Предсједник општине Драгослав Шћекић и савјетник Дарко Стојановић присуствовали су свечаној сједници поводом Дана општине Никшић.
Свечаном сједницом којој су присуствовали бројни гости из политичког,
привредног културног и спортског живота града и државе, Никшић је
обиљежио Дан општине.
Предсједник Скупштине општине Радивоје Лала Никчевић
подсјетио је да је 18. септембра, прије 172 године краљ Никола ушао у
Никшић са намјером да га ослободи од Турака, а ове године је 75 година
од када је Никшић ослобођен у Другом свјетском рату.
Како је казао, не смијемо заборавити да је у Другом свјетском рату учествовало 11 хиљада Никшићана, погинуло њих 1.516, док су преко 600 суграђана били жртве фашистичког терора.
Радови на асфалтирању паркинг простора испред Дома здравља и саобраћајнице – на потезу од Универзитетског центра до Опште болнице, завршени су захваљујући донацији Општине Беране поменутим здравственим установама.
„Ова донација центрима здравствене заштите, Општој болници и Дому
здравља, значајна је за грађане, као и даљи развој путне инфраструктуре у
нашем граду“, казао је предсједник општине Драгослав Шћекић, приликом обиласка радова са директором Агенције за изградњу и развој, Миром Вешовићем чији су радници изводили исте.
Директорица Дома здравља, Зухра Хадровић се захвалила Општини на донацији, која је од изузетног значаја за ову установу.
Радови на Његошевом тргу – од улице Милоша Малишића до Светосавске улице су завршени, те ће грађани убудуће пролазити асфалтираним путем. Асфалтирано је укупно 1320 метара, а урађени су нови каблови за уличну расвјету и нова електро мрежа.
„На тргу су радници ЦЕДИС-а промијенили комплетну елктро инсталацију, а како је то захтијевало одређено вријеме онда се тек након тога могло почети са постављањем новог асфалта“, саопштено је из Општине Беране.
Ова улица је, како се истиче, још једна у низу у којој су се у протеклом периоду одвијали радови.
„Локална управа је ставила акценат на унапређење путне инфраструктуре у свим мјесним заједницама“.
Станари на Његошевом тргу са којима смо разговарали поносни су на нови изглед улице.
„Задовољни смо што је улица асфалтирана. Након окончања радова изгледа много боље и љепше“, заједнички су оцијенили.
Sekretarijat za opštu upravu i društvene djelatnosti Opštine Berane raspisao je konkurs za dodjelu stipendija najboljim studentima za tekuću školsku godinu. Kako je precizirano, pravo učešća na konkursu za dodjelu stipendija, koji je otvoren do 30. septembra, mogu ostvariti studenti na osnovnim i postdiplomskim studijama koji su državljani Crne Gore i koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Berane najmanje godinu dana. Takođe je naznačeno da će se stipendije dodjeljivati studentima koji imaju prosječnu ocjenu 9 i to pod uslovom da nijesu u radnom odnosu. Istaknuto je da će Opština Berane u ovoj godini stipendirati 20 studenata i pet postdiplomaca.
Petočlana porodica Nikole Martinovića živi u naselju Stara varoš u Podgorici, u kući od 28 kvadratnih metara. Donedavno je to bila trošna građevina, u čije sređivanje porodica nije mogla da ulaže, jer žive od oko 200 eura socijalne i materijalne pomoći.
Zahvaljujući inicijativi “Osmijehom oboji dom“, Martinovići će ovu i naredne jeseni i zime dočekivati u boljim uslovima.
Martinovići su samo jedna od više desetina porodica čiji dom je tokom proteklih godina uređen kroz inicijativu “Osmijehom oboji dom”.
A glavni krivci za osmijeh i optimizam u porodicama koje su vjerovale da su zaboravljene od svih su Boris Jovićević i Mirko Raičević, suosnivači firme BM Kameleon, u čijem sastavu posluju Boje i lakovi Kameleon iz Podgorice.
Mali, a opet veliki
Nije “Kameleon” nikakva velika firma – ako govorimo o broju zaposlenih, veličini poslovnog prostora…
Osim Borisa i Mirka, u “Kameleonu” radi još Jole, a njihova prodavnica boja i lakova skroman je objekat u podgoričkom naselju Zabjelo.
Ipak, “Kameleon” je velika firma, jer godinama pomaže socijalno ugrožene porodice.
Osim što su dosad kompletno okrečili i sredili više desetina domova, animiraju i druga preduzeća koja im pomažu u akciji, čime su pomogli da domaćinstva socijalno ugroženih porodica budu djelimično opremljena raznim tehničkim uređajima.
Sa dodjele Iskre, priznanja za filantropiju, Foto: Privatna arhiva
Radeći kao konobari sanjali su privatni posao
Prije nego su odlučili da krenu u privatni posao, Boris i Mirko su radili u ugostiteljstvu, kao konobari. U to vrijeme, kako kažu, taj je posao donosio solidna primanja.
“Znalo se ponekad sa bakšišom izaći i na današnju poslaničku platu. Sve ono preko ‘prosječne’ ostavljali smo po strani u namjeri da prikupimo za ulaganje u posao. Najčešće se to neobjašnjivo trošilo, ali bili smo momci, ponese društvo, kafana, garderoba, đevojke”, pričaju oni danas.
Znali su da neće do kraja života raditi konobarski posao, da će tacnu i šank jednom zamijeti nečim od čega će moći da žive u budućnosti.
“Nemojte misliti da smo lako odlučili. Bilo je tu puno predloga. Ali ni za jedan nije bilo dovoljno novca za početak. Kada smo ‘prelomili’ da otvorimo prodavnicu boja i lakova imali smo isti problem – nema se dovoljno para. Šta da se radi… Ajmo sa ovim što imamo pa što nam bog da. I tako počesmo”, prisjećaju se oni.
“Kameleon” je osnovan prije 11 godina, a 13. jula uz vino i blagoslov porodice, prijatelja, braće, sestara i kumova otvorena je i njihova radnja na Zabjelu.
Boris i Mirko u trgovini na Zabjelu, Foto: Privatna arhiva
U tim prvim godinama radili su u smjenama naizmjenično – Mirko prva, Boris druga. Njih dvojica bili su i gazde i zaposleni, sami su brinuli o promociji i privlačenju mušterija…
“Prolazili su dani, a mi ispred radnje ‘dobar dan’ i znanima i neznanima. Ako vam bude trebalo alata i materijala kad krečite, farbate… samo da znate ima kod nas. Kameleon! Jeste. Tako se zove. Dopada vam se. Hvala. Svratite. Možete nazvati. Naravno. Imamo i telefon. Mi se javljamo. Možete i nedjeljom zvati. Nije problem, otvorićemo ako treba…’”, prisjećaju se početaka.
Mušterije su ih upozorovale da “Zabjelo je to pobro” i da se u tom dijelu grada “ne može na mufte bilo što”.
“Moraš se dati sto odsto. Da ti se vidi znoj, pa da Zabjelčani to cijene. Jes’ da smo njihovi, ali to nije dovoljno. Probali su mnogi sa natpisom ‘Sve splamćelo, živjelo Zabjelo’ nadajući se berićetu, ali ne, ne… Ne može to proći. Ne vole ovdje mufljare. Zato smo nas dvojica strpljivo radili dan, noć, vjerujući da se samo iskren i težak rad isplati. A znalo je u početku da bude dana kad se nismo umarali. Pa zanoći majčin sine, a pazar 15 eura. Ali ‘ko se u kolo fata, u noge se uzda’, pa tako i mi”.
Posao je krenuo, počeli su da zarađuju, a onda odlučili i da “vrate” zajednici koliko mogu. Tako je nastala akcija “Osmijehom oboji dom”.
“Od trenutka kada smo vidjeli da u našem komšiluku u izuzetno teškim uslovima žive djeca koja drugare ne pozivaju u svoj dom zbog toga kako njihov dom izgleda, znali smo šta nam je činiti. Akcija ‘Osmijehom oboji dom’ za cilj ima da se urede stambeni objekti onim porodicama koje nisu u finansijskoj situaciji da to učine“.
Danas Mirko i Boris nisu sami u toj priči. U međuvremenu im se pridružila kompanija “Maxima” iz Lučana, jedna od najvećih u regionu za proizvodnju završnih radova u građevinarstvu. Akciju su podržali i Sava osiguranje, Multikom, Beorol, Osnovna škola “Oktoih”…
Tokom proteklih pet godina, kroz akciju su uredili 45 prostora.
Ponosni su na rezultat i riješeni da i ubuduće sva sredstva koja bi inače opredjeljivali za promociju i marketing ulažu u društveno odgovorne projekte i akcije.
“Vjerujemo da se i na taj način dovoljno promovišemo, samo što u ovom slučaju zaslužujemo, a ne kupujemo prostor u medijima”, kažu osnivači “Kameleona”.
Osim inicijative “Osmijehom oboji dom”, u “Kameleonu” je stalno aktuelna akcija “popust za trudnice”, koja budućim majkama omogućava kupovinu pod povoljnim uslovima i, kako kažu Boris i Mirko, “u lijepom i zdravom ambijentu dočekaju prinovu”.
Inicijativa “Osmijehom oboji dom” uredila je nedavno i kuću Anđele Lukačević, djevojke iz Podgorice koja je nedavno donirala kožu Hamedu Hasanoviću (28) iz Bijelog Polja koji je u avgustu teško povrijeđen na gradilištu autoputa Bar–Boljare.
“To je najmanje što možemo da uradimo za ovu divnu djevojku”, kažu iz “Kameleona”.
Kroz inicijativu “Osmijehom oboji dom” do kraja godine biće uređeno još pet domaćinstava.
A nakon toga, kako kažu u svakoj objavi, idu dalje – da osmijesima, kroz različite akcije, oboje neke druge domove. Jer, Boris i Mirko vjeruju da se dobro dobrim vraća…
Predsjednica Samostalnog sindikata zdravstva Ljiljana Krivokapić kazala je za „Dan“ da će krajem septembra nastaviti razgovore s Vladom i Ministarstvom zdravlja od kojih će tražiti da se medicinskim sestrama i doktorima plate uvećaju od 150 do 300 eura. Ona ističe da je nacrt budžeta za 2020. godinu u pripremi i da je, prema njenim saznanjima, obezbijeđen novac za određeno povećanje plata. Krivokapićeva navodi da zavisi od njih da li će uspjeti da dođu do povećanja, jer se godinama budžet povećava za 100.000.000 eura, a medicinskim radnicima je samo jednom plata uvećana pet odsto.
– Nesporno je da zdravstvenim radnicima plate moraju biti povećane. Mi ne govorimo o 10 odsto jer s tim nećemo biti zadovoljni. Svaka branša ima svoje zahtjeve, radimo 24 sata svakog dana u godini, nemamo slobodne vikende, niti ljeti dugi godišnji odmor. Shodno tome naši zahtjevi i potrebe su drugačiji. Mi tražimo da se izjednačima sa zaradama zaposlennih u javnom sektoru na osnovu Zakona o zaradama u javnom sektoru. Tamo je koeficijent složenost daleko veći nego u zdravstvu. Tražimo da se koeficijent poveća, da bude za doktore od 16 do 18, za doktore opšte prakse 12 i medicinske sestre sedam. Tražimo da se povećaju plate od oko 150 eura za medicinske sestre, 200 eura za specijaliste i 300 eura za supspecijaliste. U zemljama u okruženju koje su bile u tranziciji, kao i mi, povećane su zarade svim medicinskim radnicima. Države su same davale određena rješenja i periodično povećavale plate medicinskim radnicima. Kod nas su zbog fiskalne konsolidacije zabranili povećanje plata i to ističe u januaru 2020. godine. Mi izlazimo s konkretnim rješenjima i sješćemo s predstavnicima Ministarstva zdravlja i Vlade kako bismo se dogovorili na koji način da nam se povećaju primanja. Imamo uvjeravanja da o tome rade sad, nakon dolaska s odmora. Čekamo da vidimo kakva su njihova rješenja. Tražimo povećanje startnog koeficijenta, a tražićemo i da se poveća obračunavanje prekovremenog rada, dežurstava i rada po pozivu. Vrlo često imamo takva zaduženja i rad poslije 22 časa uveče – ističe Krivokapićeva.
Ona objašnjava da ne govore o procentu, već traže konkretna povećanja plata svim medicinskim radnicima jer, kako kaže, na taj način jedino funkcioniše sistem tokom čitavog dana.
PLAV – U organizaciji Javnog preduzeća „Nacionalni parkovi Crne Gore“ i Nacionalnog praka „Prokletije“ u dane vuikenda ljubitelji prirode uživali su u manifestaciji „Dan katuna”. Na ovoj manifestaciji zdaravog života na Bajrovića katunu bilo je oko 90 učesnika.
Za ljubitelje aktivnog odmora organizovana je pješačka i biciklistička tura Bajrovića katun – Hridsko jezero – Bajrovića katun, nakon čega su posjetioci imali priliku da probaju i tradicionalne gastronomske specijalitete sa područja Prokletija.
Direktor NP „Prokletije“ Admir Lalić kaže da je zadovoljan početkom manifestace, kako brojem učesnika, tako i relizovanim aktivnostima. Lalić najavljuje da su se dogovorili da ova manifestacija postane tradiocionalna i da je naredne godine organizuju u dolini Grebaje. On naglašava da je cilj uprave NP „Prokletije“ promocija planinskog i katunskog turizma, koji će biti brend Prokletija.
– Realizujući programske aktivnosti održana je manifestacija „Dan katuna“. Manifestacija je ove godine organiozovana na Bajrovića katunu gdje su brojni posjetioci mogli da planinare od katuna do Hridskog jezera, te da voze biciklističku turu, u kojoj smo se zadržali oko sat vremana, u okolini parka. Nakon planinarenja i vožnje biciklom okupili smo se na katunu kod domaćina Redžematovića gdje je bila priređena degustacija tradicionalne hrane koja je tipična za ovaj prostor. Najavili smo da ćemo naredne godine 14. septembra, Dan katuna održati u dolini Grebaje gdje će biti organizovano međunarodno takmičenje u strižbi ovaca. Namjera nam je da u narednom periodu na ovom našem području posjetimo što više katuna u cilju promocije planinskog turizma. Cilj nam je da podignemo svijest lokalnog stanovništva koje boravi na katunima o planiskom turizmu i da privučemo više turista na ove prostore, te da brendiramo tu našu ponudu sa Prokletija. Trudićemo se da lokalno stanovništvo što više koristi katune i da pripremaju tradicionalnu hranu koju mogu ponuditi turistima i uvećati svoj prihod – ističe Lalić.
Nakon incidenta u kojem je mještanin Marinko Mišković zadobio povrede u sukobu s investitorom Igorom Mašovićem, koji gradi nekoliko min-hidroelektrana na Mojanskoj rijeci, juče su mještani potkomovskih sela, u mjestu Jošanica, u znak protesta, blokirali put koji vodi do radilišta. Oni su u priličnoj napetoj atmosferi isticali da je krajnje neprimjereno to što je odluka o izgradnji elektrana donesena mimo njihovog znanja. Naglašavali su da su predstavnici državnih institucija prethodno trebali da se dogovore s mještanima i da sagledaju njihove interese, pa tek onda da daju dozvolu investitorima da, kako su navodili, devastira njihove rijeke i imovinu. Poručili su da je zbog takvog odnosa države došlo do incidenta i da oni neće više tolerisati ničije nasilje.
– Okupili smo se u znak protesta jer ne želimo više da trpimo ničiju torturu. Naš mještanin je povrijeđen samo zato što je štito svoju imovinu. Glavni krivac za ovakva dešavanja je država jer njeni predstavnici nijesu obavijestili mještane šta se u stvari ovdje radi i na koji način mogu da zaštite svoju imovinu i interese. Prepustili su investitoru da se s nama dogovara u hodu, kao na pijaci, što je krajnje neprimjereno. Tvrdim da je takav odnos državnog vrha imao za posledicu ovakve i slične nesporazume. Zato smo danas tu da kažemo da nećemo dozvoliti da se iko više iživljava nad nama i našom imovinom – naglasio je član Savjeta mjesne zajednice Konjuhe Dragan Mišković.
Tokom blokade mještani su od investitora zatražili da ispoštuje njihove zahtjeve.
– Neko će odavde da zgrne milione zato je red da se ispoštuju naši zahtjevi. Tražimo da se urade obaloutvrde koje će spriječiti izlivanje rijeke iz svoga korita. Uz to, poručujemo da niko nema pravo da nas bije samo zato što branimo svoju đedovinu. Nama je dosta praznih obećanja jer je investitorima važno da završe svoj posao i da nakon toga kažu: „Ćao, doviđenja, mi se znamo iz viđenja“ – naveo je Mišković.
Mještani su juče pozvali predstavnike državnih institucija da dođu u sela ispod Komova i sagledaju kako ovdje narod živi.
– Mi ovdje u 21 vijeku ručno betoniramo puteve kako bismo došli do svojih kuća. Zar to nije sramota, tim prije kad se zna da su nam uzeti svi prirodni resursi i da neko od toga ostvaruje enormne prihode? – ogorčen je Radenko Janković.
Okupljeni mještani su se razišli tek pošto je na lice mjesta došao investitor Mašović i s njima postigao dogovor oko narednih aktivnosti.
– Sve što sam obećao mještanima, ja ću i da uradim, onako kako sam to činio i do sada. Žao mi je što je došlo do nesporazuma i nadam se da takvih situacija više neće biti – naveo je Mašović.
Investitor Mašović je izjavio da je geometar utvrdio da je sporna parcela za koju je Mišković tvrdio da je njegova u vlasništvu države.
Odbraniti prirode Nakon napada na mještanina sela Jošanica u Andrijevici Marinka Miškovića i članove Organizacije KOD, vidimo da investitorima/devastatorima ni nasilje nije strano i da vjerovatno možemo očekivati nove nastraje na naše domove i živote, dok pokušavaju da nam otmu i unište ono što nam je priroda dala, ocijenjeno je iz Koalicije za održivi razvoj (KOR).
– Ovaj napad svjedoči da građani moraju stati u odbranu prirode, jer je to poslednja linija odbrane. Ukoliko nam uzmu prirodu, kao što su naumili, nama neće preostati ništa, osim da se masovno iseljavamo. Ohrabrujuće je što se građani sve više bude i staju na branik životne sredine – navodi se u saopštenju KOR-a, uz poziv građanima da im se 20. septembra pridruže na protestu ispred Vlade Crne Gore.
BERANE – U okviru kampanje „Sjever za čistiju Crnu Goru” članovi NVO „Glasnici nade” realizovali su akciju čišćenja poznatog beranskog izletišta „Jasikovac”. Tom prilikom oni su, kako navode, prikupili preko 20 kesa otpada.
– Čišćenje je organizovano s ciljem da se podigne ekološka svijest građana, koja je prepoznata kao jedan od osnovnih problema u zaštiti i očuvanju životne sredine, pa je s razlogom izabarano izletište „Jasikovac”, jer njime svakodnevno prođe veoma veliki broj ljudi. Akciju čišćenja podržalo je nekoliko volontera s ciljem da se podigne svijest o potrebi zaštite životne sredine, kao značajne komponente ekološke kulture čijem razvoju treba težiti u savremenoj civilizaciji – naglasila je Branka Tomašević, koordinatorka projekta, upućujući posebnu zahvalnost DOO „Komunalno” iz Berana, koje im je pružilo pomoć i asistenciju prilikom realizacije pomenute akcije.
Radovi na asfaltiranju puteva, koje Opština Berane u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja, sprovodi u okviru IFAD programa započeti su prije nekoliko dana. Radi se o projektu koji se tiče stvaranja klastera i transformacije ruralnih područja (RCTP), i koji traje pet godina. Iz lokalne uprave navode da im je ove godine u sklopu ovog projekta odobreno asfaltiranje sedam puteva u dužini od oko pet kilometara, kao i sanacija vodovoda u mjesnoj zajednici Zagorje. Radi se o putevima: Garaža Dapsiće – Petnjik u dužini od 560 metara, Magistrala – Dapsiće u dužini od 1200 metara, Petnjik – Zagorje u dužini od 1320 metara, Babino – Kruške u dužini od 400 metara, Zagrađe – Dolina Cikića u dužini od 450 metara, Zagrađe – Brdo Trifunovića u dužini od 600 metara i Bubanje – Kačmor u dužini od 500 metara. Rok za izvođenje radova je 60 dana od dana potpisivanja ugovora. Iz lokalne uprave ističu da radove izvodi preduzeće Štrabag i da se nadaju da će zacrtani poslovi biti završeni u predviđenom roku. Projekat traje pet godina i ima veliki značaj za seosko područje naše opštine. Projekat se osim u Beranama sprovodi u još pet opština u Crnoj Gori. Projekat ima dvije komponente gdje se prva odnosi na stvaranje klastera i pomoć poljoprivrednim proizvođačima za podizanje kapaciteta primarne proizvodnje kroz nabavku stočnih grla i mehanizacije, kao i prerađivačkih kapaciteta, a druga komponenta se odnosi na transformaciju ruralnih područja kroz investicije u putnu i vodnu infrastrukturu. Ovo je druga godina projekta koji traje do 2023. godine. Trenutno se pristupilo asfaltiranju puteva u našoj opštini. Nakon završenih radova imaćemo još pet kilometara asfaltiranih saobraćajnica što je značajna stvar za naša sela – ističu iz lokalne uprave. Naglasili su da se projekat sprovodi u šest beranskih mjesnih zajednica. Kako nijesu sve opštine obuhvaćene ovim projektom tako nisu ni sva sela u opštini Berane, već određene zone koje su eksperti angažovani na projektu odredili kao dobre za razvoj Klastera sjemenskog krompira i Klastera mesa. U opštini Berane projekat se sprovodi u šest mjesnih zajednica. Prošle godine u prvoj godini projekta asfaltiran je put u mjestu Dragosava u dužini od 1286 metara. Preko projekta bilo je odobreno asfaltiranje 1000 metara puta u Dragosavi, a Opština je ostalih 286 metara finansirala u iznosu od sto odsto kako bi se zaokružila cjelina – naveli su iz lokalne uprave.
Mještani oslobođeni izdataka Iz lokalne uprave podsjećaju da je učešće lokalnog stanovništva u pomenutom projektu trebalo da bude pet odsto od utvrđene vrijednosti. Međutim, kako navode, Opština je tu obavezu preuzela na sebe. Projekat je koncipiran tako da je učešće Opštine 20 odsto, a učešće lokalnog stanovništva pet odsto. Međutim, Opština je preuzela obavezu mještana kako bi smanjila njihove izdatke, znajući da se lokalno stanovništvo suočava sa brojnim egzistencijalnim problemima. To je još jedna potvrda da naša Opština poseban značaj pridaje našim selima, u želji da se, kroz različite vidovi pomoći, zaustavi sve izraženija migracija lokalnog stanovništva – istakli su iz lokalne uprave.
