Месец: јун 2022.

Црна Гора и Малта додатно ће оснажити своје односе у области здравства, нарочито када је у питању јачање кадровских капацитета и стручно оспособљавање љекара и средњег медицинског кадра, али и у сегменту пружања здравствених услуга и примјене дигиталних сервиса, закључак је са састанка министра здравља Драгослава Шћекића са потпредсједником Владе и министром здравља Малте Крисом Феарнеом, на маргинама Самита малих земаља, који се одржава у Бечићима.

Саговорници су се сагласили да се кроз ажурирање и редефинисање Меморандума о сарадњи између двије земље из 2018. године, прецизирају будући конкретни облици сарадње у области здравства.

Шћекић и Феарне едукацију и размјену кадра на свим нивоима препознали су као једну од кључних могућности које за резултат могу имати добробит и за Црну Гору и за Малту. С обзиром на изврсност коју здравствени систем Малте посједује када је у питању софистицирана дијагностика и лијечење малигних обољења, закључено је да има простора за сарадњу у овом сегменту здравствене заштите.

И област дигиталних технологија такође има предзнак великог напретка у систему заштите здравља на Малти, те је и ова област препозната као могући вид будућег заједничког дјеловања.

Izvor: https://www.gov.me

Konstatovan je prestanak mandata direktoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu (UIKS) Milanu Tomiću, a za v.d. direktora UIKS-a imenovan je Rade Vojvodić

Vojvodić je magistar krivičnog prava.

Ranije je napustio službu iz političkih razloga i zbog neslaganja sa načinom njenog funkcionisanja, iako je proglašavan za najboljeg operativca u tadašnjoj saveznoj državi.

Beranac Rade Vojvodic važi za čovjeka sa velikim iskustvom u bezbjedonosnom sektoru, za direktora UIKS-a je trebalo da bude izabran jos tokom mandata bivše Vlade ali tada se to nije dogodilo.

Miler je, kako je saopšteno iz Ministarstva, naglasio spremnost da u okviru svojih nadležnosti doprinese bržem priključenju Crne Gore klubu evropskih zemalja, ističući da će Direktorat biti i tehnička podrška u okviru ključnih reformi

Generalni direktorat za susjedstvo i politiku proširenja Evropske komisije (EK) ostaje, kako je saopšteno, ključni sagovornik i saveznik crnogorske Vlade u prevazilaženju prepreka na pristupnom putu Crne Gore u Evropsku uniju (EU).

Na sastanku ministra finansija, Aleksandra Damjanovića i šefa Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu EK, Majkla Milera konstatovano je da nova Vlada ima kratak rok za poboljšanje oblasti koje su obuhvaćene godišnjim izvještajem EK, budući da je izvještajni period do kraja juna.

Miler je, kako je saopšteno iz Ministarstva, naglasio spremnost da u okviru svojih nadležnosti doprinese bržem priključenju Crne Gore klubu evropskih zemalja, ističući da će Direktorat biti i tehnička podrška u okviru ključnih reformi.

On je kazao da očekuje da će Crna Gora efikasnije i dosljednije koristiti ekonomske potencijale i pristupne fondove nego do sada.

Damjanović je rekao da će Crna Gora dosljedno i odgovorno poštovati smjernice, prevashodno radi ostvarenja konkretnog napretka čije će krajnje efekte osjetiti građani Crne Gore.

Naznačena je važnost izrade Programa reforme upravljanja javnim finansijama (PMF) za period od ove do 2026. godine, čija je finalizacija u toku.

Analizirani su i efekti seta zakona, poznatijeg kao Evropa sad, sa osvrtom na impulse koje ostavlja na zdravstveni sistem i lokalne samouprave, kao i zaostajanje penzija u odnosu na iznos minimalne zarade.

Razgovarano je o definisanju zakonskog okvira koji se tiče regulisanja oblasti blokčejna i kriptovaluta, a Ministarstvo finansija zagovara da bude usaglašen sa evropskom regulativom.

Sastanku je prisustvovala i šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa.

Izvor: https://www.vijesti.me

Crna Gora i Luksemburg mogu dodatno osnažiti saradnju u oblasti zdravstva, kako bi najbolje prakse oba sistema poslužile unapređenju zdravstvene zaštite građana, ocijenjeno je na bilateralnom sastanku ministra zdravlja Dragoslava Šćekića sa potpredsjednicom Vlade i ministarkom zdravlja Luksemburga Polet Lenert.

Sagovornici su se saglasili da su iz COVID pandemije naučene mnoge lekcije, te da bi rad na prevenciji i preventivnim programima trebalo da bude okosnica zdravstvenih politika kako bi se djelovalo na uzrok, a ne na posljedice, navodi se u saopštenju.

U tom smislu saradnja malih zemalja i razmjena iskustava mogu doprinijeti unapređenju najslabijih karika u zdravstvenim sistemima, s ciljem bolje dostupnosti zdravstvene zaštite za sve građene, dodaje se.

Šćekić i Lenert razgovali su na marginama osmog Samita malih zemalja SZO, koji se danas i sjutra održava u Bečićima.

Izvor: https://www.pobjeda.me

Vlada je na današnjoj sjednici usvojila odluku o umanjenju iznosa akciza za promet bezolovnog benzina i gasnih ulja, na prijedlog Ministarstva finansija.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović je rekao da sa ciljem zaštite životnog standarda, a imajući u vidu zakonske mogućnosti, odnosno mogućnosti smanjenja akciza za 50 odsto na period od tri mjeseca, predlažemo da se umanje akcize za bezolovni benzin i gasnih ulja za još 10 odsto, odnosno za ukupno 50 odsto.

– Odluka će se primjenjivati od 7. juna do 5. jula, odnosno isteka dva obračunska perioda – rekao je Damjanović.

Objasnio je da ukoliko, a po najavama sa berzi će doći do povećanja cijene goriva, gorivo bude poskupljeno za šest centi tada će odlukom od 10 odsto biti neutralisan taj efekat.

– Ukolik bude povećanje niže od šest centi imaćemo pad cijene goriva, a ukoliko bude veće od šest centi imaćemo manji rast imajući u vidu efekte ove olduke – rekao je Damjanović.

Damjanović je naveo da će Ministarstvo finansija danas ili sjutra donijeti pravilnik prema kojem će se vratiti obaveza naplate akciza na gorivo za jahte za rekreaciju.

– Nema nikakve potrebe da gorivo za jahte za rekreaciju bude oslobođeno od akcize. Smatramo da je to elementarno solidarno – naglasio je Damjanović.

Izvor: https://www.pobjeda.me

Он је саопштио да је Министарство здравља за ову годину планирало израду Стратегије развоја здравства за наредни четворогодишњи период, чија ће окосница, како је нагласио, бити обезбјеђивање једанке доступности квалитетним здравственим услугама, уз унапријеђени ниво заштите од финансијског ризика за грађане. Стабилно и одрживо финансирање система здравства, према ријечима министра, представља императив за ресор здравства и Владу.

Министар је посебно нагласио да је циљ ресора којим руководи здравствена заштита једнако доступна за све, те да се не смије правити јаз између богатих и сиромашних у приступу здравственим сервисима, љековима и осталим услугама здравственог система.

„COVID 19 пандемија нагласила је постојеће изазове, као што су зависност од већих земаља у области трговине, приступ љековима и вакцинама, те недостатак здравствених радника и притисак на њих. У значајној мјери је угрожен даљи друштвени и економски развој кроз изазове у туризму, ограничења кретања, велики терет на домаће ресурсе… У крајњем, појавиле су се нове потешкоће које се, између осталог, односе и на дистрибуцију дезинформација, одржавање јавно здравствених мјера, већи степен оболијевања од хроничних незаразних болести, посебно карцинома и нарочито посљедице по ментално здравље. Ми, представници малих земаља, ту смо да заједно радимо на оснаживању својих здравствених система, како би могли достићи одржив одговор на COVID 19, с нагласком на развој мултисекторског, средњорочног одговора и плану опоравка“, поручио је министар Шћекић.

Овај скуп, како казао министар, изванредна прилика да се расправља о приоритетним темама и областима како би се оснажили здравствени системи малих земаља.

 Активности на превенцији и промоцији здравља и благостања захтијевају програме са видљивом преданошћу и специфичним напорима у јавном здравству, у чему Свјетска здравствена организација подржава државе чланице. Заједничким дјеловањем,  посебну пажњу усмјерићемо  на ментално здравље, дигитално здравље, здравије навике, као и на програм имунизације, истакао је Шћекић.

Он је захвалио СЗО подршци и партнерском односу и истакао да ће наша држава, као земља чланица, у наредном периоду, у сарадњи са овом организацијом радити на реализацији зацртаних приоритета који су дио двогодишњег Споразума о сарадњи.

Регионални директор СЗО за Европу др Ханс Клуге казао је да су епидемије болести и измијењено геополитичко окружење неизбјежно изоштрили фокус на солидарност и одрживи развој, наглашавајући колико је од виталног значаја остваривање онога што је зацртано у Мапи пута – „Према бољем здрављу и добробити у малим земљама Региона Европе СЗО 2022.–2025.

„Мапа пута доприноси поновном разматрању здравља у свим секторима политика и помаже нам да се фокусирамо на подручја у којима је малим земљама потребна подршка, подручја као што су управљање за дугорочну припремљеност и одговор на ванредне ситуације, као и одрживо финансирање јавног здравства – а и једно и друго је на нашој агенди данас и сјутра“, истакао је др Клуге.

Он је нагласио да одговор на пад туризма у малим земљама, за више од 70% 2020. и 56% у 2021. години, који утиче на привредни опоравак, радна мјеста и приходе за грађане, захтијева сарадњу, уз допринос Свјетске туристичке организације.

„Само сарадња на свим нивиоима може пружити заштиту од глобалних ризика и ванредних ситуација у здравству, омогућити прилагођавање на шокове, дати подршку управљању и опоравку, као и помоћи при рјешавању проблема који носе промјене и неизвјесности“, нагласио је регионални директор.

Од свог оснивања прије осам година, како је рекао, Иницијатива малих држава је доказала своју вриједност као форум за размјену искустава и иновација и проналажење заједничких рјешења за јединствене изазове са којима се суочавају.

Izvor: https://www.gov.me

Stalna delegacija Skupštine Crne Gore pri Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, u sastavu: predsjednica Skupštine mr Danijela Đurović, šefica Delegacije, Dragica Sekulić i Milosava Paunović, članice Delegacije, učestvovala je na Devetom plenarnom zasijedanju Parlamentarne skupštine Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, organizovanom od 31. maja do 2. juna 2022. godine u Atini.

Predsjednik Parlamenta Republike Grčke i predsjednik Parlamentarne skupštine SEECP-a Konstantin Tasulas otvorio je zasijedanje, a u uvodnom dijelu učesnicima skupa obratili su se generalni sekretar za međunarodna ekonomska pitanja u grčkom Ministarstvu vanjskih poslova Joanis Smirlis i viši analitičar za ekonomske politike Savjeta za regionalnu saradnju (RCC) i koordinator Strategije za Jugoistočnu Evropu 2030 Arslan Umut Ergezer.

Predsjednica Skupštine Crne Gore mr Danijela Đurović, u okviru diskusije na plenarnoj sjednici, imala je izlaganje  na temu: „Održivi razvojni ciljevi za životnu sredinu. Uticaj krize na Jugoistočnu Evropu i: a) sigurnost snabdijevanja energijom i b) poljoprivredno-prehrambeni lanac“.

Ističući krucijalni značaj ove teme za čitavi region, predsjednica Skupštine naglasila je da je naša zajednička težnja da omogućimo zadovoljavanje potreba sadašnje generacije, uz istovremeno očuvanje ekonomskih i prirodnih resursa, za uživanje budućih generacija. U vremenima kakva su današnja, kada se suočavamo sa ratnom, finansijskom, zdravstvenom i ekološkom krizom, posebno je izazovno ispunjavanje postavljenih ciljeva održivog razvoja, ocijenila je predsjednica Đurović. Ona je predstavila aktivnosti koje je Crna Gora, kao država koja je snažno opredijeljena ka zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promjena, realizovala u cilju daljeg razvoja ekonomije, u skladu sa ekološkim principima.

Predsjednica Skupštine mr Danijela Đurović saopštila je da je cilj svih naših država obezbjeđivanje dovoljnih količina energije na ekonomski i ekološki prihvatljiv način, nesmetano snabdijevanje poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, te postizanje kompromisa između privrede i ekologije.  Dodala je da je evidentno da je pred nama još jedan težak period u kojem ćemo se suočiti sa problemima obezbjeđivanja hrane, energenata ali i očuvanja stabilnosti. Predsjednica Đurović iznijela je mišljenje da je postojanje regionalnih inicijativa i njihova uloga od posebnog značaja upravo u kriznim vremenima, kada se očekuje da se na ovakvim i sličnim forumima kroz otvoren dijalog dođe do rješenja koja će biti na dobrobit građana cijele regije.

Predsjednica Skupštine Crne Gore zaključila je da je solidarnost ključ i glavni princip koji treba da nas okuplja i vodi u ovim kriznim vremenima. S tim u vezi, pozvala je sve učesnice SEECP na solidarnost i saradnju kako bi sinergetskim djelovanjem uspjeli da prebrodimo nadolazeće izazove.

Na kraju izlaganja, predsjednica Skupštine izrazila je zadovoljstvo činjenicom da Crna Gora sljedeća preuzima predsjedavanje Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi, te izrazila spremnost za učini sve da probudi duh solidarnosti i jedinstva među učesnicama ovog regionalnog foruma.

Članice Stalne delegacije Skupštine Crne Gore pri PS SEECP Dragica Sekulić i Milosava Paunović učestvovale su na sastancima opštih odbora, Opšteg odbora za ekonomiju, infrastrukturu i energetiku, Opšteg odbora za pravosuđe, unutrašnja pitanja i bezbjednosnu saradnju i Opšteg odbora za društveni razvoj, obrazovanje, istraživanje i nauku, kao i sastanku Stalnog odbora.

Tom prilikom, poslanica Dragica Sekulić izabrana je, na jednogodišnji mandat, za predsjednicu Opšteg odbora za ekonomiju, infrastrukturu i energetiku PS SEECP. Na sastancima opštih odbora utvrđeni su tekstovi nacrta izvještaja i rezolucija, koji su sljedećeg dana razmotreni i potvrđeni na zasijedanju Parlamentarne skupštine. Tokom sastanka Stalnog odbora, poslanici su usvojili plan predsjedavanja za sljedeću godinu.

Zasijedanje Parlamentarne skupštine Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi okončano je usvajanjem Završne deklaracije, kojom su se učesnice Procesa obavezale da zajednički rade na jačanju mehanizama i regionalnih institucija u cilju odgovara na rastuću krizu životne sredine, kao i da sprovode aktivnosti u cilju postizanja zaštite životne sredine u okviru održivih ekonomija. Takođe, učesnice SEECP-a osudile su nezakonitu invaziju Ukrajine od strane oružanih snaga Rusije, te izrazili solidarnost sa narodom i Vladom Ukrajine.

Potpredsjednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Vladimir Joković  je u srijedu, 01. juna 2022. godine, održao konsultativni sastanak sa delegacijom Svjetske banke na čelu sa šefom Kancelarije Svjetske banke za Crnu Goru, Kristofer Šeldonom, na temu Partnerskog okvira za Crnu Goru za period od 2022-2026. godine (Montenegro Country Partnership Framework – CPF).

Cilj sastanka je bio da se zajednički razmotre i prepoznaju prioriteti koji su usklađeni sa razvojnim ciljevima Crne Gore i koji istovremeno predstavljaju oblasti u kojima će angažman Grupacije Svjetske banke imati najveći uticaj.

Ministar Joković se osvrnuo se na izuzetno dobre rezultate prethodnih projekata Svjetske banke u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji su pomogli Crnoj Gori u procesu otvaranju poglavlja 11. Takođe, naglasio je značaj aktuelnog  projekta MIDAS 2 koji za cilj imaju pružanja podrške Crnoj Gori u ispunjenju mjerila za EU poglavlja 11, 12 I 13, kao i Program Sava-Drina Koridor kojim je predviđena izgradnja multifunkcionalnih nasipa na rijekama Lim i Grnčar.

U narednom programskom periodu ključni ciljevi i razvojni rezultati kroz koje Grupacija Svjetske banke namjerava da podrži Crnu Goru odnosiće se na poboljšanje ekonomske otpornosti, kao i efikasnije upravljanje životnom sredinom za potrebe održivog rasta, te će u tom pravcu ministarstvo razvijati buduće aktivnosti.

Izvor: https://www.gov.me

Vlada je usvojila i informaciju o finansijskoj pomoći Crnogorskom olimpijskom komitetu, Karate savezu, Džudo savezu i Biciklističkom savezu.Ministarstvo sporta i mladih, kako je istakao ministar Lalošević, omogućilo je da se svi crnogorski sportisti takmiče na međunarodnim takmičenjima.“Osamdeset hiljada smo opredijelili za Crnogorski olimpijski komitet, 60 hiljada za Karate savez, a 50 hiljada džudo savezu, a 15 hiljada dobiće Biciklistički savez“, kazao je Lalošević.Kako dodaje, nije mu jasno zašto su ove organizacije ranije bile ostavljene bez finansijskih sredstava.“Ugasili smo četiri požara. Ne smijemo više dozvoliti da najbolji ambasadori naše zemlje budu u ovakvim problemima“, poručio je Lalošević.

Izvor: Portal Analitika

Pokazalo se da zelene obveznice imaju prohodnost na evropskom tržištu, kazao je ministar finansija

Vlada, u kontekstu odživosti i okrenutosti zelenoj ekonomiji, razmatra mogućnost emitovanja zelenih obveznica, za koje se pokazalo da imaju prohodnost na evropskom tržištu, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović.

On se danas sastao sa timom Svjetske banke (SB), koji je predvodio šef Kancelarije za Crnu Goru, Kristofer Šeldon.

Iz Ministarstva je saopšteno da je razgovarano o makrofiskalnoj održivosti, usljed specifičnih izazova sa kojima se suočavaju svjetske ekonomije, pa i mala poput crnogorske, uz nastojanje da bude održiva i odgovorna.

Bilo je riječi i o mehanizmima za poboljšanje efikasnosti državnih preduzeća, kao i o neophodnim reformama u cilju uređenijeg zdravstvenog i penzionog sistema.

„Ocijenjeno je da bi u preduzimanju ovih koraka i odabiru pravog puta, uporedna praksa evropskih zemalja bila od velikog značaja“, navodi se u saopštenju.

Posjeta Šeldona upriličena je u okviru niza konsultativnih susreta na temu pripreme novog Partnerskog okvira za Crnu Goru za period od ove do 2026. godine (CPF).

Cilj misije je, kako je objasnio Šeldon, neophodnost da se razmotre i prepoznaju prioriteti za saradnju, koji su usklađeni sa razvojnim ciljevima Crne Gore i istovremeno predstavljaju oblasti u kojima će angažman SB imati najveći uticaj.

Izvor: https://www.vijesti.me