Месец: март 2023.

Скупштина Црне Горе и НВО Центар за женска права, у сусрет 8. марту, Међународном дану жена, организовали су округли сто на тему „На равне части – равнотежа између приватног и пословног живота“.У уводном дијелу обратила се предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић која је навела да је брига о породици вјековима чинила најзначајнију улогу жене у црногорском друштву. „Модернизација и развој друштава, те феминистички и таласи борбе за унапређење људских и женских права средином прошлог вијека, извели су жену из сфере приватног и омогућили јој да постане активна учесница свих друштвених процеса. Али, не без бројних изазова“, казала је Ђуровић и додала да су жене током цијелог живота суочене са бројним потешкоћама, међу којима су најизраженије економска зависност, мизогинија, сексизам, као и говор мржње у јавном дискурсу, којем су, како је рекла, нарочито изложене оне које се усуде да се баве тзв. „видљивим“ пословима, какав је политика.„Излазак жена на тржиште рада није пратило паралелно повећање учешћа мушкараца у породичној бризи и његи. Жене су се, самим тим, морале суочити са немогућношћу усклађивања породичних обавеза и потребе за професионалним усавршавањем. Умјесто друштва једнаких шанси за све, остављен им је неподијељен терет онога што данас препознајемо као неплаћени кућни рад“, рекла је Ђуровић.Предсједница Скупштине Црне Горе се осврнула и на проблем насиља у породици са којим се суочава огроман број жена у Црној Гори истакавши да је неопходно подсјетити на све жртве фемицида у нашој земљи и исказати им дужно поштовање, те послати поруку подршке свим суграђанкама које свакодневно трпе физичко и психичко насиље.„Никада не смијемо заборавити Шејлу Бакију, Зумриту Нерду, Бранку Петровић, Анастасију Лашманову и још десетине жена које су, нажалост, платиле цијену породичног и партнерског насиља и више нису са нама. У знак сјећања на њих, морамо стварати бољи амбијент за наше насљеднице у којем ће се осјећати слободно и безбједно. Само тако можемо градити друштво засновано на истинској равноправности, солидарности, толеранцији и правди, што мора бити циљ свих надлежних институција, али и сваке жене и сваког мушкарца у Црној Гори“, закључила је предсједница Ђуровић.Амбасадорка ЕУ у Црној Гори Оана Кристина Попа нагласила је да је Европској унији веома стало до овог темељног питања једнакости и правичности у нашим друштвима. „Од августа 2022. године, све државе чланице морају примјењивати правила која важе широм ЕУ и имају за циљ побољшање равнотеже између пословног и приватног живота за родитеље и старатеље, а која су усвојена 2019. године. Ова правила утврђују минималне стандарде за очинско, родитељско и старатељско одсуство и успостављају додатна права, као што је право на тражење флексибилних радних аранжмана. Ово ће помоћи људима да развију своје каријере и породични живот без потребе да жртвују једно од то двоје,“ навела је.Амбасадорка Попа је подсјетила на истраживања која показују да, у просјеку, глобално, жене обављају 75 одсто укупних неплаћених послова његе, укључујући бригу о дјеци, бригу о старима, кување и чишћење, те да су жене у двоструко већем ризику од губитка посла. „Неки ће рећи да је то наша култура или наши обичаји. Међутим, можемо промијенити културу и обичаје у свим нашим друштвима, са правим законима и правим узорима, а многе од њих видим данас овдје, међу вама. Ова врста промјене може потрајати, али видимо да све више земаља ЕУ уводи или продужује родитељско одсуство. Мајчинство и очинство никада не би требало доживљавати као алтернативу каријери“, рекла је амбасадорка.Извршна директорица НВО Центар за женска права Маја Раичевић захвалила је предсједници Скупштине Црне Горе на иницијативи да се на овом нивоу отвори дијалог о овој важној теми, којом се у Центру за женска права, подсјетила је, баве уназад неколико година. „Директива о равнотез̌и између пословног и приватног з̌ивота родитеља и пружаоца његе, о којој данас говоримо, тијесно је повезана са темом женског неплаћеног рада, па ћу прије него представим кључне новине ове Директиве, рећи нешто и о овој важној, а прилично занемареној теми“, истакла је Раичевић.Она је додала да се неформални рад у кући нимало не цијени и да формално незапослене жене имају врло незадовољавајући друштвени статус. „Упркос јасно одређеној улози жене у кући и у економији бриге, друштво данас од жена очекује да привређују скоро колико и мушкарци, па многе од њих раде све дуже да би обезбиједиле адекватна финансијска средства за себе и своје породице“, нагласила је она додајући да то такође носи вишеструки терет за жене – с једне стране терет неплац́еног куц́ног рада, а с друге, терет рада у формалној економији који се често одвија у лошијим условима у односу на мушкарце, слабије је плаћен и дискриминишући. „ЕУ Директива о равнотежи између пословног и приватног живота је директива тзв. минималне хармонизације што значи да су постављени минимални стандарди за државе чланице ЕУ и оне у процесу ЕУ интеграције, међу којима је и Црна Гора. Ипак, и ти минимални стандарди представљаће озбиљан посао за нашу Владу ако их желимо спровести до краја и ефикасно“, казала је Раичевић.У панел дискусији на тему „Зашто је равнотежа неопходна и како до ње?”, оцјењујући да је црногорско друштво дубоко патријахално, државна секретарка у Министарству просвјете Маша Стевовић је поручила да је потреба да се заједнички дјелује како би дошло до корјенитих промјена. У том контексту, она је прецизирала да ће Министарство просвјете настојати да ,,убрза оснаживање цјелокупне предшколске и школске инфраструктуре”, те да ће у наредном периоду бити повећан број продужених боравака.

Директор Директората за рад у Министарству рада и социјалног старања Александар Мемчевић је истакао да ће надлежно министарство и у наредном периоду политикама за постизање равнотеже између пословног и приватног живота тежити ка достизању родне равноправности са већим учешћем жена на тржишту рада, као и равноправне подјеле обавеза старатељства између мушкараца и жена.В.д. генералне директорице Директората за интеркултурализам у Министарству људских и мањинских права Људмила Поповић говорила је о жени као сили, покретачу друштвене трансформације и истовремено најосјетљивијем сегменту друштва. Она је навела да је неопходно да се заједнички утиче на промјену свијести усвајањем нових приступа и структуралних промјена у свим областима друштва, приватној сфери и сопственом радном окружењу, што ће, оцијенила је, нужно водити пуној равноправности.Савјетница за женско предузетништво и менаџмент у Унији послодаваца Црне Горе Звездана Олуић је казала да промјене у свакој сфери, па и поменутој, захтијевају тијесну међусекторску сарадњу. Она је нагласила да већу пажњу треба посветити економији родитељства и промоцији улоге очева у одгајању дјеце.Замјеница генералног секретара Уније слободних синдиката Црне Горе Ивана Михајловић је навела да је важно искористити колективне уговоре на нивоу компанија ,,како би на прави начин регулисали наш микрокосмос у радној цјелини”.О теми ,,Колико вриједи неплаћени рад?”, подсјетивши на законску регулативу која уређује ову проблематику, професорица Правног факултета Универзитета Црне Горе Маја Костић Мандић је казала да теми треба приступити са дозом оптимизма, те посебну пажњу посветити начину на који се васпитавају мушка дјеца.Национална координаторка Међународне организације рада Нина Крговић је истакла да је интенција Међународне конференције статистичара да буде уведено у анкете о радној снази, као инструмента мјерења тржишта рада, индикатора тржишта рада, редовно или периодично мјерење неплаћеног рада.Координаторка Сервиса за подршку женама у оквиру Центра за женска права Ана Јаредић апострофирала је да у постизању равнотеже између приватног и пословног живота, ,,важан елеменат и фактор игра средина, као и да је неопходно да сама жена схвати да не мора у свему бити савршена”.Уредница и новинарка Телевизије „Вијести“ Данијела Ласица је скренула пажњу да постизање баланса између приватног и пословног живота подразумијева најприје задовољну жену, жену која је једнако спремна да вријеме посвети себи, као и својим обавезама.Овом приликом емитован је и видео прилог који је приказао обраћања посланица у Скупштини Црне Горе на тему усклађивања приватног и пословног живота.

Gradiće se Specijalna zdravstvena ustanova, prijavnica, otvoreni zatvor i multifunkcionalni objekat.

Ugovorena vrijednost radova je oko 13,8 miliona eura.

Novac za igradnju objekata obezbijeđen je kroz IPA fondove Evropske unije, a dijelom iz kapitalnog budžeta Crne Gore.#CrnaGora na pravom putu

Berane zna najbolje, da je plamen slobode i borbe protiv DPS režima i njihove kriminalne hobotnice krenuo upravo iz Berana, od Socijalističke narodne partije i koalicionih partnera, kada smo se 2014. godine na čelu sa tadašnjim predsjednikom OO SNP Berane, a današnjim ministrom u 43. Vladi, Dragoslavom Šćekićem, suprostavili režimu DPS-a i Milu Đukanoviću koji je urušio i uništio naš grad i državu

Na sastanku predsjednika OO SNP Berane Tihomira Bogavca sa predsjednicima mjesnih odbora, jednoglasno je data podrška odluci GO SNP da se podrži predsjednički kandidat Andrija Mandić, koji će imati ključnu ulogu u konačnoj pobjedi nad politikom Mila Đukanovića.

Na održanom sastanku odlučeno je da se pokrene kompletna infrastruktura OO SNP-a Berane u podršci predsjedničkom kandidatu, jednom od pobjednika izbora koji su značili slobodu građanima Crne Gore, i koji se zajedno sa SNP-om borio protiv DPS režima.

Berane zna najbolje, da je plamen slobode i borbe protiv DPS režima i njihove kriminalne hobotnice krenuo upravo iz Berana, od Socijalističke narodne partije i koalicionih partnera, kada smo se 2014. godine na čelu sa tadašnjim predsjednikom OO SNP Berane, a današnjim ministrom u 43. Vladi, Dragoslavom Šćekićem, suprostavili režimu DPS-a i Milu Đukanoviću koji je urušio i uništio naš grad i državu.

Prvi put u našem gradu, te 2014. godine, pokrenuli smo borbu, zapalili plamem slobode koji se polako ali sigirno širio kroz sve gradove, a onda 30. avgusta 2020.godine proširio se i na Crnu Goru. Tada je Crna Gora oslobođena ili smo bar tako mislili.

Ovih dana, javljaju se samozvani eksperti koji pokušavaju da preuzmu naše zasluge, da se predstave kao borci protiv DPS režima, ustvari bili su dio istog, bili su na njihovoj strani…a sada se predstavljajući kao borci za slobodu. Ali, Berane i Crna Gora znaju najbolje.

Znaju i to, da na sjeveru Crne Gore, a posebno u Beranama, za godinu i po dana koliko su eksperti bili u Vladi, nije uložem niti jedan cent, a nije da nisu obećavali…

Iako su imali više prilika, da pokažu da im je, kako kažu,  „Berane centar sjevera“… nisu to uradili. Već su nakon lokalnih izbora, okrenuli leđa i biračima i svojim opštinskim odborima…Berane sve to zna najbolje!

Mi nastavljamo dalje svoju borbu, časnim putem, kao i do sada. I dajemo podršku Glavnom odboru u odluci da se za predsjedničkog kandidata podrži Andrija Mandić.

Srećno, nema odustajanja, plamen slobode neka opet krene iz naših Berana!

Izvor: https://budiminfo.me

Шћекић: Јачање здравствених система и једнака доступност здравствене заштите за све у фокусу креатора здравствених политика

Црна Гора је ријешена да јачањем универзалне здравствене заштите чува грађане од финансијских потешкоћа при коришћењу здравствених услуга, а у свијету актуелне финансијске кризе.

Министар Шћекић је упознао учеснике панела са начином функционисања и финансирања црногорског здравственог система и са изазовима са којима се овај сектор суочава у процесу реформи, али и у свијету актуелних свјетских дешавања, које утичу и на здравство.

Kroz razgovore sa nadležnim državnim organima i privatnim sektorom, prikupljaće se informacije i na licu mjesta sprovoditi Peti krug evaluacije sistema pranja novca i finansiranja terorizma u (SPNFT).

Cilj misije je procjena usklađenosti nacionalog zakonodavnog okvira sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, kao i utvrđivanje stepena djelotvornosti  SPNFT Sistema država članica Savjeta Evrope u Crnoj Gori.

Ministar je informisao da je u toku i niz zakonskih izmjena koje će rezultirati značajnim smanjenjem stope sive ekonomije.

Jačanjem kadrovskih i materijalnih resusra u nadležnim upravama radi se na uspostavljanju kvalitetnijeg sistema nadzora nad poslovanjem privrednih subjekata, uz vođenje registra stvarnih vlasnika u skladu sa međunarodnom regulativom.

U prethodnom periodu iz državnog budžeta opredijeljeno je 44,72 miliona eura, iz donacija preko 11, 5 miliona eura, a iz kreditnih sredstava 9,8 miliona eura

Agrobudžet za 2023. godinu iznosiće 66 miliona eura i najveći je u istoriji Crne Gore sa povećanjem od 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kazao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.

-Ovaj Agrobudžet će obezbijediti da se adekvatno finansiraju mjere agrarne politike za tržišnu cjenovnu politiku- kazao je Joković.

U prethodnom periodu iz državnog budžeta opredijeljeno je 44,72 miliona eura, iz donacija preko 11,5 miliona eura, a iz kreditnih sredstava 9,8 miliona eura.

-Vodili smo računa o potrebama naših poljoprivrednika i da ispoštujemo obaveze prema Evropskoj uniji- kazao je Joković.

Agrobudžet čine tri cjeline- podrška poljoprivredi i ruralnom razvoju, ribarstvu i sredstva koja se opredjeljuju operativnim programima.

-Za direktna plaćanja u stočarskoj proizvodnji opredijelili smo 6,5 miliona eura. Smanjili smo kriterijum za premiju govedarstvu, tako da će svi proizvođači nezavisno od broja grla, imati pravo da se prijave i dobiju premiju . Smanjen kriterijum za koze i ovce, i to, kako je rekao, i to u iznosu uslovno po jedno grlo. Premija za krave i junice iznosi 85 eura, za ovce i koze 10 eura po grlu- kazao je Joković.

On je pozvao građane da kupuju domaće proizvode.

– Na taj način pomažemo našu privredu- poručio je on

Izvor: https://budiminfo.me

Ovo je samo jedan od dokaza da smo građanima posvećeni na pravi način i da nam vjeruju. I ubuduće ćemo nastaviti da osluškujemo potrebe naših sugrađana, jer se SNP bori za onu Crnu Goru u kojoj su u centru zbivanja običan čovjek i porodica kao temelji društva.

Još jednom se od srca zahvaljujemo svakom ko je glasao za izbornu listu “SNP – časno za Tuzi – Željko Milić” i koristimo priliku da Albanskom forumu čestitamo na ostvarenom izbornom rezultatu.

Kongres u Tirani odlična je platforma za dijalog, diskusiju i umrežavanje oko važnih tema kao što su: inovativni modeli primarne zdravstvene zaštite, integracija socijalnih i zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, digitalna transformacija zdravstva, reforme zdravstvenih sistema u skladu sa demografskim promjenama i uopšte poboljšanje univerzalne zdravstvene pokrivenosti, kao i pristup inovativnim terapijama

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić predvodi delegaciju Vlade Crne Gore, koja od 5-7. marta 2023. godine boravi u zvaničnoj posjeti Albaniji i učestvuje na 1. Zdravstvenom kongresu koji se održava u Tirani.

Pored ministra Šćekića u crnogorskoj delegaciji su i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Obradović, načelnica Odjeljenja za međunarodnu saradnju Mirjana Đuranović i savjetnica u Direktoratu za javno zdravlje Željka Vulanović.

„Kongres u Tirani odlična je platforma za dijalog, diskusiju i umrežavanje oko važnih tema kao što su: inovativni modeli primarne zdravstvene zaštite, integracija socijalnih i zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, digitalna transformacija zdravstva, reforme zdravstvenih sistema u skladu sa demografskim promjenama i uopšte poboljšanje univerzalne zdravstvene pokrivenosti, kao i pristup inovativnim terapijama”, saopšteno je iz Ministarstva .

Značaj održavanja Kongresa ogleda se u okupljanju kreatora politika, zdravstvenih eksperata, zdravstvenih radnika, korisnika usluga i drugih ključnih nosilaca sistema kako bi podijelili iskustva i uključili se u dijalog o izazovima zdravstvenih sistema u cjelini.

„Cilj je pružiti bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i više inovacija u liječenju“, navodi se u saopštenju.

Podjestimo, ministar zdravlja Crne Gore Dragoslav Šćekić i ministarka zdravlja i socijalne zaštite Republike Albanije Ogerta Manastirli potpisali su tokom zajedničke sjednice dvije Vlade , koja je održana u ponedjeljak 27.2.2023.godine u Podgorici Memorandum o saradnji u oblasti zdravstva i medicinskih nauka, kojim su usaglašene mogućnosti za saradnju u korist obje države

Izvor: https://budiminfo.me

Чланови Делегације Скупштине Црне Горе у Парламентарној скупштини Медитерана (ПАМ), посланик Дејан Ђуровић и посланица Милосава Пауновић, учествовали су на 17. пленарној сједници ПАМ-а, која је одржана у периоду од 1. до 2. марта 2023. године у Рабату, Краљевина Мароко. Пленарној сједници ПАМ-а присустовала је и узела активно учешће и предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић.Редовно годишње засиједање ПАМ-а окупило је више од 200 учесника, из 20 држава, чланова националних делегација држава чланица ПАМ-а, представника партнерских међународних организација, цивилног и привредног сектора. Пленарној сједници претходили су састанци сјеверне и јужне геополитичке групе на којима су изабрани нови чланови Предсједништва ПАМ-а за двогодишњи период 2023-2024.Након свечане церемоније отварања пленарног засиједања у Горњем дому Парламента Краљевине Мароко, одржани су састанци три стална одбора ПАМ-а на теме политичке и безбједносне сарадње (Први одбор), економске, социјалне и сарадње у области животне средине (Други одбор) и међуцивилизацијског дијалога и људских права (Трећи Одбора).Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић обратила се на 17. пленарној сједници Парламентарне скупштине Медитерана нагласивши да је овај догађај потврда труда, озбиљности и суштинских вриједности које промовише ПАМ, заједно са својим партнерима.„Географски простор на којем живимо има богату разноврсност култура и цивилизација, представља мост између истока и запада, сјевера и југа, и обједињује вриједности хришћанства, ислама и јудаизма“, рекла је предсједница Скупштине, те навела да нас путовање кроз регион Медитерана инспирише и надахњује својом богатом историјом и културом, те несвакидашњом љепотом. Управо те различитости и посебности чине нашу снагу и дају нам слободу да развијамо свој специфични идентитет и одговорност да што боље разумијемо и поштујемо једни друге и да, у сваком смислу, очувамо вриједности региона у којем живимо, казала је Ђуровић.Истакавши да се сада регион Медитерана, Европа и свијет налазе пред новим изазовима, она је нагласила да нас конфликти и кризе, те изазови и пријетње економском напретку и животној средини чине рањивима, али и обавезују на бољу сарадњу.

„Једини начин да се са њима суочимо је да будемо уједињени, да разговарамо, креирамо заједничке иницијативе и покушамо да их спроведемо на корист грађана које представљамо и у чије име радимо“, нагласила је предсједница Скупштине.Узимајући у обзир посљедице пандемије ковид 19, рата у Украјини, земљотреса у Турској и Сирији и свих других изазова са којима се суочавамо, Ђуровић је напоменула да је увјерена да управо ПАМ, као епицентар парламентарног живота Медитерана, може значајно допринијети превазилажењу проблема са којима се суочава савремени свијет.

Црна Гора у овом тешком и важном тренутку за човјечанство чврсто стоји уз своје партнере и залаже се за заједничке вриједности које дијелимо. Као грађанска држава, заснована на владавини права и поштовању различитости, чланица НАТО савеза и будућа чланица Европске уније, наша држава перманентно развија добросусједске односе, утемељене на обостраном уважавању и снажењу економске, културне, научне и технолошке сарадње, нагласила је она.Предсједница Скупштине Црне Горе је исказала спремност наше државе да пружи подршку и експертизу у домену својих могућности, када су у питању економски, социјални, еколошки и други изазови са којима се суочавамо, истакавши да је сигурна да само на овај начин сви заједно можемо градити механизме одрживих партнерстава и узајамне солидарности.

Ministarki Maji Popović je, u vrlo korektnom i otvorenom razgovoru prenijeta zabrinutost za predmete ekstradicije, pokrenute po molbama za izručenje Ministarstva pravde Crne Gore, o kojima, nakon više godina, još uvijek nije odlučeno

Tokom jučerašnje pojsete ministra pravde Marka Kovača Srbiji, između ostalog, postignuta je načelna saglasnost sa tamošnjim Ministarstvom pravde za izmjenom Ugovora između Crne Gore i Republike Srbije o izručenju, u smislu proširenja opsega krivičnih djela, za koja se mogu izručiti sopstveni državljani, pogotovo za krivična djela iz oblasti korupcije, za koja je u Crnoj Gori, u kvalifikovanim oblicima propisana nadležnost za krivično gonjenje Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore.

Kovač i generalni direktor Direktorata za međunarodnu pravosudnu saradnju Branimir Janjević boravili su juče u Beogradu, gdje je održan sastanak sa Ministarkom pravde Republike Srbije Majom Popović i njenim rukovodećim timom. Tom prilikom razgovarali su i o otvorenim postupcima ekstradicije između dvije zemlje.

– Ministarki Maji Popović je, u vrlo korektnom i otvorenom razgovoru prenijeta zabrinutost za predmete ekstradicije, pokrenute po molbama za izručenje Ministarstva pravde Crne Gore, o kojima, nakon više godina, još uvijek nije odlučeno, te je Ministarstvo pravde Republike Srbije zamoljeno za dostavljanje odgovarajućih obavještenja o statusu tih postupaka ili eventualno donijetim odlukama. Ministarka pravde Republike Srbije je kazala da će ova pitanja biti pažljivo razmotrena, zbog čega je dogovoren nastavak komunikacije u narednom periodu, ističe se u saopštenju.

Na sastanku je razgovarano o unapređenju bilateralne saradnje između Crne Gore i Republike Srbije sa više aspekata.

– U dijelu trilateralnog sporazuma izmedju Crne Gore, Republike Srbije i Republike Sjeverne Makedonije o razmjeni podataka u svrhe provjere izjava o imovini, koji je zaključen 2021. godine, i trilateralnog sporazuma o diobi trajno oduzete imovine između Crne Gore, Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je u fazi pregovora, dogovorena je kontinuirana komunikacija i intenziviranje saradnje na zakljucenju, odnosno ratifikaciji navedenih sporazuma. Usaglašen je stav da će navedeni sporazumi biti važno sredstvo u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Crnoj Gori i u Republici Srbiji, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Na kraju sastanka, sa zadovoljstvom je konstatovano da Crna Gora i Republika Srbija imaju najširi i najsadržajniji oblik međunarodne pravosudne saradnje, oličen u mogućnostima iz bilateralnih ugovora, koje dvije prijateljske države nemaju sa drugim državama u tom obimu i kvalitetu, te konstatovana obaveza i spremnost da se saradnja resora pravde dvije države konstantno razvija i unapređuje

Izvor: https://budiminfo.me