Category: Друштво

Представник Општине на конференцији Црногорске паневропске уније

Конференцији у Подгорици, коју је организовала Црногорска паневропска унија у оквиру Жан Моне пројекта “Комуницирање Европе у паневропским друштвима” 2017-2019, а суфинансирало Министарство јавне управе Црне Горе, присуствовао је Дарко Стојановић, савјетник у Служби предсједника општине.

Европска унија (ЕУ) се мора консолидовати да би била већа и снажнија, а интеграција држава Западног Балкана учврстиће стабилност европског континента, оцијењено је на отварању конференције под називом За Европу: научене лекције комуницирања процеса европских интеграција у регион, која се одржала од 7. до 9. јуна у Подгорици.
Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом (ЕУ) Александар Дрљевић казао је да је кроз историју ЕУ, политика јединства препозната као један од кључних механизама за успостављавање мира, просперитета и отпора од конфликта, а да је, тек нешто касније, добила обрисе политичког пројекта који се, поред бројних изазова, и данас успјешно спроводи.

На конференцији су још говорили, између осталих, предсједник Међународне паневропске уније Ален Тереноар, шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав, амбасадор Румуније у Подгорици Фердинанд Нађи и предсједница ЦПЕУ Гордана Ђуровић.
Izvor: berane.me

Čuvari Bukovice i predstavnici NVO sirenom „razbudili“ Šavničane, ali ne i Vujačića

„Riješili smo da posjetimo predsjednika, pošto se predsjednik nije udostojio da posjeti nas da vidi što mu rade građani“, kazao je Veljko Bulatović

Čuvari Bukovice i predstavnici nekoliko ekoloških nevladinih organizacija (NVO) sirenom za uzbunu „razbudili“ su jutros Šavničane, ali ne i predsjednika Opštine Mijomira Vujačića, koji u devet sati nije bio na poslu.

Veljko Bulatović kazao je da je jutros dio čuvara ostao ispred mašina kompanije „Hydra MNE“, a dio je došao da posjeti Vujačića jer on njih neće skoro mjesec od kad čuvaju rijeku.

„Riješili smo da posjetimo predsjednika, pošto se predsjednik nije udostojio da posjeti nas da vidi što mu rade građani“, kazao je on.

Aleksandar Perović iz NVO „Ozon“ rekao je da je jadno kada nekom ko zastupa interese građana mora da se objašnjava koji je interes od rijeke.

Čuvari Bukovice danima stražare na rijeci, ne dozvoljavajući da firma “Hydra MNE” počne izgradnju malih hidroelektrana.

Izvor: vijesti.me

Рудеш виде као пут за отварање радних мјеста

ИЗ ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ УВЈЕРАВАЈУ ДА СЕ УСПОСТАВЉАЊЕМ БИЗНИС ЗОНЕ ОТВАРА НОВА РАЗВОЈНА СТРАНИЦА

Доношењем одлуке о оснивању Бизнис зоне Рудеш долазе бољи дани за Беране,тврде из локалне управе. Они увјеравају да ова одлука, која је усвојена на прошлој сједници локалног парламента, представља почетак и повратак индустријске производње у граду који је некада био трећи по развијености у Црној Гори. У циљу отварања нових радних мјеста Општина Беране нуди потенцијалним инвеститорима дугу и коректну сарадњу.

  • Бизнис зона нуди низ олакшица за улагања у Беране, а има за циљ отварање нових радних мјеста у нашој општини, која је, иначе, у самом врху по броју незапослених у Црној Гори. У бизнис зони потенцијалним инвеститорима нудимо преко 30 парцела и неколико објеката које се могу добити на коришћење готово бесплатно на период од пет до тридесет година у зависности од броја новозапослених и висине средстава која се инвестирају – појаснио је менаџер Општине Беране Владимир Ђаковић, подсјећајући да у оквиру бизнис зоне функционише и Регионални бизнис центар који пружа сву логистичку и стручну подршку потенцијалним инвеститорима.
    Истакао је да бизнис зона даје могућност за отварање прерађивачких капацитета, од који локална заједница може да има значајну корист.
  • Сматрам да је највећи финансијски губитак у општини Беране изазива велика и готово неконтролисана експлоатација примарних производа и природних сировина без прераде. Тако се наша богатства продају по веома ниској цијени, а становништво од тога нема готово никакве користи. Зато се овом одлуком желе подстаћи, како домаћи, тако и инострани улагачи који би им прерадом дали већу вриједност – истиче Ђаковић.
    Општина Беране је буџетом за текућу годину предвидјела издвајања од 30.000 еура за улагања у Бизнис зону, како би уредила локације и амбијент у којем ће корисници пословати и како би санирали приступне путеве, расвјету и енергетску и водоводну инфраструктуру. Ђаковић истиче да се ради о неопходним улагањима, с обзиром да је овај простор деценијама девастиран.
  • Битно је навести да је Бизнис зона Рудеш смјештена на простору некадашње индустријске зоне у којој су некада радиле на хиљаде радника. Она се годинама налазила на мети бројних пљачкаша, јер смо свједоци да су на овом простору спроведене неуспјеле приватизације некад успјешних привредних колелтива. Зато смо издвојили одређена средства како би се, ради елементарног функционисања оштећена инфраструктура довела у ред – наглашава Ђаковић.

Herceg Novi: Ruke djece brižljivo čuvale ključeve grada

ODRŽAN 13. MEĐUNARODNI DJEČJI KARNEVAL

Trinaesti međunarodni dječji karneval, koji je na bazenu PVK Jadran otvoren svečanom primopredajom ključeva malom kapu karnevala Pavlu Radunoviću, u subotu veče doživio je kulminaciju defileom karnevalskih grupa kroz centar grada. Povorku od 40 grupa iz svih republika bivše Jugoslavije sa oko 1.000 učesnika predvodili su mali kapo Radunović, Hristina Zejak, mala princeza karnevala, uz pomoć starog kapa karnevala, glumca Hercegnovskog pozorišta Mića Lalovića. Na čelu povorke vijorile su zastave karnevala, zemalja učesnica i organizatora, NVO Omladinski centar. Program su vodile Dragana Vlaović, Željka Čepić i Danijela Đonović. U povorci su bile bijele ptice sa princezama, male mažoretke, bubnjari, zatim djeca iz hercegnovskih vrtića maškarani u maslačke i agave i rajske ptice. Za publiku je priređen bogat i raznovrstan program, u kom su učestvovali mališani Dječjeg doma Mladost iz Bijele, djeca iz hercegnovskih vrtića Naša radost, Animatori Montenegro, male mažoretke, Dječji hor Cvrkutići, stalna učesnica karnevala Sara Tešić sa plesnom sekcijom Muzičkog društva „Isidor Bajić” iz Doboja, grupa Gazeli iz makedonskog Radoviša, Sportsko plesni klub Belisima iz Tivta i članovi KSC Diano. Veseloj povorci pridružio se Darko Klasić, sekretar Sekretarijata za društvene djelatnosti i sport, koji je ključeve grada predao Pavlu Radunoviću.





Obilježeno 76 godina od najvećeg zločina u Pivi: Dola – mjesto stradanja, ali i hodočašća

„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će se nastaviti“, poručio je vladika „Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko

U Dolima, pokraj sela Miljkovac u Pivi, obilježeno je 76 godina od stradanja pivskog naroda za vrijeme Drugog svjetskog rata.

Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki vladika Joanikije sa brojnim sveštenstvom i monaštvom, a na mjesto stradanja okupio se veći broj Pivljana.

Joanikije je kazao da je hram u Dolima podignut na mjestu pivske golgote, gdje još uvijek nije utvrđen tačan broj stradalih, a prije svega djece.

„Neko govori 109, neko 111. Žrtva djece je zapečatila pivsku žrtvu u toku Drugog svjetskog rata. Ponajviše stradala su djeca, žene, trudnice, starci, nejač, sve nevine žrtve koje su pobili fašisti i nacisti, i to ne samo oni koji su došli iz Njemačke i ’Princ Eugen’ divizija, nego i mnogi drugi od naših komšija koji su se priključili tim zločinačkm SS divizijama“, kazao je Joanikije.

Podsjetio je da su prije skoro tri godine pivski stradalnici pribrojani liku svetih, i kazao da se nada da će nas pivski novomučenici objediniti i duhovno oplemeniti.

Dola su, kako je istakao, mjesto mučeništva, ali i sveto mjesto koje daje duhovnu snagu, koje nas vraća nama samima.

„Ovo je mjesto koje nas vraća upamet, koje nas vraća jedni drugima, našim precima, koje nas osposobljava da mislimo o svojoj djeci i o svojoj budućnosti. Ovo je mjesto sabora i hodoćašća“, kazao je Joanikije.

Dola nas, kazao je vladika budimljansko-nikšićki, oplemenjuju zbog svoje svetosti, i to je mjesto na kome je svaka riječ suvišna, a opet mjesto o kome će se i dalje govoriti jer koliko god da se priča o pivskoj golgoti toliko toga još ima da se kaže.

„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će se nastaviti“, poručio je vladika i zahvalio se predsjedniku Opštine Plužine Mijušku Bajagiću, koji je, kako je kazao, uradio mnogo da Dola dobiju na još većem značaju.

U Dolima je 7. juna 1943.godine folksdojčerska jedinica „Princ Eugen“ uz podršku „Handžar“ divizije za sat ubila 522 ljudi, među kojima i 109 djece, od kojih je jedno rođeno na gubilištu, mada tačan broj stradalih još uvijek nije utvrđen.

U svakom selu pivske župe tih desetak dana 1943.godine, kada je „Princ Eugen“ jedinica ubila oko 1.260 Pivljana, bilo je po jedno stratište, a Dola su bila najveće mjesto stradanja.

Nažalost, o stradanju pivskog naroda u istorijskim knjigama za osnovce i srednjoškolce nalaze se samo dvije-tri rečenice, tako da veliki broj ljudi u Crnoj Gori nije čuo za „pivsku krvavu bajku“ koju je preživio samo Miloš Glomazić i bio svjedok najtežeg zločina u Pivi koji se dogodio za vrijeme Drugog svjetskog rata.

Glomazić je preminuo prije tridesetak godina.

Nevine žrtve bile su podijeljene u tri grupe – jednu su činili muškarci stariji od 15 godina, drugu žene i djevojke, a treću djeca.

Redosljed ubijanja u vrtačama bio je obrnut. U tim dolinama je 1977. godine napravljen memorijalni kompleks, rad vajara Luke Tomanovića, a prije desetak godina izgrađena je i crkva, tipa lovćenske kapele.

Sa Pivljanima su i ovog 7. juna bili pobratimi iz Velike pod Čakorom koje je zbližilo stradanje.

Tamo je ista SS jedinica, potpomognuta brdskom „Skenderbeg“ divizijom, 28. jula 1944. godine za samo dva sata na najsvirepiji način ubila preko 500 ljudi, žena i djece.

U ime Veličana skup je pozdravio Momčilo Paunović koji je kazao da želi da se zločini počinjeni u Pivi i Velici nikada nikome ne dese.

Predstavnici opštine Plužine na čelu sa predsjednikom Mijuškom Bajagićem, kao i borci, antifašisti i komunisti, položili su vijence na jedno od tri spomen obilježja u Dolima.

Dola su posjetili i učenici iz Pive koje je vladika darivao ikonama, knjigama…

Nakon pričešća okupljenih osveštan je i prerezan slavski kolač koji je donio ovogodišnji domaćin Zoran Krunić, dok će naredne godine domaćin biti Kostadin Pejović.

Na kraju je održan prigodan kulturno-umjetnički program u kome su učestvovali crkveni hor „Krasnica“ iz Čajniča, narodni guslar Zdravko Knežević i recitatorka Dragana Mićanović.

Organizatori pomena su Opština i Centar za kulturu Plužine, Eparhija budimljansko-nikšićka i manastir Piva.

Prethodne večeri u plužinskom Centru za kulturu prikazan je dokumentarni film Veselina Matovića „Kad se Piva selila na nebo“, u slavu pivskih novomučenika.

Izvor: vijesti.me

Шћекић подржао Царевића у реализацији визије развоја града

Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина

У званичној посјети предсједнику Општине Будва Марку Царевићу састанку су присуствовали предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић, шефица кабинета Дубравка Јованчевић и директор Агенције за изградњу и развој Миро Вешовић.

Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина која, по његовом мишљењу, морају бити интензивнија.

Пресједник Шћекић исказао је пуну подршку предсједнику наше општине у рјешавању затечених проблема и реализацији његове визије развоја града.

Izvor: in4s.net

Први Сајам запошљавања особа са инвалидитетом у Беранама

Општина Беране даје значајан допринос у смањењу незапослености, како је казала пројект менаџер Маја Пешић, кроз јаку и сталну подршку групи тешко запошљивих лица и особа са инвалидитетом.

Сајам за запошљавање особа са инвалидитетом, у организацији Каритаса Барске надбискупије, отворен је данас у нашем граду.

На сајму, који је окупио 30 – так излагача из јавног и бизнис сектора који запошљавају ОСИ, присутнима су се обратили Маја Пешић – пројект менаџер наше Општине, Бојан Вујовић – Канцеларија за европске интеграције, Владан Бабовић – Биро рада Беране, Саша Јовановић – Регионални бизнис центар (Бар) и Славко Вучићевић -Удружење параплегичара из овог приморског града.

текст

Пешић је истакла да је сарадња Општине Беране са институцијама на свим нивоима увијек усмјерена на унапређење живота наших грађана и покретање дијалога, с циљем признавања права особа са инвалидитетом на рад, на основу једнакости са другима и могућности да зарађују за живот – обављајући притом посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено и приступачно за њих.

„Једна од основа нашег рада је афирмисање концепта унапређења квалитета живота особа са инвалидитетом кроз могућности за њихово професионално ангажовање и стварање услова за повећање запослености и њихово равноправно учешће на тржишту рада, уз отклањање баријера и стварање једнаких могућности“, казала је она и навела:

„Пројектима који се тичу запошљавања ОСИ, а које Општина Беране реализује у оквиру Службе за пројекте и инвестиције трудимо се да утичемо на укључивање у друштвене токове и тржиште рада ОСИ кроз унапријеђене радне капацитете, као и унапређење знања и компетенција током обуке на радном мјесту и током обуке од стране лиценцираног извођача обуке за одрасле“.

Сајам запошљавања лица са инвалидитетом организовао је Caritas Барске надбискупије, заједно са партнерима, у оквиру пројекта POWER, који финансира Европска унија кроз ИПА II програм прекограничне сарадње Босна и Херцеговина – Црна Гора. Циљ самог сајма јесте промовисања права на рад и запошљавање ОСИ као једног од темељних права у складу са међународним конвенцијама.

текст

Осам лица са инвалидитетом запошљено у нашем граду

„Кроз сам пројекат у оквиру којег је организован данашњи Сајам запошљавања особа са инвалидитетом, запошљено је осам лица у Беранама“, казао је директор Каритаса Црне Горе, Марко Ђеловић.

Према ријечима координатора активности Барске надбискупије, ово је само један од пројеката на којима сарађују са нашом Општином.

„Кроз раније активности смо успоставили копирницу и дигиталну штампу у вашем граду, а гдје је Општина Беране дала свој допринос обезбјеђивањем простора“, казао је Ђеловић уз очекивање да ће се сарадња наставити и наредном периоду што ће довести до запослења још већег броја лица са инвалидитетом.

„Иначе кроз сам пројекат у оквиру којег је организован данашњи Сајам запошљавања, запошљено је осам особа са инвалидитетом овдје у Беранама код различитих послодаваца“, казао је на крају.

текст
текст

Izvor: vijesti.me

Очишћен Јасиковац и уређен парк у центру града

Заједничком акцијом чишћења излетишта код спомен обиљежја на Јасиковцу и уређења градског парка у улици VII Црногорске, Општина Беране је обиљежла Свјетски дан заштите животне средине.

Општина Беране је и ове године, са још двадесет општина у Црној Гори, узела учешће у акцији обиљежавања Свјетског дана заштите животне средине. Иста је организована на иницијативу Заједнице општина и Министарства одрживог развоја и туризма.

„Поводом обиљежавања овог значајног датума, Општина је у сарадњи са радницима Комуналног предузећа и Службе заштите и спашавања, затим ученицима и њиховим професорима из три основне градске школе – „Вук Караџић“, „Радомир Митровић“ и „Вукашин Радуновић“, као и члановима невладине организације „Сјеверна Земља“, успјешно реализовала данашњу акцију чишћења Јасиковца и уређења једног од градских паркова“, казао је, овим поводом, Дарко Стојановић -координатор саме акције.

текст

Он је уједно поручио да се морамо сви одговорно понашати према животној средини и подсјетио на активности које спроводи локална управа претходних дана, а које имају за циљ да повећају свијест људи о угрожености исте.

текст

„Подсјетимо, да је у току велика акција Општине Беране, Комуналног предузећа и Агенције за изградњу и развој, а тиче се уређења нелегалних одлагалишта отпада дуж обилазнице – поред ријеке Лим.
Сходно томе, апелујемо још једном на грађане да не одлажу отпад на поменутим локацијама већ у контејнерима који су предвиђени за те намјене“, навео је Стојановић.

текст

Паралелно са општинким активностима, у двориштима средњих школа – Гимназија “Панто Малишић”, СМШ Др “Бранко Зоговић”, ССШ “Беране” и ССШ “Вукадин Вукадиновић”, одржане су мини акције и часови на отвореном посвећени еколошким темама.

текст
текст

Izvor: berane.me

Пивска крвава бајка: Нацисти у Долима за сат убили 520 цивила

Нацистички војници су 7. јуна 1943. године убили 520 људи, међу којима и 106 дјеце

На данашњи дан 1943. године догодио се један од највећих злочина на територији Црне Горе, а званична власт чути о том свирепом чину.

У току Пете офанзиве чувена, по злу, фолксдојчерска јединица прошла је и кроз Пиву. У Долима, покрај села Миљковац, нацистички војници су 7. јуна 1943. године убили 520 људи, међу којима и 106 дјеце, из Дубе, Буковца, Миљковца и Рудиница.

Највише је страдало из братства Благојевића, њих 185, а било је доста породица које су комплет убијене.

Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Редослијед убијања био је обрнут.

Izvor: in4s.net

PETNjICA – Poplavljena imanja

OBILNE PADAVINE DONIJELE BROJNE NEVOLJE LOKALNOM STANOVNIŠTVU U BIHORU

Obilne kiše koje su poslednjih dana padale na području Bihora donijele su brojne probleme lokalnom stanovništvu. Nabujale rijeke Popča, Vrbička rijeka i Lješnica na brojnim mjestima počele su da se izlivaju iz svojih korita i da plave poljoprivredna i druga zemljišta. Potpredsjednik opštine Petnjica Muslija Kalić je, obilazeći ugrožena područja, naglasio da je pored privatnih imanja šteta pričinjena i na putnoj infrastrukturi.

-Osim rijeka, s obližnih brda slivali su se nabujali potoci nanoseći nasipe na mnogim putevima, kako na seoskom području, tako i na saobraćajnicama koje vode do ljetnjih katuna. Opština i Komunalno preduzeće odmah su poslali svu raspoloživu mehanizaciju kako bi intervenisali na kritičnim mjestima. U mjestu Prevoje u Mjesnoj zajednici Savin Bor na put se sručila velika gomila zemlje i kamenja tako da je saobraćaj prema Kruščicama bio obustavljen – kazao je Kalić.

Naglasio je da je rijeka Popča u Gusarama pričinila veliku materijalnu štetu na mnogim imanjima. To isto je, kako je naveo, učinila i Vrbička rijeka koja je u mjestu Podvade poplavila mnoga imanja i njive. Kalić je naveo da su najveću štetu pretpjela imanja mještana donjeg dijela zaseoka Paljuh, kao i mještani sela Lješnice.

-Nabujala Lješnica nosila je sve pred sobom. Potopljena si imanja i zasadi mještana Huremovića, Hodžića, Joksimovića, Kastratovića i Đuraškovića. Zasadi krompira, luka i pasulja plivaju u vodi. Mnogi putni pravci su oštećeni, a odmah nakon prestanka padavina, radićemo na sanaciji šteta – naglasio je Kalić, dodajući da su mostovi do sada izdržali nalete nabujalnih rijeka.