Категорија: Друштво

Dana 12. novembra u prostorijama Voronješkog državnog univerziteta održan je prvi Rusko-balkanski samit narodne diplomatije. Na samitu su učestvovali poznati balkanski i ruski političari, politikolozi, novinari, kulturni i javni djelatnici.

Crnu Goru, ali i zavičajnu Crmnicu, predstavljao je Gojko Raičević, čelni čovjek Udruženja Crmničana „13. jul“ i predsjednik predsjedništva Unije za vojnu neutralnost Crne Gore.

Na početku skupa organizator i domaćin Ljubomir Radinović pozdravio je prisutne i poželio uspješan rad učesnicima samita uz nadu da će ovakav format dijaloga postati tradicionalan.

Skup su pozdravili: gubernator Voronješke oblasti Aleksandar Gusev, predsjednik Čečenske Republike Ramzan Kadirov, deputat Državne Dume i predsjednik partije Rodina Aleksej Žuravljov.

Putem video linka skupu su se obratili poznati ruski književnik, publicista i predsjednik Izborskog kluba Aleksandar Prohanov, Vladimir Solovjov, predsjednik Saveza novinara Rusije kao i predstavnici lokalnih organa Voronješke oblasti i RPC.

Kadirovu zahvalnica

Predsjednik organizacionog odbora Ljubomir Radinović uručio je zahvalnicu predsjedniku Čečenske Republike Ramzanu Kadirovu za doprinos unapređenju odnosa između Rusije i balkanskih država. U ime pedsjednika Čečenije zahvalnicu je primio Džambulat Umarov, ministar u vladi Čečenije.

Organizacioni odbor samita prihvatio je kandidature Beograda, Groznog i Banja Luke za održavanje Drugog Rusko-balkanskog samita. O konačnoj odluci javnost će biti naknadno obaviještena.

Usvojena Rezolucija prvog Rusko-balkanskog samita narodne diplomatije
Objavljujemo rezoluciju koju je donio prvi «Rusko-Balkanski Samit narodne diplomatije», koji je održan u gradu Voronježu 12. novembra 2019. godine.

1. U trenutnoj međunarodnoj političkoj situaciji u svijetu stvaraju se povoljni uslovi za jačanje multilateralne saradnje između naroda Rusije i Balkana na osnovu ravnopravnog dijaloga, duhovnog, istorijskog i kulturnog srodstva.

S tim u vezi, političkim rukovodstvima Rusije i balkanskih zemalja se preporučuje da izvrše odgovarajuće promjene u saradnji između naših naroda, uzevši u obzir novu evropsku stvarnost.

 2. Naša je ogromna preporuka šefovima balkanskih država koje su se pridružile sankcijama Zapada protiv Ruske Federacije da ta ograničenja ukinu zato što su ona u direktnoj suprotnosti sa iskonskim interesima naših naroda.

3. Najvažnije pitanje u vezi sa Kosovom i Metohijom mora se rješavati dijalogom na osnovu rezolucije Savjeta bezbjednosti UN broj 1244, kojom se na osnovu međunarodnog prava teritorija Kosova i Metohije smatra južnom pokrajinom Republike Srbije.

4. Oštro osuđujemo širenje NATO-a na Istok, kao i uključenje Crne Gore u njegov sastav bez odgovarajućih demokratskih procedura i iskazivanja volje njenog naroda. Izražavamo zabrinutost zbog toga što se slični pokušaji uporno čine u odnosu na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Srbiju.

5. Pozivamo balkanske narode na miran suživot, na rješavanje svih međusobnih otvorenih pitanja dijalogom, na prevazilaženje neprijateljstava i izolacije, uz pokazivanje stalne brige za očuvanje dobrosusjedskih odnosa svih naroda koji žive na Balkanu, nezavisno od njihove religije. Dugoročni mir na Balkanu nema alternativu.

6. Moramo se pažljivo odnositi prema jedinstvenom, cjelovitom, tradicionalnom jezičkom i kulturnom slovenskom prostoru.

7. «RUSKO-BALKANSKI SAMIT NARODNE DIPLOMATIJE» održavaće se svake godine.

Izvor: In4s.net

Leonid Ivašov, general pukovnik, predsjednik Akademije za geopolitičke probleme, doktor istorijskih nauka.
Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova Jugoslavije 1998-2000, predsjednik „Beogradskog foruma za ravnopravnost“.
Dževad Galijašević, profesor ekspert za bezbjednost – Uticaj religijskog faktora na situaciju u BiH
Goran Petronijević, advokat – Uticaj rada Haškog tribunala na generisanje novih sukoba na Balkanu
Džambulat Umarov, ministar za nacionalna pitanja, štampu i spoljne poslove Čečenske republike.
Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka rukovodilac Centra za Istraživanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, član Akademije nauka Republike Srpske, senator Republike Srpske.
Dragan Todorović, ministar saobraćaja Republike Srbije 1998-1999
Ljubinko Đurković, pukovnik i predsjednik Izvršnog odbora Pokreta ta Srbiju, komandant odbrane Košara – Tema izlaganja: Košare, geopolitička bitka za Srbiju protiv NATO. Bitka koja još uvek traje.
Oleg Bondarenko, šef fonda za progresivnu politiku i osnivač portala Balkanist – Medijski aspekti Rusko-srpske saradnje
Zmago Jelinčič, lider Slovenačke nacionalne stranke, poslanik u parlamentu Slovenije.
Jasminka Adžić Sikirić, član predsjedništva Stranke Ivana Pernara – Status Hrvarske u Evropskoj uniji
Jevgenij Baranov, televizijski novinar i politički komentator prvog kanala ruske državne televizije.
Gojko Raičević, predsjednik predsjedništva Unije za vojnu neutralnost Crne Gore – Informativni ratovi na primjerima
Dragana Trifković, član Predsjedništva Dveri, šef Centra geostrateških istraživanja – Uticaj kosovskog pitanja na budićnost srpsko-ruskih odnosa
Demo Beriša, predsjednik Unije Albanaca – Srpsko-albanski odnosi, problemi i perspektive
Milenko Nedeljkovski, makedonski televizijski novinar – Prećutna zabrana slobode govora na pragu nasilnog uvlačenja Makedonije u NATO
Guljnara Hadžimuradova, doktor filozofija docent katedre za demografsku i migracionu i politiku MGIMO MID RF, viši naučni saradnik Instituta socijalno-političkih studija RAN – Savremeni migracioni procesi na Balkanu: uzroci i posledice
Milomir Savčić, general, predsjednik organizacje ratnih veterana Republike Srpske – Uloga rukovodstva Republike Srpske u postizanju mira 1992-1995. i razlozi nastavka nestabilne situacije u BiH
Goran Šimpraga, producent i direktor Medija centra Nogina i Kurinoja Ruski ekspres – Rusko-srpske kulturne veze i njihovo značenje u aktuelnom političkom trenutku
Fjodor Birjukov, šef Instituta slobode – Interpartijske društveno-političke veze Rusije i Balkana kao važan instrument narodne diplomatije
Grigoris Bičahčijev, šef grčke grčke zajednice Voronješke oblasti, član Nacionalne komore oblasti – Aktuelni odnosi između Grčke i Rusije
Vladislav Bojović, direktor Instituta za saradnju između Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, član predsjedništva Demokratske narodne partije Crne Gore – Crna Gora na geopolitičkom raskršću
Artjom Čekmarjov, lider omladinskog pokreta Tigrovi Otadžbine – Rusija i Balkan, pogled generacije 21. veka
Albena Nakova-Manolova, zamjenik direktora Instituta za sociološka istraživanje Bugarske akademije nauka
Dmitrij Sagal, ekspert Izborskog kluba, magistar pedagogije, član Savjeta za nacionalna pitanja Vlade grada Moskve – Novi putevi Evroazijske međunarodne saradnje i narodne diplomatije.

PLUŽINE –Komisija za dodjelu stipendija, studenstkih nagrada i pomoći Opštine Plužine zaključila je da svi prijavljeni kandidati ispunjavaju uslove pa će iz budžeta umjesto 15 kandidata, ove školske godine stipendije dobiti 19 akademaca. Njima će opština isplaćivati po 80 eura za period od deset mjeseci.
Uvidom u dokumentaciju dostavljenu po navedenom konursu, utvrđeno je da su svi kandidati blagovremeno dostavili prijave. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, komisija je zaključila da svih 19 kandidata ispunjava uslove tražene konkursom, navedeno je u zaključku komisije.

Prema konačnoj rang listi pravo na stipendije ostvarili su studenti prve godine, inače „lučonoše” Nataša Bajović, Sanja Blagojević, Goran Vuković, Milena Bakrač i Andrija Ružić. Slijede njihove starije kolege Marija Radović(IV godina, prosjek 9,95), Dušanka Blečić(V, 9,53), Ljiljana Bogdanović (III, 9,42), Žarko Bajović (III, 8,95), Jovan Pejović (III, 8,92), Nikola Papić (I godina specijalističkih studija, 8,72), Milorad Osmajić (III, 8,63), Slavko Tijanić(IV, 8,63), Vinka Kandić(III, 8,57), Matija Tijanić(II, 8,47), Tijana Luburić(IV, 8,40), Sara Jovović (III, 8,22), Mirjana Bakrač (III, 8,13) i Ivana Radović(II, 8,08).

Ni na rate ne mogu da kupe cipele

Iz Prosvjetne zajednice održali su juče performans ispred Ministarstva prosvjete u Podgorici na kojem su dijelili flajere službenicima i oblijepili zgradu tu institucije posterima na kojim su istakli da nastavnici povećanjem plata do devet odsto mogu umjesto para obuće da kupe samo jednu patiku na rate. Predsjednik Prosvjetne zajednice Krsto Vuković je istakao da su prije nekoliko mjeseci uputili 20 zahtjeva Ministarstvu prosvjete, u kojima traže povećanja plata za 25 odsto, rješavanje stambenih pitanja kao i prijem kod ministra Damira Šehovića, ali im niko ništa nije odgovorio.

– Mi smo ilustartivno na posterima stavili do znanja šta znači povećanje od devet odsto. Ovo poražavajuće povećanje plata od devet odsto tempira se za izbornu godinu, kako bi stiglo do svijesti da je bolje išta nego ništa i njime će se stvoriti prostor za manipulaciju. Ovih 20 godina bilo je mnogo manipluacija između Sindikata i Ministarstva prosvjete. Slučaj profesorice podgoričke gimnazije Jasminke Milošević pokazuje nebrigu tog resora prema prosvjetnim radnicima. Ministarstvo je opredijelilo samo 300 eura za prestižnu svjetsku manifestaciju Filozofska olimpijada, iako Šehović navodi da su to odredili po zakonu. Imam podatke da je isti ministar fejsbuk grupi „Najbolji nastavnici bivše Jugoslavije”, koju je osnovala strana državljanka, uplatio oko 1.500 eura. Na drugoj strani, ignoriše prosvjetne radnike i prosvjetnu zajednicu koja prikazuje stanje u sistemu. Mi nemamo političkih aspiracija već se isključivo borimo za boljitak profesije i uslova za život. Takođe, nemamo ni udžbenika iz kojih možemo da predajemo. Ministarstvo ima specijalne liste najbližih saradnika i rođaka kojima se namještaju poslovi za izradu udžbenika. Tražili smo im listu autora i to nikada nijesmo dobili. Tražili smo i da se revidira stručna lektira za unapređenje obrazovanja učenika. Imamo situaciju da je centralizovan obrazovni proces i da ministar Šehović odlučuje o 300 srednjih škola – istakao je Vuković.

Izvor; Dan.co.me

Данас је у великој сали Општине Беране одржана конференција за новинаре поводом завршетка пројекта „Једнаке могућности за све“. Пројекат је финансирао Завод за запошљавање, а спровели су га ДОО „Водовод и канализација“ и Општина Беране.

Координаторка пројекта Маријана Марјановић говорила је на конференцији овим поводом гдје је истакла да је пројекат реализован у склопу професионалне рехабилитације и активне политике запошљавања лица са инвалидитетом, као и да је имао за циљ унапређење положаја ОСИ и њихово укључивање у све области друштва на равноправној основи.

„Највећи успјех овог пројекта јесте што ће бити запослено више особа него што је планирано на почетку.  Током трајања пројекта обучено је шест лица за занимања административног радника и водоинсталатера. Њих четворо је ангажовано на период од шест мјесеци у Општини и Водоводу.  План је да се за њих троје, продужи уговор“, рекла је Марјановић и додала да то значи радно ангажовање једне особе више са инвалидитетом захваљујући овом пројекту.

„Морам напоменути да су предсједник општине Драгослав Шћекић и директор Водовода Вуко Тодоровић, који данас нису ту са нама из оправданих разлога, препознали важност овог пројекта и подржали га на прави начин, јер се њиховим остварењем спроводи програм подршке локалне управе особама са инвалидитетом“, навела је она и споменула да је асистент на пројекту била Лидија Обадовић.

Према ријечима помоћнице у општинском Секретаријату за пројекте и инвестиције Маје Пешић, Општина Беране учествује у програму запошљавања особа са инвалидитетом годинама уназад и до сада је успјешно реализовано укупно пет пројеката.

У склопу овог програма, у оквиру пројеката „Будимо креативни“ и данашњег „Једнаке могућности за све“, како је навела у наставку, запослено је пет особа са инвалидитетом, док ће по завршетку пројекта „Цјеложивтно учење“ бити запослене још двије особе.

„Захваљујући пројекту „Будимо креативни“, који је реализован прошле године, преко пута зграде Општине је отворена сувенирница и запослена су два лица. У току су активности на рeализацији пројекта „Цјеложивотно учење“ у који је укључено четрнаест особа са инвалидитетом.  Од стране лиценциране установе, а то је у овом случају Средња стручна школа, њих десет се обучава за програм сервисирања рачунара, а четворо за рад у сувенирници и социјалном предузећу, које је партнер Општини и на неколико других пројeката“, објаснила је Пешић.

Она је истакла да је Општина Беране врло успјешна у реализацији овакве врсте пројеката и да је препозната као поуздан партнер, како од стране Завода за запошљавање, тако и од стране фондова Европске уније и других међународних донаторских фондова.

Из предузећа Водовод и канализација су истакли да су задовољни резултатима пројекта „Једнаке могућности за све“ из разлога што су обучени профили који су њима потребни.

„Спремни смо да и даље пружамо пуну подршку запошљавању особа са инвалидитетом на равноправној основи примјеном политике пружања једнаких могућности“.

Пројекат „Једнаке могућности за све“ је трајао дванаест мјесеци, а његова вриједност је 44.761,77 евра, од чега ЗЗЗЦГ учествује са 42.523,68 евра или 95%. Финансијски допринос подносиоца пројекта, односно ДОО “Водовод и канализација” – Беране је 2.238,09 евра.

Izvor: Berane.me

U Plužinama je, avgusta ove godine otvoren monumentalni restoran Sočica, prava domaćinska kuća za sve koji žele da predahnu u ljepoti u sred ljepote, da uživaju u miru i tišini ispod krošnje starog oraha, na imanju tik iznad jezera, u ambijentu gazdinske kuće i s trpezom koja prezentuje originalne ukuse tog podneblja. Restoran Sočica je mjesto koje će definitivno biti uzor ugostiteljima na sjeveru ali i širom Crne Gore, a kojim bi se ponosili i najpopularniji svjetski planinski centri.

Piva: oaza istinski čiste prirode i iskrenog života
Piva i „otkrivanje“ njene čudesne ljepote aktuelizovano je tek nekoliko posljednjih godina čak i od strane građana malene Crne Gore koji se nijesu mogli čudu načudit kad bi prvi put zašli ovim krajem, do turista iz cijelog svijeta koji pomno tragaju za rijetkim oazama istinski čiste prirode i iskrenog života. Kao magična lokacija ukazao im se ovaj kraj, kao brižno čuvano i očuvano blago. 
I kad pomislite da ste vidjeli i obišli sve ljepote Crne Gore, i da nema neotkrivenih tajni i da su se sve prirodne ljepote ukazale ljudskom oku, dođete u Pivu i vidite koliko nijeste vidjeli. Naravno sve ovo se odnosi na ljude koji nijesu Pivljani, jer Pivljani su oduvijek bili ponosni na svoj kraj, svoje porijeklo i ljepotu svoje kolijevke đe god da su se rasuli po svijetu. Posljednjih godina ovaj dio Crne Gore se ukazuje u svojoj snazi i moći prirode, i oni koji dožive samo neki djelić ovog kraja ne kriju oduševljenje i želju da otkriju više, a Piva je mudra, poput njenih Pivljana, pa je sačuvala ono što danas nema cijenu, prirodu netaknutu i živu, kojom teče Tara, i brza rijeka Piva, malo prava malo kriva pa se skriva… Prirodu u kojoj je bezbroj izvora žive vode i vrela, i najljepših sela u kojima žive vrijedni gorštaci što vas u kuću pozivaju kao najmilijeg gosta iako ne znaju ni otkuda ste ni ko ste. Naiđe putnik namjernik, u kuću ga pozovu i ugoste neznance a već kad odlaze rastaju se kao prijatelji.
Danas gosti pristižu u Pivu, sve ih je više, i vrlo ozbiljni gosti. A te goste treba dočekati kako tradicija u Pivi nalaže, i kako se u Pivi od pamtivijeka radilo: domaćinski i sa svim što vrijedne ruke gorštaka i seoskih domaćica privrijede i stvore. Piva je mapirana na turističkim kartama, a osim neprevaziđene ljepote turistima treba pružiti sve ugođaje, a to podrazumijeva niz infrastrukturnih, uslužnih i drugih segmenata neophodnih tom kraju u ubrzanom turističkom razvoju koji je evidentno krenuo. Nova ulaganja su znak da su ozbiljni investitori svjesni potencijala ovog kraja. Prvi su ipak porijeklom Pivljani. Vizija razvoja ovog kraja nije vizija, no izvjesna budućnost a to je pokazalo ovo ljeto u Pivi, kada su bili najbrojniji turisti upravo iz zemalja za koje se na svjetskom tržištu turizma naročito trudimo da ih privučemo u Crnu Goru. Oni su bili privučeni Pivom.

Ime restorana SOČICA ukazuje na znamenitog Pivljanina vojvodu Lazara Sočicu čiji je život bio dramatična lična ali i značajna istorijska priča velikog junaka, no i najbogatijeg Pivljanina i Crnogorca u vrijeme Kralja Nikole koji ga i prozva Munjica zbog nevjerovatne hrabrosti, brzine, okretnosti i snage ali i britkosti uma….

---

Nove snage turizma opravdavaju optimizam
Upravo je restoran Sočica novi objekat od izuzetnog značaja za turizam Pive koji će povući nogu preko praga mnogim koji će se na njega ugledati. Uz njega, to će izvjesno učiniti i hotel koji će graditi porodica Bogdanović. Nadam se da je to samo početak takvih ulaganja. Uz svo poštovanje začetnika turističkih djelatnosti u Pivi koji su tu turističku istoriju započeli, vjerujem da će nove snage ujedinjeno značajno pokrenuti ovaj kraj.
I da se našalim, Momčilo Bajagić, čiji je otac iz sela Zukva u Pivi, pjeva „na skriveno te vodim mjesto“ pjevajući tad Crnoj Gori cijeloj, sad može samo o Pivi još tako da pjeva.

Kosa Blagojević

Treba znati i poznavati Pivu pa stvoriti nešto čime će se ona zoriti pred svijetom
Poznajući istoriju, tradiciju, osobenosti Pive, potencijale prirodnih ljepota i njene magične moći, ugostiteljskim iskustvom od skoro dvije decenije, i uspjesima u toj oblasti koje su zabilježili suvlasnici čuvenih podgoričkih restorana Per sempre i MEAT, odlučili su da otvore restoran Sočicu. Otvaranje trećeg restorana je bio poseban izazov, potpuno novi koncept i sasvim drugačija ugostiteljska priča od ova dva koji su, kako znamo inače, potpuno različite ugostiteljske priče. Ozbiljan pristup i planiranje su rezultirali monumentalnim objektom izgrađenim u stilu stare crnogorske graditeljske tradicije, dominacija kamena i drveta, i potpune saglasnosti sa okolinom i tradicijom. Objekat ne dominira prostorom, već se prirodno uklapa u pejzažnu arhitekturu čiji je arhitekta Gospođa Priroda, i davno, davno neki ljudi koji su tu živjeli… Prilikom građevinskih radova na restoranu ni jedno postojeće drvo nije posječeno, pravljeni su ustupci koji su zahtijevali napore u prilagođavanju gradnje s ciljem očuvanja života drveća. Odgovoran odnos i ulaganje u zaštitu životne okoline su dodatni plus objektu koji samom pojavom plijeni. Gorostasan restoran se sasvim uklapa u svoj prirodni okoliš. Projekat potpisuje arhitekta Ivan Milošević.

---

Gostoprimstvo i nenametljiva no urođena ljubaznost su osobine koje se najviše cijene kod ugostiteljskog kadra. U restoranu Sočica goste dočekuje domaćica restorana Kosa Blagojević. Ona je prekaljeni poznavalac ugostiteljstva sa urođenom blagorodnom komunikacijom. Već se zahvaljujući gostima pročulo Kosino gostoprimstvo i melemna komunikacija. I na mene je ostavila takav utisak, i rekla bih da ona jeste tanana duša ovog restorana.

---

Restoran u unutrašnjosti na prvom nivou i na dvjema spoljnjim kaskadnim terasama ima ukupni kapacitet od 125 mjesta. Unutrašnjost restorana je čist folklor: stolice – stolovače, na njima tkane vunene stoličarke, zidovi kameni, drvene grede, kamin i atipično osvjetljenje, svjetiljke koje nijesu ruralni momenat a koje su se fantastično uklopile u cijeli ambijent konobe kao duh novog doba koji se sjedini sa prošlošću.
Utisak je da ovoliki objekat može imati kapacitet 500 mjesta što i jeste realno, jer je restoran ustvari idealan mini resort. Nevjerovatno, ali istinito, nije se vodilo računa o pompeznosti kapaciteta, sve je podređeno ugođaju gostiju, i kad je potpuno pun restoran nema utiska gužve – gost ima privatan prostor za uživanje bez obzira na broj prisutnih… Treba znati i poznavati Pivu pa stvoriti nešto čime će se ona „zoriti“ pred svijetom. Treba znati i poznavati ugostiteljstvo i gastronomiju i imati kredibilitet koji dokazano imaju vlasnici restorana Per sempre i Meat-a da se zna da je Sočica kad je oni „potpisuju“ u startu favorit restoran na sjeveru. Treba znati graditi kao kompanija Fidija da bi se vaskrslo i primijenilo nekadašnje neimarsko graditeljstvo u savremenom dobu.

Restoran Sočica temelji gastronomsku i etno baštinu Pive prezentirajući znalački spravljena jela od autohtonih i svježih namirnica tog kraja. Nastoje kroz jelovnik ispričati priču o gastronomskoj kulturi tog podneblja s posebnim naglaskom na poštovanje tradicije i pripadnosti prostornom ambijentu

---

Graditeljska, etno i gastronomska baština Pive
Restoran Sočica temelji gastronomsku i etno baštinu Pive prezentirajući znalački spravljena jela od autohtonih i svježih namirnica tog kraja. Nastoje kroz jelovnik ispričati priču o gastronomskoj kulturi tog podneblja s posebnim naglaskom na poštovanje tradicije i pripadnosti prostornom ambijentu.
I zaista, kada vam na sto dolaze raskošna nacionalna jela: jagnjetina i teletina ispod sača, zavodljivi i slasni cicvara i kačamak, pečen krompir „na pola“ pa ga namažete pivskim skorupom, i pridružite mu mladi sir… od pogleda na tu hranu ide „voda na usta“. Gorštačka snaga Pivljana je u njihovom DNK koji je formirala lijepa ali zimi surova priroda, i hrana, zdrava, ukusna ali jaka, taman onakva kakvu planinski vazduh traži. Na toj ariji svima nam apetit raste i sve je tamo slatko i najslađe… Pa ko voli meso u meniju restorana neka čita i bira: jagnjetina kuvana, jagnjeći pikljevi u kajmaku, jagnjeća džigerica, teleći ribić… te gurmanima omiljeni specijaliteti – teleći obrazi i ovčiji košet. Pa osim mesa koje je uvijek u ovom kraju imalo prioritet u ishrani, na meniju je i čuvena pivska pastrmka i planinski gastro klasici kao što su domaće pite, popara, priganice… Ne propustite jela sa pečurkama – smrčkom iz okolnih šuma… Mislilo se i na goste koji imaju posebne režime ishrane, pa meni zadovoljava i zahtjeve vegetarijanaca, vegana, mlađe populacije…
Meso se nabavlja od stočara iz okolnih sela, i sve ostale namirnice su iz seoskih domaćinstava Pive, sirevi ovčiji, kravlji, kajmak i skorup… I rakije su domaće, najpopularnije su pivska šljiva i kruška koje su pretežno sa visokim stepenom alkohola, ali pitke i napravljene po starim recepturama pa domaćini kad nude svojom rakijom, govore da to nije piće nego lijek. Kao desert preporučujemo palačinke „Munjica“ (naziv ima istorijsku poveznicu sa nadimkom koji je Kralj Nikola dao vojvodi Lazaru Sočica). Te palačinke su junačka kombinacija: sa orasima, domaćim medom, bijelim vinom, suvim šljivama… moćna kombinacija, reklo bi se u skladu sa nazivom.
Restoran gabarita kakav je Sočica značajno čini korist svojim sistemom rada cijeloj zajednici, osim što se zapošljava radna snaga iz Plužina i okolnih mjesta, otkupljuju se na kućnom pragu domaći proizvodi lokalnih proizvođača – obostrana korist i sadejstvo zajednice.
Jedan je cilj, obogaćivanje turističke ponude i jasnije i vidljivije brendiranje Pive u budućnosti.
Bili smo posljednjeg dana oktobra u Sočici zagrljenoj šumom, terase su se sunčale nad jezerom, na nezapamćeno toplom oktobarskom Suncu smo uživali u pogledu i nekom miru i spokoju koji je neopisiv. Povremeno bi opijajući mir poremetilo krckanje oraha koji opadaju na terasi. I ne ide vam se niđe odatle. Iako je bio kraj oktobra, terasa Sočice je bila puna gostiju, a po mojoj procjeni prema jezicima koje sam čula, čini mi se da su bili skoro svi stranci…  Slika koja puni srce.

Izvor: caffemontenegro.me

„Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље“

Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове

Данас се навршава десет година од смрти најомиљенијег у народу, патријарха српског Павла.

Данас ће у Манастиру Раковица гдје је сахрањен и Кућинци, селу у Славонији у коме је рођен бити служене литургије.

Дан раније у Кучинцима освештана је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој је патријарх Павле крштен.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима подигнут је пре 270 година и тај јубилеј , као и 800 година аутокефалности СПЦ биће обележени у епископији пакрачко-славонској дводневним скуповима.

Матија Бећковић о патријарху

,,Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове. Нико није био мањег раста, а да се видео са веће даљине. Отуда ни више људи, ни веће тишине на Његовом погребу!“

Патријарх Павле који је у народу омиљен због скромности и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години 15. новембра 2009. године. На дан сахране, су на путу од Саборне цркве гдје је тијело било изложено до порте манастира Раковица испратиле стотине хиљада вјерног народа.

Епископ Павле, рођен као Гојко Стојчевић, именован је за 44. српског патријарха почетком децембра 1990. године, чиме је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.

Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су „Монографија о манастиру Девич“, беседа „Живот по Јевандељу“ и „Молитве и молбе“.

У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Његова лична библиотека припала је фонду Библиотеке српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у конаку манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.

У Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости.

Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налазио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљаци од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

Одатле је из здравствених разлога отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чацка и Горњег Милановца, где је остао до 1945. и одлучио да се посвети монашком животу.

Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури.Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира а посебно монашког живота.

Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља.

И у Лепосавићу биће одржана литургија поводом упокојења патријарха Павла

Izvor: In4s.net

„Ову активност ћемо наставити и убудуће да спроводимо, као и многе друге које Општина Беране реализује, а све са циљем да се унаприједи пољопривредна производња“, казао је, овим поводом, ресорни секретар за пољопривреду Божо Премовић.

Општина Беране је посредством  Секретаријата за пољопривреду, туризам и водопривреду спровела акцију бесплатне додјеле садница воћа пољопривредним произвођачима – воћарима са подручја општине.

„Сходно мјери из Агробуџета за 2019. годину Општине Беране – мјера 4, подршка подизању производних воћних засада (4.1. регресирање садница воћа- шљиве), извршена је набавка 10 хиљада садница од чега је седам хиљада садница шљиве – сорта “Чачанска родна“, хиљаду јабуке – сорта ,,Јонаголд“, хиљаду крушке – сорта ,,Виљамовка“, 500 садница трешње – сорта ,,Стела“  и 500 садница вишње – сорта ,,Шумадинка“, од изабраног понуђача са тендера ДОО „Агро кућа “ – Беране“, објаснио је ресорни секретрат Божо Премовић.

Пољопривредни произвођачи – воћари су у периоду од 21. до 30. октобра подносили захтјеве овом Секретаријату за остварење права на регресирање воћних садница.

„У том периоду је пристигло 409 захтјева за остварење права на бесплатне саднице воћа. Интересовање је било на завидном нивоу као и претходних година, подијељено је 10 хиљада садница“, казао је он.

Саднице су стигле 6. новембра, а расподјела је била 8. и 9. новембра у просторијама новог Ватрогасног дома.

„Ова мјера је наишла на позитивну реакцију међу пољопривредним произвођачима, а уједно представља и наставак шире акције која се годинама спроводи у циљу ревитализације постојећих и подизању нових комерцијалних засада воћњака“, закључује Премовић на крају.

Izvor: Berane.me

OPŠTINA HERCEG NOVI STIMULIŠE MLADE

HERCEG NOVI – Pravilnikom o podršci obrazovanju darovitih učenika i studenata Opština Herceg Novi dodatno će podržavati mlade ljude. Prvi put lokalna uprava je planirala posebnu budžetsku liniju za njih.
Pored dodjele stipendija, lokalna uprava će finansirati potrebe darovitih učenika i studenata, odlaske na studijska putovanja, takmičenja, kupovine instrumenata… Ta izdvajanja više neće biti paušalna, već prema kriterijumima koje određuje Pravilnik- objašnjava sekretarka Sekretarijata za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo.

U saradnji sa školama radi se na kreiranju registra darovitih učenika,a jednokratna novčana nadoknada dodjeljuje se jednom godišnje za potrebe umjetničkih i naučnih usavršavanja i takmičenja u zemlji i inostranstvu, kupovinu neophodne opreme, pomoć za odlaske na inostrana individualna usavršavanja, seminare, obuke… Pravo na jednokratnu novčanu nadoknadu imaju učenici VI,VII, VIII i IH razreda osnovne škole i učenici srednje škole, kao i studenti.

Митрополит је поручио да је то нарочито код нас у Црној Гори значајно, с обзиром да се поново повампирила племенска свијест, против које се борио и Свети Петар Цетињски

У Подгорици је синоћ у просторијама књижаре Матице српске обиљежен 13. новембар — Дан чланова Матице српске у Црној Гори.
Вече је отворено молитвом Оче наш, коју је отпјевао Оливер Њего, првак опере у Београду.

Бројним окупљенима прво се обратио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је рекао да је дошао да отвори ово благословено вече, посвећено 800. годишњици наше Светосавске цркве, преноси Спутњик.

Он је додао да ће вече бити обиљежено изложбом фресака, које представљају копије фресака из наших манастира, а које саме представљају најдивније свједочанство 800. годишњице наше цркве, од устоличења Светог Саве у архиепископији Жичкој.

Митрополит је поручио да је то нарочито код нас у Црној Гори значајно, с обзиром да се поново повампирила племенска свијест, против које се борио и Свети Петар Цетињски:

„Петровићи су били велики градитељи духа јединства, али се у наше вријеме повампирио тај племенски дух разрачунавања, под другим видом и принципима“.

„Оно што је најопакије за све нас је властољубље“, истакао је митрополит Амфилохије, уз захвалност на почасти да отвори академију.

Његош — први члан Матице српске са простора Црне Горе

Предсједница Матице српске у Црној Гори професорка Јелица Стојановић рекла је да већ трећу годину прослављамо Дан чланова матице српске у Црној Гори сјећањима на оно најважније што нам је српско наслеђе подарило.

Она је подсјетила да је дан Његошевог рођења, не случајно, одабран за Дан чланова Матице српске, јер је управо Његош био први члан Матице српске са простора Црне Горе.

„Ова година слави и вјековно свевремено 800. година аутокефалности СПЦ, које је накалемила светородна лоза Немањића и Свети Сава“, казала је професорка Стојановић.

Додала је да је Свети Сава велики и несагледив, те да га само љубављу и вјером можемо пригрлити и њиме живјети.

„Нажалост, данашња Црна Гора би да све отресе са свог наслеђа и вјекова: Његоша, Петровиће и Немањиће“, упозорила је Стојановићева, подсјетивши да су сви најстарији писани споменици на простору Црне Горе у вези са Немањићима и њиховим наслеђем.

Вече је потом настављено концертом Оливера Њега, уз клавирску пратњу Зорана Тутуновића.

Izvor: In4s.net

Предсједник општине Драгослав Шћекић и савјетник у Служби предсједника Дарко Стојановић боравили су протеклог викенда у Македонији на свечаности поводом прославе Дана општине Старо Нагоричане – општине побратима.

На сједници која је одржана у згради Општине, а којој су присуствовали представници градова из Македоније и гости из побратимских општина, присутнима се обратила градоначелница Жаклина Јовановска.

Представници општина Беране и Старо Нагоричане су 2015. године потписали повељу о братимљењу ове двије општине.

Старо Нагоричане се налази поред Куманова и једина је општина са српском већином у Македонији. На подручју општине се налази неколико значајних културно-историјских споменика као што су црква Светог Ђорђа из 16. вијека, споменик Зебрњак посвећен Кумановској бици, као и музеј АСНОМ-а на коме су постављени темељи нове македонске државе.

Izvor: Berane.me