Ministarstvo finansija i Zajednica opština (ZO) imaće narednih dana sastanke na kojima će dogovoriti amandmane kojima će opštinama nadoknaditi dio prihoda koji gube zbog uvođenja neoporezivog dijela do 700 eura bruto zarade. Taj dogovor i analizu fiskalnih efekata programa “Evropa sad” na prihode opština dostaviće i skupštinskom Odboru za ekonomiju.Ovi zaključci usvojeni su na jučerašnjoj sjednici Odbora za ekonomiju, na kojoj se raspravljalo o ovom problemu jer je ranije ZO upozorila da će uvođenjem neoporezivog dijela zarada lokalne samouprave izgubiti značajne prihode jer ono dobija dio od poreza na zarade i prireza na taj iznos, kao i da dio ovog poreza ide u Egalizacioni fond odakle se finansira većina siromašnih opština.Gradonačelnik Berana Tihomir Bogavac je kazao da bi ta Opština prema analizi izgubila tri miliona eura prihoda, odnosno trećinu budžeta.”To bi nas dovelo pred bankrot i morali bi otpustiti trećinu zaposlenih”, kazao je Bogavac.
Gost u emisiji Reflektor biće potpredsjednik Opštine Berane Darko Stojanović.Teme koje će biti razmatrane:Je li višak službenika i manjak stručnosti najveća prijetnja finansijskoj stabilnosti opština?Od čega se danas finansiraju opštine u Crnoj Gori i koliko bi ih bankrotiralo da nema pomoći iz Egalizacionog fonda i državnog budžeta?Ima li država sluha za potrebe lokalnih zajednica i da li svi važni projekti naiđu na podršku centralne vlasti?Gledajte Reflektor večeras u 20:00 časova.
U poslednjih dvadesetak dana zbog nedostatka kvoruma dva puta je odlagano zasjedanje Skupštine opštine Barene. Predsjednik opštine Tihomir Bogavac, koji ujedno obavlja i dužnost predsjednika beranskog Odbora Socijalističke narodne partije (SNP), pozvao je juče sve političke subjekte koji participiraju u lokalnoj vlasti da ozbiljno shvate svoju ulogu i daju puni doprinos funkcionisanju opštinskih institucija i sveukupnog života u Beranama.Bogavac je u izjavi za „Dan“ kazao da „niko nema pravo da se poigrava sa voljom naroda iskazanom na izborima i da svoje lične interese stavlja ispred opštih“.
„Izostankom određenog broja odbornika sa sjednice Skupštine opštine pojedini politički subjekti u našem gradu su pokazali neodgovornost prema građanima i nepoštovanje lokalnog parlamenta. Tako ponašanje nije u duhu demokratije i nije pravi odgovor na probleme koje svi zajednički treba da rješavamo na dobrobit svig građana. Do rješenja se, između ostalog, dolazi dijalogom u parlamentu, a ne nikako na ulici i u nekim neformalnim razgovorima. Zato pozivam odbornike koji, iz njima znanih razloga, bojkotuju rad parlamenta da se vrate u skupštinske klupe i daju doprinos funkcionisanju institucija i sveukupnog života u našoj opštini“ naglasio je Bogavac. On je pozvao odgovorne u Opštinskom odboru Demokratske narodne partije (DNP), da javno kažu šta traže i koji zahtjevi tog političkog subjekta nisu ispunjeni. Naglasio je da bi bilo pošteno da saopšte da li određena grupa u toj partiju želi vanredne izbore, ili, možda, koaliciju sa Demokratskom partijom socijalista (DPS).
„Neka javno kažu šta su to tražili od koalicije Zdravo Berane, a da to nijesu dobili. Neka saopšte zašto njihov odbornik nije došao na zakazana skupštinska zasijedanja i da li u njihovoj partiji postoje određene struje koje žele koaliciju sa DPS-om. Neka se odrede da li žele vanredne izbore. Ako to hoće skratićemo mandat Skupšini i na izborima pokazati da više nećemo dozvoliti da se pojedine interesne grupacije poigravaju sa voljom naroda. Jednostavno neka se odrede prema sadašnjoj situaciji, jer mi više ne želimo da se suočavamo sa ucjenama“ kazao je Bogavac.
Tihomir Bogavac je dodao i da su odbornici DPS-a svojim izostankom sa sjednice SO pokazali da im je ubiranje političkih poena preče od interesa građana.
„Odbornici DPS-a su dali određene predloge odluka koje su se našli na dnevnom redu skupštinskog zasijedanja, ali se nijesu udostojili da prisustvuju toj sjednici čime su pokazali da ih ne interesuju interesi građana, već samo njihovi lični i uskopratijski prohtjevi“ naveo je Bogavac.
Da je sjeverni region Crne Gore posljednjih decenija suočen sa sve izraženijom migracijom stanovništva i drastičnim padom nataliteta, Berane je najbolji primjer
Opština Berane pripremila je odluku o utvrđivanju naknade za
novorođenu djecu na području opštine Berane, ali sjednica Skupštine
opštine na na kojoj je trebalo ta odluka da bude donijeta, nije održana
zbog nedostatka kvoruma, pa će odluka sačekati neku od narednih sjednica
lokalnog parlamenta.
To je samo jedan od pokušaja koji se čini u ovoj sjevernoj opštini,
ne bi li se zaustavili negativni trendovi prirodnog priraštaja.
Prema toj odluci Opština Berane bi u narednom periodu za svako novorođeno dijete isplaćivala jednokratnu pomoć od stotinu eura.
”Pravo na naknadu za svako novorođeno dijete ima jedan od roditelja,
usvojilac, staralac ili hranitelj koji ima prijavljeno prebivalište u
posljednjoj godini dana ili odobreno stalno nastanjenje na teritoriji
opštine Berane, pod uslovom da to pravo nije ostvario u nekoj drugoj
opštini na teritoriji Crne Gore”, navodi se u predlogu odluke.
Predsjednik opštine Tihomir Bogavac ističe da se
ovom odlukom želi dati podsticaj podizanju nataliteta i zaustavljanju
sve izraženije migracije stanovništva. On naglašava da je trend
iseljavanja mladih ljudi sa područja beranske opštine poprimio
zabrinjavajući karakter i da se moraju iznalaziti rješenja koja će bar
donekle popraviti demografsku sliku.
”U našim školama je sve manje učenika. Želimo da pomognemo bračne
parove i da stimulišemo mlade ljude da stvaraju porodice”, naglašava
Bogavac.
Opština Berane je prije nekoliko godina donijela i odluku po kojoj
lokalna uprava majkama sa sela koje rode troje i više djece
opredjeljeljuje jednokratnu pomoć od po tri stotine eura. Time je Berane
bilo prva Opština u Crnoj Gori koja je svim osnovcima obezbjeđivala
besplatne udžbenike, a redovno stipendira i najbolje studente.
Predsjednik opštine ističe da bi i država trebalo da donese posebne
odluke koje bi pozitivno uticale na podizanje nataliteta na sjeveru Crne
Gore.
”Lokalne uprave nemaju dovoljno kapaciteta niti finansijskih sredstva
za zadovoljavanje svih stvarnih i realnih potreba mladih ljudi koji
žele da žive na sjeveru Crne Gore. Zato bi bilo poželjno da i država na
pravi način prepozna problem migracionih kretanja i pad nataliteta na
ovom području i da kroz stimulativne mjere pomogne mladim bračnim
parovima da stvaraju brojnije familije i da ostanu da žive u mjestu svog
rođenja. Ukoliko ta pomoć izostane bojim se da ćemo i dalje imati
negativni prirodni priraštaj, ne samo u Beranama, nego i u čitavom
regionu”, kaže Bogavac.
Da je sjever Crne Gore posljednjih decenija suočen sa sve izraženijom
migracijom stanovništva i drastičnim padom nataliteta, Berane je
najbolji primjer.
Depopulacija stanovništva posebno je izražena na ruralnom području o
čemu svjedoči i podatak o stanju u predškolskom, osnovnom i srednjem
obrazovanju u opštini Berane. Kad se sagledaju ovi podaci vidi se da je
tokom prošle školske godine nastavu u pet seoskih škola u beranskoj
opštini pohađalo svega 296 učenika, dok je taj broj prije nekoliko
decenija bio deset puta veći.
Tako je Osnovna škola na Polici, sa četiri područna odjeljena, u
Babinu, Dragosavi, Maštu i Zagrađu, prošle godine brojala svega 97
učenika, a Osnovna škola u Donjoj Ržanici 100 đaka. Školu u Štitarima,
koja obuhvata nekoliko sela, pohađalo je 35 učenika, dok je škola u
Lubnicama u devet razreda upisala 29 đaka.
Posebno je zanimljivo da je u šekularskoj osnovnoj školi “Vukajlo
Kukalj” prije pet decenija nastavu pohađalo blizu 400 učenika, a u
prošloj godini svega 35.
U svjetlu negativnih trendova prirodnog priraštaja i nezaustavljivih
migracionih kretanja, sasvim dramatične dimenzije dobija podatak da je u
svih ovih pet seoskih škola prošle godine bilo samo 28 prvaka.
Školu u selu Glavaca, koja egzistira kao područno odjeljenje osnovne
škole iz Lubnica, prošle godine pohađala su svega dva učenika.
Takođe, postoje brojna područna odjeljenja seoskih škola na području
Berana koja su, zbog nedostatka đaka, prestala da rade. Jedno od takvih
je i područno odjeljenje u selu Kaludra koje je pripadalo osnovnoj školi
iz Dolje Ržanice.
Broj učenika se iz godine u godinu smanjuje i u gradskim školama.
Tako je prošle godine u tri gradske škole sa svim područnim odjeljenjima
koji se nalaze na ruralnom području upisano oko 2.500 đaka, od čega 257
prvaka.
Prema statističkim podacima u opštini Berane opada broj novorođene djece i ne prelazi brojku od 300 na godišnjem nivou.
Zbog toga se smatra da se odlukom o izdvajanju po stotinu eura za novorođenu djecu, koja čeka na usvajanje, iskazuje pokušaj lokalne zajednice u pogledu eventualnog ublažavanja negativnih trendova kada se radi o natalitetu.
Министар економског развоја у Влади Црне Горе мр Јаков Милативић са сарадницима боравио је данас у радној посјети Општини Беране. Са предсједником Општине Тихомиром Богавцем разговарао је о питањима економије, привреде, запошљавања и туризма у нашем граду.
Предсједник Богавац
покренуо је низ питања која су од важности за беранску општину, односно
за њене грађане. Како је навео један од горућих проблема је
незапосленост и мањак реалног сектора за остваривање младих људи на
професионалном пољу, чиме би се стало на пут и све већој миграцији
становништва, којој свједочи цијели сјевер Црне Горе. У овом дијелу,
локална управа, поред својих напора, очекује и помоћ од државе, односно
од Владе Црне Горе, како би се заједничким снагама покренула привреда,
што би било од значаја не само за Беране, него и друге сусједне
општине. Од листе приоритетних пројеката, којима је локална самоуправа
аплицирала за финансирање из Капиталног буџета, предсједник Богавац је
као приоритет издвојио пројекте: Изградња улице од О.Ш.,,Вук Караџић“ до
улице Душана Вујошевића, Реконструкција западне трибине Градског
стадиона и Реконструкција подручног одјељења О.Ш. ,, Радомир Митровић“
у насељу Доње Луге. Предсједник Богавац предочио је да би поновно
покретање Рудника мрког угља било од велике важности и да се ту може
заједничким напором дјеловати одмах, како би се са потенцјалним
инвеститиром наставили преговори и дошло до најреалнијег рјешења.
Нагласио је да, сходно великом туристичком и природном потенцијалу овог
краја, додатни напори се морају уложити у развој сеоског туризма, као
и у развој пољопривреде, што би додатно подстакло становништво на
руралним подручјима за останак на селу.
Према ријечима министра Милатовића,
Влада је спремна да пружи подршку локалној самоуправи у свим сегментима
развоја, прије свега кроз програм инвестиција, како би се крај у којем
гравитира Беране привредно и економски приближио резултатима које биљеже
градови у другим регијама. Такође, за наредну годину је планиран износ
од милион еура за потребе Програма за младе, а у чијем је фокусу
оспособљавање и преквалификација заинтересованих за послове у ИТ
сектору. Тако, млади ће добити прилику да стичу знање које ће им
омогућити да нађу запослење како на домаћем тако и на међународном
тржишту рада уз употребу онлине платформи. Како је казао, ускоро ће бити
потписани уговори са корисницима средстава Програма подстицајних мјера
за рурални туризам 2021-2022, а готово четвртина подржаних сеоских
домаћинстава су из Берана. Подршка у овом дијелу биће настављена током
наредних година што је додатна шанса за развој туризма и аутентичних
туристичких производа. Исто тако, природни потенцијали Берана ће бити
уврштени у цјелину са осталим општинама сјевера, што ће умањити
неравномјеран развој који је годинама карактеристичан за овај дио Црне
Горе, ријечи су министра Милатовића. С обзиром да је као највећи проблем
у Беранама представља велика стопа незапослености, коју је
проузроковало изумирање привредне дјелатности, министар је као једно од
рјешења, за следећу годину, најавио посебну линију Програма за
унапређење конкурентности која ће се односити искључиво на сјевер, а
подразумијевати рефундирање 80% уложених средстава.
На
састанку је посебно је наглашено да Беране мора постати пожељно мјесто
за живот, посебно младим људима који ће у наредним годинама бити носиоци
економске активности, а уз валоризацију потенцијала поготово у домену
туризма и пољопривреде.
Састанку су присуствовали , испред Министарства, в.д. директорице за рад и запошљавање Јевросима Пејовић, в.д. директора за инвестиције у туризму Марко Вукашевић, в.д. директорице за индустријски и регионални развој Рената Милутиновићи и пр сарадник Бојана Зулић, испред Општине Беране потпредсједник Дарко Стојановић, шефица Кабинета предсједника Дубравка Јованчевић, секретар за финансије Бојан Радошевић, секретар за инвестиције и пројекте Свето Митровић, директор Туристичке организације Иван Радевић и шефица ПР Бороа Ирина Зечевић.
У оквиру посјете министар Милатовић посјетиo je беранску Гимназију, након чега је планиран састанак са локалним привредницима у Регионалном бизнис центру, гдје ће се сусрести и са директором РБЦ-а Небојшом Бабовићем.
PREMA DJECI SE MORAMO ODNOSITI SA POSEBNOM ODGOVORNOŠĆU I SENZIBILITETOM
Socijalistička narodna partija Crne Gore čestita 20. novembar, Međunarodni dan djeteta, svoj djeci Crne Gore. Djeca su najveći dar i najveće bogatstvo naše države i prema njima se moramo odnositi sa posebnom odgovornošću i senzibilitetom. Pandemija korona virusa i ekonomska kriza koja je prati skrenuli su pažnju sa najmlađih članova naše zajednice na neko vrijeme. Ipak, usvajanjem važnih zakonskih rješenja kojima smo djeci do šest godina obezbijedili dječiji dodatak, a osnovcima besplatne udžbenike, dokazali smo da trenutna parlamentarna većina i te kako vodi računa o djeci Crne Gore.To je, svakako, samo početak. SNP CG će nastaviti da vodi brigu o našoj djeci i uvijek ćemo biti tu da podržimo svako rješenje i inicijativu koji su usmjereni na poboljšanje njihovog statusa. Mir, bezbjednost i suživot ne mogu se postići bez poštovanja prava naše djece. Oni će jednog dana biti odrasli ljudi. Stoga, način na koji štitimo djecu uticaće na to kako će oni štititi Crnu Goru i svoju djecu u ne tako dalekoj budućnosti.
Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац присуствовао је представљању друге фазе заједничког програма Европске уније и Савјета Европе “Промовисање доброг управљања и оснаживање Рома на локалном нивоу”, које је јуче одржано у Подгорици.
Програм ће бити имплементиран од 2021. до 2024. године у Главном
граду Подгорица и седам општина: Бар, Беране, Бијело Поље, Херцег Нови,
Никшић, Тиват анд Улцињ. Као дио јучерашњег догађаја, представници ових
општина су потписали Меморандум о сарадњи са Министарством правде,
људских и мањинских права и Савјетом Европе. Циљеви Програма су
усмјерени на побољшање локалне демократије, одговорности, инклузивности и
реаговања према ромским грађанима. Двије нове компоненте Програма, у
поређењу са првом фазом која је била имплементирана од 2017. до 2020.
године, ће се фокусирати на ублажавање посљедица које је проузроковао
вирус Kовид-19 у ромским заједницама и Буџетирање одговорно према
Ромима. Као и у првој фази програма, НВО „Млади Роми“ је организација за
подршку и у другој фази пројекта ROMACTED.
У свом уводном
обраћању, шефица Програмске канцеларије Савјета Европе у Подгорици,
Евгениа Гиакоумопоулоу, је исказала задовољство што је ROMACTED програм
настављен и у другој фази. „Он је поново окупио значајне партнере на
локалном и националном нивоу коју ц́е наставити да раде заједно на
социјалној инклузији и унапрјеђењу квалитета живота Рома и Египц́ана у
Црној Гори”, саопштила је она.
Министар правде, људских и
мањинских права Сергеј Секуловић је подсјетио да је у процесу социјалне
инклузије Рома/киња и Египћана/ки у Црној Гори учињено много, али да
остаје обавеза да све институције система наставе да раде у смјеру
постизања још бољих резултата, што је и претпоставка која Црну Гору
приближава стандардима ЕУ, али и испуњавању постојећих обавеза као
државе чланице Савјета Европе. „У нашој заједничкој обавези да
спроводимо антидискриминационе политике кроз поштовање људских права
свих грађана и грађанки, локални ниво има веома значајну улогу.
Поштовање људских права и слобода и рад на што већој инклузији свих
грађана треба да буде тачка спајања која ће бити изнад дневних
политика”, истакао је министар.
Њ.Е. Оана Цхристина Попа, шефица
Делегације Европске уније у Црној Гори, је охрабрила општине које
учествују у РОМАЦТЕД програму да наставе са својим добрим послом, да у
континуитету раде на дефинисању својих приоритета на инклузији Рома,
јачању капацитета и повезивању са ромским заједницама. „Европска унија
ће наставити да подржава овај процес. Наши мали грантови ће вам помоћи
да постигнете неке од стратешких циљева. Нека ово буде свијетли примјер
за све општине у Црној Гори да почну да раде на социјалној инклузији
свих својих грађана“ – поручила је амбасадорка Попа.
Марина Васић,
ROMACTED програмска менаџерка, је навела да је ROMACTED програм настао
као резултат дугогодишњих напора Европске уније и Савјета Европе да на
најбољи начин одговоре на изазове са којима се сусријеће ромска
заједница. “Наша методологија ставља посебан акценат на оснаживање и
организацију самих заједница да артикулишу свој потенцијал и направе
одрживе промјене у систему”, закључила је она.
Предсједник Општине
Беране Тихомир Богавац подсјетио је да је од раније наша локална управа
потписала Меморандум о разумијевању о сарадњи са Савјетом Европе и
Министарством за људска и мањинска права, који се инплементира на
подручију западног Балкана и Турске, а у циљу промовисања доброг
управљања и оснаживања Рома на локалном нивоу. „Проблеми са којима се
суочавају ромска и египћанска заједница у општини Беране, у потпуности
се уклапају у проблеме и приоритете који постоје на нивоу државе и који
су препознати Стратегијом за социјалну инклузију Рома и Египћана у Црној
Гори 2016-2020.године. У циљу постизања социјалне инклузије Акционим
планом за Роме и Египћане у Општини Беране 2019-2023. се предвиђају
мјере које ће унаприједити социјални и економски положај Рома и Египћана
када је ријеч о стамбеној ситуацији, образовању, здравственој заштити,
запошљавању, правном статусу, социјалној и породичној заштити, учешћу у
друштвеном животу и коначно, када је ријеч о њиховом идентитету као
посебне етничке групе“, саопштио је Богавац.
У даљем раду
Конференције учесници су дискутовали о изазовима са којима се суочава
ромска популација, као што су сиромаштво, неадекватно становање,
непосједовање докумената, незапосленост, и начинима како одговорити на
исте. Представници Министарства финансија и социјалног старања,
Регионалног савјета за сарадњу, УНХЦР-а, Хелп-а и Црвеног крста Црне
Горе су били међу говорницима на догађају.
Друга фаза програма
РОМАЦТЕД званично је започела 1. јануара ове године и биће
имплементирана до 31. децембра 2024. године (48 мјесеци). Програм
Европске уније и Савјета Европе РОМАЦТЕД ИИ је природни наставак
имплементације И фазе програма РОМАЦТЕД на Западном Балкану и у Турској
(2017-2020), који служи за консолидацију и проширење напора за побољшање
интеграције ромске популације у локалним заједницама, кроз појачано
учешц́е у креирању локалних политика и спровођењу локалних акција.
РОМАЦТЕД ИИ ц́е и даље помагати локалним властима да интегришу
специфичне димензије/мјере за Роме у редовне локалне политике, акционе
планове који се односе на ове политике, буџете и пружање јавних услуга,
побољшавајући на тај начин демократско учешц́е и оснаживање локалних
ромских заједница.
Испред Општине Беране, догађају је присуствовала савјетница за Роме у Секретаријату за општу управу и друштвене дјелатности Љубинка Мијовић.
PRIORITET NOVE VLASTI MORA BITI ZADRŽAVANJE MLADIH LJUDI U CRNOJ GORI
Socijalistička narodna partija Crne Gore čestita studentima Međunarodni dan studenata, uz želju da već naredni 17. novembar dočekaju mnogo zadovoljniji, u boljim uslovima i bez svakodnevnih briga koje ih udaljavaju od njihovog osnovnog posla – sticanja znanja. SNP CG je svjesna brojnih problema i neriješenih pitanja sa kojima se naši studenti godinama suočavaju. Teška finansijska situacija većine građana koji jedva uspijevaju da plate školovanje svojoj djeci, loši uslovi na fakultetima, izuzetno razgranat sistem nepotizma i protekcionizma koji je tokom vladavine bivšeg režima postojao na svim studentskim jedinicama i zahvaljujući kojima su neki lakše završavali studije od ostalih, a kasnije i nalazili zaposlenje, samo su neki od problema sa kojima su se studenti suočavali i dalje suočavaju. Položaj studenata umnogome su narušile i brojne neuspješne reforme koje su se svako malo osmišljavale u kuloarima Šehovićevog Ministarstva prosvjete i sprovodile na Univerzitetu Crne Gore. Jedna od njih je uvođenje sistema studiranja 3+2 koji onemogućava studente da se nakon završenih trogodišnjih studija zaposle, već ih „tjera“ da upišu dvogodišnje master studije. Ova hiperprodukcija diploma, kao i priznavanje sumnjivih diploma sa univerziteta iz zemalja regiona, predstavljaju veliki problem sa kojim treba da se ozbiljno pozabavi novi menadžment Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Većina studenata još uvijek ćuti i mirno podnosi sve ono što ih decenijama tišti. Svoj bunt izražavaju time što napuštaju Crnu Goru, završavaju studije u inostranstvu, gdje pronalaze zaposlenje i ostaju da žive. Na taj način, dolazi ne samo do depopulacije, već i do toga da država ostaje bez najboljih kadrova na kojima bi trebalo da se temelji njena budućnost. U tom smislu, važno je ukazati na rezultate nedavnog istraživanja koji pokazuju da čak 71 odsto mladih zemalja Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo. Zaustavljanje ovog negativnog trenda i motivisanje mladih ljudi da ostaju u Crnoj Gori, u kojoj će moći da grade svoj život i karijere, mora biti jedan od prioriteta nove vlasti. Samo društvo koje čine zadovoljni mladi ljudi može biti prosperitetno i uspješno. Dužni smo da učinimo sve da to zaista i bude tako.
У књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у суботу 13. новембра 2021. године, обиљеж је 13. новембар. Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Свечано слово одржала је проф. др Јелица Стојановић, предсједник Друштва. Након поздрава упућеног публици, преосвећеном епископу Кирилу, конзулу Републике Србије г. Дојчиновићу и министру савјетнику у Амбасади Србије г. Роговићу, професорка се осврнула на претходни период у раду Друштва и обиљежавању ове Манифестације.
Већ пету годину прослављамо Дан Матице српске – ДЧЦГ, 13. новембар
(дан Његошевог рођења). «Јер, све док је српског језика, славиће се ово
најважније рођење једног српског човјека» (написа М. Бећковић). А
српског језика је било од искони и биће до конца, за вјечност (за васкрс
у вјечности). Да изнова подсјетимо, Његош је први члан Матице српске са
простора данашње Црне Горе. У ЛетописуМатице српске објављен је 1834. приказ књиге Пустињак цетињски, што је истовремено први текст о Његошевом књижевном раду, а Његош је 1837. године у Летопису објавио пјесму посвећену Лукијану Мушицком Нелажни знак памети праху народољупца, и алегоријску прозу Сан на Божић.
Године 1845. Његош се учланио у Матицу српску. И тако редом… Тиме нам
је «пропртио» пут ка Матици српској, умом и срцем, и нама садашњим
члановима, знањем и обожењем знања трасирао свјетлошћу пут… тако да нам
другог и другачијег пута и нема… Нити га желимо, нити иштемо, нити
хоћемо! Јер нећемо, не можемо, не умијемо, и не дај Боже, мимо нас
самих, и мимо Његоша… Јер свјетлост свијетли!
Дани Матице МС – ДЧЦГ, обиљежавају се чувањем оног што је најсветије
и најдубље насљеђе свих простора који су у саставу садашње Црне Горе,
обиљежавајући најважније и најславније српске (уз то и црногорске)
догађаје, личности, јубилеје, подвижништва… А Црна Гора је сабир, а и
колијевка српског насљеђа, традиције, духовности. Нужно је, као и Његош,
Јеремија Косова! Тако да имамо шта чувати, његовати, уздизати, са чим
бити у радости… Захваљујући многима, и свима вама, на том смо путу, то
чувамо, то нам је брана и путоказ…
У складу са тим, можемо се похвалити и богатом издавачком
дјелатношћу, не само што се броја издања МС − ДЧЦГ тиче, већ, прије
свега, квалитетом. Одржано је више престижних међународних и домаћих
научних скупова (који су окупили учеснике из близу 20 земаља), из којих
су проистекли и зборници; одржан је велики број трибина, предавања… на
пољу истине и свевремености српског бића на овим просторима. Друштво је
било домаћин многим значајним именима, посленицима науке, књижевности,
позоришта, културе уопште… Трудила се да сакупља и сабира, на сабир и
свједочење српског етноса, културе, заједништва… Радосни смо и поносни
што смо дио такве историје и културе!
Од свог оснивања, схватајући значај очувања и његовања српског
језика и књижевности, српске историја, МС – ДЧЦГ посебну пажњу поклања
студентима, магистрандима и докторандима из области србистике (српског
језика и књижевности), из области српске историје, организовањем
студијских боравака, стипендијама, помагањем и плаћањем магистарских и
докторских студија…
Да и овај пут подсјетим, о нас се оглушила званична Црна Гора… И
поред свих изузетно квалитетних програма, које свједочи око 800 догађаја
разних садржаја, никакву помоћ нијесмо добили од званичне Црне Горе,
јавни медијски сервис ЦГ нам није уопште посветио пажњу. Као да нас
нема! А веома има, и то квалитетом, и истинским и непобитним
свједочанстом. Медијска блокада не може зауставити наш рад, он ће, с
Божијом помоћи, остати непатворено и необориво свједочење.
О изузетном труду саме професорке Стојановић за опстанак Друштва, као и о укупној њеној борби за очување српског језика у Црној Гори, говорили су модератор програма Бојана Пејовић, која је истакла и честитало недавно национално признање „Вук Караџић“, што је професорки уручено у Београду, као и проф. др Драго Перовић.
У склопу свечаности промовисано је недавно издање Друштва, књига Црна Гора кроз историјска документа, коју је приредио Јован Маркуш, а ликовно опремио мр Мирко Тољић. Сам приређивач ове својеврсне енциклопедије Црне Горе од Мирослављевог јеванђеља
до модерног времена због здравствених разлога није био у прилици да
говори. О дијелу монографије посвећеном историјату српског језика и
писма у Црној Гори говорила је проф. Стојановић.
Шта нам свједочи сабир докумената о српском језику и ћирилици, о
имену српског језика и српског писма кроз сабир историјсих докумената?!
Иако је српско насљеђе кроз историју системски и намјерно уништавано,
остало га је довољно за свједочење, толико да јасно и прецизно говори,
ништећи све фалсификате. Цјелина и пунота: народ, језик и црква држава,
заједно и као једно живе, прожимају се, и употпуњују вјековима, једно
друго обнављају и препорађају.
Језик на просторим данашње Црне Горе од искона до дана данашњега је
српски, како својом суштином тако и својим српским именом, које је израз
и исходиште суштине, писан писмом које се звало српским именом (српско
писмо), тј. ћирилицом. И кад се за тим иде, ништа није изостављено, и
ништа није додато, него је то једна лијепа и цијела истина. А то нам
илустративно показаује и ова књига.
О дијелу монографије који обрађује искуство православног живота на
простору данашње Црне Горе говорио је преосвећени епископ г. Кирило.
Православна Црква има од почетка територијално или географско
уређење и организацију и никако то није везано само за једну нацију или
један народ. Тако је и шири простор Балкана остајао под црквеном власти
Цариграда све док српски народ није дошао до свог духовног пунољетства и
заслужио да добије своју аутокефалну Цркву. Свети Сава, чији је отац
Стефан (пр Симеон) рођен на Рибници у Подгорици, био је тај ангел Божји
који нас је једном заувијек окренуо на исток према Јерусалиму, Цариграду
и дао нам завјет да чувамо Православну вјеру. Тако је и формирана
Српска Православна архиепископија или затим Патријаршија као једна од
многих аутокефалних канонских јурисдикција Једне Свете Саборне
(Католичанске) Православне Цркве. Она данас обавља своју мисију на свим
континентима земљине кугле. Тако да у њој има и Срба и Црногораца и
Американаца и Бразилаца и Африканаца, и других народа и националности и
раса. Зове се српска јер се историјски сложило да су Срби као народ и
створили ту Цркву и најважније личности међу светима у њој јесу Срби.
Даље преко 90 посто њених чланова су Срби. Међутим због горњих разлога,
Црква чува идентитет сваког појединца и народа и не желећи увриједити
национално осјећање ниједног човјека или народа, Црква зато у својим
локалним називима уграђује специфичности локалног становништва. Тако
имамо: Митрополију Црногорско- Приморску, Епархију Херцеговачку,
Епархију Буенос Ајреску Јужноцентрално америчку, епархију Аусталијску …
итд.. Све је у Цркви складно, сви појединци и народи се уграђују у њу
као живо камење.
Кад би сви људи били довољно просвећени вјером и благодаћу Божјом,
овакве књиге као што је ова књига нашег уваженог Јована Маркуша за чије
добро здравље се молимо (који је написао много добрих књига и
монографија), биле би искључиво потребне музејима. Али пошто живимо у
времену политичких експеримената са појединцима и нацијама, пошто живимо
у времену када неке политичке, идеолошке, некад и отворено богоборачке
силе покушавају да промијене генетски код односно историју и традицију
једног народа… онда су нам овакве књиге итекако потребне да нас подсјете
одакле смо дошли, ко су били наши преци, и куда идемо. Света династија
Немањића чији коријени овдје на овој благословеној земљи Зети, или
данашњој Црној Гори, су нам поставили границе и смјернице. На све то нас
је подсјетила и светородна династија Петровића, а и у наше дане наш
блаженог спомена Митрополит Амфилохије. Ако се будемо држали тих
оријентира онда нећемо залутати ни као народ ни као појединци.
О Маркушовој књизи говорио је и проф. др Драго Перовић
Овом велелепном књигом, животним дјелом неуморног Јована Маркуша наше МС – ДЧуЦГ наставља свој десетогодишњи рад и рат против заборава
и свега онога што он, генерално, носи са собом за било ког појединца,
за било који народ, за човјечанство у цјелини, али у првом плану за
српски народ у савременој ЦГ. Због тога је господин Маркуш и за мото ове
документоване монографије, као и за мото претходне изложбе, наш добри
Јован Маркуш за мото свог предговора узео ријечи нашег Господа Исуса
Христа: „Познаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јн, 8, 31-32).
Сви живо памтимо посљедње молебанске и литијске године који су нас
ослободили изнутра. И ова монографија носи исту идеју, да нас ослободи
истином, како људском тако и божанском. Ова књига је одраз тог вјековног
молебана наших светитеља и историјска литија наших предака.
Као што сте већ чули, ради се о документованој историји четири кључна и случена елемента нашег српског идентитета у ЦГ: народу, језику, цркви и држави.
Сваки од тих дјелова састоји се од изабраних непобједивих истина и
свједочанстава, неугасивих светионика нашег историјског постојања на
територији старе Црне Горе у периоду од времена Св. Саве (1207), преко
1494. и времена Црнојевића, затим кроз сво вријеме Петровића и
Карађорђевића, све до 1989. Било да су у питању извјештаји католичких
мисионара, или свједочења владика и владара непоновљиве куће Петровић
Његош, било да је ријеч о изјавама црногорских главара, или натписима
над гробовима истакнутих црногорских јунака и личности, посмртним
новински натписи о њима, законицима, ђачким увјерењима, читанкама или
уџбеницима, преко тога, када је у питању СПЦ у Црној Гори, пред нама су
црквени и државни календари, житија наших светитетеља, рукописне књиге,
празнични минеји, историје Црне Горе, посланице Св. Петра, истине Петра
Другог, часописи и новине 19. и почетка 20. вијека, школски програми и
свједочанства, увјерења и читанке, прогласи, светосавске и друге црквене
прославе, интервјуи, аутобиографије, службена документа, подаци из
дневника, све је сасвим јасно и недвосмислено давно речено, животом
потврђено и похрањено у нашем памћењу. Остаје онда питање како је у ових
посљедњих 80-ак година ЦГ, као „понос цијелог Српства“, постала
несрпска? Како 8 варљивих деценија даје себи за право да претходних пет
постојаних вјекова прогласи неистинитим и непостојечим? Ко то има образа
да тврди да Св. Сава, Црнојевићи, Петровићи и остали нијесу знали ко
су, ком роду припадају, којим језиком говоре и у којој се цркви моле.
Историчар Томаш Дамјановић осврнуо се на значај рада МС – ДЧУЦГ, а потом изнио своје утиске о Маркушовј књизи.
Књига коју вечерас промовишемо, „Црна Гора кроз историјска документа: народ, језик, црква, држава“, аутора Јована Маркуша, издата управо у Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори ове године, представља круну тог вишегодишњег рада. Књига је, као што се и из самог наслова може закључити, тематски подијељена на четири одељка: поред уводног дијела и рецензија проф. др Јелице Стојановић, проф. др Бориса Брајовића и др Васиља Јововића, четири кључне цјелине протежу се на 333 стране, од чега на тему „Народ“ отпада 108, на „Језик“ 54, на „Цркву“ 44 и на „Државу“ 166 страница. Примјетно је, дакле, да је највећа пажња посвећена посљедњепоменутој теми, самој држави, јер Маркуш исправно детектује кључни политички проблем: овдје се антисрпски сентимент није рађао спонтано нити је из њега настала држава, него је било обратно: потреба пређашњих политичких елита да од Црне Горе, као државе, начине свој феуд, усмјерен против Београда, а за рачун сваког геополитичког актера од значаја, детерминисала је и однос власти према свим осталим темама. Послужимо се оним најсвјежијим примјером: ако сте, због веза са званичним Вашингтоном и процјене да је Београд у немилости глобалне силе, процијенили да вам треба независна држава, приде и покриће за криминалне активности, нисте могли рачунати на одрживост таквог пројекта уколико људима понудите могућност да краду, правдајући политички курс пуком прагматичношћу. Треба вам, напросто, дубљи разлог, односно смисао засебности црногорске државе. Политичка елита је тако нешто пронашла у неком наизглед нелогичном споју, али, у основи, споју савршено комплементарних елемената: црногорске кроатоцентричности и титоизма. Отуда се, истовременим позивањем на Штедимлију и Дрљевића са једне, односно Брковића и Кулишића са друге стране, изнова и изнова откривала скривана страна црногорске историје, нешто што нам је требало сугерисати како смо, све вријеме, били заведени лажима. Шта нам о свему томе говори Маркушова књига? Напросто, документи која се у њој могу пронаћи сугеришу нам нешто друго: да све оно што јесмо, јесмо из снажног разлога, да то што јесмо има своје покриће и у историји и у култури, има, ако хоћете, у самој истини. Видимо, такође, да су мотиви наших противника били такви да су, у равни политике, заиста резултовали за нас неповољним исходима, примило се, морамо то признати, и то креативно тумачење историје, а ми смо, с тим у вези, у позицији да се вратимо извору и видимо шта нам је чинити. Маркуш нам је, управо таквим приступом, дао и систематизоване аргументе и охрабрење за даље дјеловање.
Вриједност ове књиге је, то може утврдити свако ко је прочита, одиста вишеструка. Она представља својеврсну исказницу, нешто што, поносно и без устезања, можемо испоручити као валидан доказ, кад год дођемо у недоумицу или нас неко пита због чега смо то што тврдимо да јесмо. Прецизније речено, ова књига нам пружа обиље доказа да наше идентификовање са српском нацијом, језиком, културом и, коначно, црквом није тек пуко мњење, слободна интерпретација, виђење које се наслања на постмодернистичке релативизације и угађање сопственој каприциозности, а још мање је прилагођавање интересима политичких странака.
Вече је својим наступом употпунила женска етно група „Горица“.
Овом одлуком општина жели дати подстицај подизању наталитета и заустављању све израженије миграције становништва
На следећој сједници локалног парламента на усвајање бићe понуђена одлука о утврђивању накнаде за новорођену дјецу на подручју општине Беране.
Ако ова одлука од одборника добије зелено свијетло Општина Беране ће у наредном периоду за свако новорођено дијете исплаћивати једнокартну помоћ од 100 еура.
-Право на накнаду за свако новорођено дијете има један од родитеља, усвојилац, старалац или хранитељ који има пријављено пребивалиште у последњој години дана или одобрено стално настањење на територији општине Беране, под условом да то право није остварио у некој другој општини на територији Црне Горе. Родитељи који остварују право на накнаду за новорођено треће, четврто, пето, шесто дијете, у складу са Одлуком о социјалним давањима не могу остварити право на накнаду предвиђено овом одлуком- наводи се у предлогу назначене одлуке.
Предсједник општине Тихомир Богавац наводи да се овом одлуком жели дати подстицај подизању наталитета и заустављању све израженије миграције становништва.
Нагласио је да је тренд исељавања младих људи са подручја беранске општине попримио забрињавајући карактер и да се морају изналазити рјешења која ће бар донекле поправити демографску слику.
– Број становника у беранској општини се знатно смањио у односу на нека минула времена. У нашим школама је све мање ученика. Суочени са таквим проблемом, у низу стимулативних мјера, припремили смо и ову одлуку на основу које ће се из општинске касе за свако новорођено дијете исплаћивати једнократна помоћ од по 100 еура. На тај начин желимо да помогнемо брачне парове и да стимулишемо младе људе да се жене и стварају породице- нагласио је Богавац.
Он је подсјетио да је Општина Беране прије неколико година донијела одлуку по којој локална управа мајкама са села које роде троје и више дјеце опредјељељује једнократну помоћ. Такође је нагласио да је Општина минулих година свим основцима обезбјеђивала бесплатне уџбенике и да, између осталог, редовно стипендира најбоље студенте
-Одлуке које смо доносили потврђују да је Општина Беране прави примјр како се води брига о најмлађој популацији и потребама њихових родитеља – навео је Богавац.
У предлогу ове одлуке о утврђивању накнаде за новорођену дјецу наведено је да према статистичким подацима у општини Беране опада број новорођене дјеце и да он не прелази бројку 300 на годишњем нивоу. Додаје се овом одлуком исказује и дио бриге локалне заједнице према потомству. Богавац истиче да би и држава требало да донесе посебне одлуке које би позитивно утицале на подизање наталитета на сјеверу Црне Горе.
-Локалне управе немају дивољно капацитета нити финансијских средства за задовољавање свих стварних и реалних потреба младих људи који желе да живе на сјеверу Црне Горе. Зато би било пожељно да и држава на прави начин препозна проблем мограционих кретања и пад наталитета на овом подручју и да кроз стимулативне мјере помогне младим брачним паровима да стварају бројније фамилије и да остану да живе у мјесту свог рођења. Уколико та помоћ изостане бојим се да ћемо и даље имати негативни природни прираштај, не само у Беранама, него и у читавом региону – казао је Богавац.
