Категорија: Друштво

„PATRONAŽNA POMOĆ DJECI SA INVALIDITETOM KROZ SISTEM OBRAZOVANJA“

Kolo Srpskih sestara počelo je realizaciju  petog projekta „Patronažna pomoć djeci sa invalidetom kroz sistem obrazovanja“.Projektom je obuhvaćeno  14 djece od kojih su četiri nova korisnika. Predsjednica Kola Dragica Spaić istakla je da je cilj da postignu kontinuitet.

– Sa djecom  rade defektolog, fizioterapeut i sociolog. Projekat košta oko 12.000  a  Opština je izdvojila  5.000 eura. Projekat su osmislile  doktorke Sonja Vasić i Svetlana Kovačević . Postoje i brojne barijere koje  naš tim  uz pomoć roditelja prevazilazi,  kazala je Spaić i zahvalila Opštini koja od  početka  podržava ove aktivnosti.

Defektologa  Ivana Ljesara posebno raduje što su u sve uključene i porodice,  što su  projekat prihvatili i stekli povjerenje.

-Patronažni tim dolazi kući do svake zainteresovane porodice. Otklanjamo  propuste i sedmično naš rad traje četiri puta po 45 minurta što je oko tri sasta nedeljno, a sve se odvija pod budnim okom roditelja. U ovom procesu važan je kontinuitet i to je možda  najvažnije što smo postigli, naveo je Ljesar.

Za sociologa  Branku Petković  ovo je višestruko kompleksan program  bez obzira da li rade koletivno ili individualno

-Bitno je da se pomogne svakom djetetu i njihovim roditeljima. Vrlo je  važno znati  da je taj rad sa mladim  bitan jer je kasnije mnogo  teže i  još kompleksnije raditi sa njima kao odraslim osobama,  zaključila je Petković.

Od 2015.  godine u realizciji projekta Kolu pomaže i nastavnica Mira Prodanović koja naglašava  da je rad na terenu od Igala do Bijele ispunjava, kao i sve kolege u projektu.

Sekretar Sekretarijata za društvene djelatnosti i sport Darko Klasić istakao je da je za Opštinu ovaj projekat  u  vrhu prioriteta.

-To je pomoć našoj djeci  i ovaj projekat će i u budućnosti biti u priortenima, obećao  je Klasić.

Roditelji Dragoslav Miliša i Igor Svilanović iz Bijele pohvali su Dragicu Spaić, Draganu Zečevićć i druge aktiviste iz Kola Srpskih sestara HN što sa timom pokušavaju da pomognu svakom djetetu i što su  se  pokazali  kao najveći prijatelji.

-Naše društo još nije dovoljno prihvatilo ovu djecu.Naše probleme i stresove trebamo podjeliti sa nekim a ovi  ljudi iz Kola Srpskih sestara Herceg Novi su pokazali da su humani i stručni  i zato im havala, poruka je roditelja Miliše i Svilanovića.

Izvor: http://radiohercegnovi.net

Секретаријат за општу управу и друштвене дјелатности Општине Беране обавјештава заинтересоване кандидате да је рок за пријаву на Конкурс за додјелу стипендија студентима – талентима за школску 2018/2019. годину, продужен до 16. октобра.

„Због великог интересовања, као и административних процедура, због којих студенти који испуњавају услове нису у могућности да потребну документацију доставе у прописаном року, тај период биће продужен још 15 дана, тачније до 16. октобра“, саопштили су из Секретаријата.

Право учешћа на конкурсу за додјелу стипендије могу остварити студенти на основним и постдипломским студијама, који су држављани Црне Горе, имају пребивалиште на територији општине Беране најмање годину дана прије расписивања конкурса, имају просјечну оцјену најмање 9,00 током студирања, и који нису у радном односу.

Општина Беране ће у школској 2018/2019. години, стипендирати 20 студената основних и пет студената постдипломских студија.

Izvor: Berane.me

Socijalistička narodna partija pozdravlja danas postignuti dogovor između Ministarstva prosvjete i predstavnika studenata Univerziteta Crne Gore, kojim je predviđeno da studenti magistarskih studija neće plaćati dodatne troškove za magistarsku tezu. Takođe, dogovoreno je da rok za završetak studija traje dvije godine.

Još jednom ponavljamo da se o ovakvim ucjenama ni u jednom trenutku nije smjelo razmišljati, posebno kada se zna kakva je finansijska situacija studenata i koliko mali broj mentora im je dostupan. Kao što smo ukazivali, to pitanje mora što prije doći na dnevni red kako bi se omogućilo novim generacijama studenata da biraju mentore bez smetnji i da svoje radove pišu i brane u razumnim rokovima.

Studenti, mladi ljudi, kao jedna od najranjivijih društvenih kategorija, moraju biti podržani u svakom smislu kako bi svoju budućnost vezivali za Crnu Goru, a ne čekali prvu povoljnu priliku da iz nje odu.

Nedavno istraživanje agencije Ipsos pokazalo je da tri četvrtine građana i dalje radije biraju tradicionalni pristup uslugama javne administracije, odnosno odlazak na šalter, nego elektronske usluge upkos tome što su one brže i u nekim slučajevima jeftinije.

Ova analiza pokazuje da nadležni nisu uspjeli da dopru do građana i da im na jednostavan način objasne sve prednosti korišćenja elektronskih servisa. To i ne čudi kada se zna kako se Ministarstvo javne uprave Crne Gore, koje je nadležno za ovu tematiku, odnosi prema e-peticijama koje su jedna od alatki pomoću kojih bi građani trebalo da slobodno iznose svoj stav, pokreću inicijative ili traže promjenu određenih propisa.

Tako je Ministarstvo javne uprave odbilo da pokrene elektronsku peticiju kojom je deset nevladinih organizacija od Vlade tražilo da objavi informacije o trošenju sredstava iz budžetske rezerve i stanovima koje dijeli funkcionerima. Istu sudbinu doživjela je i e-peticija „Sačuvajmo Sinjajevinu – proglasimo Sinjajevinu zaštićenim područjem i parkom prirode“, koju je Vlada Crne Gore odbila.

Dakle, jasno je da aktuelna vlast elektronske usluge nije promovisala na način kojim bi privukla građane da ih iskoriste, a u onim slučajevima u kojima joj njihove eventualne posledice ne bi odgovarale, odlučivala je da ih odbaci. To je sasvim sigurno razlog nepovjerenja koje građani imaju prema ovim mehanizmima i to se mora mijenjati.

OŠTRE REAKCIJE ZBOG SJEČE DRVEĆA U DVORIŠTU OŠ „NJEGOŠ” U SPUŽU

U dvorištu Osnovne škole „Njegoš” u Spužu posječeni su čempresi što je izavalo oštre reakcije mještana, predstavnika NVO sektora koji se bave ekološkim temama i pojedinih političkih partija.Mještani tvrde da je drveće posječeno da bi se napravio parking dok iz škole sječu pravdaju time da su stabla oboljela, pa su postala opasnost za djecu i zaposlene.

Analitičarka u Medijskom centru SNP-a CG mr Marija Radinović istakla je kako su u toj partiji vjerovali da se „ekocid koji se desio prošle godine u dvorištu barske gimnazije, kada su posječeni decenijama stari čempresi, više nigdje neće ponoviti”.

– Međutim, vrijeme nas je demantovalo. Nažalost, juče su u dvorištu Osnovne škole „Njegoš” u Spužu istu sudbinu doživjeli čempresi koji su dugo krasili ovaj prostor. Posječeni su bez ikakve najave i objašnjenja od strane nadležnih, a navodno zbog namjere da se na tom mjestu gradi parking. Poznato je da roditelji dolaze automobilima za djecu i da se iz tog razloga ispred škole stvaraju gužve, ali to nikako ne smije biti opravdanje za izvršeni masakr.

U državi koja sebe naziva ekološkom ovakvi primjeri bahatosti i neodgovornosti prema životnoj sredini su apsolutno nedopustivi. Međutim, kada se zna koliko nadležni ne brinu o životnoj sredini i koliko je olako shvataju, ne možemo se više ničemu čuditi. SNP zahtijeva od uprave OŠ „Njegoš” da u najskorijem roku položi račun javnosti zbog učinjenog nedjela, a od Ministarstva prosvjete da odgovori na pitanje da li su bili upoznati sa ovim planom i da li su ga odobrili, navodi se u saopštenju SNP-a.

Fotografije posječenih čempresa objavljene su i na Fejsbuk stranici Ekološkog pokreta „Ozon”.

Izvor: Dan.co.me

У оквиру ИФАД програма, који Општина Беране реализује са Министарством пољопривреде и руралног развоја, јуче су завршени радови на асфалтирању четвртог путног правца на сеоском подручју, на релацији Заграђе – Брдо Трифуновића (МЗ Полица) у дужини од 600 метара.

Радове је обишао предсједник општине Драгослав Шћекић са сарадницима, директором Агенције за изградњу и развој – Миром Вешовићем и координатором поменутог програма у име Општине – Милутином Мићовићем.

Предсједник је истакао да је веома задовољан како радови напредују и да ћемо, када буде завршено оно што је пројектом предвиђено за ову годину, имати још пет километара асфалтираних саобраћајница што је значајна ствар за наша села.

Асфалтиран пут у Заграђу – предсједник Шћекић обишао радове
Према ријечима координатора Мићовића да ће данас бити завршено асфалтирање путног правца Бабино – Крушке укупне дужине 400 метара, док су у току припремни радови за постављање асфалта на дионици Заграђе – Долина Цикића у дужини од 450 метара.

„Након тога приступиће се асфалтирању последњег путног правца предвиђеним ИФАД програмом, Бубање – Качмор у дужини од 500 метара“, казао је он и подсјетио да су радови на асфалтирању путног правца Петњик – Загорје укупуне дужине од 1320 метара успјешно завршени.

Подсјећамо, ради се о пројекту који се тиче стварања кластера и трансформације руралних подручја (РЦТП), и који траје пет година. Ове године је у склопу овог пројекта одобрено асфалтирање седам путева, као и санација водовода у мјесној заједници Загорје.

MASKENBAL POLAZNIKA DJEČIJEG VRTIĆA U BERANAMA

BERANE – Povodom obilježavanja „Dječije nedjelje”, preko 150 polaznika dječijeg vrtića „Radmila Nedić” priredilo je juče maskenbal u centru grada. Oni su, uz pomoć svojih vaspitačica, prošetali glavnom ulicom, mameći aplauze roditelja, rodbine i brojnih sugrađana. Maskirani u likove iz crtanih filmova i bajki, djevojčice i dječaci su imali priliku da se predstave u ulogama omiljenih junaka.
-Pomogli smo ovim malim ljudima da prirede maskenbal za pamćenje i da tako pokažu koliko su maštoviti i spremni za nove životne izazove. Sigurni smo da je manifestacija uspjela, jer smo vidjeli dječake i djevojčice koji će, shodono onom što su pokazali, kroz različite oblike usavršavanja stasati u odgovorne ljude i kreativne ličnosti – poručili su iz vrtića.

---

SA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE U PODGORICI UPOZORENO

Suočeni s posledicama klimatske krize, globalnog pregrijavanja i svih promjena koje će zbog toga uslijediti, od presudne je važnosti očuvati slatkovodne ekosisteme, a posebno rijeke slobodnog toka, poručeno je juče sa međunarodne konferencije o zaštiti rijeka u jugoistočnoj Evropi, koja je počela u Podgorici. Osim što nam služe kao izvor pitke vode, kako poručuju organizatori TNC i Svjetski fond za zaštitu prirode, zdrave rijeke utiču na cijeli živi svijet koji ih okružuje. One regulišu temperaturu vazduha, prečišćavaju vodu, ublažavaju poplave i izvor su hranljivih materija bez kojih bi život u našim morima i okeanima bio nemoguć. Sve ovo posebno je važno kada znamo da je više od 60 odsto evropskih rijeka u lošem stanju, te da je naš region utočište poslednjim rijekama slobodnog toka u Evropi.

– Poslednjih desetak godina svjedočimo sistemskim pritiscima na rijeke jugoistočne Evrope: od mnoštva neplanski građenih malih hidroelektrana i eksploatacije pijeska i šljunka, preko zagađenja uzrokovanog komunalnim i industrijskim otpadnim vodama, te čvrstim komunalnim otpadom. Stoga su TNC i WWF Adria pokrenuli inicijativu za preispitivanje uslova primjene dugotrajnih mehanizama zaštite rijeka u zemljama jugoistočne Evrope, po uzoru na neke evropske zemlje i SAD – poručuju organizatori.

Izvor: Dan.co.me