Од скретања за манастир Дубочица, гдје је било мјесто окупљања, кренула је ауто литија која се упутила према граду

Као и прошлих недеља и вечерас су Пљевљаци показали да су на путу праведника.

Овим величанственим аутолитијама, православни народ, поштујући актуелне мјере поводом пандемије корона вируса, јасно поручује: Не дамо светиње!

Izvor: In4s,net

Plan mjera za ublažavanje negativnih posledica epidemije korona virusa u plužinskoj opštini još uvijek se realizije. Predložene mjere usvojene su na sjednici lokalnog parlamenta, a predviđaju novčanu podršku i određene subvencije kako stanovništvu tako i privredi. Uslijediće isplata jednokratne novčane pomoći aktivno nezaposlenim licima sa područja opštine.

Spisak aktivno nezaposlenih možda još uvijek nije konačan, ali će za lica čiji se podaci i dokumentacija eventualno naknadno dostave takođe postupati u skladu sa usvojenim mjerama.Prema sadašnjem broju nezaposlenih iz plužinskog budžeta biće isplaćeno oko 8.750 eura. Inače, do 15. jula za subvencije i novačne pomoći iz tekuće budžetske rezerve Opština Plužine isplatila je 35.680 eura. Subvencionisali su račune za komunalne usluge za tri mjeseca korisnicima socijalnih primanja i penzionerima kojima je penzija niža od 200 eura. Po 50 eura isplatili su korisnicima staračkih naknada u poljoprivredi, koliko i penzionerima sa primanjima manjim od 200 eura. Opštinskom sekretarijatu do 15. jula dostavljen je samo jedan zahtjev korisnika socijalne pomoći za isplatu jednokratne pomoći od 100 eura. Lokalna uprava realizuje i mjere predviđene privrednicima iz oblasti turizma, ugostiteljstva i preduzetništva.

Митрополит Амфилохије је рекао да ће те двије маслине ускоро дати плодове и да ће са њих послати маслине и цариградском и московском патријарху.

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске јуче су служене Свете литургије поводом данашње поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава, једне од најзначајнијих хришћанских светиња на свијету.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије овим поводом Свету службу Божију је служио у саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да данас прослављамо посебно Божју Премудрост везану за највеличанственији храм саздан људском руком у историји рода људскога – Свету Софију.

“За Премудрост Божију у древноме царскоме  граду Цариграду. Прослављамо, дакле, Премудрост Божију и сјећамо се и доживљавамо тајну тога величанственог храма, саграђеног од руке цара Јустинијана, храма из кога су никли сви храмови, да не кажемо хришћански, али посебно православни храмови – из Свете Софије цариградске”, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је и подгорички саборни храм надахнут храмом Свете Софије из Цариграда.

“Као што је тим истим храмом надахнут и храм Светога Саве на Врачару у Београду, кроз кога васкрсава Свети Сава и његове свете моштио спаљене ма Врачару, као што се кроз храм Премудрости Божје у Цариграду, кроз Свету Софију вјековима открива и јавља, посвједочује на видљив начин та велика и света тајна Христа Господа”, рекао је он.

Казао је да је Света Софија данас поново угрожена и изложена покушају лишавања најдубљег смисла њеног постојања.

“Покушај њеног поновног претварања у џамију је безумље. Али, Света Софија остаје неразорива и неуништива. Света Софија је, ено је, и у Кијеву. Мајка црква свих руских цркава. Јер, руски народ је, већина словенских народа су кроз Свету Софију примили вјеру у Христа Богочовјека као Премудрост Божију”, нагласио је Владика Амфилохије.

Рекао је да је добро што ову службу у част овога празника празнујемо у храму који су освештали православни патријарси на челу са васељенским патријархом Вартоломејем, нашим патријархом Павлом и московским патријархом Алексијем.

“Ево их овдје насликаних међу приоложницима и ктиторима овога светога храма, заједно са атинским архиепископом Христодулом који је приложио овај иконостас. Овдје су двојица патријараха, цариоградски и московски, овдје засадили и двије маслине у знак мира и љубави. И пустили су онда, сјећате се, и голуба који је полетио као символ Духа Светога који је освештао овај свети храм”, казао је он.

Митрополит Амфилохије је рекао да ће те двије маслине ускоро дати плодове и да ће са њих послати маслине и цариградском и московском патријарху.

“Као позив да се поново састану овдје гдје су се онда састали, гдје су последњи пут заједно служили Литургију”, казао је Владика.

“Молимо се распетом и васкрслом Господу за распету Свету Софију, распету, ево, од 1453. године, да је поново врати да буде свједочанство Њега, распетога и васкрслога и Духа Светога животворнога. Да даде Бог да се поново овдје састану цариградски и московски патријарх, да се загрле и да се пољубе, да тиме посвједоче да су заиста свједоци Премудрости Божије, Христа Бога нашега”, поручио је Митрополит Амфилохије.

Izvor: mitropolija.com

Pismo podrške Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i eparhijama Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori potpisalo je više od 30 pripadnika Službe zaštite i spasavanja opštine Berane.

„Želimo da na ovaj način pomognemo pravdenu borbu za spas crkve i svetinja“, poručuju beranski vatrogasci.

Pored načelnika Tihomira Bogavca, njegovog zamjenika Milosava Koraća i tehničkog sekretara Daliborke Vesković, potpisali su se još vatrogasci – spasioci:

Ljubiša Bojović,

Borislav Đolević,

Dejan Bašić,

Miro Došljak,

Željko Bakić,

Radoš Milanović,

Darko Jašović,

Miodrag Veljić,

Novo Đurišić,

Darko Golubović,

Radovan Mihajlović,

Veselin Labudović,

Goran Tijanić,

Dejan Zonjić,

Radosav Jovančević,

Miodrag Mićović,

Balša Veljić,

Marko Korać,

Darko Dabetić,

Aleksandar Bojović,

Anđelko Vukićević,

Miljan Dulović,

Vladan Barjaktarović,

Gavro Šćekić,

Ivan Balević,

Petar Golubović,

Nikola Babović,

Srećko Radičević,

Ilija Radošević,

Milosav Šćekić i

Stefan Marsenić.

„Ne želimo da komentarišemo struku jer nama je cilj da bude u Beranama što manji broj zaraženih, ali moramo ukazati na određene nelogičnosti“, kazao je Šćekić

Opština Betane obratiće se Nacionalnom koordinacionom tijelu za zarazne bolesti sa zahtjevom da preispita mjere koje važe za Berane.

Predsjednik opštine Berane Dragoslav Šćekić sastao se danas sa predstavnicima beranskih ugostitelja zbog situacije u kojoj su se našli nakon odluke NKT-a da se do 30. jula produži primjena mjere zabrana rada ugostiteljskih objekata u tom gradu.

„Mi, kao Opština Berane, podržavamo inicijativu beranskih ugostitelja, tako da ćemo se obratiti Nacionalnom koordinacionom tijelu da sagleda sve mogućnosti da se ove mjere promijene. Ne želimo da komentarišemo struku jer nama je cilj da bude u Beranama što manji broj zaraženih, ali moramo ukazati na određene nelogičnosti“, kazao je Šćekić.

On je dodao da ne žele zahtjevom prema NKT-u “da doprinesemo pogoršavanju epidemiološke situacije u gradu, ali tražimo da se na isti način pristupi pri donošenju mjera kao što je slučaj u drugim gradovima širom Crne Gore”.

Šćekić je izrazio veliku zabrinutost zbog čitave situacije.

„Sa jedne strane imamo oboljele od koronavirusa, a sa druge strane ozbiljno je ugroženo funkcionisanje privrednih djelatnosti, odnosno egzistencija svih u tom nizu – od vlasnika do zaposlenih i njihovih porodica. To je ozbiljna socijalna slika koja ne odgovara nikome”, istakao je Šćekić.

Prema njegovim riječima Opština Berane će ponovo usvojiti set ekonomskih mjera za podršku privrednicima, odnosno za ublažavanje otežane situacije usljed pandemije novog koronavirusa.

„Situacija u Beranama je mnogo teža i potrebna su daleko veća izdvajanja sredstava države“, kazao je predsjednik opštine na sastanku sa valsnicima ugostiteljskih objekata.

Ugostitelji iz Berana su prije tri dana pisali NKT-u, ali je njihova molba odbijena, bez obzira što su se oni pozvali na to da je u drugim opštinama mnogo veći broj zaraženih u odnosu na broj stanovnika, a ugostiteljski objekti rade.

NKT je danas najavio da će u nedjelju preispitati odluku o zabrani rada ugostiteljskih objekata u Beranama i drugim sjevernim gradovima.

Izvor: Vijesti.me

Ekspertski timovi Vlade i SPC nijesu uspjeli da pronađu rješenje, u nastavku pregovora o Zakonu o slobodi vjeroispovijesti

Evropska unija (EU) ohrabrila je danas Vladu Crne Gore i Sprsku pravoslavnu crkvu (SPC) da nastave dijalog u vezi sa Zakonom o slobodi vjeroispovijesti.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero, kazala je da je EU dosljedno podsjećala na važnost dijaloga i u tom duhu pozdravila nedavni nastavak razgovora dvije strane.

„Pozdravljamo napore Vlade da pronađe kompromis. Nažalost, u tim razgovorima nije pronađeno rješenje. Ohrabrujemo obje strane da nastave dijalog“, kazala je Pisonero agenciji MINA.

Ekspertski timovi Vlade i SPC nijesu uspjeli da pronađu rješenje, u nastavku pregovora o Zakonu o slobodi vjeroispovijesti.

Premijer Duško Marković rekao je da su razgovori pravnih eksperata Vlade i eparhija SPC okončani bez rezultata uprkos brojnim ustupcima koje je napravio Vladin pregovarački tim.

Iz Mitropolije crnogorsko primorske kazali su da Vlada, za razliku od Crkve, nije imala iskrene namjere da se u dijalogu dođe do zajednički prihvatljivog rješenja već je poziv za razgovor služio za nove ucjene Crkve i aktuelni politički marketing.

Izvor: Vijesti.me

Srpska Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori u proteklih godinu dana ima veliki problem sa činjenicom da je u Skupštini Crne Gore usvojen Zakon o slobodi vjeroispovjesti, na način da ova Crkva nije konsultovana na ”otvoren, inkluzivan i institucionalan način” kako je to preporučivala Venecijanska komisija i druge relevantne međunarodne adrese.

To je učinjeno bez adekvatne javne rasprave i bez poštovanja procedura uobičajnih za donošenje zakona u ovoj državi. Pomenuti zakon ima pretenziju da mimo ustavnih odredbi i drugih propisa ove zemlje crkvenu imovinu prevede u državnu svojinu. Pored toga, on je načinjen i sa namjerom da preuređuje status i identitet SPC u Crnoj Gori, a sve u skladu sa neustavnim nastojanjem vladajuće partije, više puta javno i nedvosmisleno objavljene, da želi da formira neku svoju ”državnu crkvu”.

I pored svega toga, Crkva je svoje brojne primjedbe (najprije dostavljene Vladi i međunarodnim institucijama, u obimu od preko devedeset kucanih strana) svela na korekciju svega 6 od ukupno 66 članova, koliko ovaj zakon sadrži. Radi dobra i mira, radi najveće moguće saglasnosti svih u Crnoj Gori, podržali smo 90% ovog i ovakvog zakonskog teksta.

Onda kad su započeli naši mirni i molitveni protesti vjernika i građana i kad je većina pravoslavnog crnogorskog stanovništva otvoreno i javno podržala naš stav oko ovog zakona, mi smo pred Vladu CG iznijeli takvu kompromisnu formulaciju koja traži izmjenu tri člana koja se tiču registracije crkava i vjerskih zajednica, i još tri koja se tiču tretiranja vlasništva crkvene imovine.

Ova posljednja tri (članovi 62, 63 i 64) predstavljaju zasebnu tematsku cjelinu i objedinjena su istovjetnim anti-zakonskim nastrojenjem (kršenjem važećih crnogorskih propisa i sudske prakse) i neprimjerenim ubacivanjem svojinsko-pravnih tema u zakon koji se tiče vjerskih sloboda i ljudskih prava. Od prvoga dana kad je ovaj zakon usvajan, pa sve do danas, bilo smo mišljenja da je brisanje sva tri ova člana, i zamjena boljom, pravnički jasnijom i pravednijom formulacijom, minimum svih naših minimuma po ovom pitanju.

Drugim riječima, opstanak bilo kojeg od pomenuta tri člana, smatramo, trajno bi narušio crnogorski pravni sistem, i Pravoslavnu Crkvu diskriminisao u odnosu na druge crkve i vjerske zajednice.

Dakle, niti smo ikada tražili po svaku cijenu da cio Zakon bude pisan po našem diktatu, niti smo ikada bili protiv da se u Crnoj Gori, državi svih nas, ovo pitanje na ustavan i zakonski način reguliše. Sa ovim našim stavom upoznata je cjelokupna crnogorska javnost, ali i ambasade uglednih svjetskih demokratija, kao i institucije Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija.

Vjerujemo da je upravo na preporuku i uticaj međunarodnih institucija došlo do dijaloga Vlade i SPC u februaru i martu ove godine, uprkos početnom stavu ovdašnjih vlastodržaca da se o usvojenom zakonu nema šta pregovarati ni sa kim, odnosno da se može diskutovati eventualno samo o njegovoj primjeni, ali nikako o promjeni. Početkom marta 2020.g. ipak smo imali ponudu Vlade da se priča i o promjeni zakonskog teksta.

Tada smo, na prvom sastanku tzv. ekspertskih timova, iznijeli detaljnu argumentaciju u pogledu brisanja pomenutih članova (od 62 do 64) za koju je od strane predstavnika Vlade rečeno da je ”stručna i argumentovana”. Ovo znači da naši zahtjevi po ovom pitanju nijesu bili ni antidržavni, ni neutemeljeni, već krajnje umjesni i, što je najvažnije, ostvarivi. Vladini eksperti su tada primili k znanju naše primjedbe, i obećali da će nam na njih odgovoriti civilizovano, blagovremeno i napismeno, kako smo ih i mi njima dostavili.

Jako je važno naglasiti da tom prilikom, a ni ranije kod samog izglasavanja Zakona, nije bilo pomena o problematičnosti druga tri naša predloga o izmjeni članova koji tretiraju pitanja registracije. Naprotiv, rečeno nam je kako tu niko ne vidi neko veliko pitanje – što smo razumjeli kao prirodan stav. Jer, prije svega, obavezu registracije za SPC u Crnoj Gori (kao tradicionalnu i vjekovnu Crkvu na ovim prostorima nijesu predviđali ni prethodni crnogorski zakoni, a drugo – registracija nije jedina i isključiva forma potvrde pravnog statusa neke crkve ili vjerske organizacije u modernoj državi, i to zna cio civilizovani svijet.

Ali, bez obzira na sve to, Crkva je Vladi dostavila umjesan predlog kako da se utvrdi pravni status Mitropolije i svih eparhija SPC u Crnoj Gori, koji je blizak prethodnim zakonskim rješenjima, i koji pokazuje da nikada nijesmo bježali od evidentiranja (prijavljivanja) svoje djelatnosti pred državnim organima.

Uslijedila su četiri mjeseca potpunog ćutanja od strane Vlade. Od marta do maja, to ćutanje donekle možemo da opravdamo trajanjem epidemije, iako, s obzirom na važnost teme, nikako nam nije objašnjiva totalna obustava komunikacije sa Vladom po ovom pitanju. Tehničkih mogućnosti je svakako bilo, ali odgovora Vlade nije bilo. Ovo nam je još čudnije ako znamo da smo sastanke od juče i prekjuče vodili u mnogo težim epidemiološkim uslovima nego što su bili u martu i aprilu kad je dijalog prekinut. A dodatno opterećenje za Crkvu pričinjava činjenica da smo se zvanično obratili Vladi 11. maja, sa pozivom na nastavak pregovora – i do prije neki dan, nije bilo nikakvog odgovora.

Moramo se sjetiti da je takva bila praksa ove vlasti i tokom 2019. godine, kada su mjeseci prolazili u potpunom ćutanju i obustavi komunikacije.

Nezvanični sastanak dvojice naših arhijereja sa predsjednikom i premijerom Crne Gore, bolje i da ne pominjemo, jer je on više protekao u tonu rasprava o statusu Crkve u Crnoj Gori (čime smo još jače utvrđeni u stavu da državni vrh ima antiustavna nastrojenja), nego u razgovoru kako da dovršimo pregovore o Zakonu (koji, za razliku od prethodne, jeste tema u ingerenciji državnih vlasti). Tadašnja navodna ponuda da se primjena Zakona obustavi do odluka Ustavnog suda ili kasnije Suda u Strazburu, je višestruko neutemeljena i unijela nam je dodatni osjećaj nesigurnosti jer: niti Ustav dozvoljava mogućnost obustave djelovanja već izglasanog Zakona; niti je pravno izvjesna okolnost odluka Ustavnog suda (nema jasnog roka ni za početak ni za završetak njegovog djelovanja) koji trenutno radi u v. d. stanju; niti Sud u Strazburu dejstvuje prije nego što se Zakon počne primjenjivati. Dakle, nuđeno nam je nešto što niti je realno, niti je samim tim sprovodivo.

Našu objavu da poslije Petrovdana ne želimo pregovore, uputili smo samo i jedino iz razloga što ni tada ni danas nijesmo željeli, da nakon toliko vremena strpljenja, čekanja i spremnosti na razgovore – sve dobije kontekst predizbornih aktivnosti vladajuće partije. I danas smatramo da je to jedan principijelan stav. Ipak, i pored svega toga, na poziv iz Vlade smo se odazvali, iako je termin za razgovore bio višestruko neprimjeren, kako zbog pomenutog političkog konteksta, tako i zbog sve gore zdravstvene situacije (koja je, podsjećamo, Vladi bila razlog za četvoromjesečnu i jednostranu šutnju). A da ne govorimo o negodovanju velikog broja vjernika zašto se pod takvim uslovima uopšte prihvata taj poziv.

Međutim, vjerni dijaloškom i ljubavnom biću same Crkve, uzimajući u obzir i najmanju mogućnost da do nekog dogovora ipak dođe, pošli smo na razgovore. Nadali smo se da nas čeka barem nastavak onoga što smo obustavili u martu. Na našu veliku žalost, grdno smo se prevarili.

Kao da nikada ništa nijesmo pričali o suštini naših primjedbi na 6 problematičnih članova Zakona, dočakao nas je predlog da se od famozna tri člana (62 – 64) mijenjaju samo dva!? Iako je svakome jasno da je taj sinopsis tri antiustavna člana neodvojiv, i da zadržavanje bar jednog u izvornom obliku obesmišljava bilo kakvu promjenu druga dva.

To smo iscrpno obrazložili vladinim ekspertima u obje faze razgovora i sva stručna javnost zna o čemu se tu radi. Ni na nivou principa, a ni na nivou praktične upotrebe ovakvog zakona u sudskoj praksi, Crkvi nije prihvatljivo da ostanu formulacije zapisane u odredbama člana 62. Samo neko krajnje neupućen u temu, a ljudi iz Vlade to nijesu, mogao bi da kaže ili pita ”Zar Vam je malo što smo promijenili ova druga dva člana”?

Propisivanje ”državne svojine” nad objektima koji su zakonski upisani na ”treće lice” (u ovom slučaju Crkvu), tek tako, zakonskim ukazom – jeste šamar crnogorskom zakonodavstvu, ali i samoj Crkvi – koji nas je i izveo na ulice, i koji ne možemo previdjeti zbog namjere Vlade da nam polovično usliši ostale primjedbe. I to nije nikakva ”naknadna pamet” ili još manje inat – nego naša primjedba zapisana na amandmanu dostavljenom Skupštini, još u decembru prošle godine! Suština je sljedeća: crkvenu imovinu nećemo otimati onako brutalno kako smo najprije izglasali u skupštini, ali ostajemo pri osnovnoj namjeri da je otmemo.

Crkva sada ima veću komociju na sudovima, ali će sudovi i dalje suditi po zakonu koji tvrdi da je nekada bilo – nešto što nikad nije bilo!

Ali, to bi sve, možda, mogao biti predmet daljih pregovora i razgovora sa nekim dobronamjenim partnerima, da nas nije dočekao zahtjev u formi ultimatuma ”Ove naše korekcije, na koje smo pristali – dobićete ako se registrujete”!! Baš tako su nastupili iz ekspertskog tima Vlade, na početku sastanka 20. jula.

Prva, od 4 tačke našeg ”Predloga o izmjenama i dopunama Zakona” odnosi se na izmjenu člana 24. Taj član propisuje registraciju, bezmalo kao obavezu za crkve i vjerske zajednice – dok mi u predlogu nudimo evidentiranje kao jednako priznatu i prepoznatu pravnu tekovinu civilizovanog svijeta.

S obzirom da je motiv naših sastanaka upravo bio razmatranje prostora za promjenu zakonskog teksta, a nikako za bezuslovnu primjenu zakonskih odredbi – to smo doživjeli kao narušavanje samog duha našeg sastajanja i pregovora.

Sadržajno gledano, ni ovaj Zakon, ovakav kakav je – ne predviđa obavezu ničijeg registrovanja, niti je pojam obavezne registracije bio poznat Crkvi u ranijim rješenjima crnogorskog zakonodavstva, iako premijer pogrešno tvrdi da je to bila obaveza po prethodnom zakonu u kojem uopšte nije ni postojao pojam registracije.

Da je postojala obaveza prijave već postojećih vjerskih zajednica, ne bi se valjda čekalo sve do 2010. godine da se tako nešto zatraži od Mitropolije i eparhija SPC, Rimokatoličke Crkve i Islamske zajednice. Naprotiv, mogućnost (a nikako obaveza) registracije jeste civilizovan institut pravne i demokratske države, a ovakvo uslovljavanje obaveznom registracijom, jeste samo i jedino, potvrda nama hrišćanima – sveštenstvu i vjernom narodu, da je ova vlast nepokolebljiva u progonu Crkve i nastojanju da od nje načini neku državnu instituciju. A to doživljavamo kao atak na sekularno ustrojstvo zemlje, zapisano u njenom najvišem pravnom aktu.

Narodski rečeno i da svakom bude jasno: država hoće da nas upiše i tretira kao jučerašnje, iako smo davnašnji. A tako jučerašnji nemamo rašta dokazivati da smo mi oni koji su vjekovima gradili i održavali crkvenu imovinu u Crnoj Gori. Naravno – sve se to dokazuje na sudu, ali zašto nam ova vlast, pred državnim sudovima i šalterima, prekraja krštenicu? Vodi li to objektivnom i pravednom suđenju ili prevari?

Primjenom sada važeće odredbe člana 24. i dovođenjem Crkve u situaciju da ”pravno postoji” od dana registracije, odnosno da ona nema pravni kontinuitet sa prethodnim vremenom, dovodi se u nesigurnost i ona crkvena imovina nastala poslije 1918.g. Na taj način ta bi imovina predstavljala tzv ”ničije stvari” i po tom osnovu mogla bi da pređe u državnu svojinu, naročito pred nekim neobjektivnim sudom.

Registracija se zahtijeva samo od Mitropolije i ostalih eparhija SPC u Crnoj Gori, dok će sve ostale postojeće Crkve i vjerske zajednice (Nadbiskupija barska, Biskupija kotorska, Mešihat Islamske zajednica, Jevrejska zajednica, kao i dvadesetak drugih) biti upisane u evidenciju već postojećih vjerskih zajednica, a ne u registar. Mitropolija i sve ostale eparhije traže samo ono što pripada i drugima – da budu upisane kao već postojeće u evidenciju, a ne u registar, kao da se iznova pravno rađaju.

Zalažući se za jednakopravnost svih građana ove zemlje i podržavajući građanski karakter crnogorskog društva i miran suživot svih njenih građana, Mitropolija i ostale eparhije Srpske Pravoslavne Crkve, budući vjerske ustanove koje okupljaju ubjedljivo najveći broj vjernika Crne Gore, ne žele ništa više prava nego što ih imaju ostale Crkve i vjerske zajednice. Ovakvim Zakonom o slobodi vjeroispovijesti to nije i ne može biti obezbjeđeno. Pravoslavna Crkva i njeni vjernici će biti grubo diskriminisani.

Takođe, netačne su tvrdnje premijera da je naša Crkva izbjegavala svoje obaveze prijavljivanja boravka jednog broja sveštenika, monaha i monahinja koji nisu državljani Crne Gore, kao i poreskih obaveza. Istina je, naime, da su upravo državni organi nezakonito uskraćivali boravak sveštenstvu i monaštvu, što je bezbroj puta dokazano pred sudovima ove zemlje. Što se poreza tiče, treba znati da je Crkva uplatila ogromne sume poreza svih ovih godina (poreza na nepokretnosti, poreza na promet nepokretnosti, PDV-a, carina…), kao i PIO i zdravstvenih doprinosa. To što postoje određeni dugovi za lične doprinose nije samo problem Crkve već mnogih, pa i državnih, ustanova pri kojima radi veći broj ljudi.

Odnos prema pravnom poretku ove države, koji je danas problematizovao i potpredsjednik Vlade, Srpska Pravoslavna Crkva je pokazala još u prvim danima nakon referenduma održanog 21. maja 2006. godine, kada je, podsjećamo, Sveti arhijerejski Sabor SPC, već 26. maja donio odluku da, upravo povodom obnove državnosti, potvrdi da Pravoslavnu Crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju eparhije Srpske Pravoslavne Crkve koje djeluju u Crnoj Gori, a da njihovi arhijereji sačinjavaju Episkopski savjet.

Ta odluka je već 1. decembra 2006. godine, od strane tih arhijereja, predata na ruke tadašnjem predsjedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću.

Iz svega navedenog, zaključujemo, da su jučerašnje premijerovo i današnje potpredsjednikovo nabrajanje ”brojnih ustupaka” i ”krajnjih linija kompromisa” samo jedan velemajstorski marketinški trik, na koji – bar mi u Crkvi – ne možemo da nasjednemo.

Jer sve ovo pobrojano svjedoči o politici monologa kod vladajuće partije; o dijalogu koji se, na jedvite jade, vrši pod raznovrsnim pritiscima, a ne od srca i ne iskreno; i onda o – samim tim – neupotrebljivim i polovičnim rješenjima, na koja, najstarija institucija ovog društva ne može pristati, jer je postojala i u vrijeme znavenijih zakonodavaca od ovih današnjih, pa nije pristajala da poništi samu sebe.

Ukupno uzevši, u svim ovim pregovorima, Vlada ne samo da nije dala dodatne garancije za sigurnost pravnog položaja Crkve, već je svojim djelovanjem i nevještim prikazivanjem činjenica, samo pojačala utisak sveštenstva i naroda da joj se ništa ne može vjerovati.

Епископски савјет Српске православне Цркве у Црној Гори је данас, поводом посљедњих разговора о дискриминаторном Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница доставио Влади Црне Горе писмо следеће садржине:

Експертски тим Епископског савјета нас је веома исцрпно информисао о дијалогу, који је 20. јула ове године вођен са Експертским тимом Владе Црне Горе о потенцијалним измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

И овом приликом напомињемо да смо се, и поред огромне забринутости свештенства, монаштва и вјерног народа, одазвали позиву Владе Црне Горе на дијалог, очекујући и вјерујући да ће се доћи до заједнички прихватљивог рјешења спорних одредби закона на бази Предлога закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је 11. марта ове године званично достављен Експертском тиму Владе.

Црква Божија је и овом приликом посвједочила да је по својој богочовјечанској природи и мисији у свијету била, јесте и остаје отворена за дијалог као пут и начин за рјешавање отворених питања. Очекивали смо да је Експертски тим Владе од 11. марта ове године до данас имао довољно времена да размотри наше предлоге и да ће нам у писаној форми доставити одговор на њих. На жалост, до тога није дошло.

Са жаљењем констатујемо да је најновијим предлогом Владе пред Цркву постављен ултиматум у виду обавезне регистрације Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори упркос чињеници да као црквене установе постоје на простору Црне Горе пуних осам вјекова. У потпуности је игнорисано историјско постојање и правни субјективитет Митрополије и епархија. Захтјевом Експертског тима Владе је на тај начин игнорисана и одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ од 26. маја 2006. године којом је то највише тијело СПЦ под предсједништвом блаженопочившег Патријарха Павла, признајући обновљену независност Црне Горе, заправо извршена пријава традиционалног континуитета субјективитета древне Зетске Митрополије и осталих епископија у Црној Гори. Наведена одлука је 1. децембра 2006. године званично уручена тадашњем предсједнику Црне Горе г. Филипу Вујановићу.

Осим тога, игнорисана је и пријава коју је 8. марта 2012. године Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије званично доставио Министарству унутрашњих послова, о чему постоји доказ који је познат и достављен је Влади Црне Горе.

Сматрамо да је након свих наведених аката Цркве, невиђено понижење у виду ултиматума Цркви да се поново региструје и да изнова, као некаква новоформирана вјерска заједница, стиче правни субјективитет који је признат и препознат од свих власти, па чак и окупаторских, кроз вјекове до данас. Нико и никада до данас није поставио питање постојања правног субјективитета ове Цркве и њених својинских права на Светињама и осталој завјештаној црквеној имовини, о чему постоји безброј доказа од Отоманске империје преко Краљевине Црне Горе до СФРЈ! И овом приликом подсјећамо да смо 11. марта ове године Влади доставили правно утемељен предлог за поступак евидентирања Цркве и вјерских заједница у евиденциони регистар, што је поновљено и 20. јула ове године од нашег Експертског тима, али нажалост без успјеха.

Цркви није својствено да испоставља ултиматуме никоме, па ни Влади Црне Горе. Тако је било и у овом случају, јер смо, и поред одређених стручних примједби, прихватили 61 од укупно 66 чланова Закона. У односу на 5 спорних чланова, предложили смо измјену и допуну и то само у дијелу којим се не поштује и поништава вишевјековни идентитет, достојанство, субјективитет и Светиње Цркве и којим се Црква, једина у Црној Гори и то мимо сваког права и елементарне правде, приморава да доказује да су црквене Светиње црквене, а не државне. Свима је јасно, без обзира што Влада упорно обмањује међународну јавност, да у закон није имплентирана ниједна суштински битна препорука Венецијанске комисије од 24. јуна 2019. године.

Размотрили смо Владин предлог потенцијалних измјена чланова 63 и 64 закона и констатујемо да су они у суштини обесмишљени уз инсистирање Владе на опстанку члана 62 закона којим се, истина условно, црквена имовина проглашава за државну, иако то она никада није била у историји Црне Горе.

Никако не може да издржи тест елементарне логике чињеница да је Влади у децембру 2019. и у марту 2020. године био прихватљив предлог наше Цркве којим се гарантовао правни субјективитет Цркве и вјерских заједница, који су стекле по свом историјском континуитету и ранијим прописима, а да јој је сада управо то постало спорно, те и да се питање Светиња сада напрасно и ултимативно условљава регистрацијом.

На основу свега изложеног, јасно произилази да Влада, за разлику од Цркве, ни овом приликом није имала искрене намјере да се кроз дијалог дође до заједнички прихватљивог и одрживог рјешења већ је позив за дијалог очевидно служио за нове уцјене Цркве и актуелни политички маркетинг, у чему Црква не може и не жели да учествује. Намјере и циљ Владе је, на жалост, показао и показује вишемјесечни прогон свештенства, монаштва и вјерног народа почев од учешћа на мирним литијама, преко  неодобравања привремених боравака свештенству и монаштву до рушења Светиња.

Епископски савјет, имајући у виду сложеност ситуације у Црној Гори, сматра да би прихватање нашег предлога измјена и допуна Закона представљало пуно поштовање Устава и правног поретка Црне Горе и пресудно допринијело смиривању тензија и напетости у друштву. У питању је јединствени начин да се превазиђу суштинске подјеле и проблеми који већ дуже вријеме потресају и раздиру Црну Гору.

Izvor: https://mitropolija.com

Како сазнајемо, данашњи преговори се настављају, међутим, сјутрашњи састанак означиће и завршетак започетих преговора

Крајем децембра прошле године, Влада Црне Горе усвојила је дискриминаторски Закон о слободи вјероисповијести, а чијем је доношењу претходило неуставно хапшење опозиционих посланика.

Наставак преговора: Сјутрашњим састанком се завршавају

Како сазнајемо, данашњи преговори се настављају, међутим, сјутрашњи састанак означиће и завршетак започетих преговора.

Након првог састанка није било изјава за медије.

Подсјећамо, незадовољство православног становништа, али и неспремност Владе да изађе у сусрет и промијени дјелове Закона који су директно уперени против Српске православне цркве у Црној Гори, те јасно откривају намјере режима Мила Ђукановића да легализује отимачину имовине СПЦ: преточило се у величанствене литије широм Црне Горе које су окупиле готово половину цјелокупног становништва.

Међутим, инсистирање актуелне власти, упркос осудама са међунардоних адреса, на спровођењу таквог антицивилизацијског Закона није јењавало. Напротив, нарочито у периоду короне, отворен је и званично „лов на вјештице“ од стране „независног“ Тужилаштва: хапшени су и малтретирани грађани који су активни учесници у одбрани светиња, једнако је прогоњено и свештенство, а све је то кулминирално тамничењем епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, као и срамним хапшењима митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Упркос наведеним чињеницама, Митрополија црногорско приморска је ипак одлучила да настави преговоре са Владом Црне Горе истичући да је позив дошао касно, али да Црква одувијек јесте и била привржена дијалогу.

„Из тог разлога, прихватамо Ваш позив, иако стиже са не малим закашњењем, за довршетак започетог па прекинутог дијалога, у нади да то не чините ради укључивања ове теме у Вашу предизборну кампању, на шта не можемо пристати, како због Цркве Божије тако и због вјерног народа. Очекујемо да ће Влада у потпуности коначно испоштовати црквени и правни субјективитет МЦП и епархија СПЦ и прихватити наше предлоге о измјенама и допунама поменутог Закона„, наводи се у јучерашњем саопштењу МЦП.

У Црној Гори се прогоне хришћани: Са међународних адреса потврде о дискриминаторском карактеру Закона о слободи вјероисповијести

Подсјећамо, посланици Европског парламента из реда Европског хришћанског политичког покрета (ЕЦПМ) су 27. јуна у Бриселу објавили Декларацију о црногорском Закону о слободи вјероисповјести, тражећи да Влада измијени суздржи се од употребе силе над сопственим грађанима. Реакција, такође, није изостала ни од америчке организације Фридом Хаус која је јасно означила да је поменути Закон уперен искључиво против Српске православне цркве.

Реакције на контроверзни Закон стигле су и од руског Министарства спољних послова, а портпаролка Министарства Марија Захарова је казала да сматра да се ради о намјери да се унесе раскол у православни свијет и уништи јединство духовног пространства на Балкану. Она је оптужила власт у Црној Гори и Вашингтон за напетост око Српске православне цркве.

С друге стране, америчка комисија за вјерске слободе је недвосмислено поручила да се у Црној Гори прогоне хришћани, те да – умјесто да буде заговорник међународних вјерских слобода, Европа занемарује посвећеност овом основном људском праву у иностранству.

Митрополит Амфилохије: Не гласајте за оне који подржавају Закон о слободи вјероисповијести

Митрополит Амфилохије је на једној од литија у Рисну, коју је предводио, коментаришући литије, поручио „да ми свједочимо слободу којом смо обдарени од Господа ходећи у литијама црногорским градовима“.

Он је том приликом подсјетио и на косовски завјет.

„Жртвовање себе за ближње своје, за светиње Божје – то је оно ради чега је цар Лазар себе жртвовао, и сви они кроз вјекове који су се иопредјељивали за оно што је вјечно, што је непролазно, за разлику од оних који се клањају мртвим, пролазним, ништавним стварима, који проглашавају лаж и безакоње за закон. Нажалост, и ми смо то дочекали овдје у Црној Гори да је безакоње проглашено за закон, и то у име народа“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Упитао је који је тај народ који гласа за некога који безакоње проглашава за закон.

„Ја вјерујем докле се не скине то безакоње да нећете наћи ни једног ни Бокеља, ни Црногорца ни Брђанина који ће гласати за тако безакоње и за оне који тако безакоње отимања светиња устоличују први пут у историји Црне Горе„, казао је митрополит.

Izvor: https://www.in4s.net

Овим путем изјављујемо да стојимо иза сваког слова слогана НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ који нас је још више сабрао у борби против унапријед осмишљене отимачине светиња, а од недавно и прогоном свештенства једине канонски признате православне цркве у Црној Гори

Проглас спортиста преносимо у цјелости:

„Ми, који смо свој живот посветили спорту и дали немјерљив допринос како би пронијели славу наше земље широм свијета од првог дана смо уз нашу Цркву у заједничкој борби против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести! Водећи се изреком да здрав дух станује у здравом тијелу и поносни на наше, свештенство предвођено високопреосвештеним Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским и егзархом пећког трона господином Амфилохијем и преосвећеним Епископима, сада и формално стављамо потпис у одбрани наших светиња.

Ријешени, да светиње одбранимо, тако нам Бог љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли. Амин!

1.Миодраг Перуновић-бокс

2.Иван Стругар-кик бокс

3.Никола Миротић-кошарка

4.Жељко Букилић-карате

5.Никола Милачић-бокс

6.Мирослав Вујовић-кик бокс

7.Мирослав-Мики Мијатовић-кошарка

8.Мирко Влаховић-кик бокс

9.Ненад Раичевић-стони тенис

10.Мијат Вовјодић-карате

11.Жељко Ђуришић-џудо

12.Милан Шекуларац-стреличарство

13.Рајко Станишић-џудo

14.Зоран Миловић-џудo

15.Анастасија Богавац-рукомет

16.Оља Раичевић-рукомет

17.Јелена Радовић-планинарење

18.Веско Ђукић-кик бокс

19.Веселин Коћело-бокс

20.Жарко Булатовић-рукомет

21.Арсо Милић-џудо

22.Иван Брновић-фудбалски тренер

23.Александар Кујовић-кик бокс

24.Радован Оташевић-фудбалски тренер

25.Радомир Јоксимовић-рукомет

26.Јован Ђоновић-атлетика

27.Данило Милић-кошарка

28.Милош Ускоковић-кошарка

29.Горан Петровић-џудo

30.Балша Богићевић-фудбал

31.Михајло Бојовић-пливање

32.Данило Мараш-џудo

33.Андрија Вуковић-кошарка

34.Сандра Недељковић-одбојка

35.Марко Ракочевић-карате

36.Милош Деспотовић-фудбал

37.Марко Гашпар-фудбал

38.Никола Радоњић-фудбал

39.Алекса Јаничић-кошарка

40.Матија Пожурица-рукомет

41.Стефан Остојић-фудбал

42.Мирко Бољевић-боди билдинг

43.Милош Перишић-фудбал

44.Владан Бабић-фудбал

45.Тијана Ковачевић-одбојка

46.Стефан Ивановић-фудбал

47.Лука Ивановић-фудбал

48.Милош Поповић-фудбал

49.Милан Јовановић-кик бокс

50.Василије Гојачанин-фудбал

51.Анђела Хорват-гимнастика

52.Предраг Радовић-фудбал

53.Владо Станишић-тае квон-до

54.Иван Лалевић-џудo

55.Стефан Дармановић-фудбал

56.Петар Кликовац-џудo

57.Милош Пешић-фудбал

58.Горан Пејовић-кошарка

59.Давор Брновић-фудбал

60.Светозар-Рајо Мучалица-џудo,џију џица

61.Велибор Бабовић-футсал

62.Филип Булатовић-гимнастика

63.Борис Раичевић-фудбал

64.Огњен Мијатовић-кошарка

65.Николај Крговић-фудбал

66.Филип Вуксановић-кошарка

67.Никола Разић-ФИФА судија

68.Никола Бубоња-стритворкаут

69.Велимир Бугарин-џију џица

70.Михајло Бојовић-пливање

71.Данило Дубак-одбојка

72.Никола Бошковић-фудбал

73.Љубиша Лилић-стрељаштво

74.Настасја Јелешевић-одбојка

75.Лазар Ђедовић-фудбал

76.Бобан Трифуновић-бокс

77.Дејан Павићевић-џудo

78.Вукашин Радуловић-спортски риболов

79.Немања Милосављевић-кошарка

80.Бошко Луковац-карате

81.Вукић Миликић-кошарка

82.Данило Чабаркапа-кик бокс

83.Војкан Ђурашковић-џудo

84.Јован Ђедовић-фудбал

85.Филип Влаховић-тае квон до

Списак није коначан

Izvor: https://www.in4s