Категорија: Друштво

U okviru Regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje izbjeglih i raseljenih lica, u kom je Opština Herceg Novi partner i sufinansijer, u toku je nabavka stanova za rješavanje stambenog pitanja za 14 porodica.

Riječ je o implementaciji projekta MNE7 – Kupovina stanova na teritoriji opštine Herceg Novi, u okviru kojeg je objavljen javni poziv za kupovinu gotovih 14 stanova na području Herceg Novog, ukupne vrijednosti 433.579,18 eura.
Ovo je prilika za sve zainteresovane vlasnike stambenih jedinica da se jave na javni poziv koji je objavljen na sajtu Opštine, Ministarstva rada i socijalnog staranja i Uprave javnih radova, obavještavaju iz Sekretarijata za lokalnu samoupravu.

U okviru Regionalnog stambenog programa – Stambenog projekta u Crnoj Gori (RHP) prije pet mjeseci okončana je procedura kupovine 22 stana i u njih su uselile porodice iz našeg grada. Sada slijedi nastavak projekta, kako bi svih 36 porodica dobilo krov nad glavom.

„Sa zadovoljstvom moram da istaknem da je ovo velika stvar za našu Opštinu, jer riješavamo stambeno pitanje za još 52 naših sugrađana i tako direktno unaprijeđujemo kvalitet njihovog života. Pored toga, lokalna uprava nastoji da ih podrži u radu i samozapošljavanju, pa smo učestvovali i u obezbjeđenju grantova za svaku porodicu koja je iskazala spremnost da pokrene neki sopstveni manji biznis ili posao“, kaže sekretarka za lokalnu samoupravu Vesna Samardžić.
Ona ističe da će Opština Herceg Novi i ubuduće, kao do sada, biti pouzdan partner u ostvarenju inicijativa koje rješavaju pitanja od životnog značaja i podižu standard građana Herceg Novog.

Podsjećamo, Opština Herceg Novi se 2013. godine opredijelila da učestvuje u sprovođenju Regionalnog stambenog programa – Stambenog projekta u Crnoj Gori. Projektom je predviđeno rješavanje stambenih pitanja za najugroženije porodice koje su kao izbjeglice i raseljena lica za vrijeme ratnih dešavanja devedesetih godina izbjegle u Herceg Novi i imaju status raseljenih lica.
Projekat se realizuje na osnovu potpisanog Memoranduma o saradnji sa Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Direkcijom javnih radova kojim je definisana finansijska podrška za kupovinu 36 stambenih jedinica u iznosu od milion eura iz donatorskih sredstava Regionalnog stambenog fonda posredstvom Razvojne banke Savjeta Evrope, a učešće Opštine je 150.000 eura.

Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”

Обавеза новинара да открије извор, на захтјев државног тужиоца, била би тешка повреда повјерљивости извора новинара, оцијењено је из међународне организације Репортери без граница.

„Ако нови Закон о медијима ступи на снагу, то ће бити још један ударац слободи медија у Црној Гори, која је већ на 105. мјесту индекса Репортера без граница. Врло узнемиравајуће је што се чини да Закон, умјесто побољшања медијског окружења има политички циљ служења интересима Владе. На то упућује чињеница да га је владајућа већина одобрила без општег политичког консензуса (без подршке опозиције) и требало би да ступи на снагу непосредно прије парламентарних избора заказаних за 30. август“, каже шеф одсјека за Европску унију и Балкан, Павол Сзалаи за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Због тога, предсједник Црне Горе (Мило Ђукановић) не би требало да потпише Закон и требало би да га врати парламенту на измјене (амандмане), поручује Павол Сзалаи.

Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”.

Сзалаи сматра да је заштита повјерљивог новинарског материјала од објављивања основни услов за слободу медија:

„Без тога је угрожена витална улога новинара у демократском друштву и ризикује се да извори буду одвраћени од дијељења информација од јавног интереса са медијима. Чак и у вријеме кризних ситуација, новинари морају да буду у могућности да комуницирају са својим изворима али на повјерљив начин“, указује Сзалаи.

Шта кажу у Европској комисији?

Заштита новинарских извора пресудна је за слободу медија, а обавеза њиховог откривања озбиљно је уплитање у слободу изражавања, која би морала да се ограничи само на изузетне случајеве, оцијенили су из Европске комисије (ЕК) за РСЕ.

„Важно је да црногорски правни оквир пружи услове који ће допринијети ефикасној слободи изражавања, што је једна од основних вриједности Европске уније, пресудна у процесу придруживања Црне Горе Унији“, рекла је за РСЕ портпаролка ЕК Ана Писонеро.

Према ријечима Писонеро, моменат усвајања Закона одговорност је црногорских власти.

Закон је усвојен мјесец уочи парламентарних избора. Упркос бројним упозорењима медијске заједнице и грађанског сектора, Влада је у текст новог Закона увела спорну норму којом од новинара тражи да у одређеним околностима открије извор информисања.

Директорица Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Милка Тадић-Мијовић каже да је Закон корак уназад за ионако проблематичну слободу медија у Црној Гори.

„Бојим се да овај нови Закон о медијима неће допринијети да се медијске слободе ојачају, него ће новинари бити у још већој опасности. Зато што се бојим да се ова одредба, да се извори у одређеним случајевима морају откривати, може јако злоупотребљавати у држави каква је Црна Гора, која има проблема и са правом, и са правдом, и са независним медијима”, каже за РСЕ Милка Тадић-Мијовић.

Притисци на медије и корупција на највишем нивоу
Марко Вешовић, новинар листа Дан, каже да је нови Закон о медијима још један вид притиска на медије који се баве проблемима организованог криминала и корупције.

„Посебно корупције на највишем нивоу унутар власти. Лично немам никакву дилему да је циљ само један, што је могуће више застрашити људе који желе да се озбиљно баве новинарством и ограничити им могућност да се упуштају у истраживања корупционашких и мафијашких афера у које су најчешће уплетени најистакнутији државни функционери“, каже Вешовић.

И министар културе Александар Богдановић се током скупштинске расправе осврнуо на, за новинаре спорну, одредбу Закона која се тиче идентификације извора.

„Ми смо узели у обзир све оно што су били ставови и Савјета Европе кроз Европску конвенцију за заштиту људских права, да је заштита извора информација правило а да изузеће постоји само у Законом предвиђеним околностима, у случајевима када су алтернативне мјере за откривање информација исцрпљене“, рекао је Богдановић.

И црногорска опозиција је критиковала ново законско рјешење. Посланик Срђан Милић упозорио је министра Богдановића да се медијски закони не усвајају мјесец дана уочи парламентарних избора.

„Венецијанска комисија (ВК) сугерисала је да се медијски закони не усвајају у изборној години“, казао је Милић на Одбору за политички систем.

„Влада је била чврста при ставу да се промијени досадашња норма како би новинари били принуђени да на захтјев тужиоца открију извор информација. Сви који се баве новинарством знају да је то убиство истраживачког новинарства”, казао је посланик Неђељко Рудовић.

Посланик Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић оцијенио да спорна суштина закона.

„Кључно питање слободе новинарства је заштита новинарске тајне. Суштина истраживачког новинарства и суштина онога због чега новинари губе живот, најпростије речено. Ово је срце слободе новинарства у свим земљама а поготово у земљама које су хибридне на путу ка демократији“, оцијенио је Кривокапић.

Какве су казне?

Новим Законом о медијима нијесу прописане казнене одредбе за новинаре који одбију да открију извор на захтјев тужиоца већ ће се у том случају примјењивати Кривични законик Црне Горе, објашњава новинар Марко Вешовић.

„И то као и за свако друго лице које одбија да сарађује у истрази, што само по себи повлачи могућност одређивања затворске казне. Врло је реална могућност да новинари који ће откривати информације и објављивати их, указујући на пропусте надлежних органа, кад се од њих буде тражило да открију извор информација а они то одбију, на крају завршити иза решетака. Гледаћемо, у некој финалној фази, и такав вид притисака и репресија на људе који се боре за опште добро а против криминала и корупције у Црној Гори“, казао је Вешовић.

Вешовић се ипак нада да ће притисак међународног фактора, медија и невладиног сектора можда резултирати корекцијом спорне норме.

„Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство, а самим тим и откривања корупције, криминала и других незаконитости оцјењује, за РСЕ Вук Мараш, директор регионалне Медијске асоцијације југоисточне Европе. Мараш каже да се тиме шаље лоша порука свим новинарима и јер ће држава користити репресивни апарат како би откривала њихове изворе.

Мараш: Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство

„Поента је да се идентитет извора чува како би они и даље могли да преко медија указују на корупцију, кршење закона и друге незаконитости у систему, које се без њих не би откриле“, поручује Мараш.

Законом држава постиже два ефекта: новинарима поручује да неће моћи да сачувају идентитет извора а изворима да неће бити заштићени, сматра Мараш.

Поручује да ће медији у наредном периоду морати да воде судске поступке и да пробају да заштите идентитет извора.

„Као професија, мораћемо да се боримо свим дозвољеним средствима и покажемо Влади да неће уродити плодом уништавање истраживачког новинарства оваквим неприхватљивим рјешењем. Ту је Уставни суд, закони, Суд за људска права у Стразбуру“, поручује Мараш.

Министарство културе је у јануару 2018. почело рад на овом Закону.

Izvor: https://www.in4s.net

Nakon godinu dana trajanja, projekat „Cjeloživotno učenje“, koji je implementirala Opština Berane sa projektnim partnerom DOO Mondo Bianco – PJ Script, uspješno je realizovan. Projekat je finansirao Zavod za zapošljavanje Crne Gore, uz pomoć Opštine. Cilj ovog projekta bio je unapređenje položaja osoba sa invaliditetom (OSI) i njihovo uključivanje u društvene tokove i na tržište rada kroz unaprijeđene radne kapacitete njihovog angažovanja i sticanja uslova za zapošljavanje nakon razvijanja vještina tokom obuke na radnom mjestu i tokom obuke od strane licenciranog izvođača obuke za odrasle – kazala je koordinatorka projekta Ivana Bogavac Novak.
Ona je dodala da je na početku projekta bilo uključeno 14 OSI, koje su prošle trening psihološke podrške, nakon čega je deset osoba započelo obuku za posao servisera računara, koju je izvela Srednja stručna škola iz Berana, kao licencirani izvođač programa obrazovanja za odrasle.Četiri OSI započele su obuku na radu u DOO Mondo Bianco – PJ Script Berane i osam učesnika uspješno je završilo tromjesečnu obuku i steklo sertifikat – istakla je Bogavac Novak naglašavajući da je projekat vrijedan 51.000 eura, od čega je obavezno učešće Opštine 2.500 eura

Prije dva dana ministar odbrane Predrag Bošković u Skupštini Crne Gore odgovarajući na pitanje poslanika DPS-a Danijela Živkovića o gradnji puta Kosanica- Glibaći – Bobovo, saopštio je da su radovi bili prekinuti, ali da su nastavljeni. Bošković, čije je porjeklo iz Bobova, obećao je da će gradnju puta pomoći Rudnik uglja i Uprava za šume. On je ponovio priču, koju je nedavno u izjavi za „Dan“ saopštio potpredsjednik opštine Pljevlja Mervan Avdović, da su radovi prekinuti jer su vojnici koji su bili angažovani na proboju puta, poslani u samoizolaciju. Ministar Bošković, namjerno, ili zbog loše informisanosti iznio je netačne tvrdnje jer se „Dan“ juče uvjerio da radova nema i da jedini buldožer stoji na istom mjestu gdje je stajao i prije mjesec dana. Mještani sela Glibaći i Bobovo, buldožer su već nazvali „čađo“ i kroz šalu kažu da će „čađo“ iz „Titovog vremena“ možda na zelenoj livadi i da satrune.

Predstvnici opozicionih partija ne vjeruju u priču o izgradnji puta do Bobova naglašavajući da se radi o predizbornoj kampanji Demokratske partije socijalista.

Za odbornika SNP-a Milovana Gogića radi se o predizbornoj kampanji, a kako on kaže to se može vidjeti i na terenu. -Dopremljena mehanizacija nema snagu da izvrši proboj puta. Praktično ta mehanizacija može da odradi samo dio lakšeg posla- kaže Gogić.

Izvor: DAN

Direkcija za imovinu i zastupanje Opštine Herceg Novi objavila je treći Javni poziv za davanje u zakup lokacije za postavljanje privremenih objekata tipa kiosk putem javnog nadmetanja.

Predmet ovog Javnog poziva je lokacija u Igalu, kod hotela Vojvodina – lokacija K.2 na kat.parc.2570/1 K.O. Topla, namjene privremeni objekat za trgovinu i usluge, površine 9m2, dužina zakupa 4 godine od zaključenja ugovora, sa početnom cijenom zakupa u iznosu 1.370,00 eura godišnje.

Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva fizička i pravna lica, koja dostave blagovremenu i kompletnu dokumentaciju i dokaz o uplaćenom depozitu u iznosu od 100,00 eura na žiro račun Glavnog trezora Opštine Herceg Novi broj: 510-208-95 uz napomenu da se uplata vrši na ime „depozita za učešće na javnom nadmetanju“.

Prijave se mogu dostavljati najkasnije zaključno sa 30.07.2020. godine do 14,00 časova dok traje prijem pismena na Građanskom birou Opštine Herceg Novi za taj dan. Sve prijave pristigle na Građanski biro Opštine Herceg Novi nakon tog vremena će se smatrati neblagovremenim.

Javno nadmetanje će se održati dana 31.07.2020.godine sa početkom u 9,00 časova u velikoj sali Skupštine Opštine, u prisustvu prijavljenih i registrovanih učesnika za navedenu lokaciju. Nadmetanje će voditi Komisija imenovana od strane Predsjednika Opštine.

Bliža obavještenja po osnovu ovog javnog poziva mogu se dobiti na broj telefona: 031-321-052 lokal 255 ili neposredno u kancelarijama Direkcije za imovinu i zastupanje Opštine Herceg Novi, u vrijeme prijema stranaka.

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић честитао је свим грађанима 21. јул, Дан општине Беране. У свом обраћању грађанима Берана, у спомен кући војводе Гавра Вуковића, упутио је поруке заједништва и грађанског јединства ради превазилажења друштвених подјела, и осврнуо се на реализоване активности Општине Беране у циљу развоја града.

„Поштовани пријатељи, драги Беранци,
Беране и овај крај су дали огроман допринос и 13-ог и 21-ог јула, како 1878. године, тако и 1941. године. Оба ова датума вреднујемо на посебан начин,показујући огромну љубав према својој Црној Гори.

Оставили смо видљив траг на и плану изградње и развоја савременог града. Умногоме смо побољшали путну инфраструктуру, водоснабдијевање, градско језгро у потпуности је добило ново рухо, уз велике радове и у приградским насељима и на сеоском подручју. Унапријеђена је пољопривредна производња, повећане су субвенције, чиме смо директно побољшали квалитет живота наших суграђана. Успјешно смо организовали први Међународни сајам пољопривреде у Црној Гори.

Уз одговорне социјалне мјере и брижљив однос према ученицима и студентима, сврстали смо се у модеран град, који подједнако води рачуна о свим својим грађанима. Све службе, јавне установе и предузећа одговориле су и одговарају савременим изазовима, кроз које тренутно пролазимо. Уз јачање професионализације, редовно усавршавање и унапређивање инфраструктуре, свакодневно се стварају бољи услови за рад и одговорнији однос према грађанима.

Прва смо Општина која је опредијелила субвенције нашим привредним субјектима и предузетницима, који у периоду епидемије нијесу обављали своје услуге. Такође, угоститеље смо ослободили плаћања локалних комуналних такси за кориштење јавних површина за ову годину, као што смо ослободили на 90 дана плаћање накнада за приступ комерцијалним објектима, као и обавезе плаћања закупа за сва правна и физичка лица. Обавезе плаћања пореза на непокретности ослобођени су сви регистровани пољопривредни произвођачи, као и сви власници пољопривредног земљишта и шума. Уз све то, такси удружења и предузетници ослобођени су плаћања такси за лиценцу за 2020.годину. Одложено је плаћање пореза на непокретности, и приреза порезу на доходак.

Уз све ово, средства буџетске резерве усмјерена су на санацију социјалне ситуације, као и на економску ситуацију најугроженијих привредних дјелатности, погођених тренутном ситуацијом. Не смијемо никако заборавити ни пакете помоћи за 700 и више породица погођених овом кризом. Ово је само дио мјера, које је општина Беране предузела као одговор на актуелне проблеме, изазване епидемијом.

Чувени антиуставни Закон о слободи вјероисповијести узбуркао је црногорску јавност. Десетине хиљада наших грађана изашло је на улице, и на један миран, достојанствен начин присуствовало многобројним литијама широм наше државе. Грађани Берана су и овога пута, јасно и недвосмислено послали поруку да се наша припадност митрополији црногорско-приморској и епархији будимљанско никшићкој Српске православне цркви на овим просторима никада није доводила у питање, уз тежњу ка миру, љубави и превазилажењу подјела било које врсте.

Желим отворено и недвосмислено да и данас поручим да Црну Гору видим у другачијем свијетлу, ослобођену баласта корупције и криминала, као државу владавине права, једнаку и по мјери свакога од нас у друштву европских народа. Свим својим бићем наставићу да се демократски борим за те и такве вриједности. Сви политички субјекти у том правцу морају одговорно да размишљају јер мир нема цијену.

И да закључим – светосавље и антифашизам итекако могу заједно, али не и фашизам, мржња и подјеле, које се у последње вријеме могу примијетити у односу на православни дио нашег становништва.

Црну Гору видим као државу свих својих грађана, а не као приватну државу интересних појединаца. Дубоко вјерујем да ће нека нова влада, већ у септембру имати тежак и озбиљан изазов- да овакву, подијељену и економски ослабљену државу врате у окриље демократије и уведу у чланство европских породица“, наводи се, између осталог, у обраћању предсједника општине Драгослава Шћекића.

Predsjednik opštine Plužine Mijuško Bajagić je dana 21.07.2020. godine uručio opštinske nagrade dobitnicima diplome „Luča“ u osnovnom i srednjem obrazovanju.

U kabinetu predsjednika opštine Plužine upriličen je prijem za dobitnike diplome „Luča“ osnovnog i srednjeg obrazovanja za školsku 2019/2020. godinu. Dobitnik diplome „Luča“ u osnovnom obrazovanju je Đorđe Bajagić, a Sara Avramović, Slađana Gutović, Maja Adžić i Danilo Radojičić su dobitnici diplome „Luča“ u Gimnaziji.

Opštinska nagrada se dobitnicima diplome Luča dodjeljuje u skladu sa odlukom Skupštine Opštine i sastoji se od diplome i novčane nagrade u iznosu od 150 eura. Uručenju nagrada prisustvovao je i direktor JU Obrazovni centar Plužine Nikola Agramović.

Predsjednik Bajagić je čestitao nagrađenima i poželio uspjeh u daljem školovanju uz uvjerenje da će opravdati uspjehe postignute do sada.

Početkom 1916. godine, tačnije 3. marta, Austrija uvodi vojnu upravu u okupiranoj Crnoj Gori. Vrše se strašne represije nad narodom, pa te prve godine biva internirano u logore 15.000 Crnogoraca i to najviše u Mađarsku, zatim Albaniju i druge krajeve koji su bili pod austrijskom okupacijom.

Hapšenjem i interniranjem okupator nije mogao ugušiti slobodarski duh naroda. Jedan broj ljudi se latio oružja i odmetnuo u šume. Svakog dana pokret odmetnika je bio sve masovniji, nailazeći na podršku mnogih porodica interniraca.

Posebne mjere okupator je u Crnoj Gori sproveo u školstvu. Naređeno je da se u crnogorske škole uvede latinično pismo, a da se izbaci ćirilica. U nekim sredinama latinica je prihvaćena bez otpora, međutim, poznat je otpor učitelja iz Bjelopavlića, njih četrnaest, dok su ostali prihvatili primjenu novog programa.

Bili su dosljedni u svojoj odluci, podnoseći otkaz i ističući da je ćirilica dio srpske istorije. Po tom novom programu takođe je bilo zabranjeno izučavanje junačkih i patriotskih pjesama.

Nije pomoglo ubjeđivanje, pa su ubrzo učitelji pohapšeni i stavljeni pod vojni sud. Nakon dvomjesečne istrage izrečene su kazne kako učiteljima tako i trojici njihovih navodnih podstrekača, pravnicima iz Bjelopavlića: Nikoli Dragoviću, Marku Jovićeviću i Radovanu Boškoviću.

Učesnici pobune bili su učitelji Vuksan Radović, Savo Đurović i Velizar Đuranović, koji su poslije dva mjeseca provedena u zatvoru pušteni na slobodu, dok su njih jedanaestorica – Ilija Mijušković, Tripko Brajović, Andrija Dragović, Savo Jovović, Tomo Dragović, Radovan Popović, Miladin Vujadinović, Novo Vučinić, Blažo Radonjić, Cvetko Stanišić i Jakša Brajović – internirani u Boldogason, a kasnije za Nežider, gdje su ostali sve do kraja Prvog svjetskog rata.

Evo kako se u zapisima Jakše Brajovića svjedoči o ovom vremenu:

„Nas učitelje iz Bjelopavlića pozvala je jednog dana Okružna komanda u Podgorici. Rekli su nam da se otvaraju škole i da će se raditi po crnogorskom školskom programu. Saopšteno nam je da se sami dogovorimo o učiteljskim mjestima. Mi smo se povukli na dogovor i zaključili da je to lijep i human gest okupatora… Po starom crnogorskom programu, učitelji su radili nešto oko mjesec dana. Potom je stigla naredba da se program mijenja. Promijenjeni su svi udzbenici osim za vjeronauku i matematiku, a i oni su štampani latinicom. Kad sam dobio ovaj akt napisao sam ostavku i pošao u Danilovgrad da je predam u mjesnu komandu. Bio sam učitelj u Gostilju”.

Izvor: https://volimdanilovgrad.me

Potpisan je ugovor o zamjeni postojećeg sportskog poda u Sportskom centru Igalo novom parketnom podlogom koja će biti vrhunskog kvaliteta, poput onih u beogradskim dvoranama Arena i Pionir na kojima su nastupali najveći sportski asovi.

Riječ je o projektu na čiju realizaciju se čeka godinama, a koji će značajno podići kvalitet usluga u Sportskom centru i unaprijediti uslove u sali koju godišnje koristi na hiljade sportista i rekreativaca iz našeg grada, regiona i svijeta.

Projekat vrijedan skoro 195 hiljada eura finansira Opština Herceg Novi, a posao će izvoditi kompanija ”Tomaš grupa” iz Podgorice, koja je kao najpovoljniji ponuđač izabrana na tenderu.

Radovi će podrazumijevati sanaciju betonske ploče i zamjenu postojećeg sportskog poda novom parketnom podlogom, precizirano je ugovorom o javnoj nabavci koji su sklopili Opština i ”Tomaš grupa”. Biće postavljena parketna podloga koja zadovoljava standarde Međunarodne košarkaške federacije.

Izvođač ima rok 20 kalendarskih dana od uplate avansa da izvrši sve pripreme i nabavku materijala, i još 30 dana od dana uvođenja u posao do kompletnog završetka radova.

Opštini u posljednjih šest godina stalno stižu na naplatu računi DPS-a za nepostojeće studije izvodljivosti za razne projekte

Projekat toplifikacije Berana, zamišljen na iskorišćavanju obnovljivih izvora energije, lansiran za vrijeme dok je DPS vršio lokalnu vlast u ovom gradu, aktulizovan je ovih dana, kada je po izvršnoj presudi Apelacionog suda Opština Berane obavezana da na ime izrade studije i propratnih troškova sudskog postupka isplati oko 150.000 eura, iako od toga, kao i od mnogih drugih megalomanskih projekata, nikada nije bilo ništa.

Takva presuda, po mišljenju pravnika, je nepravedna i neutemeljena, jer iz sadašnje lokalne uprave tvrde da u posjedu Opštine nema nikakve studije, kao ni ostalih pratećih dokumenata. Oni ističu da je izvršen uvid u arhive lokalne uprave, Službu menadžera i Sekretarijata za finansije i svih drugih službi, ali da tragova o ovom poslu nema.

“Smatrali smo da je utuženje potpuno neosnovano, jer je nemoguće platiti nešto po nekom računu koji nije zaveden kod Opštine Berane i njenih službi. Tim prije, jer ta studija kao predmet ugovora nije dostavljena naručiocu posla, odnosno Opštini Berane u ugovorenim rokovima. Sud, ipak, na kraju nije presudio u našu korist, što negativno utiče na dalje funkcionisanje Opštine. To je posljedica koruptivnog rada onih koji su vodili Opštinu za vrijeme vladavine DPS-a”, kazali su iz lokalne uprave koju od 2014. godine čine koalicija Zdravo Berane (SNP, DF), a od prije dvije godine i Demokrate.

Iz jedine opozicione opštine na sjeveru dodaju da će, ipak, kod Vrhovnog suda zatražiti reviziju pravosnažne presude.

Opštini je, naime, nakon što je prešla u ruke opozicije, prispjelo za naplatu putem tužbe račun od 100 hiljada eura za navodnu izradu fizibiliti stidije za toplifikaciju grada još iz vremena kada su lokalnom upravom rukovodili funkcioneri Demokratske partije socijalista.

Sve bi bilo u redu kada bi fizibiliti stidija bila u Opštini, ali tom dokumentu, kao ni fakturi nema nikakvog traga u arhivi lokalne uprave u ovom gradu. “Možda je fizibiliti studija i urađena, ali mi u arhivi Opštine nemamo nikakvog traga o tome. Platili smo mnoge račune bivše vlasti koje smo zatekli, ali u ovom slučaju se radi o očiglednim zloupotrebama”, kazali su “Vijestima” iz Opštine Berane.

Ovu Opštinu preko advokatske kancelarije Fila iz Beograda utužilo je za iznos od stotinu hiljada eura preduzeće “Bioinvest”.

Toplifikacija grada “na osnovu obnovljivih izvora energije” je samo jedan od projekata koji su ostali mrtvo slovo na papiru, a koje su u vrijeme lokalne vlasti DPS-a na sva zvona predstavljali i najavljivali u izbornim kampanjama funkcioneri te partije.

Još 2010. godine lokalno DPS rukovodstvo je obećalo građanima da će gradska zona ubrzo dobiti centralno grijanje i da će se nakon toga toplifikacija poširiti na čitavo vangradsko područje.

Tada je inicirana i izrada problematične fizibiliti studije.

Ugovor o dodjeli donatorskih sredstava za izradu ove studije 2010. godine potpisali su tadašnji predsjednik Opštine Vuka Golubović i direktor Centra za međunarodnu razvojnu saradnju Republike Slovenije Gašpar Jež, a odnosi se na toplifikaciju grada putem mehaničkog, biološkog i termičkog tretmana otpada.

U tom ugovoru je precizirano da se izvođač obavezuje da u roku od devet mjeseci završi izradu studije i da je Opština Berane, kao naručilac posla, dužna da u roku od 30 dana nakon izrade studije i ispostavljenog računa izvođačima plati stotinu hiljada eura.

Tada je saopšteno da se radi o dva veoma značajna projekta zasnovanim na održivom iskorišćavanju obnovljivih izvora energije i očuvanja biodiverziteta za koje su Opština Berane i slovenačke institucije obezbijedile po sto hiljada eura. Istaknuto je da realizacija ovih projekata iziskuje izdvajanja od preko 40 miliona eura, koja se dobrim dijelom mogu obezbijediti preko Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

Od svega, naravno, nije bilo ništa do današnjih dana, a iz lokalne uprave koju sada čine kolicija Zdravo Berane i Demokrate tvrde da je tužba potpuno neosnovana.

Iz Opštine Berane kažu i da je njihove navode potvrdio Privredni sud koji je, kako su istakli, tuženi zahtjev preduzeća “Bioinvest” odbacio kao neosnovan, ali su redovni sudovi, kako smatraju, na neosnovan način, presudili u korist “Bioinvesta”.

Iz lokalne uprave tvrde da zapisnik o primopredaji studija nije zaveden u Beranama, te da ni račun kojeg je dostavila advokatska kancelarija i koji datira od 23. septembra 2011. godine ne postoji u računovodstvu Sekretarijarta za finansije Opštine Berane.

“Obaviješteni smo da je zapisnik o primopredaji studije navodno potpisan u Čačku, iako se zna da se sjedišta ugovorenih strana nalaze u Beogradu, Mariboru i Beranama. Koordinator u ime Opštine Berane, kao naručioca posla, nije ni do današnjih dana predao Opštini Berane studije, tako da nijesmo u mogućnosti da se upoznamo sa sadržinom istih i da damo bilo kakve primjedbe, a ni saglasnost. Taj koji je radio studije bio je u obavezi da ih preda naručiocu posla – Opštini Berane u ugovoprenom roku, a ne fizičkim licima pod sumnjivim okolnostima”, navode iz lokalne uprave.

Jedan od menadžera fizibiliti studiju ponio kući

Sve to se događalo u vrijeme kada su tadašnji kadrovi i “eksperti” iz DPS-a planirali da u Beranama grade regionalnu deponiju otpada i kada je napravljena najveća planina smeća na sjeveru na Vasovim vodama. Tada je iz opštinske kase plaćeno desetine studija izvodljivosti i raznoraznih ekspertiza, zašta je potrošeno ko zna koliko stotina hiljada eura, zbog čega niko nikada nije odgovarao.

Naplata potraživanja na ime izrade studije koja se odnosi na toplifikaciju grada i mehaničko, biološki i termički tretman otpada bila je predmet polemike i na posljednjoj sjednici lokalnog parlamenta.

Odbornica SNP-a Mira Paunović je kazala da ovaj slučaj jasno ukazuje da je DPS za vrijeme vršenja vlasti u Beranama, ostavljajući ogromne dugove, krajnje neozbiljno ulazio u realizaciju pojedinih projekata.

Kada su izgubili lokalnu vlast 2014. godine u Beranama, DPS je, prije primopredaje, iznosio i otuđivao dokumentaciju iz zgrade Opštine. Za ovu fizibiliti studiju se pretpostavlja da je jedan od projekt menadžera jednostavno odnio kući, kao privatno vlasništvo, a Opština Berane sada treba da plati 150.000 eura sa kamatama.

Izvor: https://www.vijesti.me