Категорија: Култура

Будва ће од сјутра до 28. октобра бити домаћин фестивала уличне умjетности – „Be paArt Будва”, коjи организуjу Фондациjа Будва и д.о.о. „Creative Lab” из Будве, а уз финансиjску подршку Туристичке организациjе општине Будва.
Риjеч jе о фестивалу коjи подразумиjева више умjетничких интервенциjа на jавним површинама у граду (public art), па ће Будва по завршетку фестивала бити богатиjа за три мурала на атрактивним локациjама, 3Д илузиjу на шеталишту, осликан полигон ОШ „Стефан М. Љубиша” педагошко-дидактичким играма, те посебном манифестациjом – израдом скулптура у пиjеску на Словенскоj плажи. Све то биће пропраћено музичким наступима локалних умjетника и журкама на отвореном.
Сваког викенда смjењиваће се познати умjетници из Црне Горе и региона, чиjа дjела красе jавне површине, не само на Балкану, већ и шире.
Фестивал почиње 21. септембра у Рафаиловићима, радом подгоричког графичког дизаjнера – Миша Jоскића, чиjи мурали даjу посебан печат многим насељима у главном граду Црне Горе. Након тога, од 28. до 30 септембра, Младен Пиљагић осликаће полигон ОШ „Стефан М. љубиша”, па ће ђаци ове установе кроз игру на отвореном развиjати своjе моторичке вjештине, споjем умjетности и забаве. Викенд од 5. до 7. октобра резервисан jе за израду мурала у Улици Вељка Влаховића у Будви, као и музички наступ будванских умjетника. Ово насеље ће засигурно постати препознатљиво по дjелу импозантних димензиjа (7×10 метара), коjе ће потписати Петар Поповић – Пирос, познати београдски графички дизаjнер и улични умјетник. Викенд након тога, од 12. до 14. октобра, босански умjетник Романо Кудузовић ствараће нову туристичку атракциjу – 3Д илузиjу на шеталишту у близини Старог града. Последњи мурал првог „Be pa Art фестивала” потписаће Андреj Жикић – Артез, наjеминентниjи учични умјетник у региону, чиjа дjела красе зграде у Европи, Jужноj Америци и Азиjи. Артез ће од 19. до 21. октобра осликавати спољну страну зида коjи диjели градски базен од плаже Пизана, укупне површине 117м2. Завршетак његовог рада биће обиљежен журком на отвореном – 21. октобра на Пизани.
Фестивал затвараjу студенти Факултета ликовних умjетности и Архитектонског факултета коjи ће 27. и 28. октобра под вођством Владимира Николића, архитекте са Универзитета у Ахену, израђивати скулптуре у пиjеску на Словенскоj плажи испод ресторана „Обала”.
Улична умjетност у свиjету већ децениjама заузима посебно мjесто као посебан дио савремене умjетности и урбане субкултуре. Свака метропола има дjела на jавним површинама по коjима jе препозната, и коjа су туристичка атракциjа сама за себе. Улична умjетност инкорпорира jаку посвећеност друштвеном активизму, jер по правилу позива на акциjу или преиспитивање постоjећег стања и система, она представља средство урбане регенерациjе кроз уљепшавање jавног простора и креирање његовог новог урбаног идентитета.

Međunarodna konferencija o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta i edukaciji profesionalnoih ronilaca pod nazivom „Međunarodno stručno savjetovanje o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta i edukaciji profesionalnih ronilaca 2018” počela je juče u hotelu „Splendid” u prisustvu brojnih inostranih i domaćih stručnjaka i zvanica. Prvu konferenciju posvećenu ovoj temi kod nas otvorio je ministar kulture Aleksandar Bogdanović, koji je poručio da ovaj skup ima višestruki značaj za zaštitu podvodnih arheoloških lokaliteta, nove rezultate podvodnih istraživanja u crnogorskom podmorju, pomorsku trgovinu kroz istoriju, te osposobljavanje profesionalnih ronilaca.
Direktor Regionalnog ronilačkog centra za podvodno razminiranje i obuku ronilaca iz Herceg Novog (RCUD) mr Veselin Mijajilović je istakao da se u Crnoj Gori moraju na savremen način primjenjivati najnovije mjere zaštite brodskih tovara i drugih arheoloških ostataka na dnu mora, koji su pronađeni i za koje su ustanovili da su potonuli u periodu od IV vijeka prije nove ere pa do XV vijeka nove ere.
– Cilj ove konferencije je da na putu Crne Gore u Evropsku uniju damo doprinos u pronalaženju najboljih rješenja za efikasnu borbu protiv kriminala umjetninama i za efikasnu zaštitu i valorizaciju podvodnih kulturnih dobara, koja predstavljaju, između ostalog, istoriju Crne Gore sa kojom se ponosimo u društvu evropskih naroda – zaključio je Mijajilović.
Predsjednik Internacionalne akademije podvodne tehnike i nauke iz Rima profesor Sebastiano Tusa, koji je ujedno ministar kulture regije Sicilija delegiran za more, naglasio je da je Crna Gora uvela u svoje akte ronjenje kao aktivnost u zaštiti podmorja i da će Akademija dati svu svoju podršku. On je naglasio da će Italija, koja posvećuje veliku pažnju podmorju i njegovoj zaštiti, pružiti Crnoj Gori podršku u zaštiti svog podvodnog arheološkog blaga.
Na otvaranju su govorili i generalni sekretar Vlade Crne Gore Nataša Pešić, kao i član Borda direktora RCUD-a Vladan Radonjić.
Konferenciju organizuju Regionalni ronilački centar za podvodno razminiranje i obuku ronilaca iz Herceg Novog u saradnji sa Internacionalnom akademijom podvodne tehnike i nauke iz Rima, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Crne Gore.

Kako bi pomenute lokalitete približio sugrađanima, ali ih i „uveo“ u praistoriju, počev od paleoilta, preko mezolita, neolita do bronzanog doba, u galeriji „Nikola I“ predstavljan je pomenuti multidisciplinarni projekat, a izložba, koju su u okviru septembarskih dana organizovali Ministarstvo kulture i JU Muzeji i galerije, biće otvorena do 8. oktobra

„Crvena stijena i Vrbička pećina su pećinska staništa čiji značaj prevazilazi granice Nikšića kako zbog njihove izuzetne starosti, tako i zbog važnosti za istraživanje praistorije u ovom dijelu Evrope“, istakao je arheolog Vasilije Marojević, autor projekta „Praistorija na teritoriji opštine Nikšić“.

Kako bi pomenute lokalitete približio sugrađanima, ali ih i „uveo“ u praistoriju, počev od paleoilta, preko mezolita, neolita do bronzanog doba, u galeriji „Nikola I“ predstavljan je pomenuti multidisciplinarni projekat, a izložba, koju su u okviru septembarskih dana organizovali Ministarstvo kulture i JU Muzeji i galerije, biće otvorena do 8. oktobra.

Pored alata, keramičkog posuđa, nakita, postavljeno je i 12 panoa, deset slika i četiri plakata, koji “otkrivaju tajne kulturne i društvene evolucije tokom poslednjih 150 hiljada godina” na prostoru nikšićke opštine.

“Koncept ‘Praistorija na teritoriji opštine Nikšić’ je primjer prezentovanja istorije i tradicije na moderan način. Ministarstvo kulture prepoznalo je izuzetan potencijal ovih lokaliteta i u saradnji sa nacionalnim i lokalnim institucijama i partnerima iz inostranstva, kroz projekat ‘Putevi kontituiteta’ do sada obezbednilo 300.000 eura”, kazala je otvarajući izložbu, Dobrila Vlahović, savjetnica za nepokretnu kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture.

Prvi put javno su predstavljeni predmeti sa lokaliteta Vrbnička pećina koja se nalazi iznad sela Presjeka, dvadesetak kilometara sjeverozapadno od Nikšića.

„Ona uz Crvenu stijenu predstavlja jedini sistematski istraživani lokalitet na području ove opštine. Riječ je o pećinskom kompleksu dužine 50 metara koji se sastoji iz tri veće prostorije povezane uskim kanalima“, kazao je Marojević.
Probna istraživanja započeta su 2012.godine i ukazala su na dugotrajno naseljavanje lokaliteta poslednjih 25 hiljada godina.

„Što se Crvene stijene tiče trenutan fokus je na srednjepaleolitskim slojevima koji se sa sigurnošću mogu povezati sa aktivnostima neandretalaca, ljudske vrste koja je nastanjivala Evropu tokom 300 000 godina, i koja je nestala sa pojavom modernog čovjeka – Homo Sapiensa”, objašnjava Marojević.

U sklopu pomenutog projekta četvoro nikšićkih gimnazijalaca boravilo je u selu Petrovići, pedesetak kilometara od Nikšića, gdje su od stranih i domaćih naučnika učili o arheologiji, ali i o najznačajnijem arheološkom lokalitetu u Crnoj Gori, Crvenoj stijeni.

Tumuli plijene pažnju arheologa

Posjetioci izložbe imali su priliku da odgledaju i dvadesetominutni dokumentarni film koji je rezultat saradnje Marojevića i direktorice Muzeja i galerije, Jelene Đukanovic, i da pored Crvene stijene i Vrbičke pećine saznaju nešto i o tumulima. Tumul u arheološkom smislu predstavlja gomilu zemlje i kamena podignutu iznad praistorijskih grobnica. To je predstavljalo, kako objašnjava Marojević, uobičajen način sahranjivanja ljudi tokom nekoliko hiljada godina, a u zavisnosti od pozicije pokojnika u društvenoj hijerarhiji zajednice, nastajali su tumuli dužine i po nekoliko desetina metara. Kako je kazao, nijesu bile rijetke situacije da su u kasnijim periodima na tumulima podizana i svetilišta, a sa pojavom hrišćanstva i crkve. „Područje zapadne Crne Gore, a prvenstveno teritorija opština Nikšić, bilo je izuzetno gusto naseljeno tokom praistorije o čemu svjedoče na hiljade tumula koji tek treba da budu istraženi. Iz tog razloga ova oblast biće pod velikom pažnjom arheologa u budućnosti“, uvjeren je Marojević.

Izvor: Vijesti.me

Ove godine dodijeljena je i Specijalna nagrada za autentični muzičko scenski izraz, a pripala je predstavi “Dobar zvuk u naletima” u režiji Zoltana Balazsa i produkciji Maladype teatra iz Budimpešte (Mađarska)

Drugi „Tivat world music“ festival koji će, u Tivtu naredna dva dana, okupiti 10 grupa iz regiona i svijeta, ulične performere uz tri izložbe nematerijalne kulturne baštine, počeo je koncertom Ramba Amadeusa na obali Pine. Na Pinama su prvog festivalskog dana nastupili i turska etno grupa “Light in Babylon” i Damir Imamović. Sat ranije JU Muzej i galerija priredio je izložbu „Limena glazba”, nakon čega je nastupio bend „One more time”.
Program je juče počeo izložbom u galeriji Buća, Štorija o klapama”. Uslijedili su nastupi na obali Pine domaće grupe „“Džanum””, „Tibble transsibirska” iz Švedske i „Drum N zez” benda iz Srbije. U Porto Montenegru se publici predstavila grupa „Kal” iz Srbije, a na ulicama “Haos animatori”. Za nedjelju je najavljen „Gastro momenat” u 19 časova na Trgu od kulture i nastupi grupa na Pinama “Balkan mediterranean Orient”, „Los Molonguitos” iz Argentine, Sanje Raičković i grupe „Baklava” iz Makedonije.
Tivćani i gosti su na ulicama grada pratili nastup klovnova, žonglera, šetača na štulama, akrobate, plesače sa svilom, let robota, ples sa vatrom i ostale multidisciplanarne umjetnike.
Pokrovitelj festivala koji se odvija pod parolom „Feel it, taste it” je Turistička organizacija Tivta i opština Tivat, a sponzori Porto Montenegro i Luštica Bej.

Izvođenjem predstave „Prodavnica igračaka” podgoričkog Gradskog pozorišta sinoć u 20 časova u velikoj sali KIC „Budo Tomović” počeo je 7. Međunarodni festival lutkarstva Podgorica 2018.
Festivalska dešavanja i koncepciju manifestacije predstavili su idejni tvorci festivala mr Ljiljana Burzan Nikolić i Davor Dragojević, uz pomoć mr Nele Savković Vukčević, sekretarke podgoričkog Sekretarijata za kulturu koji podržava festival, Tare Nenadović, predsjednice Dječjeg žirija festivala i konferansijea Milice Dabanović.
Festival je sastavni segment tradicionalne manifestacije Podgoričko kulturno ljeto, i kako je rekla mr Nela Savković Vukčević Grad je prepoznao značaj Festivala lutkarstva kao manifestacije koja edukuje buduću pozorišnu publiku.
– Podržavamo Festival lutkarstva cijeneći njihov doprinos ukupnoj kulturi i razvoju dječje estetike – rekla je Savković Vukčević, naročito cijeneći, kako je rekla rad Burzan Nikolićeve i Dragojevića, na prvom mjestu njihovu ljubav i entuzijazam koji pokazuju prema najmlađima i lutkarskom pozorištu.
Festival se završava 16. septembra, a u okviru manifestacije najmlađa publika biće u prilici da vidi predstave koje će izvesti glumačke trupe iz šest zemalja – Ukrajine, Makedonije, Turske, Poljske i Srbije, i naravno domaćina, Crne Gore. Takođe, pored Podgorice, dvije predstave vidjeće i djeca u Herceg Novom i Mojkovcu, navela je Burzan Nikolić ne krijući radost i uzbuđenje činjenicom da ih od početka festivala dijeli manje od 24 časa. Ona je naglasila i da je ove godine vizuelni identitet festivala osmislila slikarka Nina Vukčević. Takođe, nakon dodjele nagrade na ceremoniji koja će biti održana uveče, u nedjelju, 16. septembra, u čast učesnika i nagrađenih, publika će imati priliku da vidi predstavu „Kapetan Džon Piplfoks” koju će izvesti učenici OŠ „Maksim Gorki” a koje je pripremila njihova profesorka Lidija Banović. Ujedno, to je način, dodaje Burzan Nikolić, da pokažu da su djeca dobrodošla na ovaj festival kao i svi koji rade s njima.
Najmlađa učesnica presa, Tara Nenadović, predsjednica Dječjeg žirija obavijestila je prisutne ko će zajedno s njom odlučivati o jednoj od festivalskih nagrada, možda i najvažnijoj.
– Mi ćemo se potruditi da objektivno ocjenjujemo predstave, a oni koji ne budu redovno dolazili i gledali predstave neće moći da učestvuju u glasanju. A, ono što je najvažnije jeste da dođete i uživate u čarobnom svijetu lutkarstva – rekla je Tara. Na novinarsko pitanje, da li će biti oštri prilikom odlučivanja, ona je spremno odgovorila – „ne, samo objektivni”.
Dragojević je pak prisutne obavijestio o imenima članova žirija koji će dodijeliti osam festivalskih nagrada – režiser Goran Bulajić, izraelska glumica i rediteljka Dikla Kac i glumac i reditelj, direktor Malog pozorišta „Duško Radović” iz Beograda Aleksandar Alek Rodić. Dragojević je podsjetio i da su dani od 12. do 16. septembra samo vrh ledenog brijega, jer, festival se priprema tokom čitave godine. Podsjetio je i da je festival, koji je sada ušao u osmu godinu, najbolji način da se promoviše Crna Gora, ako gosti festivala odu zadovoljni organizacijom i prijemom. Festival je, dodaje on, međunarodni, i to je šansa da naša djeca čuju druge jezike i dožive druge kulture.
Dragojević je naglasio da je ulaz na sve predstave besplatan, da rezervacija nema, i da je samo potrebno doći sat vremena ranije i na biletarnici KIC-a preuzeti ulaznicu, kako bi svi udobno i bezbjedno gledali predstave. Posebno se zahvalio svima iz KIC-a koji su im više nego dobri partneri i domaćini u organizaciji ove manifestacije.Ž.J.

Lutkarske predstave u dogledno vrijeme dobiće svoju scenu

Na novinarsko pitanje da li Glavni grad može uticati na intenzivniji razvoj lutkarske scene u Podgorici, na zadovoljstvo i djece i odraslih, Nela Savković Vukčević je podsjetila da se na mjestu nekadašnjeg Kina „Kulutra” sada gradi zgrada Gradskog, ali, i da je tamo svojevremeno izvedena prva lutkarska predstava za djecu.
– Nova zgrada aktuelizovala je pitanje lutkarske scene. S prethodnim gradonačelnikom smo razgovarali na tu temu, i nastavićemo da razmatramo tu mogućnost. Odnosno, sada smo došli do pitanja da li pored Gradskog trebamo imati i Dječje pozorište, a to pitaju građani – roditelji, što znači da je potrebno unapređivati kulturu u Glavnom gradu – rekla je sekretarka Sekretarijata za kulturu i sport Podgorice. Dodala je i da se nada da će lutkarska scena u dogledno vrijeme dobiti svoju scenu.

Izvor; Dan.co.me

Najveća italijanska pop zvijezda današnjice Eros Ramacoti nastupiće 24. septembra 2019. godine u Štark areni.
On je najavio i da će album ,,Vita Ce N’è” biti u prodaji 23. novembra preko Polydor-a i to u više formata: CD, CD Deluxe, 2LP, 2LP Colored & Super Box Deluxe.
Takođe, prateći digitalne inovacije u muzičkom svijetu, riješio je da korisnicima Spotify-a da ekskluzivu, pretprodaja ulaznica za koncerte na njegovoj predstojećoj svjetskoj turneji ići će isključivo preko ove mreže do 13. septembra, kada će ulaznice i zvanično biti u prodaji.
Velika svjetska turneja koja prati izlazak novog albuma Erosa Ramacotija kreće naredne godine u februaru koncertom u Minhenu.

Izvor: MNEMagazin

Hercegnovski strip festival, koji već godinama okuplja stvaraoce devete umjetnosti manifestacija je značajna ne samo za kulturu Herceg Novog, već i Crne Gore, pa čak i šire, za kulturu regiona. To je potvrđeno i preksinoć na svečanom otvaranju 12. druženja ljubitelja i stvaralaca stripa, koje je okupilo elitu strip majstora, koju su na otvorenoj sceni na Belavisti pozdravljeni brojni Novljani i njihovi gosti.
Poslije uvodnog slova Jovana Subotića, koji je rekao da „ovaj festival pruža jedinstvenu priliku da se vidi i sagleda značaj stripa i njegovo mjesto u velikoj lepezi ostalog kulturnog stvaralašta”, nadahnuto se prisutnima obratio italijanski ambasador u Crnoj Gori Luka Zelioli. On se na početku zahvalio predsjedniku opštine Stevanu Katiću za gostoprimstvo, a zatim pohvalio entuzijazam i vrednoću trojice ljudi – Ćurčina, Subotića i Mandića, koji su omogućili da druženje strip umjetnika prevazilazi sva očekivanja ljubitelja stripa, rekao je ambasador otkrivajući da on posebno voli likTeksa Vilera.
– HSF je osobena i jedinstvena manifestacija u panorami događaja koji se organizuju u Crnoj Gori, a takođe je bitna i činjenica što je festival tokom godina porastao i postepeno postao jedan od najintersantnijih i najživahnijih međunarodnih događaja u svijetu stripova. Strip je muza i inspiracija bez komplikacija, i iako živimo u eri elektronike to je djelo koje se željno prelista, kako bismo popravili tok priče, a koje je daleko od toga da bude isključivo zabava, već je to i privlačno narativno djelo, koje, s obzirom na frenetična vremena nudi potencijalne oaze razmišljanja – rekao je Zelioli, ispred Ambasade koja je pomogla održavanje HSF-a.
Čast da otvori 12. HSF pripala je Aleksandru Bogdanoviću, ministru kulture. Ističući činjenicu da festival traje 12 godina, on je dodao da se HSF uzdigao među tri najznačajnije manifestacije ovog tipa u regionu, a takav napredak se mogao postići prije svega visokim nivoom etuzijazma organizatora, ali i zahvaljujući kulturnom ambijentu Herceg Novog, grada osobene likovne tradicije, ali i grada u kojem je zahvaljujući raznovrsnim kulturnim slojevima, uvijek vladao duh otvorenosti prema novom i različitom.
– Ova manifestacija je svojim programima i komunikativnošću dala jednu novu dimenziju tom duhu koji će hercegnovskoj i crnogorskoj kulturi donijeti neka nova iskustva na polju savremenih kulturnih kretanja. Upravo zato HSF za Crnu Goru predstavlja punkt koji će nas upoznavati sa najznačajnim tokovima regionalnog i svjetskog strip stvaralaštva, ali i omogućiti kritično-teorijsku problematizaciju fenomena stripa i njegovih odraza na savremenu kulturu. Posebno je bitno što je značajan prostor festivala dat i onom kreativno-esnafskom segmentu, kroz forme radionica i uvid u sam proces stvaranja stripa. Očekujemo da će se na ovoj manifestaciiji sve više razvijati diskusije na one već prisutne teme u teoriji i estetici, zahvaljujući kojima se strip odavno izdigao iznad pripisivanog mu zabavljačkog karaktera, jer najznačajniji dio strip umjetnosti već je duže vrijeme prostor na kom se na jedan specifičan način odvija interakcija između savremenih fenomena i mitsko-arhetipskog postamenta. Znamo da se u tom dijalogu vrši svojevrsno simboličko reintrerpetiranje, što jesu neka od bitnijih polemičkih čvorišta današnje kulture – rekao je Bogdanović.
Na kraju prve večeri publika sa gostima festivala mogla je pogledati tri izložbe koje su istovremeno otvorene. U galeriji „Josip Bepo Benković” postavljene su na dva sprata izložbe „Živio Kavandoli-Hod po beskonačnoj liniji” koja obuhvata radove više od 100 svjetskih poznatih autora posvećenih animiranom serijalu „La Linea” i postavka radova 12 specijalnih gostiju HSF iz Italije, Španije, Srbije i Hrvatske, dok u galeriji „Sju Rajder” postavku čini izbor od 20-tak stripova italijanskih strip majstora pod nazivom „Dvadeset lakih komada”.

Izvor: Dan.co.me

Beranska filmska publika imaće priliku da danas i sjutra uživa u odabranim filmovima koji će biti projektovani u Centru za kulturu u okviru manifestacije „Dani evropskog filma“.

Prvog dana u 18 časova biće prikazan kiparski film „Dječak na mostu“ iz 2016. godine, a u 20 časova filmsko ostvarenje „Slovenija, Australija, a sjutra cijeli svijet“.

Film „Bog voli kavijar“ iz 2012. godine biće prikazan u sjutra u 18 časova, dok će u 20 časova manifestaciju zatvoriti dansko kinematografsko ostvarenje „Posramiteljkina kći“.

„Dane evropskog filma“ organizuje delegacija Evropske unije u Crnoj Gori u saradnji sa ambasadama Bugarske, Česke, Danske, Estonije, Grčke, Hrvatske, Holandije, Kipra, Slovenije, Letonije, Mađarske, Njemačke, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Švedske uz podršku EU info centra.

Izvor: Vijesti.me

Grupa austrijskih, čeških i švedskih naučnika sprovela je istraživanje, koje je objavljeno u „Logopedics Phoniatrics Vocology“ i na osnovu koga je Fredi Merkjuri, pokojni pjevač grupe „Kvin“ najbolji pjevač svih vremena.

Iako nisu testirali urbani mit po kojem je Merkjuri imao raspon glasa od pune četiri oktave, otkrili su neke više nego zanimljive činjenice o glasu legendarnog pjevača, prenosi B92.

Frontmen kultnog benda bio je poznat kao tenor, a zapravo je bio bliži baritonu.

Tim naučnika to je bazirao na šest intervjua koje je frontmen „Kvina“ dao, a koji su otkrili da je prosječna frekvencija njegovog glasa 117.3 Hz, piše „Unilad“. Njegove glasnice snimili su u čak 4.132 sličice u sekundi, da bi mogli tačno da vide kako je Frediju uspijevalo to što mu je uspijevalo.

Zaključili su da su se njegove glasne žice brže kretale nego kod drugih ljudi.

„Kvantitativna analiza koja je koristila novouvedeni parametar za procjenu pravilnosti vokalnih vibracija potkrijepila je svoju perceptivnu nepravilnu prirodu, sugerišući da je pravilnost vibrata distinktivno obilježje pjevačkog glasa“, piše u studiji objavljenoj prvi put prije dve godine.

Izvor: FOSMedia