улазе у кршење закона или улажење у радње којима
су епилог кривичне пријаве“ Додаје да је тежња да држава изађе из
чељусти корупције.
-Ми радимо најтеже послове у овој држави бесплатно. Мислим да је и
ово неки резултат. Тражили смо да се промјени закон о тужилаштву. Да би
неко осјетио правду мора да ради тужилац. Због тога је велики напор да
тамо дођу промјене. Људи немају осјећај да треба да преузму одговорност.
То је систем који се талижио 30 година. Ја се исто борим да се држави
врати нешто. Али не можемо све да радимо на ентузијазму десет људи. Ми
се боримо против свих врста мафије, нарко картела, грађевиснке мафије..
са седам људи, формирали смо савјет. Ово треба да буду коордиране
акције. Треба да помогне полицја, судство…требаће мало времена док се
квалитетне промјене не десе. Морамо да промјенимо тужилаштво и да
отвооримо највећи случај у Црној Гори-казао је између осталог на питања
новинара Абазовић.
Додао је да лично, а и људи који раде са њим су спремни да плате било коју цијену да грађани стекну осјећај да ће људи који су аннијели штету одговарати. Он је истакао да је највеће питање ове конференције то шта је петходна валст лагала и да се радило о пласирању „палалерне реалности“.
У АДМИНИСТРАЦИЈИ НЕМА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ:
Абазовић је рекао да је незадовољан радом администрације.
– Има и незнавених и незаинтересованих. Лјуди немају осјећај да треба
да преузму одговорност, они чекају да им се нешто делегира. То је
систем који се таложио 30 година, и ми се против тога борима – истакао
је он.
Абазовић је рекао да је било кривичних пријава од стране министарстава.
– И шта се десило – ништа. Морамо да прромијенимо тужилаштва и да отворимо ове случајеве – навео је он.
ЦРБЦ ГОДИНАМА ДЕВАСТИРАО ПРИРОДУ:
Ћаловић Марковић је рпезентовала документацију за коју наводи да
приказује недозвољено одлагање отпада у ријеку Тару који је настао током
изградње аути-пута. За то је према њеним ријечима одговоран и ЦРБЦ.
Она је казала да прикупљена документација показује да је од почетка
изградње ауто-пута кинески извођач радова годинама девастирао животну
средину, а посебну ријеку Тару.
– Девастација се није дешавала само на ријеци Тари. Девастација
корита ријеке Таре дешавала се 2017, 2018. и 2019. године – истакла је
она на конференцији за медије.
Она је саопштила је да су се 2016. и 2017. године отпадне воде из
тунела испуштале директно у ријеку Тару. Такође, додаје да је на обалама
Таре одлаган чврсти грађевински отпад
– То нису акциденти, то је немар – истакла је Ћаловић Марковић, наводећи да су надлежне институције знале за ова дешавања.
Додала је да су толико у спетмебру 2020. године истоварали отпад да
су јој тада прекинули ток. У јануару ове године материјал је и даље био
депонован низ насип ријеке Таре, наводи се у документацији која је
презентована.
Она је, између осталог, показала фотграфије из октобра 2019. године
нелегалног одлагања отпада поред ријеке. Између осталог она је навела и
трошкове које је држава плаћала за боравак радника из Кине, њихова
путовања, кантину….за које сматра да су високи.
Надам се да ћемо ускоро формирати тим који ће се обзибљно бавити финансијским аспектом приче о градњи ауто-пута – додала је она.
Ћаловић Марковић је рекла да се, између осталог, мјесечно издвајало 100.000 еура за авио карте за кинеске раднике на ауто-путу.
– Трошкови кантина – за само девет мјесеци износили су 500.000 еура.
Ово су све питања о којима морамо отвореније да говоримо. Ово је само
дио података о аутопуту који су до сада скривани од јавности, надам се
да је ово тек прва пресс конференција, те да ћемо наставити да их
објављујемо – казала је она.
На констатацију новинара да се сиче утисак да они презентују кривичне
пријаве, документацију и за друге случајеве али да се ништа не дешава.
Марковић Ћаловић је рекла да је то тако, али ако ће се пустити да те
ствари тако прођшу да она не види сврху савјета.
-Ова Влада мора да почне да исправља неправде. Ја овлашћење немам али
зна се ко има. Да видимо шта ће да уради. Треба да се све припреми и
да се помогне да се поврате уништене архиве. Ако се озбиљно примакнемо
нечему питање је шта ће се догодити у Црној Гори- казала је она.
Додала је да су милијарде изнесене из Црне Горе на рачун приватних лица а да ако ова Влада крене овим путем неће наћи ништа.
Сусрет са једном од најдаровитијих глумица на фестивалу Град театар
Jедна од наjвољениjих и наjдаровитиjих глумица са ових простора Бранка Катић прошле године се вратила на позоришну сцену у комаду „Сумрак богова“ у режиjи Jагоша Марковића и продукциjи БДП-а.
Овог љета публика у Будви jе имала прилику да jе гледа управо у тоj представи на фестивалу Град театар.
Поводом њеног повратка на позоришну сцену могли су се прочитати
наслови попут „Одушевљена нациjа“, а оно што jе занимљиво jесте да jе
представа „Сумрак богова“ имала премиjеру претпрошле године, а да jе
Катић ускочила као замjена те да jе публика постала jош заинтересованиjа
за представу од кад се то догодило.
Она истиче да она не води рачуна о статистици.
–Ова представа jе била фантастична и приjе него што сам jа дошла. Бранка Шелић,
коjа jе глумила улогу Софи, jе то радила сjаjно, а због других обавеза
jе изашла из представе. Добила jе и награду на фестивалу у Сараjеву за
игру ансамбла. За мене jе било добро да уђем у нешто тако добро и колико
год та рjешења нису наjприродниjа и твоjа кад ускачеш у нечиjу улогу и
нечиjе ципеле, мораш да се ускладиш са пуно ствари, не правиш своjу
улогу органски од почетка. Колико год да jе то било ограничење и нешто с
чим можда и дан данас се некако њежно рвам, у исто вриjеме jе било
добро за мене да уђем у jедну представу коjа jе тако чврста, jака и
захтjевна па jош у овако фантастичноj глумачкоj екипи.
•Како jе дошло до тога да се вратите на позоришну сцену?
–Са Jагошем Марковићем сам у доба короне обавила пар телефонских
разговора. Он ме звао да ме пита да ли бих од следеће сезоне радила с
њима у Београдском драмском позоришту, jа сам рекла да бих вољела и
нисмо тад одлучили шта би то тачно било. Онда се десило то да jе Бранка
Шелић изашла из представе и они су сjетили мене, позвали су ме и jа сам
рекла да. Имала сам све треме овог свиjета.
•Посљедњи пут сте били на Граду театру 1996, играли сте у
представи Радован III у режиjи Деjана Миjача. А када сте били први пут
на фестивалу?
–Овдjе сам први пут била 1987. године када сам тек уписала глуму.
Вjеруjем да jе то и прва година фестивала Град театар. Ми смо били
студенти глуме, имали смо прве часове дисања и опуштања у Котору, у
jедном предивном поткровљу. Увече бисмо већ статирали у представама
Суботичког народног позоришта коjе jе режирао Љубиша Ристић и наш дивни
професор Раде Шербеџиjа коjи нам jе заиста направио четири наjлуђе
године студирања гдjе смо, за почетак, и приjе првог часа глуме већ
видjели како „show must go on“ и како jедна фантастична позоришна трупа
живи.
•Можете ли нам испричати неке детаље везане за почетке Града театра?
–Учествовали смо у пуно представа, било jе пуно духовитих момената.
Били смо у jедноj представи коjа jе била на мађарском jезику, и с
обзиром да не говоримо мађарски знак jе био да када добиjеш бочицу
отрова ти jе попиjеш и паднеш мртав. Трећа од нас, колегиница Снежа, jе
тако лупила главом у камен да jе пар „мртвих“ дигло главу да види да ли
jе она у реду. Било jе заиста пуно тих анегдота зато што смо ми заправо
тада тек добили шансу да учимо како jе то бити глумац, нисмо били
професионални глумци. То jе сад све забавно када се присjетим, тада
можда и ниjе било толико забавно.
Ускоро нови пројекти
•На чему тренутно радите, хоћемо ли моћи опет да Вас гледамо у позоришту?
–Да, треба на jесен да радимо jедну представу „Камен“, то ће бити
сарадња БДП и ЗКМ-а. Режираће jе Патрик Лазић, играћемо Мирjана
Карановић, Ива Илинчић и jа из нашег позоришта, као и неки дивни глумци
из Загреба. Ускоро ће кренути двиjе сериjе коjе сам радила, jедна jе
„Адвокадо“ коjу jе режирао и написао Никола Пеjаковић заjедно са Сашом
Хаjдуковићем. Такође сам у петоj сезони сериjе „Убице мог оца“, а сад
радим и нека два лиjепа филма коjа ће доћи идуће године. Чекам исто и
филм Душана Ковачевића у коме сам, коjег смо снимили приjе короне, али
jе због короне било отежано монтирање и све друго. Чекам и „Кингсман:
Почетак“ да изађе ево двиjе године, чека премиjеру
•Дакле, прва асоциjациjа на фестивал Град театар су успомене? Да ли можете да направите поређење: тада и сада?
–Па да, jа сам вам на неки начин отворила фестивал. Прошло jе доста
година. Лиjепо сте изградили све. Пола кућа више не види море, али види
неку велику зграду. Имамо и ми такве неке мегаломанске проjекте, ниjе то
само код вас. Макар jе оваj простор између цркава остао прелиjеп, Стари
град jе остао чаробан.
•Колико jе пандемиjа утицала на то да се људи врате у позориште? Културни догађаjи су посjећениjи више него икад.
–Чини ми се да смо сви схватили колико су важни интеракциjа и дружење
и сви дивни догађаjи попут изложби, концерата и представа. Чињеница да
можемо да се осjетимо, додирнемо, да смо заjедно. У корони сам схватила
да живот брзо пролази и да све оне ствари коjе причам да хоћу да урадим и
коjе нисам jош увиjек урадила, да jе вриjеме да се ухватим у коштац са
свим тим.
•Представа „Сумрак богова“ jе актуелниjа више него икад?
–Нажалост, ова тема jе и даље толико актуелна, у свиjету и даље
бjесни десница, неки људи jош увиjек мисле да су вриjедниjи и бољи од
других. Таj фашизам коjи не можемо да искориjенимо, а толико jе погрешан
као начин размишљања, толико jе деструктиван и погубан за нашу врсту.
Враћа нас уназад као да ништа нисмо научили из прошлости ни из свега што
се десило, прво на нашим просторима за почетак. То jе тужна чињеница да
jе ова представа актуелна и дан данас.
•Хоће ли позориште спасити свиjет?
–Мислим да неће, мораћемо сви мало у свом дворишту да пометемо па да
се онда потрудимо да се повежемо, упознамо и да не будемо аполитични jер
jе то нека врста избора и то jесте политички став, више него то што би
ти људи коjи кажу да су аполитични вољели да буду. На нашим просторима
сви воле да се заљубе у тог неког новог вођу, jа мислим да би требало
читати програме тих партиjа и направити jедан систем гдjе су људи
одговорни за оно што раде. Не знам како jе у Црноj Гори, али код нас jе
весело.
•Један филм jе обиљежио претходни период за Вас, а то jе
„Molly“, редитељке Сали Потер у ком глумите са Хавиjером Бардемом. Шта
нам можете рећи о сарадњи са њим?
–Дивно искуство, фантастичан глумац. Филм jе лиjеп, али и тежак jер говори о уму особе коjа пати од деменциjе, тако да ми са њим путуjемо кроз сва та нека времена гдjе jе његово сjећање заглављено или како у jедном дану човjек коjи има деменциjу може да мисли да има шест година, па да се осjећа као да има двадесет, па да буде све нормално и онда опет оде да се види у огледало и помисли „jа нисам моj отац“ jер нисам овако стар, jа сам диjете. Редитељка Потер jе имала лично искуство тако да jе оваj филм доста личан, њен брат jе умро од деменциjе коjу и млађе особе могу да добиjу, она не долази неминовно са старошћу. Њоj jе било битно да лиjепо исприча ту причу. А Хавиjер jе био фантастичан, сjећам се те сцене коjу смо снимали у jедноj врло озбиљноj атмосфери jер jе материjал такад да ти не можеш баш да се зафркаваш. Кад сам га упознала, и мало приjе него што смо ушли у студио да радимо сцене, он jе и духовит и сjаjан, али током снимања jе био невиђени професионалац. Jежила сам се док сам га посматрала.
То да ли ће мене неко осуђивати што идем у манастир и вјерујем у Бога, нека буде тим људима на образ, казала је црногорска атлетичарка
Атлетичарка Марија Радовић посјетила је данас гроб митрополита Амфилохија у крипти Храма Христовог Васкрсења.
Марија је гостовала у емисији Радија Светигора, казавши да је срећна што се њеном резултат радује сва Црна Гора.
Истакла је д током свих ових година није одустајала те да је захвална
што је уз своју вјеру и људе који су били око ње, успјела да дође до
финала Олимпијских игара, што је на један начин усрећило наше људе и
пронело име Црне Горе.
Ипак, иако је знала да ће се финале пратити, није очекивала оволику пажњу, љубав и радост у Црној Гори због њеног резултата.
– Лијеп је осјећај иако нисам навикла на толику пажњу с обзиром да
сам доста пута испраћена уз неко неповјерење и отписивање од стране
многих. Али лијепо је што сам показала да могу и што резултат од 2010.
године није случајност. Бог је велики и увијек пошаље оно што треба у
правом тренутку, а очигледно је да је тај прави тренутак сад и ова
година која је била одлична – казала је наша атлетичарка сумирајући
утиске из јапанске престонице.
Како је истакла, Бог је склопио своје коцкице да уз неки мир и спокој у души скочи и направи тако велики резултат.
– Стварно велики дан и велики резултат и велики је успјех наћи се у финалу Олимпијских игара- искрена је Марија.
Наглашава да је све то једна лијепа увертира за све што је очекује, ако Бог да здравља да настави да скаче високо.
– Било би лијепо да сам скочила лични рекорд, од 198 центиметара у
финале Олимпијских игара, али није било суђено очигледно. И 196
центиметара је био довољан резултат. Све у свему једно дивно искуство и
једно велико такмичење- истакла је она.
Иако је Вуковић са својом родитељима избјегла из Книна када је имала
три године, а њена сестра двије, каже да не осјећа мржњу ни према коме
јер су је њени родитељи учили да воли и не дјели и не осуђује људе:
– Самим тим што смо се овдје подигли и учили, овдје је наше друштво,
ово је наша држава. То да ли ће мене неко осуђивати што идем у манастир и
вјерујем у Бога, нека буде тим људима на образ. Искрено се надам да смо
сви једно и да за све ово што се дешава у Црној Гори нема разлога. Неко
ко иде против Бога, иде против себе прије свега. Овај мој резултат није
за неко дјељење, помињање било каквих партија и свега осталог. Ово је
нешто што сам ја направила и са чим сам представљала Црну Гору као једну
државу- каже поносна атлетичарка.
Све своје успјехе Марија доживљава као Божију награду.
– Доказала сам да са вјером и позитивом човјек може да направи све, не само у спорту већ генерално у животу. Протеклих пар година сам се учврстила у вјери, што је можда још увијек недовољно, али дајем онолико колико могу”, поручила је Марија.