Категорија: Друштво

SLAVKO SEKULIĆ APELUJE NA NADLEŽNE DA POD HITNO RIJEŠE PROBLEM VODOIZVORIŠTA U BANDIĆIMA

DANILOVGRAD – Stanovnici Bandića godinama imaju problema sa šutom koji se odlaže na samom izvorištu Crno oko, koje je nekada služilo kao glavno vodoizvorište u ovom kraju. Mještanin Slavko Sekulić navodi da je problem sa odlaganjem otpada na ovom mjestu počeo još 2016. godine, kada je kod Crnog oka istovareno oko 300 kubika različitog otpada.

– Ovaj otpad zagadio je ne samo ovo vodoizvorište, već i druga koja su povezana sa njim, poput Kraljičinog oka, Vreškog vrela i drugih. Ipak, najviše je stradalo Crno oko. Samo godinu prije ovog ekološkog incidenta na ovom izvorištu su se mogle vidjeti vidre, koje žive isključivo na mjestima gdje je voda čista i visokog kvaliteta, a u izvorištu žive i razne vrste ribe – priča Sekulić za „Dan“ i navodi da je ovo vodoizvorište služilo za vodosnabdijevanje stanovnika ovoga kraja sve dok nisu povezani na izvorište na Marezi. Tvrdi da su turisti iz mnogih država posjećivali ovaj kraj i divili se ljepoti prirode i Crnog oka.

– Mnogo ljudi iz inostranstva govorilo mi je da je ovo mjesto biser prirode i da im nije jasno kako je došlo do toga da neko tek tako izruči ogromne količine otpada i šuta. Sigurno da ovakvo mjesto postoji negdje na Zapadu, ti ljudi bi znali kako da njegovu ljepotu i značaj iskoriste u prave svrhe – kaže Sekulić.

Naglašava da se sa svojim komšijama već nekoliko puta obraćao raznim institucijama kako bi se riješio njihov problem, jer iako se voda iz ovog izvora više ne koristi za piće, koristi se za navodnjavanje imanja, a mnogi stanovnici ovog dijela Bandića žive upravo od poljoprivrede.

– Obraćao sam se Komunalnoj policiji u Danilovgradu, tražio od njih da izađu na lice mjesta i sami se uvjere u kakvom je stanju vodoizvorište, jer istovareni šut u sezoni kad nivo vode poraste postaje smetnja vodotoku. Iz Komunalne su mi rekli da oni nisu nadležni i da moram da se obratim Upravi za vode u Podgorici, kojima sam se ja obratio ali ni oni nisu reagovali, pa čak nisu ni izašli na lice mjesta – ogorčen je Sekulić.

Apeluje na nadležne da se uključe u rješavanje ovog problema, jer „ako je Crna Gora ekološka država, onda ne smije dozvoliti da njena priroda propada“.

– Krajnje je vrijeme da se posvetimo očuvanju naše prirode i da je sačuvamo za buduće generacije. Za turiste koji ovdje dolaze ovo vodoizvorište je dragulj i ostaju začuđeni kako dopuštamo da ga nečiji nemar uništava – zaključuje Sekulić.

Iz MZ obećavali da će pomoći, ali ništa nisu uradili
Slavko Sekulić kaže da se lično obraćao rukovodstvu mjesne zajednice ne bi li i oni pomogli u rješavanju ovog problema. Međutim, ni oni nisu reagovali, pa je u više navrata uz pomoć pojedinih komšija pokušao da sopstvenim sredstvima očisti izvorište Crno oko.

– Iz mjesne zajednice su mi više puta govorili da će se krenuti u rješavanje ovog problema, ali se nije uradilo ništa konkretno. Zato sam uz pomoć nekih komšija pokušao da očistim teren, ali mi nemamo ni sredstava, a ni mehanizacije da sredimo prostor oko izvora i zaštitimo Crno oko – kaže Sekulić.

---

Медведев и Вучић у Центру „Сава“

Интонирањем химни Србије и Русије вечерас је у београдском Сава центру почела свечана академија којом се обележава 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату

Интонирањем химни Србије и Русије вечерас је у београдском Сава центру почела свечана академија којом се обележава 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.

Свечаности присуствују председник Србије Александар Вучић, премијер Русије Дмитриј Медведев, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, премијерка Србије Ана Брнабић, министри, патријарх српски Иринеј, представници Града Београда, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, ратни ветерани…

Izvor: In4s.net

Kada neko istinski voli svoj grad, u ovom slučaju Herceg Novi, uvijek nađe način da tu ljubav i djelom pokaže. Odnosi se na podmladak hercegnovske porodice Boca i njihove prijatelje i saradnike, ali i na mladu, talentovanu  i očigledno vrijednu Viktoriju Samardžić koja o Herceg Novom razmišlja i “brine” i kada je u Beogradu. Evo priče koju nam šalje za ovaj vikend.

Mladi Novljani ovih dana  su  u ranim jutarnjim časovima, dok je još grad spavao, izveli  divnu, humanu i podsticajnu akciju koja će naš grad učiniti ljepšim.  Akcija “Ne bacajte boce” je zamisao porodice Boca iz našeg grada- dvije sestre Bojane i Milice, i brata Dragiše. Ovi energični i mladi ljudi dosijetili su se na koji način zapravo mogu najviše da pomognu gradu, a  ujedno da budu humani i  grad očiste. Akcija traje  osam mjeseci, realizuju je u raznim  naseljima Herceg Novog i svaki put im se pridružuje  još po koji novi član. Akcija  o kojoj pišemo organizovana je u naselju Ratiševina, i njoj se priključilo  više mladih ljudi koji su zajedničkim snagama očistili ovaj  dio grada. Dragiša Boca nam priča i otkriva kako je sve počelo: -Tokom jednog porodičnog ručka moje dvije drage sestre,Milica i Bojana, i ja  došli smo na ideju da uzmemo kese i da očistimo naše naselje koje je u katstrofalnom stanju od kako znamo za sebe. Ova vrsta angažovanja je ubrzo dobila ozbiljnije razmijere kada su spontano počeli da nam se podružuju naše komšiije i prijatelji. Vjerovali ili ne u našem društvu postoje  dobri, moralni, vrijedni ljudi koji žele da pomognu i promjene stvari na bolje ali su uglavnom tihi pa ne dolaze do  izražaja, priča ovaj vrijedni  momak.

Ova ideja je danas  rijetka i originalna zbog toga što je akcenat upravo stavljen na očuvanju životne sredine i ovim gestom je zapravo i vraćena ta svijest : -Svijesni smo da je ovaj “ubrzani” način života otuđio ljude i doveo mlade u poziciju da nemaju potrebu da razmišljaju mnogo ni o sebi  a kamoli o tuđem smeću. Na žalost više nemamo izbora i moramo da počnemo da mjenjamo odnos sa našim okruženjem jer će stvari samo ići na gore. Na pitanje koliki je ovo izazov za njih, Dragiša je odgovorio: -Ove akcije su prije svega druženje. Ideja da kroz osmijeh i zabavu učinimo nešto lijepo za sredinu u kojoj živimo. Zbog toga su svi dobri uvijek dobrodošli. Izazov je ogroman jer se količina smeća na mjestima na kojim smo smo čistili ne smanjuje nego povećava. To je tužno svjedočenje o tome koliko je naš narod neodgovoran- smatra naš sagovornik.

Broj članova uvijek varira, ali bi u ovakve poduhvate trebalo da bude uklju7čeno što više ljudi. -Nemamo fiksan broj članova. Mi smo grupa građana koja je okupljena oko ideje da učinimo naš grad i našu planetu čistijom i ljepšom. Broj ljudi  varira između 10 i 35 po akciji, a  nas desetak je stalnih  članova,  navode  članovi ekipe “Ne bacajte boce”. -Nikada nam nije teško. Postoje samo dva puta u životu – popraviti situaciju i pomoći ili ne, dodaju odlučni da nastave započeto. Ako ste se zapitali gdje idu sve te boce i otpad evo odgovora. – Otpad koji skupljamo nije isključivo plastika i boce, već nailazimo na sve i svašta:pelene, namještaj, medicinski otpad, kućni otpad, otpad iz ugostiteljskih objekata.

Tipično nakon skupljanja otpad kupi kamion Gradske Čistoće i nosi  na deponiju.  Akcija je i humanitarnog karaktera. Mi sami skupljamo plastične čepove za akciju “Čep za hendikep”. Vršili smo i reviziju otpada i plastičnih ambalaža 21. septemba kada smo učestvovali u akciji “Međunarodnog dana čišćenja obala”- priča Dragiša. Većina građana ih je podržala u ovoj ideji , ali pak ima onih koji nisu. -Uglavnom nailazimo na pozitivne komentare starijih ljudi ali je naravno bilo je i nekoliko  neumjesnih komentara uglavnom od mladih ljudi što nas ne dotiče –  objašnjavaju članovi ekipe i dodaje da je i njihov naziv rezultat šaljivog duha. –  Prezime nas osnivača  je  Boca. Naš drug koji ima veliki smisao za humor je napravio logo i nije bilo razloga da ga ne zadržimo.

Zbog ove priče tražili smo da čujemo i neku anegdotu sa njihovih okupljanja. -Jednom kada smo iz velike provalije u šumi pored puta izvukli dva kauča, televizore, šporete, klime, WC šolje… uslijedio je komentar našeg prijatelja: “Mogo nam je i tuš ostaviti da se istuširamo”, na šta smo svi prasnuli u smijeh. Do sada su imali deset  samostalnih akcija u pet naselja u Herceg Novom (Ratiševina, Sušćepan, Podi, Žvinje,Igalo). Priključili su se takođe i NVO “Naša Akcija” u čišćenju dvije plaže u Tivtu, a bili su i predstavnici u Herceg Novom za “Međunarodni dan čišćenja obala u Crnoj Gori” , koja je ujedno bila jedna od najvećih akcija čišćenja u Crnoj Gori, jer se u istom danu organizovala na dvanaest različitih lokacija. Svojim pozitivnim primjerom podstiču mnoge ljude i bude  svijest o održavanju čistoće grada. na to su najviše ponosni. -Na svakoj našoj akciji bi se pojavio makar jedan novi osmijeh što nam daje veliki podstrek da dalje radimo. Upravo to nas je dovelo do ove tačke,  sa entuzijazmom poručuju. Svaka čast ovim mladim ljudima. Pravi su primjer kako i na koji način treba doprinijeti očuvanju ljepote našeg grada.

Izvor: http://radiohercegnovi.net

Delegacija boraca NOR-a 1941-1945 Podgorica obišla je selo Jelin Dub i položila cvijeće na spomenik koji je podignut u čast boraca koji su izgubili život u čuvenoj bitci 18. oktobra 1941. godine. Članica upravnog odbora OBNOR-a 1941-1945 Rumica Cica Marković kaže da je bitka imala i veliki politički značaj, jer je tada partizanski štab donio odluku da se „što žešće i snažnije udari po fašističkom okupatoru”. Zadatak da napadne italijansku kolonu dobio je Zetski odred na čijem su čelu bili Blažo Jovanović i Radovan Vukadinović.
– U gerilskom napadu ubijeno je i ranjeno 150 italijanskih vojnika, a 64 zarobljenih – rekla je Marković.

---

Rukovođeni željom da prevaziđu sve negativne efekte privatizacije, te da promijene  prethodnu orjentaciju ekonomskih aktivnosti u uskom pojasu urbanog dijela opštine, da promovišu razvoj  njenog ruralnog dijela, pogotovo Luštice, u lokalnoj upravi su sačinili Mapu investicija. Ona obuhvata 15 projekata, od kojih se čak 11 odnosi direktno ili indirektno na razvoj turizma.

Dio će se graditi iz sopstvenih sredstava, poput javne garaže i Trga ispred opštine, u vrijednosti od 3 miliona eura. Budućim investitorima biće ponuđeno da ulažu u još 14 projekata, čulo se na prezentaciji Mape koju je organizovalo rukovodstvo Opštine.

To su: Kompleks Autobuske stanice sa Tržnim centrom u Igalu, Poslovni centar u Igalu, Turističko naslje Vidikovac Njivice, „Sport inn“ hotel sa fudbalskim terenom u Igalu, Turistički kompleks „Porto Bono“ na Luštici, objekat poslovno-apartmanskog tipa u Meljinama, objekat mješovite namjene u Igalu, Hotel Play- Igalo, Sportski grad u Sutorini,  Žičara- Njivički put-Ilinica, Sanitarna deponija Duboki do, Gradska obilaznica i trajekt  Zelenika-Rose,  nautički turizam na Škveru, revitalizacija trase uskotračne željezničke pruge kroz Herceg Novi.

Predsjednik Opštine, Stevan Katić, kazao je da je Mapa priređena na osnovu važeće planske dokumentacije i PUP-a. On je izdvojio jedan od najznačajnijih projekata za Herceg Novi, izgradnju Autobuske stanice u Igalu:

-Postoje za nju urbanističko-tehnički uslovi i saglasnost glavnog gradskog arhitetkte na projekat. U proceduri je izrada odluke o traženju strateškog partnera, pa ćemo kroz privatno javno partnerstvo ući u gradnju Autobuske stanice. Opština će iz svojih sredstava ući i u projekat javne garaže ispred zgrade Opštine, sa Trgom u nivou Njegoševe ulice, gdje će biti postavljen i spomenik zaslužnom gradonačelniku Mirku Komnenoviću. Već tokom naredne sedmice raspisaćemo tender za izgradnju. Urađeno je idejno rješenje – istakao je Katić.

On je podsjetio i da je prioritet završetak vodovodne i putne infrastrukture na Luštici, za što je u toku izrada projektne dokumentacije, a krajem ove i početkom sljedeće godine krenuće realizacija infrastrukturnih investicija na tom poluostrvu,  u vrijednosti od 10 miliona eura.

Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Herceg Novog, Boro Lučić, naglasio je da su svih 15 lokacija za investicije razrađene PUP-om i očekuje da će budući investitori biti zainteresovani za ulaganja:

– Projekti su koncipirani u četiri pravca: uređenje saobraćajne infrastrukture, turizam, uključujući sportski i nautički, ekologija kroz izgradnju sanitarne deponije Duboki do i izgradnja poslovno-apartmanskih i garažnih mjesta. Lokacije su svakako u opštinskom vlasništvu tako da će se ulazak u investicije riješavati skupštinskim odlukama.

On je potvrdio da je počelo projektovanje saobraćajnica za Autobusku stanicu, uskoro će i projektovanje samog objekta. Takođe, Herceg Novi će sljedeće godine izgradnjom garaže i Trga ispred Opštine, povećati broj parking mjesta i dobiti novi Trg.

Pored dogardnje hotela Play i izgradnje novog na Solilima, Sportskog grada u Sutorini, sa fudbalskim stadionom, biće omogućen razvoj sporta ,ali i produžetak sezone tokom cijele godine, kazao je Lučić.

Došlo je vrijeme i da se rekonstruše Luka Škver i izgradi Sanitarna deponija Duboki do. Lučić je kazao da je deponija ušla u kapitalni budžet Vlade za iduću godinu i da očekuju građevinsku dozvolu uskoro. Tu su i nove ideje i projekti:

-To je panoramska gondola, koja bi išla od Šetališta, kod Njivičkog puta, preko Žvinja do Ilinice. To bi bio unikatan turistički potencijal i nešto što bi privlačilo turiste i izletnike. Jer, pokrenuli smo razvoj podorjenskih sela, a sada idemo na drugu stranu, prema Žvinjama, a takođe kroz projekte infrastrukture na Luštici otvaramo mogućnosti  za razvoj turističkih potencijala uz čuvanje  njenih prirodnih resusa- rekao je Lučić, očekujući pomoć države u izgradnji obilaznice oko Herceg Novog, koja je sa trajektom Zelenika –Rose najveći infrastrukturni projekat Opštine.

U Mapi investicija predstavljeni su i projekti koji nisu samo od značaja za Opštinu, nego i regiju: rizorti Portonovi u Kumboru , „Ritz-Carlton Montenegro“ i „Mrkovi- Bijela Stijena“ na Luštici.

Potpredsjednik Opštine, Miloš Konjević pojasnio je da se projekat fudbalskog centra Igalo nije našao u Mapi investicija, jer još nije stigla saglasnost Ministarstva, ali narednih dana  očekuju prijem u Vladi kako bi to riješili. Kako je kazao, imaju informacije iz Vlade da bi naredndih mjeseci  mogla da krene i gradnja obilaznice oko Herceg Novog, jer se teško dalje boriti sa ljetnjim gužvama.

Sredstva  za projekte, kako plasirati Mapu i što su ostavili prethodnici?

Na naša pitanja, postoji li računica koliko bi predstvljeni projekti u Mapi mogli koštati, gdje će Mapa biti plasirana i da li su nešto preuzeli iz Mape investicija koju je za svoje vlasti napravio „Izbor“, Boro Lučić je kazao da će „cijena i količina investicija“ zavisiti od izrade glavnih projekata.

-Cifre su dosta velike i svaka investicija značiće dosta gradu, bilo na polju sporta, turizma, ili saobraćajne infrastrukture- istako je on, ne  želeći da precizira iznos.

Najavio je da će Mapa investicija biti na sajtu Opštine, a biće promovisana  na seminarima i raznim sajmovima.

Za prijašnju Mapu investicija nije postojala planska dokumentacija, pa je bila dosta štura, a ovdje su uključene i nove lokacije i nova Mapa nije samo propagandni materijal, dodao je Lučić.

Miloš Konjević je obrazložio da iako prethodnici ovoj vlasti nisu ostavili „u amanet dosta dobrih stvari“, skoro isti tim Agencije je napravio novu Mapu i lokalna uprava ne bježi od toga da ga pohvali.

Izvor: radiojadran.com

Vlada je zadužila Ministarstvo ekonomije da otpočne pregovore o sporazumnom raskidu ugovora o gradnji malih hidroelektrana (mHE) u nekoliko gradova. Premijer Duško Marković je, nakon sjednice Vlade u Pljevljima, saopštio da je riječ o mHE na Bistrici u Bijelom Polju, Murinskoj, Đuričkoj i Komoračkoj rijeci u Plavu, Bukovici u Šavniku i Trepačkoj rijeci u Andrijevici.

On je rekao da je taj program nesporno omogućio novi zamah u proizvodnji električne energije, ali da je propusta koji bi nanijeli štetu prirodi.

“U pojedinim slučajevima, ovaj koncept razvoja promašio bi svoj cilj, a to je unapređenje kvaliteta života i razvoj lokalnih zajednica koji ne može teći odvojeno od očuvanja jedinstvene prirode i zdrave životnme sredine na tim lokalitetima”, kazao je Marković.

On je dodao da će se u narednom periodu odrediti i u odnosu na ostale projekte sa sličnim problemima.

Izvor: rtcg.m

Пригодном свечаношћу данас је, у присуству великог броја званица, отворен нови Архив Општине Беране.

Обраћајући се присутнима, међу којима су били предсједник општине Драгослав Шћекић, локални функционери и одборници, начелник Службе за заједничке послове Данко Мартиновић казао је да је реализација овог пројекта финансирана средствима из буџета Општине Беране и да је укупна вриједност око 40 хиљада евра.

„Oво je само један у низу реализованих пројеката које је Општина Беране завршила у последње вријеме, што заиста представља један континуитет, једну константу, a и доказ je да смо подигли стандарде у скоро свим аспектима пословања и дјеловања. Примјер за то је и канцеларијско и архивско пословање, те овај наш нови Архив један од најмодернијих и најуређенијих општинских архива у Црној Гори. Ову тврдњу поткрепљујем и ријечима главног инспектора за архивску дјелатност који је прије неки дан вршећи инспекцијски надзор у Општини, обилазећи овај простор истакао да сличан не посједују чак ни многа министарства“, казао је на отварању Мартиновић.

У наредном периоду, како је навео, преостаје набавка софтвера који ће помоћи да се потпуно дигитализује рад Архива и који ће омогућити дигитално архивирање, тако да ће корисници тј. обрађивачи предмета имати увијек доступну на својим рачунарима сву документацију везану за неки предмет.

„Вриједност набавке софтвера износи око пет хиљада евра, тако да ће укупни трошкови на крају износити oко 45 хиљада евра“, нагласио је начелник Мартиновић и подсјетио да у претходном периоду, у просторијама старог архива, нису постојали адекватни услови за пријем, смјештај, сређивање, обраду и заштиту архивске грађе.

„Отварањем новог архива комплетна архивска и регистраторска грађа биће похрањена, обједињена и смјештена на једном мјесту. Сада имамо намјенске и адекватне просторије које су више него довољно простране за смјештај читаве архивске грађе Општине Беране и које испуњавају све амбијенталне и техничке карактеристике за безбједно чување, техничку заштиту и коришћење исте“, закључио је он.

Менаџер Општине Владимир Ђаковић говорио је о функционисању архива и објаснио се изградњом софтвера приближавамо ономе што представља главни правац у овој области, а то је управо дигитализација података.

Нови општински Архив је опремљен по најсавременијим стандардима. Састоји се од архивског депоа – просторије за смјештај и држање архивске грађе, просторије за скенирање и копирање, просторије за преглед и читање – читаонице, радних просторија и просторије за смјештај запослених архива.

Izvor: Berane.me

Iskustvo u zdravstvenoj stanici u Plužinama mladim doktorima pruža priliku da nauče mnogo, a uslovi rada u toj ustanovi su dobri, kazali su ljekari iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koji su došli da rade u taj grad.

Doktorica Ljubica Pantelić Todorović je iz Čačka došla u Crnu Goru i već tri godine radi u zdravstvenoj stanici u Plužinama.

„Završila sam Medicinski fakultet u Beogradu. Nakon toga se nije pružila šansa u mom gradu da radim i onda sam stupila u kontakt sa direktorom Doma zdravlja Nikšić Veselinom Bulatovićem, preko koleginice koja je već radila u Nikšiću. I tako sam došla ovdje. Od prvog dana sam prihvaćena od svih i tako se i danas osjećam“, kazala je Pantelić Todorović.

Ona je rekla da su uslovi rada zadovoljavajući, da je za protekle tri godine stekla mnogo iskustva i da rad u toj zdravstvenoj stanici omogućava dobar prevod teorije u praksu.

Zimi i ljeti najviše pacijenata

„Susrijećemo se sa različitim pacijentima i različitom patologijom, od onih akutnih stanja, preko hroničnih pacijenata čija stanja treba pratiti, do hitnih slučajeva, gdje je potrebna brza reakcija, kako bi pomogli ljudima“, objasnila je Pantelić Todorović.

Prema njenim riječima, zimi i ljeti ima najviše pacijenata.

„Ljeti ih ima više zbog broja turista, zbog različitih hitnih stanja, najčešće trauma, povreda itd. Takođe, bitno je pomenuti da se stanovnici u okolini Plužina, uglavnom bave poljoprivredom i u kontaktu su sa motornim mašinama, zbog čega su nerijetke povrede. Tu su i saobraćajne nezgode. Što se tiče zime, to je period akutnih respiratornih infekcija, sezona gripa. Tada se javlja veliki broj ljudi sa tom simptomatologijom“, pojasnila je Pantelić Todorović.

Prva prava i ozbiljna rekonstrukcija zdravstvene stanice u Plužinama urađena ovih dana (Foto: PR Centar)

Dr Pantelić Todorović je, kako je, u Plužinama zasnovala porodicu i na taj način svoj život vezala za taj grad i Crnu Goru.

Direktor Doma zdravlja Nikšić Veselin Bulatović pojasnio je da zdravstvena stanica u Plužinama u okviru tog doma zdravlja radi od 1991. godine i da pruža zdravstvenu zaštitu stanovnicima Plužina i Pive.

„Do 1991. godine to je bila bolnica i taj naziv je i danas ostao odomaćen u narodu. Objekat je sagrađen davnih sedamdesetih i ima oko 900 kvadrata. Plužine su tada imale oko devet hiljada stanovnika, a sada broje tri hiljade. Od tada je bilo nekoliko djelimičnih rekonstrukcija objekta, zahvaljujući donatorima, a najveći donator je bila Opština Plužine“, naveo je Bulatović.

Prva prava i ozbiljna rekonstrukcija zdravstvene stanice u Plužinama urađena je, kako je kazao, ovih dana, zahvaljujući punom razumijevanju Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje.

„Rekonstrukcija je podrazumijevala sanaciju krova, postavljanje demit fasade i ugradnju eloksirane bravarije. Očekujemo da uskoro počne i unutrašnja rekonstrukcija objekta“, rekao je Bulatović.

On je kazao da je Dom zdravlja Nikšić ulagao i u neophodnu opremu za zdravstvenu stanicu u Plužinama.

„Ono što želim posebno da naglasim jeste da u posljednje vrijeme u zdravstvenoj stanici u Plužinama rade dva mlada ljekara zajedno sa iskusnim doktorom Radenkom Dondićem. Doktorica Pantelić je došla iz Srbije, a doktor Kulić iz Republike Srpske. Moram da naglasim da smo mi njihovim radom izuzetno zadovoljni, a pohvale stižu i od pacijenata i stanovnika Plužina“, istakao je Bulatović.

Posla ima, iako su Plužine mali grad

Mladi ljekar Stefan Kulić, koji je došao iz Foče, gdje je završio Medicinski fakultet prije godinu, šest mjeseci radi u zdravstvenoj stanici u Plužinama.

Kulić došao iz Foče (Foto: PR Centar)

„Moji su porijeklom iz Plužina i rođaci su mi javili da ovdje ima slobodo mjesto i tako sam počeo. Uslovi su zadovoljavajući. U početku sam bio skeptičan, ali sad sam zadovoljan“, rekao je Kulić.

On je kazao da posla ima puno iako su Plužine mali grad.

„Rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je iskustvo više, naročito za studente, koji tek završe medicinu. I iz tog razloga sam odlučio da dođem da radim ovdje, kako bih to iskustvo mogao kasnije da primijenim. Pacijenti se najčešće javljaju zbog povreda, hipertenzija“, rekao je Kulić.

Ovo je potvrda da je crnogorski zdravstveni sistem prepoznat u regionu i da ljekari iz zemalja okruženja vide Crnu Goru kao mjesto gdje će graditi karijeru i ostati da žive i rade.

Izvor: RTCG.me

Pivljani drugim rebalansom planiraju uvećanje i kapitalnog budžeta

Budžet opštine Plužine, po svemu sudeći, doživjeće drugi rebalans i biće veći za 16,278 odsto u odnosu na budžet koji je bio planiran za 2019. godinu.

Opštinska kasa u ovoj godini bila je planirana na iznos od 3,69 miliona eura, a drugim rebalansom, čija javna rasprava je u toku, biće uvećan za 600.663 eura i iznosiće 4.290.563 eura. 

Prethodnim rebalansom, a odluka je donesena na sjednici lokalnog parlamenta u julu, budžet je povećan za 8,7 odsto i iznosio je četiri miliona i 12 hiljada eura, a novim rebalansom je planirano povećanje za 290,5 hiljada eura. 

Kako je u nacrtu odluke objašnjeno, dva projekta prekogranične saradnje, čija je vrijednost 278.563 eura, su odobrena, ugovori su potpisani i početak realizacije je u toku, pa je to uslovilo uvećanje prihodne strane.

“U kapitalnom budžetu su planirani troškovi realizacije navedenih projekata u iznosu od 294 hiljade, zatim troškovi investicionog održavanja građevinskih objekata koji prethodnim planom nisu predviđeni u iznosu od deset hiljada i uvećana su sredstva za nabavku kancelarijske opreme za deset hiljada (sa 8.000 na 18.000). Međutim, stavka ’Izdaci za uređenje zemljišta – eksproprijacija’ je umanjena za 47 hiljada eura jer nam je poznato da će biti djelimično realizovana u toku ove godine“, navodi se u nacrtu odluke o rebalansu.

I stavke operativnog budžeta „Transferi obrazovanju“ i „Konsultantske usluge, projekti i studije“ „s obzirom na nedovoljno planirane prethodne iznose“, kako se navodi, predloženo je da budu uvećane i to „Transferi obrazovanju“ sa 50 hiljada na 60 hiljada, a 

„Konsultantske usluge, projekti i studije“ sa 21 hiljade na 30 hiljada eura.

Novim rebalansom operativni budžet bi iznosio 2.883.500 eura, a kapitalni 1.407.063.

Javna rasprava, u elektronskoj i pisanoj formi, traje do 24. oktobra za kada je zakazano održavanje centralne javne rasprave.

Izvor: Vijesti.me

Vida Radović dobitnica je Oktobarske nagrade, a Andrija Prlainović Povelje grada, odlučeno je danas na sjedici žirija. Obje odluke donesene su većinom glasova, a dobitnik Oktobarske nagrade odabran je nakon petog kruga glasanja, kazao je predsjednik žirija za dodjelu Oktobarske nagrade i Povelje grada Đorđe Vasilevski:

-Žiri je je imao tri sjednice, a na prethodnoj je odlučeno da dodjelimo po jednu Oktobarsku nagradu i Povelju, kako bi nagradama dali na težini.  Sve sjednice su protekle u korektnoj i konstruktivnoj raspravi. Za Oktobarsku nagradu bilo je predloženo 10, a za Povelju grada četiri kandidata i žiri nije imao lak zadatak.  Današnjoj sjednici prisustvovalo je osam od devet članova, pa smo tek nakon petog kruga odabrali dobitnika Oktobarske nagrade, objasnio je Vasilevski.

Vida Radović istakla je da je uzbuđena i srećna i zahvalila svima koji su je predložili, Udruženju penzionera i Klubu veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje u kojem je počasni građanin:

-Zahvaljujem i komisiji. Već su stigle brojne čestitke. Pet decenija se bavim humanitarnim radom i to je veliki period o kojem bi se mogao i roman napisati. Srećna sam što sam pomagala i što pomažem i danas ljudima i to ću nastaviti jer je to moj životni moto, prvi su utisci Vide Radović.

Za vaterpolistu Andriju Prlainovića nagrada Povelja grada je jedna od najdražih u životu:

-Velika je čast i ogromno zadovoljstvo što sam dobio nagradu.  Vezu sa Herceg Novim nikada nisam prekidao i trudim se uvjek da na svaki mogući način predstavim Herceg Novi u najboljem svijetlu, kazao je Prlainović.

Vidu Radović predložili su Mjesno udruženje penzionera Bijela i Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje, a Andriju Prlainovića Sportski centar i Novska lista. Najveća priznanja Opštine nagrađenima će biti uručena na svečanoj sjednici 28.oktobra. Zbog klupskih obaveza Andrija neće moći da prisustvuje svečanoj sjednici.

Izvor: Radiohercegnovi.net