Месец: фебруар 2023.

10.477 glasova – rezultat SNP-a na lokalnim izborima u 11 opština (Crna Gora ih ima ukupno 25), koji su održani u aprilu i oktobru 2022.godine, a na kojima je SNP nastupio SAMOSTALNO

Po opštinama to izgleda ovako:

Podgorica: 2719

Zeta: 384

Danilovgrad: 323

Berane: 2.821

Bijelo Polje: 1.500

Plužine: 1.070

Žabljak: 210

Kolašin: 406

Plav: 219

Bar: 425

Budva: 400

Napominjem – 1,4% ( koliko nam daju dušebrižnici ) na parlamentarnom nivou iznosi oko 5.700 glasova.

Pored ovih rezultata koje je SNP ostvario izavši samostalno na lokalne izbore u 11 opština, navešću i neke rezultate koje je ostvario u koaliciji, takođe prethodne godine u oktobru.

Pljevlja: 1172 (kolacija sa URA-om)

Rožaje: 236 (koalicija sa DF-om)

Da se vratimo na 2021.godinu i izbore u Nikšiću, kada smo u koaliciji sa DF-om osvojili 12.363 glasova tj. 11 mandata, od kojih je SNP dobio 2 mandata, što je okvirno 2.248 glasova.

U Andrijevici SNP je najjača partija u vlasti i ima predsjednika Opštine.

Tu su i Mojkovac, Herceg Novi, Kotor, gdje SNP participira u vlasti, a tu su i druge opštine u kojima imamo odbore.

Objektivno gledano, SNP ima u svakom momentu minimum 20 hiljada glasova. I ovo je analiza za potrebe moje partije, koju, eto, najviše zbog članova SNP-a ovom prilikom činim javnom.

Činjenice su na našoj strani, a lažne procente ostavljamo onima koji matematiku jedino znaju kada treba da prebroje evre koje su dobili da umanje snagu i značaj SNP-a.

Za SNP neka ne brinu. Mi ćemo nastaviti da jačamo našu bazu i infrastrukturu širom Crne Gore, kako bi spremno dočekali predsjedničke izbore kada Đukanovića konačno i za sva vremena treba poslati u političku prošlost, kao i sve naredne događaje i izborne cikluse.

Obavještavamo građane Crne Gore da više od ovih 1,4% glasova koliko nam danas daje pristrasni istraživač Miloš Bešić, Socijalistička narodna partija ima kada se saberu glasovi naših birača samo u Beranama i u Podgorici.

Dakle, samo u Beranama i Podgorici SNP ima više glasova nego što nam Bešić prognozira da imamo u cijeloj Crnoj Gori. Kada tim glasovima dodamo i naše glasove u svim opštinama u Crnoj Gori, SNP po našim anketama danas ima oko 26.000 glasova, a to je nekoliko puta više od 1,4% koliko je evidentirao Bešić.

Građanima Crne Gore poručujemo, da je očigledno da Miloš Bešić nije istraživač mnjenja, nego direktni učesnik u predizbornoj kampanji, koji svojim takozvanim istraživanjima želi da pomogne pojedinim akterima u ovoj izbornoj trci. Dovoljno je da se prisjetimo svih promašaja u prognozama ovog “istraživača” zaključno sa nedavno održanim podgoričkim izborima pa da građani znaju da je riječ o navijačkom, vjerovatno i plaćeničkom, a ne istraživačkom pristupu.

Čisto radi preciznosti podsjećamo da je na dan izbora u Podgorici, kada smo svi znali da DPS ne može ni da priđe na 40% podrške građana, Bešić tvrdio da DPS može da računa na 42 – 43% glasova. Na kraju je DPS osvojio 38% i poslije dužeg perioda prešao u opozicione redove. O kredibilnosti ovog “istraživača” dobro svjedoči ovaj podatak kada je na dan izbora svojoj omiljenoj listi htio da doda i do 5% više podrške nego što ju je realno imala.

Umjesto što plasira naručene i netačne rezultate istraživanja, koristilo bi da nekredibilni istraživač javnog mnjenja Miloš Bešić, građanima Crne Gore odgovori na sledeća tri pitanja? 1. Za čiji račun i interes se Miloš Bešić direktno uključio u kampanju za predsjedničke izbore u Crnoj Gori? 2. Koliko košta i ko plaća Bešićevo štelovanje istraživanja za predsjedničke izbore u Crnoj Gori? 3. Kako Miloš Bešić komentariše svoje promašene prognoze i prethodnih izbornih ciklusa i da li namjerava da se izvini građanima Crne Gore za pokušaje obmanjivanja uoči glasanja na različitim izborima?

Делегација Скупштине Црне Горе у саставу: Данијела Ђуровић, предсједница Скупштине Црне Горе, шеф Делегације у ПС ОЕБС-а Славен Радуновић, као и замјеници чланова Делегације Симонида Кордић и Драган Бојовић, учествовала је на Зимском годишњем засиједању ПС ОЕБС-а, које је одржано 23. и 24. фебруара 2023. године у Бечу, Република Аустрија.У присуству скоро 250 парламентараца из 52 земље које су присуствовале, предсједница ПС ОЕБС-а Маргарета Седерфелт (Маргарета Цедерфелт) отворила је 22. Зимско засиједање Парламентарне скупштине ОЕБС-а, говором у којем је навела да су у току претходне године на тлу Европе кршени принципи утемељени оснивачким актом ОЕБС-а из 1975. године, те додала да главни приоритет свих треба бити обезбјеђивање правде и одговорности за почињене злочине. На уводном састанку наглашено је да мултилатерализам никада није био лак, али да је посебно данас, с обзиром на чланство у ОЕБС-у и његова правила заснована на консензусу, посебно изазован, те да се не смије заборавити да Парламентарна скупштина управо представља форум за отворен, искрен и поштен дијалог укоријењен у заједничким вриједностима и обавезама.На отварању засиједања, присутним парламентарцима обратио се и предсједник Националног савјета Републике Аустрије Волфганг Соботка (Wолфганг Соботка), који је говорио о потреби заједничког приступа безбједности, наводећи као примјер тренутни рат у Украјини, али и неколико других горућих изазова на подручју ОЕБС-а.

Предсједавајући ОЕБС-а и министар вањских послова Републике Сјеверне Македоније Бујар Османи (Бујар Османи), обратио се Скупштини у видео поруци, којом приликом је напоменуо да Зимски састанак долази у веома тешким временима за цјелокупну европску безбједносну архитектуру, али и за ОЕБС. Међутим, нагласио је да као неко ко цијени улогу и важност мултилатералне дипломатије, види потребу за непрестаним ангажманом на овом важном парламентарном форуму, уједно подвлачећи његову улогу у јачању политичке воље која је потребна извршној власти да напредује.Другог дана засиједања у палати Хофбург, одржан је састанак три генерална одбора, који је започет представљањем извјештаја специјалних представника ПС ОЕБС-а који имају мандате у односу на рат у Украјини, па су том приликом посебне извјештаје представили: специјална представница за источну Европу Данијела де Ридер (Даниела де Риддер); специјални представник ПС ОЕБС-а за парламентарни дијалог о Украјини Рејнолд Лопатка (Реинхолд Лопатка); предсједавајући ад хоц Одбора за миграцију ПС ОЕБС-а и потпредсједник ПС ОЕБС-а Марк Притчард (Марк Притцхард), као и специјални извјеститељ за ратне злочине у Украјини Џон Витингдале (Јохн Wхиттингдале) и специјални представник ПС ОЕБС-а за политичке затворенике Стив Кохен (Стеве Цохен).Након представљања посебних извјештаја одржана је отворена дебата у знак обиљежавања године од почетка рата у Украјини, а дискусије учесника односиле су се на политичко-безбједносне аспекте, економске и еколошке утицаје, као и на импликације које је на људска права уопштено проузроковао рат на тлу Европе.На састанку је наглашено да Хелсиншки завршни акт из 1975. године, не може бити предмет преговора или различитих тумачења, те изражена потреба да је јачање капацитета организације да се носи с овим изазовом важније него икад.У наставку засиједања, на састанку Сталног одбора, учествовали су шефови националних делегација и чланови Бироа ПС ОЕБС-а. Током Сталног одбора представљен је Извјештај предсједнице ПС ОЕБС-а Маргарете Седерфелт (Маргарета Цедерфелт), Извјештај генералног секретара ПС ОЕБС-а Роберта Монтеле (Роберто Монтелла), као и Извјештај благајника ове организације.Током боравка у Бечу, предсједница Скупштине Данијела Ђуровић имала је билатералне сусрете са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Волфгангом Соботком и потпредсједником ПС ОЕБС-а Марком Притчардом.ПС ОЕБС-а чине 323 парламентарца из 57 земаља Европе, Централне Азије и Сјеверне Америке. Парламентарна скупштина представља форум за парламентарну дипломатију, посматрање избора и јачање међународне сарадње у процесу испуњавања обавеза ОЕБС-а које се ослањају на политичка, безбједносна, економска питања, те људска права и теме везане за животну средину.

Ovo je reformska vlada i jedna od najuspješnijih vlada u istoriji politike u Crnoj Gori. Za manje od godinu dana napravili smo čudo i što se tiče podizanja životnog standarda građana i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dovođenja u red mnogih sektora u našem društvu i državi.

Predsjednik SNP-a Vladimir Joković je u intervjuu za portal Standard rekao da će ta partija podržati kadidata za predsjednika iz avgustovske većine iaoko nije rekao koga dog stranački organi ne odluče. Žao mu je, kaže, što nije dogovoren zajednički kandidat. Smatra da će Đukanović na ovim izborima definitivno izgubiti predsjedničku fotelju

Da li će SNP imati kandidata za predsjednika Crne Gore?

„Vrlo brzo ćemo saopštiti stav SNP o tome kojem će kandidatu za predsjednika države da ide naša podrška. To će svakako biti kandidat za čije djelovanje i politiku vezujemo ideale one velike avgustovske pobjede iz 2020. godine. Što se SNP-a tiče, rezultatom ovih izbora za predsjednika Crne Gore treba da učvrstimo našu pobjedu iz 2020. godine i to će tako i biti.“

Možete li nam konkretno reći kojem kandidatu ćete dati podršku?

„To Vam mogu reći čim bude održana sjednica Glavnog odbora SNP-a na kojoj ćemo da donesemo tu odluku. To će biti vrlo brzo po finalnom evidentiranju liste svih onih koji će da se kandiduju na ovim izborima. Nama je žao što svi mi pobjednici iz 2020. godine nijesmo dogovorili jedinstvenog kandidata jer bi taj kandidat pobijedio sve ostale već u prvom krugu. Ali, dobro, šta je tu je, sada ćemo da odlučujemo u ovim okolnostima koje imamo. I nema dileme, idemo ka punom razvlašćivanju DPS-a.“

Pominjali ste Miodraga Lekića kao mogućeg zajedničkog kandidata avgustovske većine za predsjednika. Zašto nije prošao Vaš predlog?

„Jesam, pominjao sam kao potencijalne zajedničke kandidate avgustovske većine i gospodina Lekića i još neke pojedince zato što je svakome bilo jasno da će takav kandidat da briljira na izborima. To očigledno nije prošlo i ja ne mogu da Vam odgovorim precizno zašto to nije prošlo. Možda sada nema više ni smisla vraćati se na to jer imamo novu postavku za predsjedničke izbore i treba da se orijentišemo u odnosu na to što je realna postavka sada.“

Kakva je Vaša procjena za prvi krug izbora, kao i za konačan ishod?

„Moja procjena finalnog rezultata je jasna – DPS neće moći da pobijedi na ovim izborima. Dobar signal za takvu moju poruku su rezultati lokalnih izbora koje smo imali u poslednje dvije i po godine i koje DPS redom gubio. DPS je izgubio vlast i u Podgorici, a nije na vlasti čak ni na Cetinju. Kampanja će biti zanimljiva, relativno kratka i očekujem visoki procenat izlaznosti i na ove izbore. To je i dobro jer će izborni pobjednik imati puni izborni legitimitet, a pobjeda će pripasti kandidatu koji svoje ideje vezuje za uspjeh od 30. avgusta 2020 godine.“

Vaša je, dakle, procjena da Milo Đukanović gubi ove izbore?

„Da, gospodin Đukanović će da izgubi na ovim izborima. On mobiliše ubjedljivo najveći broj glasača koji su protiv njega da izađu na izbore i svi ti građani će glasati za onog kandidata koji bude rival gospodinu Đukanoviću. A ubjedljiva većina građana Crne Gore je za to da idemo ka punom razvlašćivanju DPS-a, što će se i desiti najkasnije 2. aprila u drugom krugu predsjedničkih izbora.“

Pitanje vanrednih parlamentarnih izbora odavno je u fokusu. I sa međunarodnih adresa stižu poruke da su ti izbori potrebni. Šta Vi mislite o tome?

„Ja sam uvijek za to da se na izborima provjeri volja građana. SNP je spreman za nove izbore i možemo na te izbore da idemo čim se većina od 30. avgusta dogovori oko toga i skrati mandat ovom skupštinskom sazivu. Sve dok se ne dogovori termin novih izbora ova vlada nastavlja da radi svoj posao u punom kapacitetu i to je to.“

Mislite li da ova vlada nema nikakav problem sa legitimitetom s obzirom da je podržavaju samo poslanici SNP-a i Crno na bijelo?

„Ovo je reformska vlada i jedna od najuspješnijih vlada u istoriji politike u Crnoj Gori. Za manje od godinu dana napravili smo čudo i što se tiče podizanja životnog standarda građana i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dovođenja u red mnogih sektora u našem društvu i državi. I vjerovatno je to jedan od razloga zašto u Skupštini Crne Gore nema inicijativa koje bi vodile ka raspisivanju vanrednih izbora. Inače, u ovoj vladi jesu predstavnici SNP-a i koalicije Crno na bijelo, a tu su i predstavnici albanskih partija i Bošnjačke stranke.“

Sadašnja vlada opstaje zahvaljujući tzv. ravnoteži straha. Niko sa DPS-om neće da glasa za raspuštanje parlamenta koji de facto nije odraz pravog stanja i odnosa snaga. Zašto je to tako?

„To što danas niko nije spreman bilo šta da dogovara sa DPS-om najviše govori o DPS-u. To je struktura koja se za dvije i po godine od kad je razvlašćena nije reformisala ni na koji način. Čak suprotno, dodatno su se radikalizovali i time od sebe odbili i glasače i potencijalne partnere. A što se tiče toga oslikava li parlament volju birača – oslikava. U demokratijama se s na izbore ide svake četiri godine, ali i uvažavaju okolnosti koje vode u pravcu ponovne provjere povjerenja, na šta je SNP spreman u svakom momentu, jer ispunjavamo očekivanja građana koji su nam dali mandat. Mene u politici vodi etika odgovornosti – imamo rezultate i postignuća, imamo osjećaj odgovornosti i imamo obavezu da nastavimo da radimo tim tempom dok god traje ova vlada i dok se ne izabere nova.“

Da li je SNP radio nešto nakon podgoričkih izbora na konsolidovanju partije?

„Vrlo brzo imaćemo unutarstranačke izbore za novi odbor SNP-a u Glavnom gradu. Pripreme za to su pri samom kraju i već sada znamo da će naš novi odbor u Podgorici biti najbolja moguća kombinacija razboritosti onih naših iskusnih članova i funkcionera i ogromne energije nadolazeće generacije političara SNP-a. Siguran sam da će na prvoj narednoj izbornoj provjeri naš novi gradski odbor u Podgorici da pokaže realnu snagu naše partije i u Glavnom gradu.“

Osjećate li i Vi lično odgovornost za rezultat na prošlim izborima u Podgorici?

„Kao predsjedniku SNP-a odgovornost se uvijek u većoj ili manjoj mjeri može pripisati i meni. I ja naravno ne bježim od svoje odgovornosti. Kada, međutim, saberemo sve rezultate lokalnih izbora koje smo nedavno imali jasno se vidi da bi na eventualnim parlamentarnim izborima SNP imao preko 5%. To nije malo, ali naravno treba da bude i više. Uz to mi imamo predsjednike opština u Plužinama i u Andrijevici, u vlasti smo u nizu jedinica lokalne samouprave i generalno govoreći ja sam zadovoljan učincima SNP-a svuda gdje smo vlast.“

Izvor: https://budiminfo.me

Olakšica Ministarstva poljoprivrede se odnosi na gorivo za pogon poljoprivrednih mašina, a uslov je imati registrovano gazdinstvo

Svi poljoprivrednici koji imaju registrovana gazdinstva neće plaćati akcize na mineralna ulja koja se upotrebljavaju kao gorivo za pogon poljoprivrednih mašina, a sprovođenje ove mjere kontrolisaće Uprava prihoda i carina, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prenose Vijesti

Ovo je predviđeno Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama, koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Predlog je prije dva dana podržao Odbor za ekonomiju, pa se usvajanje izmjena očekuje na sjednici Skupštine zakazanoj za 28. februar.

”Navedeno se predlaže iz potrebe usaglašavanja predloženog zakonskog rješenja sa odredbom člana 26a važećeg zakona, kojim je propisano da zahtjev za izdavanje dozvole oslobođenog korisnika akciznih proizvoda, pored ostalog, može podnijeti i lice koje upotrebljava mineralna ulja za pogon poljoprivrednih mašina”, navodi se u obrazloženju predloga.

Iz Ministarstva poljoprivrede su objasnili da su Zakonom o akcizama predviđena dva modela podrške koja se odnose na utrošak mineralnih gasnih ulja koja koriste poljoprivredne mašine, kao i povraćaj dijela plaćene akcize i mehanizam za oslobađanje od plaćanja akcize prilikom nabavke mineralnih-gasnih ulja.

”Oba zakonska mehanizma prepoznaju privredna društva, preduzetnike i druga pravna i fizička lica koja su registrovana kod Ministarstva poljoprivrede. Organ nadležan za sprovođenje navedenih mehanizama je Uprava prihoda i carina, koja će ove mehanizme primjenjivati u neposrednoj komunikaciji sa Ministarstvom poljoprivrede, a koje je zaduženo za vođenje elektronske evidencije o poljoprivrednim gazdinstvima, što predstavlja i generalni uslov za ostvarivanje ovog prava. Nadalje, budući da se radi o veoma složenom i kompleksnom zakonskom rješenju, formiran je međusektorski tim koji radi na izradi podzakonskih akata kojima će se ovi mehanizmi našim poljoprivrednicima staviti na puno raspolaganje u veoma kratkom roku”, naveli su iz ministarstva.

Oni su dodali da su u prethodnom periodu uložili značajne napore kako bi poljoprivrednim proizvođačima omogućili da koriste i ovaj vid podrške.

”Ministarstvo poljoprivrede je u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim relevantnim institucijama, kao i u saradnji sa predstavnicima sektora poljoprivrede, razmotrilo i došlo je do određenog prelaznog rješenja za registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju mogućnost korišćenja podsticajnih sredstava koja proizlaze iz Zakona o akcizama”, zaključili su iz ministarstva

Izvor: https://budiminfo.me