„Истинитост ријечи о. Велибора Џомића је већ данас потврдио Панос Какавиатос, портпарол Венецијанске комисије, јавним наводом да је Венецијанска комисија усвојила низ важних измјена и допуна за Предлог закона“
Поводом данашњег саопштења за јавност Владе Црне Горе у коме,
на свој начин и из својих интереса, тумаче јучерашњу изјаву
протојереја-ставрофора др Велибора Џомића, координатора Правног савјета
Митрополије, из Митрополије су апострофирали чињеницу да је у изјави
само указано да Венецијанска комисија није подржала и позитивно
оцијенила Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и
правном положају вјерских заједница у цјелости, како је Влада јуче
саопштила у 16.35 часова, тј. неколико минута након усвајања мишљења на
пленарној сједници Венецијанске комисије.
з Митрополије црногорско-приморске оцјењују да је, судећи по садржају и брзини саопштења Владе, постојала евидентна намјера да се јавност погрешно и тенденциозно информише – да су све одредбе Предлога закона добиле позитивно мишљење Венецијанске комисије и да су позитивно оцијењене све одредбе Предлога закона, а што није тачно. Бројни медији су то на такав начин и пренијели јавности.
„Истинитост ријечи о. Велибора Џомића је већ данас потврдио
Панос Какавиатос, портпарол Венецијанске комисије, јавним наводом да је
Венецијанска комисија усвојила низ важних измјена и допуна за Предлог
закона. То је био једини циљ јучерашњег реаговања. Управо одредбе из чл.
62 и 63 Предлога закона којим је било планирано једнострано прекњижавње
цркава, џамија, катедрала и друге непокретне имовине цркава и вјерских
заједница нису подржане на начин који је жељела, предлагала и очекивала
Влада Црне Горе као предлагач тог акта.
Доступност судским и управним процедурама и сада, без оваквог
Предлога закона, постоји у правном систему Црне Горе. Али, овдје то није
био циљ. Напротив, идеја је била да се, мимо прописаних судских
процедура, Црква и вјерске заједнице лише својих светиња и имовине која
им је кроз вјекове завјештавана од вјерника.
Активности Митрополије и других епархија наше Цркве у Црној Гори ће, као и до сада, бити у складу са свеукупном заштитом угрожених интереса које данас, на жалост, Влада неосновано карактерише као ”агресивну популистичку кампању”. Митрополија и епархије наше Цркве су одувијек биле, јесу и биће за истински и стручни дијалог, а не за симулацију дијалога и довођење пред свршен чин, као што је било и 2015. и 2019. године“, закључили су.
Mitropolija crnogorsko-primorska nije protiv donošenja novog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, ali jeste i biće protiv jednostranih aktivnosti crnogorskih vlasti po ovom pitanju, saopšteno je iz MCP.
Predsjednik države Milo Đukanović, kako su kazali, zna da je zakon, ovakav kakav je sad, “usmjeren protiv Pravoslavne Crkve”.
“To je javna tajna i ni on to ne krije u intervjuu, povodom koga reagujemo”, saopšteno je iz MCP.
Đukanović je u intervjuu za televiziju N1 kazao da se SPC protivi predlogu zakona jer bi da sačuva ono što je otela od Crne Gore.
“U pravu je predsjednik Đukanović da se pitanje slobode vjeroispovijesti tiče državne stabilnosti, demokratskog ustrojstva i sveukupnog crnogorskog identiteta. Zato je bilo važno da su on i Vlada Crne Gore prvenstveno učinili napor da sprovedu najšire moguće konsultacije sa svim relevantnim subjektima (svi će se valjda saglasiti da je Pravoslavna Crkva tu najvažnija, jer se Zakon u najvećoj mjeri na nju odnosi) i da u takvom procesu dođe do konsenzusa prihvatljivog za sve, a koji je u skladu sa Ustavom Crne Gore, ali i sa svim međunarodnim dokumentima koja uređuju pitanje slobode vjeroispovijesti. Mitropolija, po ko zna koji put, ponavlja da nije protiv donošenja novog zakona, ali jeste i biće protiv, jednostranih aktivnosti crnogorskih vlasti po ovom pitanju. Zna predsjednik Đukanović da je zakon, ovakav kakav je sad, usmjeren protiv Pravoslavne Crkve. To je javna tajna i ni on to ne krije u intervjuu, povodom koga reagujemo”, saopšteno je iz MCP.
Đukanović, ipak, kako dodaju, ne zna da crkva u Crnoj Gori “koju pogrešno naziva ‘CPC’, nikada nije bila autokefalna, niti je ukinuta ukazom regenta Aleksandra Karađorđevića.” “Ta manipulacija se toliko odomaćila da se koristi kao poštapalica, a radi se o brutalnoj neistini. Regent Aleksandar je samo, kao tadašnji suveren Kraljevstva SHS, prihvatio odluku svih arhijereja (uključujući, na prvom mjestu, one arhijereje iz Crne Gore, odlukom Svetog Sinoda u Kraljevini Crnoj Gori) koji su svojom voljom, bez glasa protiv, obnovili Pećku Patrijaršiju – pod imenom Srpska Patrijaršija, što je sa oduševljenjem prihvaćeno i od sveštenstva i od vjernog naroda u Crnoj Gori i crkveni život je nastavljen u punom kontinuitetu. Čak je i Vlada u egzilu u ”Glasu Crnogorca” pozdravila obnovu Patrijaršije, samo zamjerivši što je njeno sjedište u Beogradu, a ne u Pećkoj Patrijaršiji, gdje je kralj Nikola 1913. godine postavio za prvog Pećkog mitropolita, poslije ukidanja Patrijaršije (1766), Gavrila Dožića. Zaludna je nada predsjednika da će Carigradska Patrijaršija priznati autokefalnost Crkve u Crnoj Gori. Kome da je prizna? Čovjeku koji je raščinjen od Sinoda iste te Patrijaršije? To, prije i iznad svega, ne bi smjela da bude briga predsjednika sekularne države, koji je uz to javno deklarisani nekršteni ateista. Ako su za njega pitanja vjere ”trice i kučine”, bilo bi pristojno da se makar ne petlja u njih”, navodi se u saopštenju.
Đukanović, kako su kazali, ima pravo da iznese svoje mišljenje, “koliko god bilo pogrešno i neutemeljeno”, ali nema pravo da koristi institucionalne državne mehanizme da se, kako su kazali, obračunava s Crkvom i da je upodobljava sebi i svojoj ideologiji ili pravi nove ”crkve”.
“Patrijarh Irinej, kao i mitropolit Amfilohije, ali i svi vjerni, kao slobodni ljudi i građani, s druge strane, imaju pravo da se odrede prema potezima vlasti, ali oni svakako nemaju nikakve institucionalne mehanizme, kojima bi mogli da utiču na uređenje državnog poretka, biranje predsjednika ili Vlade. Drugim riječima, onaj koji ima vlast i silu države bi morao da se uzdrži od napada na ljude koji ništa od toga nemaju, a koriste samo – riječ. To bi bilo čojski i crnogorski. Uostalom, trebao bi predsjednik da se odluči – da li je Mitropolija učinila zločin prema Crnoj Gori ili ona ima, kako sam veli u pismu blaženopočivšem patrijarhu Pavlu, ”značaj za Crnu Goru i istorijsku ulogu u borbi za slobodu crnogorskog, srpskog i ostalih balkanskih naroda”. Treba dodati da je nepošteno priču o Pravoslavnoj Crkvi početi od 1918. godine i prećutati da je na njenoj današnjoj teritoriji Crne Gore Sveti Sava prije osam vijekova osnovao četiri episkopije, koje i danas imaju svoju ovdašnju jurisdikciju”, navode iz MC.
Još je manje, kako su kazali, tačan zaključak koji predsjednik izvlači iz “navodne autokefalnosti ‘CPC’” – da je njena imovina bila državna.
Crkva, kako poručuju, neće biti sluškinja ni Crne Gore ni Srbije, ni srpstva ni crnogorstva, niti bilo kakve ideologije ni bilo kojeg velikodržavnog projekta niti čuvati nečiju ”infrastrukturu” – jer više ne bi bila Crkva.
“Ali ne može da zaboravi šta su oni najbolji u njenoj istoriji govorili i činili i da im, po svojim moćima, podražava, riječima i djelima, u odbrani svetinja i svoga dvijehiljadegodišnjeg bića. Pominje predsjednik da se 90-tih godina neko neovlašćeno knjižio kao vlasnik crkvene imovine – aludirajući na Mitropoliju i ostale episkopije Srpske Patrijaršije u Crnoj Gori – te veli da je to otimanje vrijedne imovine i zločin prema Crnoj Gori. Opet promašaj. Predsjednik ne govori istinu po tom pitanju. Kako je to Crkva mogla da otme svoju imovinu? Ko je žrtva tog zločina kojeg pominje predsjednik? Žalosno je to što govori i čini predsjednik po ovom pitanju. Uostalom, nismo baš svi toliko kratkog pamćenja. Bjehu li on i njegova partija u to vrijeme nosioci istih ovih državnih ovlašćenja koja i sada imaju? U ovom govoru predsjednika još se jedna nedosljednost primjećuje. Nakon privatizacije svega i svačega, pa i imovine oduzete od Crkve i vjerskih zajednica poslije Drugog svjetskog rata, čime je država priznala da nije u stanju da adekvatno gazduje svojim resursima i imovinom, planira se nacionalizacija – ni manje ni više – nego ostataka crkvene imovine, pa i više od toga – njenih hramova! Došli bi, a neće Bog dati, u situaciju da je sve privatno vlasništvo u ovoj sekularnoj državi osim ”državnih” vjerskih objekata”, stoji u saopštenju MCP. Oni se pitaju šta će državi vjerski objekti, šta će država da radi s njima i zašto ih oduzima, ako ne planira da ih drugome daje.
“Prepoznata je namjera predsjednika i svih onih koji učestvuju u ovoj nečasnoj raboti. Ta namjera ide iznad njihovih ideoloških očeva, koji su bili razumniji po ovom pitanju i nisu oduzimali vjerske objekte. Svrstavaju se u još žešće gonitelje Crkve, nego što su bili oni prije njih. Strašna je i nedopustiva kleveta predsjednika Đukanovića kojom Srpsku pravoslavnu crkvu označava više kao političku, nego kao vjersku organizaciju. On je kao nevjernik potpuno nekompetentan da to cijeni. Srpska pravoslavna crkva je uvažena i priznata među svim Pravoslavnim Crkvama i važan je dio porodice vaseljenske Crkve. To što on to ne prepoznaje ništa ne oduzima Crkvi, ali glasovito govori o predsjednikovom novom odnosu prema slobodi Crkve”, navode iz MCP.
Neistinita je, takođe, kako ističu, tvrdnja da organizacija Pravoslavne Crkve prati državnu organizaciju i da je sve suprotno tome protivno kanonskom pravu.
“Uzmimo samo one pomjesne Crkve koje su prve u poretku Pravoslavnih Crkvi: Konstantinopoljska, Aleksandrijska, Antiohijska, Jerusalimska i Moskovska Patrijaršija – nijedna od njih se ne rasprostire na teritoriji jedne države! Ne postoji li kao priznata Srpska Pravoslavna Crkva i u državama nastalim od bivše Jugoslavije i širom Evrope, Amerike i Australije? Svaka ima svoju istorijsku jurisdikciju na više država. Predsjednik je ili podlegao neznanju onih koji ga o ovome savjetuju (koji su, izgleda, oboljeli od gadne bolesti nacizma ili brozomore) ili svjesno obmanjuje javnost. Šta god da je – savjetujemo mu da se, optužujući Crkvu za politiku ne bavi stvaranje Crkava u Crnoj Gori. Predsjednik bi morao da čuje glas Crkve i naroda Božijeg i da povuče Predlog zakona i založi se, da se, u ime jedinstva naših predaka, koji su se zajednički borili za slobodu i budućnost Crne Gore, predstavnici državnih vlasti, Crkve i drugih vjerskih zajednica, u istinskom dijalogu dogovore o zakonskom aktu, koji će biti na korist svih crnogorskih građana bez razlike. Molimo se za Crnu Goru i za napredak svih njenih građana bez razlike i želimo Predsjedniku i svima onima koji ga u ovome podržavaju – da odustanu od svojih pljačkaških nauma i ne sprovode nasilje prema Crkvi i vjeri uopšte, nego da se vrate bogoljublju i bratoljublju”, zaključuje se u saopštenju Mitropolije crnogorsko-primorske.
Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли! Aмин! Aмин! Aмин! У Подгорици уочи Тројичиндана 2019.
Ми, архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерници,
чланови више од 600 Црквених општина и Црквених одбора и свих црквених
установа у Црној Гори, по својој савјести и хришћанској
одговорности пред Богом и историјом, дужни смо да свеукупној јавности,
домаћој и иностраној, укажемо да Предлог закона о слободи
вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница,
који је 16. маја 2019.г. утврдила Влада Црне Горе, није ништа друго до
акт који је првенствено уперен против Митрополије
Црногорско-Приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке,
Захумско-Херцеговачке и Милешевске, које имају своју осмовјековну
канонску јурисдикцију на простору на коме се данас налази Црна Гора.
Предлог закона је припремљен једнострано, искључиво од представника Владе Црне Горе, коме није претходио истински, јавни, транспарентни и стални дијалог представника државне власти са представницима наше Цркве и других вјерских заједница. Прекршене су и бројне одредбе обавезујуће, прописане процедуре. Црква и вјерске заједнице су биле дискриминисане од почетка нетранспарентне и закулисне припреме веома лошег Нацрта до утврђивања још горег Предлога закона. И поред више захтјева, представницима наше Цркве није омогућено учешће у Радној групи за израду закона. До данас није познато ко су чланови Радне групе и да ли она уопште постоји. Ни у једној фази овог поступка нисмо имали право на учешће, што представља преседан своје врсте.
Представници и најодговорнији носиоци државне власти у Црној Гори и не крију да је ово, заправо, закон против Српске Православне Цркве, Митрополије, епархија, митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа од којих је више од 95% држављана Црне Горе.
Закон, дакле, није у функцији цивилизованог и правно утемељеног регулисања права на слободу вјероисповијести и правног положаја Цркве и вјерских заједница већ искључиво против Цркве и елементарних права и слобода православних свештеника и вјерника које им припада и по Божјем и по људском праву.
Право на слободу вјероисповијести или увјерења је, судећи по
тим изјавама, само средство да се остварују идеолошки и политички
циљеви. И то све да би се, са позиција јавне власти, кршио
Устав Црне Горе и на бруталан и насилан начин, како је најављено са
најважнијих државних адреса, стварала лажна црквена организација као
”државна вјерска заједница” у секуларној држави у којој су цркве и
вјерске заједнице одвојене од државе.
Више је него јасно да се Предлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим последицама. Међутим, постоје и друга питања која дубоко вријеђају достојанство почев од тога да се Црква и вјерске заједнице на прикривен начин заправо приказују као криминалне организације из времена Краљевине Црне Горе. Ствар је доведена до апсурда, јер се Црква која је вјековима са својим народом и добротворима градила, чувала и обнављала Светиње служећи у њима Свете службе Божје, оптужује да је наводно ”незаконито стекла право својине над православним храмовима. И умјесто да као и све друге државе у Европи, државна власт у Црној Гори изврши реституцију и обештећење за имовину која је од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице, одузела комунистичка власт, данас се припрема одузимање Светиња и пљачке црквене имовине од стране секуларне државне власти.
Умјесто уважавања и остваривања сарадње ради општег добра и
напретка заједнице, послије толиких вјекова постојања, државна власт
настоји да укине раније стечене и признате статусе правних лица
традиционалних цркава и вјерских заједница, тј. да изврши њихову
ликвидацију у правном смислу, како би се оне поново оснивале и
евидентирале. Постоје десетине других примјера који непобитно
свједоче антивјерски карактер Предлога закона и најављују антицрквене
активности државне власти.
Истина, у Предлогу закона нема одредбе по којој се забрањује
Хришћанство! Али, то се, сходно духу овог акта и циљевима које власт
жели њиме да постигне, заправо подразумијева и само по себи намеће као
забрана!
Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори је до сада предузео
бројне активности како би се надлежним органима и релевантним
међународним субјектима аргументовано указало на све проблематичне и
неодрживе одредбе Предлога закона, али и на озбиљне проблеме које би
наведени закон произвео. Наша Црква не тражи никакве привилегије, нити
било какве забране него само и једино поштовање права на слободу вјере и
имовину свих, па и Православне Цркве и њених вјерника и то у сопственој
држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским
митрополитима на челу.
Предлог закона, у значајном броју његових одредби, представља сушту
супротност свему што јесу слобода вјере, толеранција и дијалог у њиховом
савременом и свевременом изразу, који воде ка нормативном регулисању
правног положаја цркава и вјерских заједница. Право на слободу
вјероисповијести у његовом индивидуалном и колективном аспекту мора бити
свуда у истом обиму и изразу. Црна Гора, у том погледу, не може и не
смије да представља изузетак.
Црној Гори јесте потребан нови Закон у овој области, али
закон који ће бити припремљен са пажњом, у атмосфери дијалога и
уважавања, од представника Владе, Цркве, вјерских заједница, експерата и
заинтересованих лица, а не супротно као што је било и 2015. и 2019.
године. Нови закон мора да буде у функцији сваке вјере и свих
вјера заједно, свакога вјерника појединачно и свих заједно, а не против
једне вјере, Православне Цркве, њених епископа, свештеника, монаха,
монахиња и вјерника – како је већ у јавности препознат Предлог закона.
Неопходно је да онако како Бог заповиједа и како људски закони
уређују, а то није у супротности једно са другим, отвори јавни и
институционални дијалог Владе са црквама и вјерским заједницама како би
се приступило припреми новог Предлога закона о слободи вјероисповијести и
правном положају цркава и вјерских заједница по мјери Божије и истинске
људске правде, уз поштовање свих људи, вјера и различитости. Влада
Црне Горе има обавезу да припреми Закон који ће обезбиједити
равноправност и једнакост и који ће добровољно бити поштован и
примјењиван од свих заједно и од свакога појединачно. Само на тај начин,
Црна Гора може да буде сигурна да је кућа свих њених грађана, а посебно
вјерника као најбројније популације црногорског друштва. У
супротном и на начин на који је то предвиђено Предлогом закона
продубљују се подјеле у ионако подијељеном црногорском друштву и без
икакве потребе иницирају, подстичу и распирују братоубилаштво и сукоби
на вјерској и етничкој основи.
Ми смо дужни да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у
свако вријеме, али смо дужни да чувамо достојанство, идентитет и Светиње
Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и
наши преци. Нека Света и Живоначална Тројица, Бог Љубави, излије своју
богату милост и поврати разум и спокој међу све вјернике и људе добре
воље да, по ријечима Патријарха Павла, будемо и останемо људи.
Из тих разлога, захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у
разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у
сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о
слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини ми ћемо
још одлучније саборно иступити у одбрани својих Светиња и законских
права.
Данас се пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака!
Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!
Aмин! Aмин! Aмин!
У Подгорици уочи Тројичиндана 2019.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
епископ милешевски Атанасије
епископ захумско-херцеговачки Димитрије
епископ диоклијски Методије
епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије
са свим свештенством, монаштвом и вјерним народом!
Na platou ispred sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici danas je održan Trojičindanski crkveno-narodni sabor za odbranu svetinja.
Sabor je reakcija na Vladin Nacrt zakona o slobodi vjeroispovijesti
ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica kojim se, ukoliko bi
bio usvojen u Skupštini Crne Gore, dovodi u pitanje dostojanstvo i
imovina Crkve.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su Arhiepiskop cetinjski
Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije i gospoda Episkopi:
budimljansko-nikšićki Joanikije, raško-prizrenski i kosovsko-metohijski
Teodosije, mileševski Atanasije, buenosajreski i južno-centralnoamerički
Kirilo, zahumsko-hercegovački Dimitrije, dioklijski Metodije i
umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije sa mnogobrojnim
sveštenstvom, uz molitveno učešće hiljada vjernika iz svih krajeva Crne
Gore.
Митрополија црногорско-приморска позвала је све православне вjернике и људе добре воље да се сjутра окупе на Тројчиданском сабору, испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
У истини Божијој и братској љубави позивамо све православне вjернике и све људе добре воље, којима су истина и правда на срцу, да се сjутра окупимо на Тројичиндански сабор пред Саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици, пише у саопштењу Митрополије.
„Због очекиване масовности скупа дужни смо, у пастирској бризи за спасење душа и очување освештаног вjековног црквеног поретка, упутити пар важних напомена онима који ће сjутра бити присутни на Сабору.
Будући да ће се сjутра служити света литургија, треба да се зна да светом причешћу на сjутрашњој литургији могу приступити само они који су крштени у Православној цркви, који се труде да живе животом Цркве и који су постили тродневни пост, на који су сви вjерни били позвани уочи Сабора.
Такође, напомињући да су на Сабор добродошли сви који желе да се
помоле и заузму јасан став за одбрану светиња Божијих и умножење братске
љубави, благодарећи свим политичким и другим организацијама и
појединцима који су изразили забринутост и спремност да учествују на
Сабору, подсећамо да Сабор није место ни за какве идеолошке, политичке
или националне симболе или пароле — нека се током Сабора вијоре само
црквени барјаци и литије и нека се чују само молитве и ријечи уздања у
Бога, које ће најбоље показати нашу одлучност да светиње бранимо и
одбранимо уз помоћ Божију у миру и братској љубави. Црква окупља, а не
разједињује, и то све верне без разлике. Како каже Апостол Павле: ’Нема
више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког
ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу‘. Црква је по
својој природи сабор — сабор Бога и људи, сабор људи међу собом, сабор
неба и земље и она то треба и да остане, а никада да постане слушкиња
било које државе, нације или идеологије. Само ако је таква — она је
слободна. Стави ли се у службу било којег трулежног земаљског идеала, ма
какав да је, губи своју јеванђелску снагу и издаје верност Богу живоме и
своју мисију спасења човека и света.
Иако запањени свим неистинама и увредама које се ових дана пишу и
говоре у, одавно незапамћеној, антицрквеној медијској кампањи, не треба
да се смућујемо. Све се дешава по речи Господњој: ’Ако мене гонише и Вас
ће гонити… Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају
Онога који ме посла‘. Бог није никад био у сили, него је увек и свугде
Бог у правди. Само то ћемо на Сабору и да тражимо — правду Божију и
правду људску за нашу Цркву, за наше светиње, за наше храмове, манастире
и гробове предака.
Сутра будимо сви заједно у молитви против безакоња и одлучно за одбрану светиње, братско помирење и исцељење братомржње која трује Црну Гору, заогрнути вером, надом и љубављу шаљући јасну поруку да је једини прави пут – пут богољубља и братољубља“, закључује се у саопштењу Митрополије.
Glavni zaključak misije UNESCO koja je
krajem prošle godine posljetila gradilište autoputa jeste da su
izgradnja mostova preko kao i eksploatacija i odlaganje šljunka i
pijeska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja
zaštićenog UNESCO programom „Čovjek i biosfera“.
Ovakva ocjena UNESCO-a dolazi nakon što su i Evropska komisija i Evropski parlament u svojim izvještajima za Crnu Goru prepoznali poguban uticaj izgradnje autoputa Bar-Boljare na rijeku Taru i zahtijevali hitno sprovođenje mjera za saniranje devastacije.
U izvještaju UNESCO-a se konstatuje da
monitoring poštovanja standarda životne sredine i bioloških standarda za
vrijeme izgradnje autoputa nije adekvatan, da ne ispunjava sve potrebne
parametre, naročito u dijelu gdje se rezultati monitoringa sa
instrukcijama za potrebna poboljšanja ne saopštavaju odmah izvođaču
radova i nadzornim organima, čime bi se izbjegao negativan uticaj
izgradnje autoputa na rijeku.
Ono što su svjedočili snimci koje je
istraživački centar MANS-a napravio još u oktobru prošle godine, sada
potvrđuje i nalaz UNESCO-a. Misija je registrovala postijanje više
deponija, odlagališta pijeska i šljunka u poplavnom području, ali i u
samom koritu rijeke Tare. Iz UNESCO-a upozoravau da “iako se ovi
problemi mogu adresirati nakon završetka autoputa, jasno je da će
postojati vidljivi uticaji i nakon okončanja izgradnje.
Kao glavni negativan uticaj izgradnje UNESCO prepoznaje činjenicu da su naplatne rampe i uključenja/isključenja sa autoputa na Mateševu planirane i građene na takozvanom poplavnom području, što kao posljedicu ima uništavanje poplavnog karaktera rijeke. Kako se navodi, ovo svojstvo rijeke je ključno za održanje ekološke vrijednosti Tare, zajedno sa biodiverzitetom, naročitom faunom ribe. Da nije građeno u ovom području, ne bi bila potrebna regulacija, I uticaj na ekologiju rijeke bio bi manji, navodi se u izvještaju UNESCO-a.
U preporukama Misija predlaže da se
hitno napravi procjena i pomno prati uticaj izgradnje autoputa na
nizvodno područje rijeke Tare i da se o tome UNESCO redovno obavještava.
Preporuka UNESCO-a je i da se izmijeni postojeća Strateška procjena
kako bi obuhvatila sve potencijalne uticaje koje radovi imaju nizvodne
oblasti, kao i da se razvije rigorozan Plan upravljanja životnom
sredinom koji će ublažiti sve negativne uticaje.
MANS, u saradnji sa ekološkim
organizacijama već mjesecima apeluje na resorno Ministarstvo održivog
razvoja i turizma da prestane da ignoriše problem koji postoji na rijeci
Tari a koji je direktna posljednica izgradnje prioritetne dionice
autoputa Bar-Boljare.
Iako je od prvih snimaka devastacije i
podnošenja krivične prijave prošlo više od pola godine, niko do sada
nije odgovarao zbog onoga što je sa svih relevantnih međunarodnih adresa
prepoznato kao očigledno kršenje ne samo domaćih propisa, već i
međunarodno preuzetih obaveza na zaštiti rijeke Tare.
Podaci i tome da li je i u kojoj mjeri
odgovarala kineska kompanija CRBC nisu poznati, jer ih je država
proglasila za poslovnu tajnu, a sudeći po onome što je javno dostupno
resorni ministar Pavle Radulović nije uradio ništa kako bi se uvažile
preporuke međunarodnih insttitucija i ublažile posljedice devastacije.
Na žalost, takvim ponašanjem ministar
Radulović šalje direktnu poruku izvođačima i podizvođačima javnu poruku
da se devastacija neće kažnjavati, da je profit iznad zaštite životne
sredine, i iznad svega da se njegova uloga u kompletnom projektu sastoji
u tome da štiti njihove, a ne javni interes.
MANS će nastaviti, u saradnji sa ekološkim NVO, da insistira na transparentnosti kompletnog projekta, ali i da se nakon utvrđivanja nivoa devastacije mjera za njeno saniranje, i kazne svi odgovorni za višemjesečno devastiranje rijeke Tare.
И овом приликом истичемо да је Тројчиндански сабор прије свега и изнад свега црквено-литургијски догађај на који су, као и до сада, искључиво и једино позвани православни вјерници, и то који живе у Црној Гори
Митрополија црногорско-приморска обавјештава јавност
да ових дана са више страна добија вијести о наводно ”организованом
доласку вјерника из Србије и Републике Српске” у Подгорицу на Тројичиндански сабор 15. јуна 2019. године,
додајући да нису упутили било какав позив било којим политичарима да у
име било које политичке опције позивају људе да дођу и учествују на
сабору.
Тиме се управо придодају званичне тврдње партије на власти, изазване
ставовима опозиције, ”да планирани догађај има искључиво политички
карактер”.
„Из тог разлога и овом приликом истичемо да је Тројчиндански сабор прије свега и изнад свега црквено-литургијски догађај на који су, као и до сада, искључиво и једино позвани православни вјерници, и то који живе у Црној Гори. Такође, Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска не организују аутобуски превоз ради доласка вјерника из других држава, нити су упутиле било какав позив било којим политичарима да у име било које политичке опције позивају људе да дођу и учествују на Тројчинданском сабору на ово искључиво црквено сабрање, чији је повод свенародна прослава Бога љубави откривеног на Тројични дан, на спасење и просвећење свега рода људског, као и призив на братску љубав и слогу и помирење у располућеној Црној Гори“, наводи се у саопштењу Митрополије.
Питамо се, додаје се, на основу којег Божијег или људског закона,
предсједник државе и његова секуларна влада ствара своју партијску
”црногорску цркву”?
„И, ко је тај који се овдје бави политиком, односно манипулисањем
Црквом? Уколико се, пак, проглашава политиком отпор Цркве против
угрожавања њеног бића и достојанства, против владиног Предлога закона о
отимању њених храмова и имовине, незапамћеног у историји Црне Горе и
шире у свијету, онда то јесте политика – одбране елементарних људских
права, а никако политиканство било какве врсте“, каже се у саопштењу.
На крају су позвали, православне архијереје, свештенике, монахе, монахиње и вјернике из окружења Црне Горе и васцијелог православног свијета, као и све људе добре воље, да их подрже својим молитвама за очување слободе вјере и правде и вјековних права Цркве, њених светиња и имовине у Црној Гори.
Povodom nedavno usvojenog, od strane Vlade Crne Gore, Predloga zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica, koji bi, ukoliko se u ovom i ovakvom obliku usvoji u Skupštini Crne Gore, doveo u ozbiljna iskušenja našu Mitropoliju i sve pravoslavne eparhije u Crnoj Gori, ugrožavajući im ime, dostojanstvo, predanje i imovinu, kao i povodom 800-godišnjice naših episkopija i autokefalnosti naše pomjesne Srpske Patrijaršije, u saglasju sa ostalim episkopijama iz Crne Gore, Mitropolija crnogorsko-primorska organizuje Trojičindanski narodni sabor za odbranu vjere i svetinja Božijih, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske.
,,Prije svega, tim povodom, pozivamo sve sveštenstvo, monaštvo i vjerni narod na naročiti trodnevni post od 12. do 14. juna ove godine za iscjeljenje od bratomržnje i za umnoženje bratske ljubavi, kojim će se vjerni pripremiti za Sveto Pričešće na Trojičindanskom saboru.”
Sabor će se održati 15. juna ove godine u Sabornom hramu Hristovog
Vaskrsenja u Podgorici, a započeće Svetom Liturgijom u 9 časova, koju će
saborno služiti pravoslavni episkopi Crne Gore sa sveštenstvom i
vjernim narodom, a nakon Svete Liturgije u 11 časova sa platoa Sabornog
hrama biće upućena zajednička poruka svim vjernima, crnogorskim
vlastima, međunarodnoj zajednici i sveukupnoj javnosti za odbranu naše
vjere i svetinja, u duhu mira i ljubavi i uzajamnog poštovanja.
Neka bi ovaj Sabor bio zalog za bratsko pomirenje i umnoženje ljubavi, kazali su iz MCP.
Наше светиње бранићемо голим животима, рекао је Епископ
будимљанско-никшићки г. Јоаникије, поручивши да нико не очекује да ће
мирно проћи намјера власти преточена у Предлог закона о слободи
вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Владика је у емисији „У жижи“ Телевизије Нови казао да се предложеним
законом озакоњује отимачина и да је циљ да се црквена имовина отме на
врло перфидан начин.
„Још Милански едикт, који је кључни догађај и акт у оквиру европске
хришћанске цивилизације, прописује да сви људи имају право, слободу да
вјерују како хоће и кога хоће. Свака вјера има право на своју имовину и
оно што је стекла кроз историју путем завјештања, рада, што посједује то
јој је загарантовано, и да држава у то не смије да задире. Ми се сад
враћамо у праисторију, у оно вријеме када је човјек човјеку био вук и
када не важи никакав закон, и кад се кроз неки законски облик озакоњује
отимачина. Овдје је циљ да се отме црквена имовина кроз врло перфидан
закон“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.
Како је рекао, закон треба да се донесе, али он треба да буде
резултат дуготрајног, пажљивог дијалога, са међусобним уважавањем Цркве и
државе.
„Наш је народ вјековима завјештавао својој Цркви, прилагао. Завјештања, последња воља, у то се не дира“ истакао је он.
Рекао да о томе имају повеље по зидовима светиња, и да их ни Турци нијесу уништили.
„Нека не очекују да ће то тако мирно проћи. Ми ћемо бранити голим
животима. Нећемо се наоружавати, бранићемо голим животима. Кад до тога
дође, ту правила нема, као што нема ни у Украјини, гдје је власт
марионета, као и код нас. Вјерски сукоби су најопаснији и онда више нема
правила. Ја никог не плашим, то је једноставно тако“, поручио је
Владика.
Оцијенио је да је садашња власт континуитет комунистичких власти из
доба 1945-1948. али да је она, како је рекао, сада метастазирала у неки
облик који је још опаснији.
„Комунисти су нам одузели огроман дио имовине, али нам храмове нијесу
дирали. Једини храм који нам је отет је ловћенска капела. Прво га је
држава изузела као споменик културе, па га послије руши и на такав начин
је уништена ловћенска капела“, указао је Владика будимљанско-никшићи,
додајући да је то образац предложеног закона.
Владика Јоаникије је истакао да Митропоилија црногорско-приморска има беспрекоран континуитет од Светог Саве до данас.
„Најстрашнији су ти злочини који задиру у духовност. Црква има
најоштрије оружје на овом свијету то су истина, вјера, правда, али и
спремност за жртву“, поручио је он.
Истакао је да се не бави ликом и дјелом Мила Ђукановића и Душка Марковића, већ обавезом да са државом успостави дијалог.
Владика је упитао коју је светињу направила црногорска држава и
истакао да је народ јако забринут и да ће бити тамо гдје и свештеници.
„Мислим да нико није луд да удари на ћивот Светог Васлија Острошког“, закључио је Владика Јоаникије.
Član organizacionog odbora Džemal Perović rekao je da je Sporazum o budućnosti podložan promjenama
Novi protest, koji organizuje Građanski pokret „Odupri se“ zakazan je za danas u 19 sati ispred zgrade Državnog tužilaštva u Podgorici, potvrđeno je „Vijestima“.
