Категорија: Друштво

UPRAVA LOKALNIH JAVNIH PRIHODA OGLASILA IMENA VLASNIKA NEPOKRETNOSTI KOJIMA NIJE ISPORUČEN OBRAČUN ZA PROŠLU GODINU

Uprava lokalnih javnih prihoda objavila je na internet stranici Glavnog grada poreska rješenja o utvrđenom porezu na nepokretnost za 2018. godinu koja poreskim obveznicima nijesu uručena. U pitanju je 7.663 rješenja u kojima je za svakog vlasnika nepokretnosti ponaosob naznačeno ime i prezime, površina objekta koji je oporezovan, adresa na kojoj se nepokretnost nalazi ali i iznos ukupnog godišnjeg poreza za taj objekat. U poreskim rješenjima nijesu naznačeni matični brojevi vlasnika nepokretnosti niti njihove adrese.
Rješenja se nalaze na sajtu podgorica.me u odjeljku „javno oglašavanje rješenja”. Među onima kojima Uprava lokalnih javnih prihoda nije uručila poreska rješenja su između ostalih vlasnici nepokretnosti u Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, Ulici žrtava fašizma, u Doljanima, Bijelom polju, Goljemadima, na Zlatici, Zabjelu…
U dokumentima je ispod uputstva o pravnoj zaštiti naznačeno i kada su ona objavljena.
–Datum objavljivanja je 5. jul 2019. godine. Datum isteka roka 16. jul 2019. godine. Neposredan uvid u obrazloženje rješenja može se izvršiti u Upravi lokalnih javnih prihoda, Ulica Vuka Karadžića broj 16 kojom prilikom poreskom obvezniku se na njegov zahtjev može predati primjerak rješenja sa obrazloženjem – piše u svim rješenjima koje je potpisao Milan Šupić, direktor Uprave lokalnih javnih prihoda.
Nakon što istekne rok koji je određen smatra se da je poresko rješenje uručeno vlasniku. Uprava lokalnih javnih prihoda je 23. maja objavila obaveštenja za sve poreske obveznike kojima nijesu uručena rješenja o utvrđenom porezu na nepokretnost za 2018. godinu. Tada su objavljena 28.882 javna obavještenja u kojem je za svakog vlasnika nepokretnosti ponaosob naznačeno ime i prezime, adresa kao i obavještenje da u roku od deset dana dođu u Upravi lokalnih javnih prihoda i lično izvrše uvid u poresko rješenje. Milan Šupić tada je objasnio zbog čega su se odlučili na ovakav korak.
–Uprava lokalnih javnih prihoda Glavnog grada, shodno članu 87 Zakona o upravnom postupku, vrši dostavljanje javnim obavještavanjem rješenja o utvrđenom porezu na nepokretnosti za 2018. godinu od 30. aprila 2018. godine. Budući da dostavljanje predmetnog akta nije bilo moguće izvršiti na jedan od načina propisanih članova 84 i 85 Zakona o upravnom postupku, ova Uprava vrši dostavljanje akta javnim obavještavanjem, odnosno njegovim objavljivanjem na oglasnoj tabli Uprave, na internet stranici Glavnog grada i na portalu eUprave – saopštio je ranije Šupić.
N.S.

---

U prošloj godini uručeno 79.271 rješenje
Uprava lokalnih javnih prihoda u prošloj godini uručila 79.271 poresko rješenje o utvrđenom porezu na nepokretnost. Kako je ranije saopštio Milan Šupić, Uprava nije uspjela da uruči 28.882 poreska rješenja, te su na internet stranici Glavnog grada okačili javna obavještenja za sve poreske obveznike kojima nijesu uručena rješenja o utvrđenom porezu na nepokretnost za 2018. godinu.
Advokati smatraju da se objavljivanje spiska poreskih obveznika po utvrđenom porezu na nepokretnosti za 2018. godinu na internet stranici Glavnog grada, kao i na oglasnoj tabli Uprave lokalnih javnih prihoda ne može smatrati da je dostava poreskih rješenja izvršena. Oni smatraju da su morala biti objavljena rješenja.
Rješenja se, kako su ranije kazali advokati moraju dostavljati lično u skladu sa članom 84 Zakona o upravnom postupku.

Izvor: dan.co.me

Do Kuti nema ni puta

ANDRIJEVICA – Raspoloživi podaci jasno ukazuju da na području andrijevičke opštine, pored privrednog i ekonomskog zaostajanja, pitanja migracionih kretanja, pada nataliteta i odumiranja sela zaslužuju veću i ozbiljniju posvećenost opštinskih i državnih organa, smatraju mještani sela Kuti udaljenog od Andrijevice oko petnaestak kilometara. Mještani ističu da se život u njihovom selu polako gasi i da se u to može uvjeriti svako ko se uputi ka ovom mjestu smještenom na samoj granicu sa Albanijom. Namjernika će dočekati brojne zatvorene kuće, a moraće, pored tradicionalnog gostoprimstva ponosnih gorštaka, dobro da se namuči kako bi došao do nekog od sagovornika.

Mještani tvrde da se poslednjih godina ništa nije radilo da selo oživi kao u nekim minulim vremenima. Navode da ljudi zbog teških uslova za život odlaze u neke razvijenije krajeve, vraćajući se jedino ljeti da obiđu svoja imanja i evociraju uspomene na vrijeme kad je svaka kuća u Kutima brojala po desetak članova. Najveći problem, kažu, predstavlja put, koji je u katastrofalnom stanju.

– Rukovodeće strukture nijesu stvorile odgovarajuće uslove koji bi ulivali sigurnost mladim ljudima koji su bili voljni da ostanu da žive u mjestu svoga rođenja. Zato danas imamo jednu tužnu sliku Kuti uokvirenu nepažnjom onih koji su bili zaduženi da prate razvoj sela i poljoprivrede. To posvjedočava i podatak da u našem selu zimi živi svega par domaćinstava – znavode mještani.

Prirodno blago odnose drugi
Mještani ističu da ih najviše boli to što raspoloživi resursi Kuti nijesu stavljeni u funkciju razvoja lokalne zajednice.

Тринаест медаља за Беране, мушкарци трећи у генералном пласману

У Сокоцу су јуче завршене 56. Међуопштинске омладинске спортске игаре (МОСИ), на којима су Беранци освојили укупно тринаест медаља. Фудбалери су освојили титулу шампиона. Стријелци су узели четири златне и двије сребрне медаље, док је стонитенисерима припала једна сребрна и једна бронзана медаља. Атлетичари су се окитили са једним златом и два сребра, а шахисти су били бронзани.

Током пет такмичарских дана у дванаест дисциплина надметало се више од 2.000 спортиста из 27 општина са тромеђе Црне Горе, Србије и БиХ.

У мушкој конкуренцији, у генералном пласману, спортисти Берана са освојених 575 бодова су били трећи. Соколац је био први са 914 бодова, а друга Пљевља са 697 бодова.

„Честитам свима онима који су освојили медаље, а такође и онима којима је фалило мало спортске среће да остваре исто. Ове године у односу на прошле МОСИ из Прибоја узели смо медаљу више што је морамо се сложити велики успјех наших спортиста“, казао је секретар Горан Фолић и додао да ће Општина Беране и ресорни секретаријат за спорт наставити да пружају подршку развоју спорта у нашем граду.

Екипа Берана у малом фудбалу званични је шампион МОСИ освајањем злата у Сокоцу. Наши фудбалери су у финалу савладали Пљевља резултатом 2:1. Прије тога су у групи Б побиједили Сребреницу, Нову Варош и Пожегу, да би потом у полуфиналној утакмици били боље од екипе Плужина (2:0).

Што се тиче голгетерског учинка, осам голова је постигао Војислав Бојовић – који је уједно и најбољи стријелац такмичења, три Иван Асановић, по два Ђуро Милановић, Бојан Јокановић и Лазар Ћулафић.

Освајачи златне медаље и шампионског трофеја су Никола Чојбашић, Игор Асановић,Милош Радуновић, Немања Нововић, Иван Асановић, Лазар Ћулафић, Миљан Лутовац, Бојан Јокановић и Рајко Дабетић.

Прву медаљу Беранама на играма донијела је стрељашица Светиславка – Беба Ђурашковић. Она је освојила злато и уједно поставила нови рекорд од 185 кругова.

Заједно са Бебом Дабетић и Николином Божовић у гађању ваздушном пушком, заузела је прво мјесто у екипној конкуренцији.

Беранке су тако пети пут заредом биле најбоље на МОСИ и на тај начин одбраниле титулу од прошле године из Прибоја.

У мушкој конкуренцији Миљан Девић је узео златну медаљу, Милош Божовић сребрну, а Немања Обрадовић – иначе троструки шампион игара, овога пута је завршио као петопласирани.

Мушкарци су четврту годину заредом освојили злато у екипној конкуренцији на МОСИ, поставивши уједно и нови рекорд.

Параолмпијац Милан Ђиновић освојио је друго мјесто и сребрну медаљу у стрељаштву на Пара МОСИ. Наш представник је погодио 168 кругова, што је био један круг мање у односу на првопласираног такмичара из Сокоца.

Атлетичари су се окитили са једном златном и двије сребрне медаље.

Филип Иштановић, двоструки шампион ателтског митинга у Беранама, узео је злато на МОСИ у трци на 100 метара, са резултатом 10.93.

Марија Живковић је, иако под повредом, била сребрна на 400 метара.

Борислав – Боро Анђић, освојио је сребрну медаљу у бацању кугле на Пара МОСИ. Он је до побједничког постоља дошао хицем од 11,88 метара.

Наши стонотенисери су на 56. МОСИ приказали одличне мечеве, освојивши двије медаље – мушкарци сребрну, а дјевојке бронзану.

Момцима је за длаку измакло злато јер су од њих у финалу били бољи Бјелопољци са 4:3, док су дјевојке заузеле треће мјесто у коначном пласману побједивши екипу Нове Вароши, резултатом 4:1.

Сребрни момци су: Ирфан Чекић, Бојан Цубовић, Никола Добрашиновић и Вељко Ђурковић.

Бронзане дјевојке су: Саша Вулетић, Сузана Милошевић, Јована Рачић, Мартина Остојић и Марија Губеринић.

Шахисти Берана у саставу Жељко Обадовић, Војислав и Илија – Киле Ивановић, Иван Радић, Славко Петровић и Александар Цимбаљевић, освојили су бронзану медаљу на 56. МОСИ у Сокоцу, у конкуренцији од једанаест екипа.

Петнаестогодишњи Огњен Марсенић на МОСИ је у трци на 200 метара поставио нови рекорд Црне Горе – резултатом 23,49 секунди што је за 63 стотинке више у односу на досадашњи, који је стар скоро двадесет година.

Рукометаши су заузели су четврто мјесто, само их је гол дијелио од медаље.

Беранци су у групи били бољи од од Пожеге (29:21) и Сокоца (24:19), а поражени су од Пријепоља (13:8). У разигравању за четврто мјесто савладали су Бијело Поље (30:22) и Пљевља службеним резултатом 10:0.

За Беранце су играли: Немања Поповић, Данило Дошљак, Филип Бабовић, Никола Чукић, Немања Марсенић, Филип Марсенић, Лука Дошљак, Ерис Адровић, Амел Шунтић и Ђорђе Фолић.

Тренери су Милан Нововић и Велибор Обрадовић.

Огњен Марсенић је био четврти на 100 метара, а Марија Живковић пета на 800 метара. У скоку удаљ Невена Добрашиновић је заузела осмо мјесето. Маша Бубања била девета у овој дисцпилни, а у трци на стотину метара са препонама седма. Лазар Живковић је бацању кугле био седми.

За најбоље спортисте 56. МОСИ проглашени су спортисти из Соколца, атлетичарка Младена Петрушић са освојене 4 златне медаље и атлетичар Стефан Ћуковић са 2 освојена злата.

Током трајања МОСИ, Соколац је имао богат музички програм, у оквиру којег су на градском тргу грађани и гости са стране могли да уживају у кинцертима звијезда попут Џенана Лончаревића, Аца Пејовића, Александре Пријовић и Пеђе Меденице.

Наредне МОСИ одржавају се у Новој Вароши.

Izvor: berane.me

Данас је одслужена је Литургија у цркви Свете Тројице на Румији.

По лијепом дану, на служби је било осамнаесторо вјерника, казао је протојереј Јован Пламенац, парох барски и старешина румијске цркве.

„У повратку, срели смо двадесетак што ходочасника што планинара, у више групица, који су се пели ка врху Румије. Очито, обновом цркве Свете Тројице, Румија је постала живо мјесто. Пуно је туриста који хоће да виде ту тако малу а тако знамениту цркву“, казао је он и додао:

Монахиње манастира Светог Сергија Радоњешко  припремиле су за све посебно укусан ручак.

Литургија у Румијској цркви биће служена сваког мјесеца.

Izvor: barskiportal.com

Никола Миротић, изузетан човјек, добротвор и један од најталентованијих и најбољих играча кошарке из Црне Горе и уопштено са ових простора је данас са својом супругом Нином показао савјесност хришћанина, одговорност и љубав према Богу и светињама Божијим и дао свој потпис против отимања светиња наше Свете Цркве.

Након завршене веома успјешне сезоне у НБА лиги и наступајуће љетње паузе, он је са својом супругом дошао у Црну Гору и посјетио свој родни град – Подгорицу, као и наш Саборни храм Христовог Васкрсења, како то често и чини.
Овом приликом у посјети нашем Храму, Николу и његову супругу Нину дочекао је старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Драган Митровић пожељевши им добродошлицу.

NAKON ŠTO JE OPŠTINA HERCEG NOVI TURSKOJ FIRMI ĆELTIKĆOGLU UPLATILA 2,3 MILIONA EURA IZVRŠENA PRIMOPREDAJA OBJEKTA

Nakon što je izvršena primopredaja kolektorske mreže iz ruku izvođača, turske kompanije Ćeltikćoglu, koja je ovaj posao trebalo da okonča 2014.godine, u ruke Društva za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture Opštine Herceg Novi, na mreži teče tehnički pregled. Ovu informaciju potvrdila je Jelena Đaković, izvršna direktorka Društva.

– Po FIDIK-u ide prvo „Taking over” sertifikat, a ova procedura je okončana prošle sedmice. Tehnički pregled radi Institut za istraživanje i razvoj u oblasti zaštite na radu iz Podgorice. Oni su započeli proceduru i prekjuče je završen prvi tehnički pregled na prioritetnoj dionici od tvrđave Forte mare do Meljina, pa ka rivijeri. Prošle sedmice je obavljena primopredaja kompletnih radova i sistem na rivijeri je stavljen u automatski režim, što znači da sve pumpne stanice rade. Postrojenje za prečišćavanje u Meljinama, već prihvata otpadne vode sa rivijere. Čim se zvanično izvrši tehnički pregled pristupa se priključenjima što bi trebalo da se uskoro odradi – saopštila je Đakovićeva, pojašnjavajući da će se prvo priključiti turistički kompleks Portonovi, kao i korisnici sa rivijere koji su priključeni na sekundarnu mrežu, a od septembra i ostali kada dobiju uslove od DOO Vodovod i kanalizacija Herceg Novi. Objasnila je da iako kolektor funkcioniše dvije godine, u testnoj fazi, tehnički pregled je neophodan kako bi se dobila upotrebna dozvola. Podsjetićemo da je SO Herceg Novi, na sjednici održanoj 15.marta 2019.godine, dala je zeleno svjetlo za potpisivanje sedmog aneksa ugovora između Društva za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture i turske kompanije Ćeltikćoglu koja je gradila kolektor u hercegnovskoj opštini. Ovom odlukom stekli su se uslovi za nastavak radova započetih prije skoro sedam godina. Skupština je tada pozvala i Specijalno državno tužilaštvo da ispita da li je u ovom poslu bilo koruptivnih radnji. Objašnjeno je da je aneks ugovora najbezbolniji način rješenja spora između opštine i izvođača radova, uprkos činjenici da je kolektor trebalo da bude završen prije pet godina. Aneksom su opština i izvođač postigli poravnanje međusobnih potraživanja.

Izvor: dan.co.me

Počela je izgradnja vodovoda Gornja Brezna, za koju je Vlada opredijelila 70 hiljada eura. Potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović kazao je da će realizacijom ovog projekta biti otvorena mogućnost za vodosnabdijevanje i Donjih Brezana, gdje već postoji izgrađen cjevovod i dva rezervoara.

Simović je današnju radnu posjetu Plužinama započeo je obilaskom radova na izgradnji vodovoda Gornja Brezna, za koju je Vlada opredijelila 70 hiljada eura.

„Zadovoljstvo mi je što danas zajedno možemo da obilježimo početak izgradnje ovog vodovoda, projekta koji se realizuje kao plod zajedničkih napora Vlade i vrijednih domaćina iz Brezana“, kazao je Simović tim povodom na konferenciji za novinare održanoj u Etno selu Montegro Brezna.

Vodovod Gornja Brezna jedan je od 31 seoska vodovoda širom Crne Gore za čiju izgradnju je Vlada opredijelila više od milion eura za 2019. godinu. Pored ovih sredstava, kako je naveo potpredsjednik, obezbijeđeno je dodatnih 900 hiljada eura za izgradnju vodovoda u ruralnom području u saradnji sa Međunarodnim fondom za razvoj poljoprivrede (IFAD).

Sumirajući aktivnosti koje su prethodile početku gradnje vodovoda Gornja Brezna, Simović je kazao da je za hidrogeološka istraživanja Pivske župe Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Programom podsticanja projekata u vodoprivredi 2017. godine opredijelilo sredstva u iznosu od 10 hiljada eura.

„Na lokalitetu Potprisoja u Breznima urađena je istražna bušotina, koja je testiranjem pokazala kapacitet preko 3 litra u sekundi, što je opravdalo dalje aktivnosti na izgradnji ovog vodovoda. Na osnovu pozitivnih rezultata istraživanja, Ministarstvo je prošle godine Programom opredijelilo Opštini Plužine 15 hiljada eura za početak radova na vodovodu Brezna. Sa ciljem što bržeg početka radova Ministarstvo je u saradnji sa mještanima pokrenulo niz aktivnosti, a rezultate tog zajedničkog rada vidimo danas na terenu“, kazao je Simović.

On je dodao da projekat predviđa izgradnju bazena zapremine od 100 kubika, postavljanje 15 km primarne i više od 1 km sekundarne vodovodne mreže, te da će vodovod biti izgrađen u dvije faze.

Ove godine će se, kako je najavio potpredsjednik Vlade, završiti prva faza za koju je Ministarstvo opredijelilo sredstva u iznosu od 70 hiljada eura, dok će se naredne godine obezbijediti sredstva za drugu fazu izgradnje vodovoda, kroz koju će biti izgrađena primarna i sekundarna vodovodna mreža.

„Realizacijom ovoga projekta otvorićemo mogućnost za vodosnabdijevanje i Donjih Brezana, gdje već postoji izgrađen cjevovod i dva rezervoara. Nastavićemo sa daljim istraživanjima, kako bi obezbijedili dovoljne količine vode i uredno vodosnabdijevanje čitavih Brezana“, poručio je Simović.

Dodijeljeni grantovi kroz Projekat upravljanja vodama u slivu Drine

Na konferenciji za novinare održanoj u Plužinama potpredsjednik Simović je uručio rješenja o dodjeli grantova u okviru drugog javnog poziva za Program malih grantova projekta “Upravljanje vodama u slivu Drine”. Projekat je finansiran iz bespovratnih sredstava GEF-a i Specijalnog fonda za klimatske promjene, a za Crnu Goru je opredijeljeno oko 2,7 miliona eura.

Grantove dobilo 11 korisnika iz sedam crnogorskih gradova

Za Program malih grantova opredijeljeno je 190 hiljada eura, od kojih je u prvom javnom pozivu uspješno realizovano 111 hiljada eura, a danas je dodijeljeno novih 79 hiljada eura bespovratnih sredstava u okviru drugog javnog poziva.

Simović je kazao da su jedni od korisnika granta i predstavnici Brezana, koji su aplicirali za bespovratnu podršku sa ciljem uspostavljanja kvalitetnog informisanja o lokalitetima poljoprivrednih proizvođača kroz izradu i postavljanje info tabli, zašititu voda od zagađenja i unapređenja eko turizma.

Revitalizacija mrijestilišta i poribljavanje Pivskog jezera

U nastavku posjete Pivi, potpredsjednik Simović sa saradnicima održao je sastanak sa ciljem stvaranja uslova za revitalizaciju mrijestilišta u Stabnima i uzgoja autohtone potočne pastrmke za poribljavanje Pivskog jezera, kao i rijeka crnomorskog sliva.
Sa predstavnicima opštine Plužine, Elektroprivrede Crne Gore, Parka prirode Piva i SRK Bajo Pivljanin sagledaće se sve mogućnosti kako bi se navedeno mrestilište stavilo u funkciju.

.

Simović je izrazio uvjerenje da ćemo partnerskim i odgovornim odnosom uspjeti da prevaziđemo višegodišnji problem izostanka poribljavanja Pivskog jezera. 

Razvojni projekti rezultat partnerstva Vlade i vrijednih domaćina

U skladu sa praksom obilaska uspješnih poljoprivrednih proizvođača i preduzetnika prilikom radnih posjeta opštinama, u nastavku posjete Simović će posjetiti poljoprivredno preduzeće „Seoce“ u mjestu Goransko, koje se bavi otkupom i preradom šumskog voća sa planinskih područja po tradicionalnim recepturama.

Investiciju u proširenje kapaciteta vrijednu 47 hiljada eura, preduzeće je realizovalo uz bespovratnu podršku kroz program IPARD like u iznosu od 20 hiljada eura.

Simović je ocijenio da svi ovakvi i brojni drugi uspješno realizovani razvojni projekti širom Crne Gore, realizovani u partnerskoj saradnji Vlade i vrijednih domaćina, ukazuju na značaj zajedništva i partnerske saradnje na svim nivoima.

Izvor: rtcg.me

Тренутно је савјетник министра у Кабинету министра унутрашњих послова

Нови амбасадор Србије у Црној Гори биће Владимир Божовић, пише данашњи „Блиц“, чиме је потврђено раније писање портала ИН4С.

Наиме, лист се позвао на извор из Министарства спољних послова Србије, да је јуче Влада разријешила дужности досадашњег амбасадора Зорана Бингулца и на његово мјесто именовала новог, али није објавила његово име

Подсјећамо, портал ИН4С је 1. јула објавио ову информацију, позивајући се на Министарство спољних послова Србије, да је Божовић највјероватније решење за новог амбасадора Србије у Црној Гори.

Божовић је српски адвокат, политичар и стручњак у области безбједносних наука, познат као генерални инспектор Ресора јавне безбједности МУП-а Републике Србије од 2004. до 2007. године. Био је државни секретар у Министарству унутрашњих послова у периоду од новембра 2012. до маја 2014. године и савјетник предсjедника Владе Републике Сербије, надлежан за регионалну сарадњу и односе са вјерским заједницама.

Тренутно је савјетник министра у Кабинету министра унутрашњих послова.

Био је адвокат Српске Православне Цркве и Митрополије Црногорско-приморске и радио је на многим познатим случајевима у вези са заштитом основних људских и грађанских права.

Рођен је у Никшићу, 3. децембра 1970. године.

Izvor: in4s.net

Dodijeljenje diplome “Pregovarajmo zajedno za Crnu Goru u EU!”

Danas su u Podgorici dodijeljene diplome polaznicima I generacije Škole EU pregovora koju je Centar za građansko obrazovanje (CGO) organizovao u okviru projekta “Pregovarajmo zajedno za Crnu Goru u EU!”, uz  podršku Ministarstva javne uprave.

Polaznicima/ama Škole EU pregovora koji/e su uspješno završili ovaj obrazovni program, diplome su uručili izvršna direktorka CGO-a, Daliborka Uljarević i generalni direktor Direktorata za međunarodnu saradnju i programe pomoći u Ministarstvo javne uprave, Admir Šahmanović.

 Tom prilikom, Uljarević je istakla da će CGO nastaviti sa sprovođenjem neformalnih programa obrazovanja čiji je cilj jačanje unutrašnjih kapaciteta za evropeizaciju Crne Gore. Ona je navela da je Škola polaznicima pomogla da razumiju kontekst evropskih integracija, kao i tehnički i sadržajni aspekt pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom, i izrazila nadu da će saznanja sa ove Škole primijeniti u svojim profesionalnim angažmanima. 

 Kroz sedam modula i 22 sesije Škole EU pregovora, ugledni domaći i međunarodni stručnjaci, diplomate, predstavnici vladinih instititucija i civilnog društva, upoznali su učesnike sa političkim i ekonomskim aspektima procesa evropskih integracija, izazovima sa kojima se Crna Gora suočava na tom putu, ključnim pregovaračkim poglavljima i pozicijama Crne Gore, ali i regionalnim iskustvima, komuniciranju integracija, dostupnosti IPA i vezanih EU fondova. Škola se bavila i uticajima dešavanja poput izbora za Evropski parlament, Brexit-a, trgovinskih sporova, rasta nacionalizma, populizma, lažnih vijesti, migracija, itd. U okviru ovog polugodišnjeg programa održan je poseban trodnevni seminar koji se odnosio na pisanje i upravljanje projektima finansiranim iz EU fondova.

Predavači na Školi EU pregovora bili su: prof. dr Gordana Đurović, Ekonomski fakultet Univerziteta Crne Gore, Srđan Majstorović, Centar za evropske politike (CEP) – Beograd/Srbija, Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže i članica BiEPAG-a, Joachim Waern, zamjenik ambasadora Kraljevine Švedske, Aleksandar Drljević, glavni pregovarač Crne Gore sa EU, dr Dragan Đurić, programski menadžer u Regionalnoj školi za javnu upravu (ReSPA), prof. dr, Žarko Puhovski – Zagreb/Hrvatska, Mila Kasalica, ekonomska analitičarka, Marijana Laković, generalna direktorica u Ministarstvu pravde i pregovaračica za poglavlja 23 i 24, Adrijan Vuksanović, zamjenik predsjednika skupštinskog Odbora za evropske integracije i poslanik Hrvatske građanske inicijative (HGI), Neđeljko Rudović, član skupštinskog Odbora za evropske integracije i nezavisni poslanik, prof. dr Milan Marković, Biotehnički faktultet Univerziteta Crne Gore, Ivana Vojinović, generalna direktorica u Ministarstvu održivog razvoja i turizma i šefica radne grupe za poglavlje 27, Ivana Glišević Đurović, zamjenica Glavnog pregovarača i nacionalna IPA koordinatorka, Stevo Muk, predsjednik UO Instituta Alternativa, Janko Ljumović, vanredni profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti Univerziteta Crne Gore, Balša Brković, književnik, Nada Vojvodić, pomoćnica generalnog sekretara u Vladi Crne Gore, Damir Nikočević, koordinator za razvoj u CGO-u u Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU.

Školu EU pregovora činila je heterogena grupa sastavljena od službenika Vlade, zapošljenih u medijima, nevladinim organizacijama, stranim misijama u Crnoj Gori, privredi, sudstvu i nezavisnim institucijama, zatim aktivisti studentskih udruženja, akademsko osoblje, ali i predstavnici političkih partija. Svi oni su imali priliku da se prijave kroz kompetitivan proces, u kojem je CGO primio skoro tri puta više prijava u odnosu na broj polaznika koji je mogao biti primljen. 

I generaciju Škole EU pregovora uspješno je završilo 29 polaznika: Ana Vukčević, Anđela Dulović, Anja Adamović, Dragan Blečić, Dragana Jaćimović, Jelena Ćipović, Jelena Nedović, Jovana Bojić, Jovana Bubanja, Jovana Karadžić, Jovana Krunić, Katrina Berišaj, Marija Radinović, Marko Lukačević, Milena Vušurović, Milica Šćepović, Milica Zindović, Miloš Moračanin, Miloš Rudović, Mina Međedović, Mira Radović, Mirsad Spahić, Mitar Radonjić, Neđeljko Đurović, Nina Perunović, Svetozar Ščekić, Tereza Vujošević, Viktor Subotić, Željko Vukčević. 

Interesovanje polaznika za ovaj program ohrabruje i pokazuje da u Crnoj Gori postoje aktivna zainteresovanost građana i građanki da budu društveno angažovani i učesnici tekućih procesa demokratizacije i evropeizacije, ali i da rade na izgradnji sopstvenih kapaciteta kako bi tim proces efikasno doprinijeli.

Izvor: Portal Analitika.me

Na opštinskoj parceli u Sutorini narednih dana počeće pripremni radovi za izgradnju Dnevnog centra za djecu sa smetnjama u razvoju, na površini od oko 270 m2. Usluge će, kako je ranije planirano, moći da koristi 25 mladih do 27 godina.

Ugovorom koji je Opština potpisala sa firmom “Role inžinjering” predviđeno je da će ta kompanija izgraditi samo potporni zid uz rijeku, u dužini  30 metara, što je i navedeno u Ugovoru objavljenom na sajtu Opštine.

Vrijednost radova je 18.150 eura, sa uračunatim PDV-om.

Kako je precizirano specifikacijom radova, između ostalog, biće neophodno regulisanje toka rijeke, iskop zemlje za potporni zid i 6 kontrafora dimenzija 150x300x25 cm, te ugradnja armature. Radovi bi, prema ugovoru trebalo da budu gotovi početkom avgusta, uz garantni rok je 2 godine.

Donacija Komande američkih snaga za Evropu

Izgradnja Dnevnog centra za djecu sa smetnjama u razvoju realizuje se zahvaljujući donaciji Komande američkih snaga za Evropu kroz program humanitarne pomoći koji sprovodi Kancelarija za odbrambenu saradnju pri Američkoj ambasadi u Podgorici, potvrdili su nam u lokalnoj upravi.

Objekat će imati 270 kvadrata, a ukupna vrijednost projekta je 202.000 dolara. Donator je nakon odobrenja projekta raspisao međunarodni tender za izvođača svih radova na objektu Dnevnog centra, a posao je dobila albanska firma “B-ST”.

-Opština ne dobija direktno sredstva, već je ugovorom predviđeno da donator direktno plaća izvođača.  Opština je na tenderu izabrala firmu “A-team” koja će obavljati stručni nadzor nad izvođenjem radova na objektu- kažu u lokalnoj upravi.

Iz opštinske kase na mjesečnom nivou biće isplaćivano 2.420 eura. Izgradnja objekta Dnevnog centra u Sutorini trebalo bi, po ugovoru sa firmom-nadzorom, da traje 6 mjeseci, za koliko je i angažovana kotorska kompanija.

Inače, objekat Dnevnog centra u Sutorini, kako je ranije Radiju Jadran kazala sekretarka za lokalnu samoupravu Vesna Samardžić, trebalo bi da bude gotov do kraja godine, kada je u planu preseljenje djece i mobilijara iz privemenih prostorija koje koristi Dnevni centar na Toploj.

– Ukoliko u budućnosti bude potrebe za proširenjem servisa i kapaciteta, planske i zakonske pretpostavke su obezbijeđene i upravo to je ono što je prednost lokacije u Sutorini. Riječ je o opštinskom zemljištu, imamo usvojen urbanistički projekat, kao i mogućnost za nadogradnju i dogradnju objekta, izgradnju sportskog terena, kao i ostalih sadržaja koji bi bili u funkciji objekta, ali i mještana ove mjesne zajednice – kazala nam je Samardžić.

Podsjetićemo da su korisnici Dnevnog centra, njih 11, od početka aprila 2017. kada su morali “iseliti” iz zadužbine u Igalu koju koristi JPU Naša radost, preseljeni u privremene adaptirane prostorije na Toploj 2.

Ugovor o zakupu potpisan je prije 2 godine između Vladimira Stanišića, vlasnika zgrade, NVO Meritum i Opštine Herceg Novi. Ova NVO je preuzela obavezu opremanja prostora i plaćanje mjesečne zakupnine, dok Opština snosi troškove komunalija i struje.

Izvor: radiojadran.com