Категорија: Друштво

USPJEŠAN NASTUP PLESNOG KLUBA „HABANERA“ NA INTERNACIONALNOM TAKMIČENJU

BAR – Na internacionalnom takmičenju u modernom plesu IDO Grand Prix „Dance off”- održanom u Skoplju, učestvovali su i takmičari plesnog kluba Habanera i ostvarili veoma dobre rezultate osvojivši 6 zlatnih i 3 bronzana odličja. U konkurenciji od više od 70 takmičarki, u kategoriji solo hip hop juniori, pobjedu je odnijela Lena Nikolić, a u kategoriji seniori pobijedila je Jovana Marković. U kategoriji duo street show djeca, zlato je pripalo Ivi Vučetić i Mii Savić, dok je u kategoriji open grupa djeca zlato pripalo formaciji „Kaubojci. Zlatne medalje osvojile su latino formacije,,Lutkice” i,, Hit the road Jack”. Treće mjesto osvojila je latin show grupa juniori „Latin ladies”- i hip hop formacija djeca „WOW”. Četvrto mjesto pripalo je formaciji djece „Ne ljuti se čovječe”, Anastasiji Lalić za latin show solo djeca, dok je u finalu street show grupa juniori, 5. mjesto pripalo grupi „Basketball girls”.

Два припадника беранске Службе заштите и спашавања, Дејан Башић и Жељко Бакић налазе се од јуче у Драчу, у Албанији, у саставу специјалног црногорског тима за спашавање из рушевина.

Ријеч је о ватрогасцима који су, према ријечима командира Службе Тихомира Богавца, обучени за овакве ситуације и остаће у Албанији до даљњег.

Они су дио националног тима, формираног на основу одлуке Владе Црне Горе, а који чини 18 спасилаца из служби заштите и спашавања и шест представника Директората за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова.

Подсјећамо, Влада је донијела одлуку на јучерашњој сједници о упућивању тима за трагање и спашавања из рушевина у Републици Албанији.

Izvor: Berane.me

DAN REPUBLIKE, PRAZNIK SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, PROSLAVLJAN JE NA DANAŠNJI DAN

Istorijski, 29. novembar obilježavao je godišnjicu Drugog zasjedanja AVNOJ-a, kada je u Jajcu 1943. godine donijeta odluka o federalnom uređenju SFRJ. Nakon 1945. godne 29. novembar je bio jedan od najvećih praznika u SFRJ.
Sa raspadom države ukinut je i Dan Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države. Ovaj praznik ostao je zvaničan sve do 14. novembra 2002. godine. U stvarnom životu je bio praćen pravom svečarskom atmosferom.
– Đaci prvaci su toga dana dobijali crvene marame, organizovane su svečane akademije, dodjeljivani su ordeni i visoka priznanja, u glavnim gradovima republika ispaljivani su počasni plotuni, bila su neradna dva dana povodom ovog velikog praznika. Svaka radna organizacija priređivala je toga dana razne svečanosti i kulturno-zabavni program posvećen ovom prazniku. Na ovim svečanostima je bila prilika da se istaknu najbolji radnici, omladinski rukovodioci, najbolji studenti i đaci. U tadašnjem Titogradu, na Trgu Ivana Milutinovića u centru grada, organizovane su priredbe. U svim većim naseljima pripremana je svečana pozornica na kojoj su se pojavljivali najzaslužniji borci i najviši funkcioneri tog područja, držani prigodni govori i recitali, odjekivala je muzika, vijorile su se trobojke sa petokrakom, nastupali horovi i solisti, a narod se veselio. Sve je to trebalo doživjeti, bilo je veličanstveno i sa velikom radošću se sjećamo tih divnih trenutaka – kazao je Radojica Radojević, predsjednik SUBNOR-a Crne Gore.
Radojević kaže da se danas živi u vremenu velikih iskušenja, kada pojedinci i grupe pokušavaju negirati slavnu antifašističku prošlost.
– Živimo u vremenu kada je fašizam uzeo maha, a kriminal i korupcija su na svakom koraku, kada se pokušavaju veličati ideje onih koji su bili na strani zla i nepravde, poraženi u Drugom svjetskom ratu, a blate se oslobodioci i rodoljubi, a ponekad se skrvnave i spomenici i spomen-obelježja iz Drugog svjetskog rata.
Oštro dižemo glas i najoštrije osuđujemo nedavni vandalizam neodgovornih ljudi, kada je u Splitu srušena bista narodnog heroja Rada Končara, nedavno skrnavljenje partizanskog groblja u Mostaru. Odluka Skupštine grada Kragujevca o dodjeli naziva jednoj ulici u tom gradu po Draži Mihajloviću za nas je pogrešna i neprihvatljiva, kao i inicijativa za podizanje spomenika Pavlu Đurišiću. U tom smislu osuđujemo takvu reviziju istorije. Naša boračka organizacija traje i izdržaće sve nalete bez obzira na to sa koje strane dolaze. Ni pedalj ne odustajemo od naše izvorne ideje i slavne tradicije, duboko smo programski u temeljima svugdje i u svijetu priznate partizanske pobjede nad fašizmom – rekao je Radojević. On dodaje da se u poslednjim godinama pojavljuju falsifikatori istorije koji bi željeli da umanje značaj NOB-a.
– Često zaboravljamo na one koji sa dali svoje živote za slobodu i ljudsko dostojanstvo, one koji su stvarali našu lijepu zajedničku državu. SOBNOR Crne Gore je nastavljač njegovanja revolucionarnih tradicija čiji su članovi i poštovaoci dostojni potomci i nastavljači slobodarske tradicije besmrtnih i legendarnih junaka komandanta Save Kovačevića, Ljuba Čupića, Peka Dapčevića i mnogih drugih slobodara i heroja, naravno uz poštovanje lika i djela druga Josipa Broza Tita.
Nastavljamo tradiciju slobode i slobodara trinaestojulskih boraca i velike Pljevaljske bitke, a isto tako boraca sa Sutjeske, Kozare, Drvara, Neretve, Sremskog fronta i mnogih drugih.
Povodom 29. novembra, želimo da opomenemo sve one koji vrijeđaju naše antifašističko raspoloženje da se toga okane. Gajimo i njegujemo izvornu ideju SUBNOR-a SFRJ, slijedimo opredjeljenje za mir i slobodu, a protiv smo nacionalizma, mržnje i rasizma, za beskompromisan smo otpor zlu i nepravdi. Naša je trajna obaveza da nikada ne zaboravimo one koji su svoje živote ugradili za slobodu Crne Gore i naše nekadašnje domovine od Triglava do Đevđelije – rekao je Radojević.U.S.

Према ријечима помоћнице у општинском Секретаријату за пројекте и инвестиције Маје Пешић, Општина Беране учествује у програму запошљавања особа са инвалидитетом годинама уназад и до сада је успјешно реализовано укупно пет пројеката.

У склопу овог програма, у оквиру пројеката „Будимо креативни“ и „Једнаке могућности за све“, како је навела, запослено је пет особа са инвалидитетом, док ће по завршетку пројекта „Цјеложивтно учење“ бити запослене још двије особе.

„Захваљујући пројекту „Будимо креативни“, који је реализован прошле године, преко пута зграде Општине је отворена сувенирница и запослена су два лица. У току су активности на рeализацији пројекта „Цјеложивотно учење“ у који је укључено четрнаест особа са инвалидитетом“, објаснила је Пешић.

Она је истакла да је Општина Беране врло успјешна у реализацији овакве врсте пројеката и да је препозната као поуздан партнер, како од стране Завода за запошљавање, тако и од стране фондова Европске уније и других међународних донаторских фондова.

Izvor: Berane.me

„Moja poruka je da se u ovom gradu svi moraju osjećati bezbjedno, bilo o kome da se radi, i da se moraju poštovati svačija prava. Mora se paziti da se ne pređe crvena granica i prag tolerancije“, rekao je Šćekić

Predsjednik opštine Dragoslav Šćekić izrazio je očekivanje da će pravosudni organi u najkraćem roku kazniti napadača koji je krajem prošlog mjeseca pretukao samohranu majku i radnicu JP Sportski centar Berane Jelenu Krstić.

Odgovarajući na odborničko pitanje na sjednici lokalnog parlamenta koja se danas održava, on je kazao da je Opština Berane njihovoj radnici pružila maksimalnu podršku i da je momogla u okviru svojih finansijskih mogućnosti.

„Moja poruka je da se u ovom gradu svi moraju osjećati bezbjedno, bilo o kome da se radi, i da se moraju poštovati svačija prava. Mora se paziti da se ne pređe crvena granica i prag tolerancije“, rekao je Šćekić.

Odbornik NOVE i predsjednik Opštinskog odbora te parije u Beranama Radojica Živković je kroz ovo odborničko pitanje kritikova državne institucije, prije svega, Vladu Crne Gore, što nije adekvatno reagovala u ovom slučaju, „kao što je reagovala kada se radilo o slučaju Tomkić“.

„Sramota je da je sve činjeno da se ovaj slučaj zataška i da je Vrhovni državni tužilac morao dva puta da reaguje da bi se predmet procesuirao. Kada je pretučen Hrvat, predsjednik Vlade je obećao da će preorati Berane i pružio, kako smo mogli saznati, veliki finansijsku pomoć. A kada je napadnuta jedna samohrana majka koja se izjašnjava kao Srpkinja, nije se ni oglasio. Je li to poruka Srbima da svako može da ih bije“, upitao je Živković.

Na  redovnoj sjednici lokalnog parlamenta koja je počela u popodnevnim satima, odbornici lokalne vlasti Zdravo Berane i Demokrate, zajedno sa odbornicima Demokratske partije socijalsita izlasali su odluku o formiranju opštinskog Rukometnog kluba Berane 1949., dok su samo dva odbornika vladajuće kolaicije ostala uzdržana.

Ovaj klub je dobio rješenje o registraciji i već se takmiči u drugoj ligi, a trenutno se nalazi na čelnoj poziciji.

Namjera Opštine Berane je, kako je objašnjeno, da se formira jedan jak rukometni klub i da Berane bude ponovo poznato po rukometu kao što je bilo, umjesto sadašnjih nekoliko privatnih klubova.

Do kraja dana odbornici bi trebalo da raspravljaju još o dvanaest tačaka dnevnog reda, među kojima je odluka o finasniranju i sufinansiranju sporta, kao i više izvještaja o radu opštinskih preduzeća i ustanova.

Izvor: Vijesti.me

U BERANAMA ODRŽANA MANIFESTACIJA POVODOM 800 GODINA AUTOKEFALNOSTI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

BERANE – Povodom obilježavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, u beranskom Domu kulture održana je manifestacija pod nazivom „Srpsko veče”, čiji su organizatori bili Srpski nacionalni savjet Crne Gore, Srpski klub iz Berana i Srpsko pjevačko društvo „Svetosavnik”. U ime Srpskog kluba prisutne je pozdravio dr Vladimir Đukić, rekavši da je dan kada je Srpska pravoslavna crkva dobila svoju samostalnost jedan od najvažnijih datuma u istoriji srpskog naroda.

-Večeras smo tu, u budimljanskoj župi, gdje je prije 800 godina osnovana jedna od episkopija autokefalne Srpske crkve u tadašnjoj Raškoj, kasnije staroj Srbiji.Podsjećamo se kako je prije osam vjekova Srpska crkva izborila svoju samostalnost, zahvaljujući prije svega snazi svoje države, nacionalnom i duhovnom jedinstvu svog naroda, ali i jedinstvu države i crkve. To veliko djelo naših državnih i duhovnih predstavnika zaslužuje dužno poštovanje- kazao je Đukić.

Naglasio je da je danas ugrožen i napadnut nacionalni identitet srpskog naroda i da se on mora braniti amanetom svojih predaka.

-Logično gledano, narod koji ima tako bogatu istorijsku, duhovnu i kulturnu baštinu ne bi trebalo da ima problema sa duhovnim i nacionalnim identitetom.Nažalost, danas je srpski identitet ugrožen više nego u nekim težim situacijama kad smo bili pod okupatorom. Danas je srpskom narodu nametnuta jedna vještačka krivica za nešto što se događalo devedesetih godina prošlog vijeka. Zato međunarodna zajednica i danas nesmanjenom jačinom vodi rat protiv srpskog naroda, naravno ne oružani, ali se radi o suptilnom hibridnom ratu koji podriva naše interese i vrijednosti. Tome se moramo oduprijeti ma koliko danas bili slabi, ma koliko nemali tako jako nacionalno i duhovno jedinstvo, ma koliko nemali iza sebe državu. Moramo se osloniti na ono šta su nam u nasledstvo ostavili naši preci. Moramo se osloniti na svoju crkvu, moramo braniti svoj jezik, svoje pismo, kulturu, istoriju i pobjeđivati vjerom i krstom – poručio je Đukić.

O tome šta su sve Nemanjići ostavili Crnoj Gori govorio je protojerej, paroh podgorički, mr Predrag Šćepanović, navodeći da je mnogo krvi, znoja i velikih umnih ljudi prošlo srpskim zemljama da bi naše tlo sačuvalo sjaj, prkos i dostojanstvo.

Veče je brojnim numerama uljepšalo Srpsko-pjevačko društvo „Svetosavnik” iz Podgorice uz dirigentsku palicu Ratke Vujičić i pratnju na harmonici Miljana Lakićevića. Program je vodio Dragan Alorić, urednik Srpskog radija u Crnoj Gori.

Crnogorac je onaj ko poštuje Njegoša
Poručeno je da mladi u Crnoj Gori treba da čitaju Njegoša, jer će tako najbolje shvatiti ko su i od koga su.

-Mladi ljudi danas u Crnoj Gori imaju problem identiteta ko je Crnogorac, a sve je tako prosto. Crnogorac je čovjek koji je čitao i koji poštuje Njegoša. Njegoš je narod i narod je Njegoš. Na ovu vjekovnu dimenziju odrednice Crnogorac i crnogorsko već neko vrijeme nameću nam neku novoformiranu montenegrijsku svijest koja bi trebalo da iskorijeni Kosovo i srpske pjesme i podvoji jedan isti i jednokrvni narod. Ta nova svijest zaboravlja da su mnoge generacije Srba odrasle sa srpskim pjesmama i slikom Njegoševom na zidu – poruka je sa „Srpske večeri” održane u Beranama.

Izvor: Dan.co.me

TRI MAJKE IZ CRNE GORE I SRBIJE POTPISALE SPORAZUM O ZAJEDNIČKOM RADU

Memorandum o saradnji dva nevladina udruženja „Zagrli srcem Martin i Andrija” iz Crne Gore i „Zagrli srcem Nikola Vulinović“ iz Stare Pazove potopisan je u Bijelom Polju, a njih je povezala prerana smrt njihovih najmilijih oboljelih od kancera.

– NVO „Zagrli srcem Martin i Andrija“ osnovano je sa ciljem da pomogne djeci oboljeloj od kancera, kao i njihovim roditeljima, kao i djeci koja su se izliječila i roditeljima djece koja, nažalost, nijesu uspjela da dobiju bitku među kojima su i osnivači ovih udruženja. Ovom prilikom zahvaljujem svim građanima na podršci od prvog dana naše borbe do danas i koji nas i sada podržavaju – kazala je koordinatorka Ivana Šćekić iz Bijelog Polja, majka pokojnog Martina, koja je Udruženje formirala sa Dijana Jelenić iz Danilovgrada, majkom preminulog Andrija.

Ona je dodala da su za manje od mjesec od osnivanja ovog udruženja uspjeli da uspostave saradnju sa Dječjim hematoonkološkim odjeljenjem u Podgorici i obezbijedili donaciju u vidu knjiga i slikovnica za djecu koja se trenutno nalaze na liječenju… O zajedničkoj saradnji govorile su i Ljiljana Vulinović iz NVO „Zagrli srcem Nikola Vulinović“ iz Stare Pazove, inače majka preminulog Nikole i članica upravnog odbora te organizacije Irena Raičević Jekić.

Izvor: Dan.co.me

„Никог нећете заварати да сте брижни патриота вашим рекреативним фотографијама на којима држите лопату и наводно ви садите саднице и мислите на еколошку будућност Црне Горе. Да је вама до екологије и до Црне Горе никад не би ни помислили да Сињајевину претворите у војни полигон, јер патриота чува своју државу, а не мисли како ће је разнијети аљтиљеријом“

Грађанска Иницијатива „Сачувајмио Сињајевину“ сматра да популистички потези и јефтина пропаганда Министарства одбране почиње да превазилази границе доброг укуса.

Славодобитно саопштење како је Министарство одбране данас на Сињајевини посадило 3.000 садница смрче и бора није доказ њихове еколошке освијешћености и бриге за нашу планину, кажу они, него јефтини покушај манипулације и обмане.

Оцјењују да су наводи министра одбране Предрага Бошковића да пошумљавање треба да да потпуно другачији изглед Сињајевини “како би она могла да почне да живи неким другим животом” – фарса, јер је управо он главни кривац који жели да убије Сињајевину, а не да је оживи. Тамо гдје су бомбе падале нешто није живот процвјетао господине министре.

„Колико је ваше незнање показују мале ствари. Прво рекли сте да пошумљавате на Савиној води, а пошумљавали сте мјесто које се зове Маргита.

Друго одкуд вам идеја да пошумљавате пашњак, пашњаци се не пошумљавају јер су пашњаци и за то служе. Црна Гора има мање пашњака него шума, стога постојеће пашњаке треба чувати. Главна одлика Сињајевине су пространи пашњаци, она је други по величини пашњак у Европи, који ви желите да је закитите бомбама, уништите и затрујете. У таквом сценарију боље борови и смрче него бомбе. Ипак смо ми истински еколози и патриоте, а не они којима је битно само да се сликају.

Немамо ми ништа против борова и смрча, напротив, али зашто нисте пошумили оне шуме које су концесионари уништили баш на обронцима Сињајевине, или на Дурмитору, или на Лиси. Ви вјероватно и не знате да те шуме постоје, уствари да су постојале. Зашто нисте отишли у Јеље, које је претрпјело велику штету у пожарима, а богами и сјечи? Вјероватно јер не знате ни гдје је.

Надамо се да ће свака од 3.000 садница које сте засадили да се прими, јесте да су посађене гдје им мјесто није, јер су их садили наши часни војници.

Министре Бошковићу никог нећете заварати да сте брижни патриота вашим рекреативним фотографијама на којима држите лопату и наводно ви садите саднице и мислите на еколошку будућност Црне Горе. Да је вама до екологије и до Црне Горе никад не би ни помислили да Сињајевину претворите у војни полигон, јер патриота чува своју државу, а не мисли како ће је разнијети аљтиљеријом због не знамо још чега, пошто кријете сваки могући документ о војном полигону. Ваш посао није да се сликате за Инстаграм него да јавности доставите све информације о вашим плановима за Сињајевину.“, закључили су.

Izvor: In4s.net

Подсјећамо да су 1998/1999. погинула 52 припадника Оружаних снага Југославије из Црне Горе и то 42 припадника Војске Југославије и 10 припадника Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих су 15 били младићи на одслужењу војног рока, погинули су на територији Србије, од чега 40 на Косову и Метохији

Пише: Радан Николић

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) јавно захваљује Министарству одбране Републике Србије на пријему породица погинулих војника и ратних ветерана из Црне Горе уприличеном на највишем нивоу у Дому гарде на Топчидеру (Београд) поводом двадесетогодишњице од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

Том приликом, министар одбране Александар Вулин је породицама погинулих војника уручио 40 споменица и тим гестом, пригодним говором и постројеним војним врхом, показао да Србија памти и слави припаднике Оружаних снага Југославије из Црне Горе који су погинули 1998/1999 године бранећи Србију и Црну Гору од удружених снага НАТО агресора, албанских терориста и оружаних снага Албаније.

Требало је ту бити и видјети колико је то значило за очеве, мајке, дјецу, супруге, браћу и другу родбину палих војника који су, послије 20 година од погибије својих најближих, у Србији добили уважавање достојно палих војника, које је изостало у онатовљеној Црној Гори.

Да Србија памти људске губитке и варварско разарање и тровање њене територеије, и не мири се са злочином који су починили НАТО и албански терористи, показали су и задивљујућа изложба „Одбрана 78“ у Музеју града Београда и поставка „Јунаци отаџбине погинули за време НАТО агресије 1999. године“ у галеријском простору Војног музеја у Балканској улици, које су обишли чланови породица палих бораца, ратни ветерани и руководство организација бораца ратова од 1990. године из Црне Горе.

Подсјећамо да су 1998/1999. погинула 52 припадника Оружаних снага Југославије из Црне Горе и то 42 припадника Војске Југославије и 10 припадника Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих су 15 били младићи на одслужењу војног рока, погинули су на територији Србије, од чега 40 на Косову и Метохији. У Црној Гори, обављајући војнички задатак, страдало је 10 војника Војске Југославије.

Одзивом да бране нападнуту Отаџбину, без обзира на различите околности погибије, међу којима доминирају оне херојске, сви су они заслужили признање и трајно памћење.

Додијељене споменице и спомен књига „Задња линија одбране“, чији је примјерак на пријему уручен министру Вулину, показали су да су Министарство одбране Србије и Удружење на истом патриотском и хуманом задатку који изискује даљу сарадњу.

У овом тешком времену, када НАТО душмани и њихове слуге настоје да што више удаље и конфротирају Србију и Црну Гору, а у Црној Гори српство и црногорство који су темељ Црне Горе, пријем у Србији је показао да су, упркос свему, Црна Гора и Србија и даље снажно породично увезане, што обавезује Удружење да допринесе да се те, економске, одбрамбене и друге везе ојачају у корист грађана обије државе.

Izvor: In4s.net

Ove godine je u okviru Programa oglašeno 11.613 slobodnih mjesta, od čega 7.249 iz privatnog, a 4.364 iz javnog sektora

Drugi krug prijavljivanja potencijalnih korisnika za Program stručnog osposobljavanja lica sa stečenim visokim obrazovanjem počeće sjutra i trajaće do petka.

Iz Ministarstva prosvjete su objasnili da, preko portala eUprave, korisnici koji su nakon prvog kruga elektronskog povezivanja ostali bez mjesta za stručno osposobljavanje, mogu izabrati nekog od preostalih poslodavaca.

Kako su dodali, korisnici koji su uspješno prijavljeni na Program stručnog osposobljavanja, a nijesu okončali prijavu, mogu odabrati poslodavca putem portala eUprave na stranici Programa stručnog osposobljavanja.

„Pravo na učešće u drugom krugu imaju samo već prijavljena lica, odnosno njih 242, koji u prvom krugu nijesu dobili poslodavca, odnosno koji nisu okončali prijavu“, precizirali su iz Ministarstva.

Oni će, kako su kazali, imati priliku da biraju neka od preostalih 8.696 slobodnih mjesta.

Iz Ministarstva su podsjetili da je ove godine u okviru Programa oglašeno 11.613 slobodnih mjesta od čega 7.249 iz privatnog, a 4.364 iz javnog sektora.

Izvor: Vijesti.me