Category: Друштво

Поводом 5. октобра – Свјетског дана учитеља

Учитељ – како то гордо звучиНаставник је умјетник који вјечно истражује, изналази, ствара и својим стваралачким радом васпитава и буди интерес за рад и знањеДан 5. октобaр обиљежен је као Свјетски дан учитеља, а прогласио га је УНЕСКО 1994.године у спомен на исти датум 1966. када је потписан Препорука о статусу учитеља што је за њих био важан догађај. Тако је успостављен нови празник у част свих просвјетних радника, од наставника предшколских установа до професора и предавача на универзитетима. Циљ обиљежавања је, између осталог, истицање важности рада свих учитеља, наставника и васпитача, њиховог утицаја на развој друштва у цјелини, наглашавање важности учитељске професије, али и самог образовања чији су они носиоци.Свјетски дан учитеља је могућност и прилика да се искаже поштовање према особама које су нас не само училе и васпитавале, него подстицале, инспирисале и његовале. Свјетски дан учитеља је могућност да подржимо све наставнике.Још је Платон (старогрчки филозоф и бесједник, 427.пне. – 347.пне.) тврдио да држава неће много штетовати ако обућар нема појма о свом занату, једино ће Атињани бити лоше обувени, али ако васпитачи омладине буду рђаво испуњавали своје обавезе, онда ће створити покољење незналица и порочних људи, који ће упропастити сву будућност отаџбине.Ј.А. Коменски (чешки педадог, лингвиста, филозоф, (1592. – 1670.) је високо цијенио улогу наставника. Он упоређује наставника с кипаром ствараоцем или са вјерним и чистим служитељем вјечне свјетлости, који гори од нестрпљења да разбије умни мрак и разлије свјетлост на све мисли и радње. Васа Пелагић, просвјетни радник и народни љекар, у својим је списима објашњавао улогу учитеља у друштву и задатке који он треба испунити. –„Учитељски позив и задатак је неописиво велик. Његово је звање за сваки народ и за сваку државу готово тако важан и нужно као ваздух и храна за живот човјечји. „У култној пјесми Писмо учитељу, Добрица Ерић каже: ,, Учитељу, Научио се ме да пишем и читам/ Да поштујем родитеље и све старе људе/ Да не будем лењ, горд, лукав и дволичан/ Да је злато сваки грумен родне груде.“ За њега је учитељ – стожер свих пожељних људских вриједности, он је носилац свих вриједности које појединац у свом животу треба да досегне.Каква је улога учитеља у одрастању дјетета и формирању његове личности, свједочи то што нема одрасле особе која не памти свог учитеља. Без разлога се не каже да су учитељи дјеци други родитељи. Дјеца се умногоме угледају на учитеље, а ријетко ко се не сјећа њихових животних и школских лекција. Учитељи остају у успомени сваког дјетета чије су срце дотакли осмијехом и охрабрењем. Значај учитељског позива огледа се у томе што при првом сусрету са учитељем дјеца остварују први контакт са школом. Од педагошког умијећа и љубави према дјеци, у великој мјери не зависи само њихов успјех, већ и креирање будуће личности. Учитељ није само ту да дјетету пружи неки вид васпитања и образовања, поред тога што их учи да читају и пишу, учитељ дјеци пружа константну подршку. Уче их да буду добри људи, усађују им основне људске вриједности. Учитељ који воли свој позив, који воли и поштује своје ученике, зна допријети до ученичких интелектуалних, емоционалних и духовних дубина те неријетко у њима пронаћи право благо. Учитељ предан свом позиву зна да у многим ученицима живе мора могућности, дубине осећајности, потоци креативности, пламичци доброте и племенитости. Љубав учитеља према знању, свом позиву и ученицима одражава се и на ученичка достигнућа.Улога учитеља је вишеслојна, вишезначна, комплексна. Учитељ усмјерава, анимира, координира, врши консултације, савјетује … Учитељ својом појавом мотивише ученике за учење, развија ставове о животу, развија интелектуалну спремност.” Ученик није посуда коју треба испунити знањем већ бакља коју треба запалити „, рекао је совјетски академик Л. Артсимович. Бити учитељ је много више од обичног занимања. То је позив. Бити учитељ је изазов, одговорност, ужитак. На учитеља се други угледају у школи и ван ње, његове поступке прате и оцјењују. Својим примјером он обликује понашање младих, у њихове умове и срца усађује најљепше сјемење љубави према књизи и науци.Позив учитеља је висок и племенит позив. Шта може бити племенитије, него научити друге ономе што сами најбоље знате. ,,Није знање знање знати, већ је знање знање дати.“ Рад учитеља треба препознати и цијенити као један од најважнијих за будућност цијелог друштва, цијелог свијета.Зато је прилика да се, бар на један дан, свим учитељима поклони заслужена пажња, за све дане, мјесеце и године које проводе радећи са дјецом. То је најмање што можемо учинити за оне који су животе многих људи промијенили набоље. Учитеље не смијемо заборавити, јер сви смо ми били нечији ученици. Имали смо наставнике које смо вољели, али и оне друге, које нисмо симпатисали. Ипак, не можемо порећи да је њихов посао изузетно тежак и да им је требало много стрпљења да нас нечему науче, истрпе несташлуке и опросте нам неке ружне поступке.Прилика је и да поставимо питање јесмо ли свјесни важности улоге коју наставници обављају? Имамо ли слуха за њихове проблеме, потребе и бриге? Колико је, за цјелокупно друштво, поразна чињеница да је плата просвјетног радника мања од износа трошкова просјечне потрошачке корпе ?! Наставнички позив је врло одговоран и у својој битности тежак. Друштво даје наставнику најдрагоцијенији људски материјал, који он треба обрадити, уобличити, учинити га способним за конструктивни живот у заједници. Наставник је мајстор, умјетник који вјечно истражује, изналази, ствара и својим стваралачким радом васпитава и буди интерес за рад и знање. Не заборавимо да само високо обучени, професионално квалификовани и мотивисани наставници, који раде у окружењу које их подржава, могу да обезбиједе квалитетно образовање младим генерацијама.Драги учитељи, ви сте ти који одгајате будуће генерације наших учитеља, љекара, научника, умјетника, интелектуалаца који ће овај свијет учинити љепшим мјестом за живљење. Ви нас надахњујете да учимо и волимо књигу, знање и науку и будемо поштени и корисни чланови друштва. Имате посебно мјесто у срцима ваших ученика …Драги, уважени и цијењени учитељи, срећан вам Свјетски дан учитеља, са жељом да вас у будућности дочекају бољи услови рада и веће разумијевање друштва за ваше проблеме и потребе.

Izvor:DAN

Достојан: Устоличен епископ будимљанско-никшићки Методије

Епископ бидимљанско-никшићки Методиjе устоличен је данас у Манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Чину устоличења присуствовао је велики број вјерника, међу којима су били премијер, министри и посланици парламентарне већине.

Одржана је и литургија коју је служио патријарх СПЦ Порфирије и митрополит црногорско-приморски Јоаникије

Окупљени вјерници су развили и тробојку дугу преко сто метара.

Владика Методије је у приступној бесједи казао да је његова обавеза да припововједа дјело претходника и да настави њиховим путем.

 – Све што у мени чини човјека треба да буде покорено господу Исусу. Вроглав је узлет у облаке, а камоли врх епархије која достиже до небеса.бвај жезал који данас примам управо је крст који је треба носити. Подизати крст и пјевати о Христовој побједи значи вјеровати у Христа. Црква у себи носи будућност свијета и свакоме од нас носи пут према будућности. Црква је стални и трајни одраз Христове присусности у животу народа – казао је Методије.

Истакао је да ми данас осјећамо и видимо моралну супериорност и силу предака.

 – Ријеч идентитет има морално и духовно наслеђе, као што га има и нација. Да би се савладала данашња духовна криза потребан је повратак изворним духовним корјенима. Све што постоји дар је љубави полазна тачка хришћанске вјере је љубав јер једино она никад не престаје – додао је он.

Методије је истакао да величину и снагу земље и народа не чине бројност популације и њена величина, већ величина духа који у том народу обитава.

– Свима упућујем позив на јединство, сви смо једни другима потребни. Градимо мир и подижимо крст љубави најприје у себи, па градећи мир у себи градићемо га и око себе. Оставимо обмане и сујете овога свијета. Приносим своју љубав на крсту и нека свијетли свјетлост наша пред људима, да би они гледајући добра дјела наша прославили Бога на небесима – додао је он.

Прочитана је одлука Синода СПЦ који Методија проглашава за епископа будимљанско-никшићком.

– У сједници од 29. маја сагласно прописима светих канона изабрао је епископа диоклинско Методија за епископа епархије будимљанско-никшићке – навео је владика Хризостом.

Он је позвао сво свештенство и вјернике да преосвећеног епископа слушају као учитеља и пастира и да љубаљу и сарадњом доприносе да он успјешно овавља своју дужност.

Епископ је уведен у трон епархије, а владике су га увеле у манастир.

image

Патријарх Порфирије држи говор, окупљени поручују да је владика Методије „Достојан“.

– Црква није од овога свијета, а неки хоће да је увуку у земаљско блато. Није ту да би учествовала у расправама ко је у праву, а ко није. Бива поражен свако ко крене на цркву, јер њој одолијевају и врата Ада – поручио је патријарх.

 – Ви данас постајете епископ ове епархије, многи ће очекивати оно што не можете да им пружите, знаћете да је Христос почетак и крај ваш – поручио је патријарх Методију.

image

image

Звона на манастиру Ђурђеви ступови најавила долазак патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија. Почела литургија.

Вјерници и званице пристижу у манастир Ђурђеви ступови.

Кренула је аутоколона из Плава и Мурине.

image
image

Патријарх је стигао јуче око 17 сати стигао у Ђурђеве ступове уочи устоличења епископа будимљанско-никшићког Методија и након вечерње службе поручио да свако ко говори да Црква има политичке тежње обмањују народ.

 – Наши сродници и браћа који не мисле као ми су заведени и зато ћу поновити: дух литија је показао наш став. Критиковали су ме што у Подгорици нисам поменуо црногорски народ. Нека мисли ко шта хоће и нека се декларише како хоће, али ко је Васојевић он припада српском народу – јасан је патријарх.

Методиjе jе изабран за епископа будимљанско-никшићког на Светом архиjереjском сабору СПЦ у маjу.

Izvor: https://www.dan.co.me


Велики број вјерника дочекао патријарха Порфирија у Беранама, пјевали пјесме о Косову

Ово је други долазак Патријарха српског у Црну Гору откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве

Велики број грађана дочекао је патријарха српског Порфирија у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Патријарх је стигао у 17 сати, а сјутра ће у овом манастиру обавити устоличење епископа будимљанско-никшићког Методија.

Церемонија уприличена поводом дочека завршена је око 20 сати.

Окупљени су пјевали пјесме о Косову, и поручили да нема предаје.

image

Стигао је патријарх Поргфирије, митрополит Јоаникије и епископ Методије. Беранци су их дочекали уз велику заставу на којој је писало „Добро нам дошао владико“.

image
image

Присутан је велики број медија, свештенства, а и очекује се долазак градоначелника и бројних посланика. Стигао је и министар пољопривреде Александар Стијовић, као и посланици ДФ-а Јован Вучуровић и Славен Радуновић.

image
image

– Субота 25. септембар дочек његове светости Партријарха српског господина Порфирија, Манастир Ђурђеви ступови у 17. часова. Недеља 26. септембар, Света архијерејска литургија и свечани чин устоличења, Манастир Ђурђеви ступови са почетком у 9.00 часова – саопштили су раније из СПЦ.

image
image

На дан устоличења епископа најављена је и велика ауто-колона која ће кренути од седам сати ујутру од Манастирске капије у плавском селу Брезојевица. Долазак се планира око 8: 30 сати испред Манастира у Беранама.

image

Устоличењу ће највјероватније присуствовати и премијер Здравко Кривокапић.

Испред Храма у Подгорици организован је и бесплатан превоз за оне који желе да присуствују овом догађају.

image

Ово је други долазак Патријарха српског  у Црну Гору откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег митрополита Амфилохија.

image

 – Молим се Господу за ову земљу, за овај народ и за све људе, и молим њих да се моле за мене јер су они ближи Богу – изјавио је тада Патријарх Порфирије напуштајући Црну Гору.

Izvor: https://www.dan.co.me


Investitorima vrata širom otvorena

Potpredsjednik Opštine Berane Darko Stojanović rekao je da su vrata širom otvorena svakom investitoru koji će zaposliti građane Berana. On je kazao da se mladi ne vraćaju u naš grad nakon studija jer nemaju gdje da rade. Navodi da treba poseban akcenat staviti na etno sela, ojačati privredne proizvođače, razviti stočarstvo i poljoprivredu.Život u gradu da se učini boljim. “Moji stariji sugrađani, pa i moja generacija pamte periode kad se u Beranama mnogo bolje živjelo. Na nama je i državnoj vlasti da upotrijebimo velike kapacitete koje Berane ima i učinimo život u ovom gradu boljim.“ kazao je on Stojanović podsjeća da su sve fabrike zatvorene, a da imaju i neuspjeli pokušaj ponovnog pokretanja rada Rudnika uglja. “Trenutno šta može da se uradi je da se ojačaju trenutni privredni proizvođači, da zaposle mlade ljude, da se stavi akcenat na drvopreradu i na razvoj stočarstva i poljoprivrede, koji predstavljaju glavnu šansu Berana.“ ističe Stojanović Turostički potencijali su veliki i treba ih iskoristiti na pravi način. “Okolina Berana i Berane je Bogom dano za razvoj turizma kako zimskog, tako i ljetnjeg. Mi se nadamo da kada se spoje skijališta Kolašin 1600 i 1450, kroz tunel koji izlazi kroz Bjelasicu i izlazi na beransku stranu, na planinu Jelovicu, imamo aktivnosti koji se tiču etno seoskog turizma.“ kazao je Stojanović

Dobra ideja ostala samo na papiru: Crna Gora 30 godina nakon proglašenja ekološkom državom

Crna Gora 20. septembra slavi 30 godina Ekološke države. Jedina smo država u svijetu koja je, po Ustavu, definisana kao ekološka. Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori usvojena je na sjednici parlamenta koja je održana na otvorenom na Žabljaku 20. septembra 1991. Taj dokument je već naredne godine predstavljen na konferenciji UN o zaštiti životne sredine.

U Deklaraciji je bilo definisano strateško opredjeljenje zemlje da usvaja i primjenjuje najviše standarde i norme iz oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i ekonomskog razvoja na principima ekološki održivog sistema.

Međutim, nekog velikog razloga za slavljenje ovog jubileja, kako tvrde sagovornici Pobjede i nema. Za projekat kažu da je bila dobra ideja, ali gledajući godinama unazad održavan je samo kroz različite aktivnosti, koje su bile nedovoljne, jer paralelno intenzitet pritisaka na prirodu je višestruko porastao. Izuzev sporadičnih kampanja koje su sprovođene, stanje u životnoj sredini je stagniralo ili je u velikoj mjeri pogoršano. Osim aktivnosti koje su inače bile zahtijevane usaglašavanjem sa evropskim zakonodavstvom u okviru Poglavlja 27, drugih djelovanja nije bilo.

Jubilej

Ideja ekološke države prihvaćena je od fizičara i naučnika Dragan Hajduković, koji objavio knjigu ,,Put izlaska iz krize – Razvoj Crne Gore na osnovama projekta Ekološke države“ koja je objavljena 1991. godine. Engleska verzija je objavljena u inostranstvu dvije godine kasnije. U njoj je promovisao koncept Crne Gore kao ekološke države, međutim po njegovim riječima 30 godina kasnije ništa od toga nije ostvareno.

– Sve je moglo biti drugačije. Te davne 1991. nijesam čak ni bio na Žabljaku na sjednici Skupštine kada je Crna Gora proglašena ekološkom državom, niti sam dobio pozivnicu, jer sam počinio najveći smrtni grijeh toga vremena, bio sam Crnogorac. Kao što neću biti na Žabljaku ni za 30 godina nakon toga. Eto toliko se nešto promijenilo u Crnoj Gori – kazao je Hajduković.

Jedini trag da je on stvaralac ove ideje je, kako navodi, u knjizi Momira Bulatovića ,,Manje od igre – više od života“ u kojoj između ostalog piše:

,,Upravo u danima i mjesecima u kojim smo raspredali ove teške misli i grozničavo tražili načina da se oslobodimo more, i izvučemo iz bespuća i odredimo novi cilj, pojavila se spasonosna zamisao. Doktor Dragan Hajduković, fizičar sa zadivljujućom moći imaginacije, u dugačkim razgovorima iznosio je ideju i naznake programa da Crnu Goru proglasimo i učinimo prvom ekološkom državom na svijetu“.

– To je jedini istorijski trag koji govori kako je do te skupštine na Žabljaku došlo. Bez mene te Skupštine na kojoj nijesam prisustvovao ne bi ni bilo. Međutim 30 godina ne samo da se nije krenulo putem ekološke države, nego je nanijeta neprocjenjiva šteta prirodi jer političari ni vlasti ni opozicije čak i da su htjeli nijesu uspijevali da shvate tu viziju – tvrdi Hajduković.

U njegovoj knjizi je objašnjen projekat ekološke države, ali kako ističe ,,od toga se nije ništa pokušalo, sem što je nanešena šteta divljačkim razaranjem šarma i ljepote crnogorske teritorije“.

– Nije urađeno ništa. Što se to danas proslavlja. Proslavlja se 30 propuštenih godina na Žabljaku u kojima apsulutno nije ništa urađeno. Tada su sa Žabljaka krenuli na Dubrovnik, a ja sam u znak protesta vratio 13-julsku nagradu, koju sam dobilo 1985. godine. To je jedini bio način da objavim moj protest jer su mediji bili strogo kontrolisani – naglašava Hajduković.

Navodi i da su ga kasnije strani novinari pitali kako je dopustio da mu ukradu ideju.

– Rekao sam im da je ideja dobra za Crnu Gore, ne za mene, i kamo sreće da je nešto od nje napravljeno. Ideja je iz glave jednog Crnogorca kome je grijeh što je bio Crnogorac – naglašava Hajduković.

Da je proglašenje Crne Gore ekološkom državom predstavljalo jednu veliku ideju, oko koje treba da smo svi ujedinjeni smatra biolog dr Bogić Gligorović, ali isto tako navodi da to podrazumijeva angažovanje cijelog društva u svim aspektima života.

– Bilo je potrebno promijeniti i ovom cilju prilagoditi i način razmišljanja i postupanja prema prirodi. Tokom posljednjih decenija ovaj projekat je održavan živim kroz različite aktivnosti, koje su bile nedovoljne, jer paralelno intenzitet pritisaka na prirodu je višestruko porastao. Dobro upravljanje u oblasti zaštite i očuvanja prirode nije funkcionisalo jer nivo svijesti o ovom nacionalnom interesu ni kod građana ni kod donosioca odluka nije dostigao odgovarajući nivo – kazao je Gligorović.

Po njegovim riječima po pitanju rezultata nije ostvaren napredak.

– Izuzev sporadičnih kampanja koje su sprovođene, stanje u životnoj sredini je stagniralo ili je u velikoj mjeri pogoršano. Sukob koji je aktuelan na globalnom nivou ne zaobilazi ni Crnu Goru. Nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa dovelo je do devastacije prirode u mnogim djelovima zemlje. Brojne antropogene aktivnosti poput urbanizacije i nerazvijenog sistema odlaganja otpada doveli su do degradacije prirode – kazao je Gligorović navodeći da su pored toga sve izraženije i posljedice klimatskih promjena, koje će u bliskoj budućnosti uticati sve intenzivnije na živi svijet i na nas.

– Zakonski okvir nije ispratio sve aspekte dobrog upravljanja prirodom, a takođe je i njegova primjena upitna. Nizak nivo svijesti o značaju očuvanja prirode predstavlja kočnicu, a posljedica je dijelom i određenih nelogičnosti, poput smanjenja broja časova predmeta biologija u školama u ekološkoj državi, što ima značajne negativne posljedice na životnu sredinu i odnos prema njoj – kazao je Gligorović.

Kako ističe obaveze koje je Crna Gora preuzela potpisivanjem međunarodnih konvencija nijesu ispunjene osim na papiru, tako da nijesmo dostigli ni standard evropskih država u ovoj oblasti.

– Sama ustavna odrednica ,,ekološka država“ trebalo bi da znači da smo korak ispred. Međutim ideja je živa i o njoj se često govori, što ipak predstavlja korak naprijed ka konačnom cilju, to jest istinskom uspostavljanju ekološke države – kazao je Gligorović.

Popravak

O daljim aktivnostima i ,,popravljanju“ situacije govori da s obzirom na izuzetno bogatstvo biodiverziteta, prepoznato na globalnom nivou, izuzev djelova urbanih cjelina koje su u potpunosti degradirane, kompletna teritorija Crne Gora trebala bi da bude uključena u određene nivoe zaštite prirode.

– Ona treba da počiva na građanima, koji će znati da je predivna priroda naše nacionalno blago, koje treba da vole i čuvaju. Brendiranje „ekološke države“ trebalo bi da bude prioritetna aktivnost. Neophodno je i što hitnije sprovesti aktivnosti koje će uticati na promjenu načina razmišljanja, kroz edukaciju.

Zakonska regulativa bi trebalo da se unaprijedi i striktno i neselektivno primjenjuje – kazao je Gligorović naglašavajući da je neophodno hitno razvijanje mehanizama kao odgovora na klimatske promjene koje predstavljaju značajnu prijetnju.

– Za adekvatnu zaštitu i unapređenje stanja u prirodi potrebno je mobilisati i jačati sve kapacitete kojima naša zemlja raspolaže, kroz povećanje ulaganja u nauku i jačanje kapaciteta kako državnih institucija, tako i udruženja građana koje se bave zaštitom životne sredine. Potrebno je što prije postaviti državne standarde, uskladiti ih sa standardima u EU i sprovesti ostale obaveze koje je Crna Gora preuzela kao potpisnica drugih međunarodnih konvencija u oblasti zaštite prirode – naveo je Gligorivić.

Izvršna direktorica NVO Green Home Azra Vuković smatra da iako smo ekološka država imamo nagomilane i neriješene brojne probleme, bez vizije i plana kako ćemo ih riješiti.

– Godišnjicu dočekujemo bez Prostornog plana Crne Gore koji treba da nam da opšti strateški okvir za održivi prostorni razvoj, bez Prostornih planova posebne namjene za neke nacionalne parkove, bez Planova upravljanja za nacionalne parkove, bez definsanih upravljača brojnih zaštićenih područja, bez riješenog pitanja upravljanja otpadom, bez izgrađenih sistema za prečišćavanje otpadnih voda u mnogim opštinama, ali sa rijekama u kojima se direktno ispušta otpad i otpadne vode, sa šumama koje se neumorno eksploatišu, sa velikim brojem šumskih požara, nelegalnim ribolovom, krivolovom, sa rijekama u cijevima, sa Tarom koja je u ožiljcima, morem u kojem su u toku istraživanja nafte i gasa i brojnim drugim problemima – navodi Vuković.

Zakoni

Tako na primjer, po njenim riječima, zakon o nacionalnim parkovima definiše da nacionalnim parkovima upravlja privredno društvo dok u praksi nacionalnim parkovima upravlja javno preduzeće.

– U zakonu o upravljanju otpadom su definisani ciljevi za reciklažu koji apsolutno nijesu postignuti. U istom zakonu je definisana produžena odgovornost proizvođača otpada koja u praksi nije primjenjiva. Takvih slučajeva u ovoj oblasti je jako puno i oni govore o daljoj potrebi unapređenja zakonodavnog okvira, ali i

primjene tih istih zakona kako bi se postigao željeni rezultat – kazala je Vuković koja smatra da još uvijek možemo popraviti stanje u oblasti životne sredine.

– Crnoj Gori su potrebne čvrste odluke i suštinska implementacija aktivnosti koje će dovesti do rješenja problema u brojnim oblastima i približiti nas standardima Evropske unije. Imamo velike potencijale i potrebno je adekvatno upravljanje kako bi Crna Gora bila u stanju da suštinski stekne epitet ekološke države – kazala je Vuković smatrajući da ,,ne možemo govoriti o ekološkoj državi, proslavljati 30 godina od proglašenja a istovremeno podržavati projekte poput izgradnje hidroelektrane Buk-Bijela bez transparentnih procedura i adekvatnog uključivanja javnosti, istraživanje nafte i gasa i brojne druge projekte koji su sa aspekta zaštite životne sredine problematični.

Biolog Vuk Iković iz organizacije KOD kaže da je vrlo jasno što smo propustili u zadnjih 30 godina.

– Kada jedan funkcioner pomene ekološku državu, najčešće izmami ironičan osmijeh na licu građanina. To se uvijek dešava kada neko uzme ideju, ne realizuje je, a potroši je, odnosno kada politikant obuče odijelo vizionara. Jedna zemlja koja ima razbacan otpad na svakom koraku, kojoj se fekalne vode ulivaju direktno u rijeku ili more, zemlja u kojoj građani imaju najmanju korist od svojih rijeka i šuma, gdje se plaže betoniraju i otuđuju, u kojoj možete ubiti ugroženu životinju i ne biti kažnjeni zbog toga, zemlja koja danas traži naftu u moru koje joj donosi najviše prihoda upravo jer je prirodno čisto i bogato, sama sebe odaljava od cilja koji je proklamovala i nazvala Ekološka država – ističe Iković.

Po njegovim riječima zajednica nije održiva ukoliko jedan preduzetnik ispušta u rijeku svakog dana oko 50.000 litara otpadne vode, a pri tome ima godišnji prihod oko 10 miliona eura.

– Kada presiječemo, jasno ćemo vidjeti da smo danas manje zdravi i više siromašni nego prije 30 godina. Ovo možemo potvrditi u gotovo svaku oblast u koju zavirimo. Tako na primjer u Crnoj Gori posljednih 20 godina zbog zagađenja vazduha godišnje imamo i do 1.000 prijevremenih smrtnih slučajeva. Samo zbog zagađenja vazduha Pljevljacima je sa navršenih 30 godina, život kraći za tri i po godine – tvrdi Iković.

Da smo stvarno ekološka država ne bi, kaže on, imali ovolike gubitke u požarima.

– Samo 2017. godine je izgorjelo duplo više šume nego u period od 1955. do 1985. godine. Naravno nije sve do institucija, dosta toga je i do građanina jer okolinu mijenjamo tako što mijenjamo sebe i svojim primjerom utičemo na druge. Ako svaki deseti opušak završi u okolini, onda se u Crnoj Gori dnevno nepravilno odloži najmanje 200.000 opušaka. Kada se samo jedan opušak rastvori u vodi, on učini 1.000 litara vode nepitkom – objašnjava Iković.

Po njegovim riječima uređene države poput Holandije su to riješile povećanjem broja uličnih kanti za otpad, treniranjem vrana za sakupljanje opušaka sa ulica, te sprovođenjem javne kampanje o pravilnom odlaganju otpada.

Kazne

– Zato je kaznena politika uobičajena u razvijenim zemljama. Crna Gora – ekološka država je trebalo da znači moralni, materijalni i nematerijalni preporod Crne Gore. Ta ideja je podrazumijevala obrazovni, zdravstveni, naučni, kulturni, peporod ljudskih prava, u krajnjem i ekonomski preporord. Za to je bio potreban period od jedne generacije – od pelena do doktorata tj. 20 do 30 godina. Nažalost nijesmo otišli naprijed već nazad – smatra Iković.

Projekat Ekološke država je, po njegovim riječima, značio da živimo od svoga rada, svojih resursa i svog znanja.

– Ali mi smo otišli u pravcu da prodamo svoje pirodne resurse, a pri tome smo fabrikovali, po pravilu niskokvalifikovane ljudske resurse – radnu snagu. Ideja Ekološke države je podrazumijevala i formiranje Međunarodnog naučnog centra za razvoj u harmoniji sa prirodom. Ovo je trebao biti izvor znanja i projekata, samim tim i sredstava. Naučni centar je trebao biti pokretač novih ideja i projekata koji bi mogli do 2010. stvoriti novih oko 50.000 radnih mjesta sa platama sličnim kao u razvijenim zemljama Evrope – naglašava naš sagovornik.

Po njemu ekološka država je mogla da zaživi samo organizacijom i timskim radom.

– Međutim dozvolili smo da je povedu ljudi koji su se vodili principom – snađi se ili propani, zgrabi i pobjegni, dobij izbore i ,,lezi lebu da te jedem“. Stvari ne padaju sa neba, bogatstvo je moguće samo radom na sebi i prenošenjem i materijalizacijom znanja u korist zajednice tj. ka opštem dobru – kazao je Iković.

O ispravljanju grešaka govori da je potrebno da ih budemo svjesni i da naučimo što više iz njih.

– Treba da shvatimo da smo u velikom problemu i da moramo izaći iz začaranog kruga – veće potrošnje a sve manje dobiti. Naša Vlada jako žuri, a u stvari je jako spora. Ne prepoznaju ili ne žele prepoznati probleme. Kapital je poželjan i dobar ako nadograđuje ljudske i prirodne resurse. Bogati smo samo ako trošimo a pri tome se ne siromašimo. Novac postoji, tu je oko nas ali moramo imati plan potrošnje – smatra Iković.

Prva stvar koju treba da uradimo, po riječima Ikovića je potpuna, temeljna izmjena obrazovnog sistema, odnosno komplentog kurikuluma.

– Ovo može biti materijalizovano samo ukoliko učenik vlastitim očima vidi da se ono što uče u školi primjenjuje na ulici. Konkretno: treba promovisati sadnju stabala i reciklažu otpada djeci, koja su pri tome očevici funkcionera koji frljaka i pali otpad i siječe drvorede, a to je gubitnička kombinacija najmanje za jednu generaciju – smatra naš sagovornik.

Uz to, dodaje Iković, treba maksimalno uključiti savremenu psihologiju i tehnološke inovacije.

– Najbolji kadar treba da radi u školama i da postoji samo jedna fakultetska jedinica koja će stvarati samo učitelje, nastavnike i profesore, a upisati se mogu samo najbolji. Tako će učenik znati što je po zanimanju dok je u učionici a ne tek nakon što pročita diplomu o završenom školovanju. Obrazovni preporod treba biti praćen profesionalizacijom rada a sve treba biti ispraćeno medijima. Tako različiti djelovi jednog sistema nadopunjavaju jedan drugi i time se formira nezavisan građanin, odnosno samostalno – održivo društvo – kazao je Iković.

Dodaje i da će Ekološka država zaživjeti samo ukoliko mi kao građani to budemo tražili od institucija.

– To što budemo tražili to ćemo i dobiti zato je bitno da znamo što hoćemo. Uvijek treba tražiti više jer bolje je da institucije budu pod pritiskom nego građani. Naravno nije dovoljno niti je moguće da se samo institucije bave ekološkom državom. To je izvodljivo ako su i građani uključeni tj. ako žive i rade ekološki – kazao je Iković i poručio na kraju da ,,iako smo izgubili 30 godina zbog kojih će

naše generacije ispaštati, ipak smo na vrijeme podvući crtu o okrenuti novu stranicu zbog onih koji tek stasavaju jer mi smo samo nit koja spaja, a ne karika koja razdvaja“.

Reciklira se samo jedan odsto plastike

Kako navodi Iković ako pogledamo situaciju sa plastičnim flašama može nam biti dosta toga jasno.

– U Crnoj Gori je na primjer samo 2013. nastalo skoro 14.000 tona plastičnih flaša otpada. Zakon kaže da je potrebno ponovo upotrijebiti najmanje pola sakupljenog plastičnog otpada. U ovom periodu, reciklirano je manje od jedan odsto. Kada bismo reciklirali sve plastične flaše godišnji pihod po tom osnovu bi iznosio najmanje 1.300.000 eura – toliko koštaju dva gradska parka od po 5.000 kvadrata – tvrdi Iković.

Pomak samo u usaglašavanju sa zakonima EU

Što se tiče napretka u oblasti ekologije, to su, kako navodi Vuković, aktivnosti koje su realizovane u prethodnim godinama u okviru pregovaračkog poglavlja 27.

– Najveći pomak se odnosi na usaglašavanje sa zakonodavnim okvirom Evropske unije, te se u brojnim podoblastima pregovaračkog poglavlja postigao određeni rezultat. Međutim, ono što je sporno jeste primjena tih zakona ili podzakonskih akata te neusaglašenost onoga što su zakonske norme i što je stanje u stvarnosti – kazala je Vuković.

Bolje ništa ne raditi nego pogrešno ulagati

Po riječima Ikovića ako već godinama ulažemo milione eura u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda koji su nefunkcionalni a pri tome imamo nagomilavanje problema onda je bolje ništa ne raditi nego pogrešno ulagati.

– Drugim riječima da bi imali zdravo rješenje prvo treba da postanemo svjesni problema i njihovih uzroka – kazao je Iković.

Izvor: https://volimdanilovgrad.me

Opština Berane obezbijedila besplatne udžbenike za đake Niže muzičke škole

Niža muzička škola ove godine ima 29 prvaka, dok školu trenutno pohađa ukupno 282 učenika, od kojih 47 pripada odjeljenju u Plavu

Opština Berane za školsku 2021/2022. godinu obezbijedila je besplatne udžbenike za đake Niže muzičke škole.

Tim povodom ovu ovu školsku ustanovu posjetili su potpredsjednik opštine Darko Stojanović i zamjenik sekretara Sekretarijata za opštu upravu Mladen Stijović.

Udžbenici su, kako je saopšteno iz lokalne uprave, obezbijeđeni za 167 đaka od prvog do četvrtog razreda.

Potpredsjednik Darko Stojanović kazao je da se već treću godinu zaredom družimo sa đacima Niže muzičke škole kroz akciju kupovine udžbenika i izrazio uvjerenje da će se ta praksa i ubuduće nastaviti

Opština Berane, naglasio je Stojanović, prva je opština u Crnoj Gori koja je sprovela akciju kupovine udžbenika za sve đake osnovnih škola sa teritorije opštine, ne izuzimajući ni Nižu muzičku školu

“Tako lokalnoj samoupravi najveća satisfakcija predstavlja to što su i druge opštine preuzele primjer dobre prakse, a od ove godine i država Crna Gora, tako da će svakom osnovcu biti olakšano sticanje osnovnog obrazovanja, koje predstavlja temelj u životu svakog od nas”, poručio je Stojanović

Stijović je pozdravio đake i profesorice, i istakao da Opština Berane i ove godine, kada svjedočimo teškoj situaciji izazvanoj virusom korona, misli na svoje najmlađe.

“Tako i ove godine lokalna samouprava nije zaboravila polaznike i đake Muzičke škole”.

Poželio im je srećan početak nove školske godine sa željom da uče , pjevaju i sviraju najljepše note.

Direktorica Muzičke škole Milena Zonjić zahvalila se Opštini Berane na značajnoj donaciji, koja predstavlja veliku olakšicu i za đake i roditelje.

Kako je kazala, ove godine imaju 29 prvaka, dok školu trenutno pohađa ukupno 282 učenika, od kojih 47 pripada odjeljenju u Plavu.

Izvor: https://www.vijesti.me

На тржиште само нова храна коју је одобрила Европска комисија

Уредба се доноси ради обезбјеђења спровођења Закона о безбједности хране и усаглашавања са правном тековином Европске уније, а посебно у односу на нову храну и њене састојке

Влада Црне Горе је на сједници одржаној данас донијела Уредбу о измјени Уредбе о новој храни која се може користити и стављати на тржиште.

Уредба се доноси ради обезбјеђења спровођења Закона о безбједности хране и усаглашавања са правном тековином Европске уније, а посебно у односу на нову храну и њене састојке.

У складу са прописаним одредбама, на тржиште Црне Горе је дозвољено стављати само врсте нове хране коју је одобрила Европска комисија, уврстила на листу одобрене нове хране и објавила појединачним наведеним уредбама.

Саставни дио Уредбе је и Листа која се мијења са ближе утврђеним условима за коришћење и стављање на тржиште нове хране као и опис/методе њене анализе и заштитне мјере.

На данашњој сједници је донијет и Национални план за одрживу употребу средстава за заштиту биља за период од 2021. до 2026. године.

– Циљеви Националног плана су дефинисани на начин који у петогодишњем периоду треба да обезбиједи постизање одрживе употребе пестицида смањењем њиховог негативног утицаја, односно смањењем ризика по здравље људи и животну средину, уз промовисање интегралних и нехемијских мјера сузбијања штетних организама, као и алтернативних приступа и техника, како би се смањила зависност од употребе пестицида – прецизирали су из Владе.

Izvor: https://www.dan.co.me

На дочеку патријарха Београдски синдикат и Даница Црногорчевић

Како jе наjављено из Храма, програм ће почети након одслужене Вечерње службе са Митрополитом црногорско-приморски Јоаникијем

Испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици у суботу 4. септембра биће организован дочек патриjарха Порфирија, а како jе наjављено, током културно-умjетничког програма наступиће Београдски синдикати Даница Црногорчевић

Како jе наjављено из Храма, програм ће почети након одслужене Вечерње службе са Митрополитом црногорско-приморски Јоаникијем

Најављени су и наступи гусларке Бојане Пековић, етно појца Бранке Зечевић, Културно-умјетничког друштва „Ђурђевданско Коло“, фрулаша Радована Сукновића и музичког састава манастира Фенек – „Фенечки Бисери“.

Izvor: https://www.dan.co.me

Предсједник Општине Беранe Богавац угостио репрезентативце Шћекића, Вукића и Лекића

Предсједник Општине Тихомир Богавац и потпредсједник Дарко Стојановић угостили су младе репрезентативце из Берана, Михаила Шћекића, Војислава Вукића и Славена Лекића. Берански спортисти припадају кадетској рукометној репрезентацији Црне Горе која је учествовала на Европском првенству одржаном у Риги.

Предсједник Општине Тихомир Богавац и потпредсједник Дарко Стојановић угостили су младе репрезентативце из Берана, Михаила Шћекића, Војислава Вукића и Славена Лекића. Берански спортисти припадају кадетској рукометној репрезентацији Црне Горе која је учествовала на Европском првенству одржаном у Риги.

Предсједник Богавац истакао je да се Беране поноси својим младим спортистима као најбољим репрезентима нашег града. Он је рукометашима честитао на успјеху и истакао да ће локална управа наставити да улаже у берански спорт.

Младим репрезентативцима уручене су симболичне новчане награде за остварен успјех на Европском првенству.

Izvor: https://berane.me

САРАДЊА ДРЖАВЕ, ОПШТИНЕ ХЕРЦЕГ НОВИ И ПВК ЈАДРАН У ЦИЉУ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ БАЗЕНА У ИНСТИТУТУ „ДР СИМО МИЛОШЕВИЋ“

Министарство просвјете, науке, културе и спорта ће у сарадњи са Управом за спорт Црне Горе и Општином Херцег Нови предузети све потребне кораке како би базен у Институту „Др Симо Милошевић“ био комплетно реконструисан, чиме ће ово питање бити дугорочно ријешено. Прелазно рјешење, до завршетка реконструкције базена, биће инсталација балона на базену на Шкверу, што ће ватерполистима и пливачима омогућити континуирани тренажни процес.

Кораци и задаци које је потребно предузети договорени су на састанку који је јуче одржан у Институту, на којем су учествовали министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић, директор Управе за спорт Василије Лалошевић, предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, директорица Института др Марина Делић, предсједник Ватерполо пливачког савеза Црне Горе Ђуро Марић и селектор ватерполо репрезентације Црне Горе Владимир Гојковић.
Састанку је претходио обилазак базена, који је тренутно ван употребе, због недавног урушавања кровне конструкције.

Подсјетићемо, крајем јула је у току вечерњих часова дошло до пуцања једне од три носеће греде, која је за собом повука и вентилационе цијеви. Због хаварије која се десила, базен у Институту ће дуже времена бити ван употребе.
Према ријечима предсједника Општине Херцег Нови Стевана Катића, на састанку је договорен ред корака који ће бити предузети у наредном периоду, како од стране локалне самоуправе, тако и од државних институција.
Катић је истакао задовољство чињеницом да је за рјешавање овог проблема истакнута апсолутна подршка министарке Братић и Управе за спорт Црне Горе.

-Пројектанти ће у наредном периоду радити на изради идејног рјешења и главног пројекта, након чега ћемо коначно регулисати статус базена и у дугорочном периоду имати то питање ријешено. Након завршетка тих радова, на Влади ће сагледати како и на који начин ће пројекат бити финансиран, како би помогли Институту као фирми која се налази у већинском власништву државе, казао је Катић.

Што се тиче прелазног рјешења, договорено је да Управа за спорт и Општина Херцег Нови помогну у набавци балона за базен на Шкверу. До завршетка реконструкције базена Института, Шквер ће бити привремено рјешење за све који се баве ватерполом и пливањем, што је од изнимног значаја посебно за дјецу која ће тренирати током наредног зимског периода.

Предсједник Катић је појаснио да, како у буџету града постоје средства која се односе на трошкове одржавања базена, дио тих средстава ће бити преусмјерен за набавку балона. Такође, и Управа за спорт ће одвојити дио финансијских средстава за инсталацију балона, чиме ће финансијска конструкција по овом питању бити заокружена.

Што се тиче базена у Институту, прво је потребно уклонити све што је пало, за шта ће бити покренута тендерска процедура, а након тога и тендер за избор пројектанта за реконструкцију базена, за шта ће бити потребни и УТ услови.
Како је казао директор Управе за спорт Василије Лалошевић након састанка, питање базена у Институту “Др Симо Милошевић” је проблем ургентног карактера који је потребно што прије почети рјешавати.


-Дошли смо до одређених закључака, и то ће ићи ка Влади, односно ресорном Министарству економије. Потребно је направити процјену проузроковане штете и мора се радити у етапама – мора се склонити све оно што се сада налази у базену, затим слиједи израда студије изводљивости, односно пројекат како би се санирао кров. Ту ће Влада Црне Горе, ресорно министарсво и Управа за спорт апсолутно помоћи, казао је Лалошевић и додао да то неће бити кратак процес, те да ће бити потребно више мјесеци до годину дана.

Једна од тема састанка, како је Лалошевић појаснио, била је и помоћ за ПВК Јадран и ВПСЦГ, који “јесу један од најрепрезентативнијих бреднова које Црна Гора има”.

-Покушаћемо да направимо једно „ад хок“ рјешење у виду балона на базену на Шкверу, тако да ће играчи и дјеца ПВК Јадран имати гђе да обављају тренажне процесе, а самим тим и да играју утакмице. Не смијемо заборавити да има много пионира, кадета и јуниора у Херцег Новом и околини. Ми смо предложили ту сарадњу са Општином Херцег Нови, како ватерполисти и пливачи не би морали одлазити у друге градове. Сву учесници састанка сагласни су да је потребно урадити све што је потребно за добробит града и пливачких спортова, закључио је Лалошевић.