U moru političkih nesuvislih izjava, građani su u prilici i da čuju ,,poslednji politički poklič,, mlađanog lidera u pokušaju Marka Milačića, koji gromoglasno poziva na tv duel predsjednika Jokovića, istovremeno se isprsivši da, ukoliko naš predsjednik ne pristane, automatski za Marka i njemu slične postaje politička kukavica. Za početak bi valjalo da nam mlađani račundžija Marko, u svom zanosu konačno kaže je li za vazda ostavio dukljansku politiku, i da se, uz isti ovaj poklič zakune da se istinski kaje što je bio jedan od prvih i najzajažljivijih referendumskih propagatora ni manje, ni više, nego za, privatnu, đukanovićevsku Crnu Goru. Valjalo bi da nam kaže da li je i tada bio na istoj strani sa našim Mitropolitom Amfilohijem, ili je kasnije spoznao da je na pogrešnom putu? Tek poslije toga bismo debelo razmislili koga od naših časnih birača i simpatizera pošaljemu njemu, da ga konačno politički opismenimo i otrijeznimo. Valjalo bi, uzgred i da se uozbilji i prestane da bruka i sebe, a i Crnu Goru, kao kada je, u dječačkom zanosu pokušao da pravi selfije prilikom dolaska Vladimira Putina u Beograd. Vjerovatno ga je opijenost za vlašću natjerala da od velikog borca za Đukanovićevu Crnu Goru odjednom postane neko ko pali zastave NATO-alijanse. Familijarna raspoređenost u sadašnjoj Vladi mu je i dodijelila zvanje „prvog zastupnika Premijera CG“. Politička geneza mlađanog Marka dovoljno govori o njemu i njegovoj dosljednosti.Ipak, nećemo dozvoliti da iz ovoga ode skroz neznaven mlađani Marko. Memorandum, koji je i njemu trn u oku, predstavlja osnovu za otvaranje dijaloga da zajedno, skupa, nepodijeljeni idemo naprijed, trasirajući put nekoj novoj, pomirenoj, evropskoj Crnoj Gori. Mi u SNP-u, nikada nijesmo dijelili ljude po vjeri i naciji. Onaj koji to ne vidi, nije vrijedan nikakve naše pažnje. I na samom kraju, na TV duel od strane nezavisne televizije bio je pozvan predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić. Ukoliko taj isti Marko kaže da je Predsjednik Vlade pozvan, te da je odbio da gostuje i postao politička kukavica, prihvatićemo izazov i ovakvog TV duela.Građanima je odavno sve jasno., kao što je kristalno jasno da se SNP nikada i nikoga plašio nije, jer ozbiljni argumenti uvijek stoje iza nas. Vi ste, ipak, Marko Milačiću, za Jokovića i SNP skroz nebitni!
Shodno odluci Glavnog odbora danas je održana Izborna konferencija Opštinskog odbora SNP-a Pljevlja.Izbornoj konferenciji su prisustvovali izabrani predstavnici Mjesnih organizacija SNP-a u Pljevljima koji su izabrali novi Opštinski odbor koji broji 101 člana od kojih su 50% novi članovi Odbora.Izbornoj konferenciji prisustvovao je predsjednik SNP Crne Gore Vladimir Joković.Nakon završetka rada Izborne konferencije održana je sjednica novog Opštinskog odbora.Opštinski odbor je na prvoj sjednici u novom sazivu za predsjednika Opštinskog odbora SNP-a Pljevlja izabrao dr Sašu Grbovića.Posle sjednice Opštinskog odbora upriličen je tradicionalni novogodišnji koktel OO SNP-a Pljevlja kojem su prisustvovali članovi i simpatizeri Socijalističke narodne partije, mnoge zvanice iz privrednog i društvenog života, predstavnici političkih i vjerskih organizacija i drugi gosti.
Poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) tražiće da se njihov predlog izmjena zakona za odlaganje lokalnih izbora u Beranama i Ulcinju, koju su nedavno podnijeli, po hitnom postupku stavi na dnevni red redovne ili vanredne sjednice Parlamenta, potvrđeno je “Vijestima”.Jesenje zasjedanje Skupštine završava se do kraja godine, proljećno počinje 1. marta, a vanredna sjednica se može održati od prvog radnog dana u januaru do posljednjeg radnog dana u februaru.U SNP na čijem je čelu Vladimir Joković očekuju da će uspjeti da obezbijede izmjene zakona prije nego što predsjednik države Milo Đukanović raspiše lokalne izbore.Izbori u Berenama i Ulcinju održani su u februaru 2018. godine, aktuelni saziv Skupštine opštine Ulcinj konstituisan je 25. aprila, a SO Berane 23. aprila 2018. godine.Zakonom o izboru odbornika i poslanika propisano je da od dana raspisivanja izbora do njihovog održavanja ne može proteći manje od 60 ni više od 100 dana.Poslanici SNP-a podnijeli su predlog zakona o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi 16. decembra, kojim traže da se prvi naredni izbori za odbornike u skupštinama opština Ulcinj i Berane, održe istovremeno sa redovnim izborima za odbornike u Skupštini glavnog grada Podgorica, Skupštini opštine Golubovci – opštine u okviru glavnog grada i Skupštinama opština Bar, Bijelo Polje, Danilovgrad, Kolašin, Plav, Plužine, Pljevlja, Rožaje, Žabljak i Šavnik. Predlažu da se odbornicima u skupštinama opština Ulcinj i Berane, kojima mandat ističe u februaru 2018, produži do maja naredne godine.Poslanik SNP-a Dragan Vukić je kazao juče “Vijestima” da će ta partija tražiti po hitnom postupku da se stavi u proceduru zakonsko rješenje o odlaganju izbora u tim lokalnim samoupravama, a sve to prije donošenja odluke predsjednika države Mila Đukanovića i zakonske obaveze za raspisivanje izbora.”Za to će nam biti potrebni i potpisi ostalih kolega iz skupštinske većine. Nadam se da će svi biti dosljedni izgovorenoj riječi i javnim izjavama za skupštinskom govornicom kad smo svi predlagali da se odlože izbori u Mojkovcu, Petnjici i Cetinju, a ujedno i ovi izbori o kojima sad govorimo”, rekao je Vukić.Zasada su predlog SNP-a javno podržale kolege iz GP URA, navodeći da je objedinjavanje svih lokalnih izbora u jednom danu racionalnije i u više navrata podržano i od međunarodnih partnera.Objedinjavanje lokalnih izbora u Beranama sa izborima u drugim opštinama podržava i predsjednik opštine Berane koji je istovremeno i predsjednik lokalnog odbora SNP-a u ovom gradu, Tihomir Bogavac. On je “Vijestima” rekao da to treba učiniti prije svega zbog onemogućavanja malverzacija i prebacivanja birača iz jedne u drugu opštinu, što se nedavno dešavalo u Petnjici, Mojkovcu i Cetinju.”Potrebno je poraditi na zakonu, da se ne bi dešavalo da pojedini građani jedne sedmice glasaju u jednoj, a druge sedmice u drugoj opštini”, kazao je Bogavac.On je podsjetio da zahtjev za objedinjavanjem lokalnih izbora stiže i sa evropskih adresa, i da to treba uraditi kako iz racionalnih, tako i iz demokratskih razloga.U Beranama je koalicija “Zdravo Berane” koju čine SNP i DF smijenila DPS još 2014. godine, a zatim su, pojačani Demokratskom Crnom Gorom to ponovili i na lokalnim izborima 2018.Dva puta su u međuvremenu pobijedili DPS u ovom gradu i na državnim izborima, a na predsjedničkim izborima tadašnji predsjednički kandidat Mladen Bojanić je u Beranama bez ikakve kampanje pobijedio Mila Đukanovića sa razlikom od oko hiljadu glasova.
Danas su u Tivtu članovi Predsjedništva SNP CG Vasilije Lalošević i Krsto Rađenović sa vršiocem dužnosti predsjednika OO SNP Tivat Aleksandrom Davidovićem i njegovim saradnicima dogovorili da se izborna konferencija opštinske organizacije SNP Tivat održi u srijedu 29. decembra u 17h u sali stare zgrade Opštine Tivat. Obavljene su sve tehničke pripreme kako bi organizacija ovog skupa protekla u najboljem redu.
Џастин Кобс и Драгана Живковић наjбољи су кошаркаш и кошаркашица у Црноj Гори, у традиционалном годишњем избору Кошаркашког савеза
Кобс jе у дресу Будућност Волиjа дао огроман допринос сjаjним наступима у АБА лиги и Еурокупу, али и репрезентативним акциjама.
Живковић иако са тек 20 година jедна jе од искусниjих у екипи Будућност Бемакса, а вучице су jедини тим коjи jе са максималним учинком завршио прву фазу ВАБА лиге.
Живковић jе играла и за црногорску селекциjу у свим акциjама у овоj години.
Наjбоља кошаркашица у иностранству jе Милица Jовановић, капитенка
Мишколца, док jе исто признанjе у мушкоj конкуренциjи припало члану
Валенсиjе Боjану Дубљевићу.
Наjбоља млада кошаркашица у Црноj Гори jе Мариjа Лековић, чланица Будућности Бемаx и сениорске репрезентациjе Црне Горе.
Лековић jе ове године изабрана међу пет наjвећих талената европске кошарке.
Наjбољи млади кошаркаш у Црноj Гори jе Федор Жугић.
Члан Улма у прошлоj сезони добио jе велики простор у дресу Будућности Воли, након чега jе завриjедио и позив у репрезентациjу.
Ове сезоне игра стандардно за нjемачки клуб на два фронта у домаћем шампионату и Еурокупу.
Признанjе за наjбољег тренера, коjе носи име чувеног Полиjа Боjанића,
добио jе Бошко Радовић, селектор мушке сениорске репрезентациjе.
Предсjедник Кошаркашког савеза Никола Пековић казао jе да jе кошарка jедан од наjпопуларниjих спортова у Црноj Гори и да му сjаjни резултати из прошлости намећу додатну одговорност.
– Вjеруjем да одговарамо на прави начин, квалилтетним радом и
потезима коjи би требало да осигураjу успjехе и у будућности. У 2022.
години нас чека много изазова, након двогодишње паузе на терен се
враћаjу наше млађе селекциjе. То jе од изузетне важности да се измjере
са наjбољим репрезентациjама Европе, како би знали гдjе смо и на чему
морамо да радимо како би остали ту гдjе нам jе и мjесто у врху ФИБА ранг
листа – рекао jе Пековић.
Он jе истакао да га радуjу и резултати црногорских клубова и квалитет Прве лиге, наводећи да jе она ове године на високом нивоу.
– Уз наду да ћемо се за годину поново састати да причамо о сjаjним
резултатима, желим нам свима успjешну 2022. годину – рекао jе Пековић.
Право гласа на том бирачком мјесту јуче су искористила 163 од 423 уписана бирача, или шест гласача више него на изборима 5. децембра
Након поновљеног гласања јуче на бирачком мjесту бр. 3 Радманци у
општини Петњица, Социјалистичка народна партија (СНП) је освојила
довољан број гласова да уђе у локални парламент, док је Демократска
партија социјалиста (ДПС) изгубила један мандат, па ће имати 16
одборника у парламенту умјесто 17. То је за „Дан“ потврдио предсједник
Општинске изборне комисије (ОИК) Петњица Адис Дураковић.
Он је казао да је гласање протекло без нерегуларности и да су од 423
уписана гласача на том бирачком мjесту јуче гласало њих 163, што је за
шест гласача више него 5. децембра.
Како је „Дану“ саопштено из ОИК-а Петњица, Странка правде и помирења
„Само право“ јуче је освојила 22 гласа, по један глас имале су
Социjалдемократска партиjа Црне Горе „Свим срцем за Петњицу“ и
Социjалдемократе Црне Горе „Петњица мора боље“, Бошњачка странка
„Исправно за Петњицу“ је имала 37 гласова, ДПС „Поносна Петњица! Поносна
Црна Гора! – Мило Ђукановић“ 90, листа „Др Албин Ћеман – Демократе –
Демократска Црна Гора – Нова снага“ није имала ниједан глас, док је
Социjалистичка народна партиjа „Часно за Петњицу“ освојила 12 гласова.
Из СНП-а и СПП-а су након избора 5. децембра тражили ново гласање у
тоj мjесноj заjедници због, како су тада саопштили, повреде правилника о
гласању и непоклапања броjа гласачких листића и купона. Међутим,
предсједник ОИК-а је тврдио да је гласање протекло без нерегуларности.
ОИК jе потом 9. децембра одржао сjедницу на коjоj jе од укупно 10
чланова, за усваjање приговора гласало пет, четири су била против, док
jедан ниjе присуствовао сjедници, и донио рjешење о одбиjању приговора
те двије партије. Међутим, за СПП и СНП је таква одлука ОИК-а била
неприхватљива, jер, како су указали, Комисиjа може да ради и одлучуjе
ако jе на сjедници присутно више од половине укупног броjа чланова, а да
одлуке доноси већином гласова присутних чланова.
На изборима 5. децембра гласало 157 бирача
На изборима одржаним 5. децембра, у борби за 31
одборничко мјесто, ДПС је освоjио апсолутну власт са 17 одборничких
мjеста, БС шест, СПП три, Социjалдемократе и Демократе по два,
Социjалдемократска партиjа jедан, док СНП није успио да уђе у локални
парламент. Недостајала су им четири гласа.
Право гласа на бирачком мјесту у Радманцима тада је искористило 157
бирача. Тада је СПП освојио седам гласова, колико и СДП и Демократе, СД
је имао 10 гласова, БС 50, ДПС 71, а СНП пет.
Након што је ДИК одбио приговор на одлуку ОИК-а, о свему је одлучивао Уставни суд, који је укинуо рjешење о одбиjању приговора СПП-а и СНП-а за понављање гласања у Радманцима. На основу те одлуке, јуче је поновљено гласање на том спорном бирачком мјесту.
Socijalistička narodna partija će, poručuje njen lider Vladimir Joković, dati podršku programu Evropi sad.“Zamjerka nam je da je taj budžet prvo trebalo prezentirati parlamentarnoj većini, da se dogovorimo šta treba da radimo, a ne ovoliko amandmana i otezanja pitanja da li će ili ne biti usvojeni. I ako budu usvojeni ovi amandmani da li će taj budžet moći da funkcioniše. Amandmana ima toliko da je budžet Pentagona mislim da bi falilo para da se sve završi što smo htjeli”, ističe Joković, dodajući da je zabrinjavajuće to da su uglavnom amandmani o socijalnim davanjima, a nema razvojnih projekata koji bi donijeli radna mjesta i sprečavalo mlade da idu iz Crne Gore.Zamjera i tome što je budžet predstavljen kao da se izvlače parovi za Ligu šampiona.“Mislim da smo sve to trebali da dogovorimo. Mi smo dužni da kao odgovorni ljudi i političari ispunimo obećanja. Vi ste bili dužni da se s nama konsultujete o svakom infrastrukturnom i razvojnom projektu”, ističe Joković.Osvrnuo se na bombaste najave jednog ministra kako ćemo imati standard kao u Sloveniji.“To je nedostižno. Jedno su želje, jedno su mogućnosti”, ističe Joković.On izražava sumnju da se sve može desiti kao što je najavljeno-da svi građani koji rade dobiju platu od 450 eura, a da niko ne ostane bez posla.“Rekao sam da bi dobro bilo da se u budžetu izdvoji jedan dio sredstava a one koji posle ovih mjera neće primati ni dosadašnjih zagarantovanih 250 eura, i to je nešto o čemu treba povesti računa”, kazao je Joković, dodajući da se postavlja ozbiljno pitanje da li crnogorska ekonomija može da podrži ovolike izdatke.Misli da će biti ozbiljnih problema sa Fondom zdravstva.“Tamo su veliki dugovi, a kada je ukinut obavezan doprinos za zdravstveno mislim da će to ozbiljno pogoditi zdravstvo i sve zaposlene u njemu”, ocijenio je Joković.Njega najviše brine to što će mnoge opštine imati trećinu manje budžeta za ovu godinu“Zabrinjavajuće je i da je manji budžet za sport”, dodaje Joković.
Iz Fonda objašnjavaju da je cjelokupni budžet Montefarma za 2021.
godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju” iznose 61
milion
Iz Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore (FZOCG) pozvali su
tužilaštvo da ispita ko je i kako doveo zdravstveni sistem u podređen i
kontrolisan položaj, a sve u cilju stečaja i privatizacije državne
apotekarske ustanove Montefarm. Iz Fonda, na čijem je čelu Dragoslav
Šćekić, „Danu“ su saopštili da su prethodna rukovodstva Montefarma,
Ministarstva zdravlja i Fonda doveli državnu apotekarsku ustanovu
maltene do stečaja. Ukazuju da je situacija takva da Montefarm ne može
vršiti uvoz, već sve ljekove mora da kupuje od veledrogerije „Glosarij“,
koja je po tom osnovu fakturisala 114.000.000 eura u prethodne dvije
godine.
Iako se građani žale da u pojedinim apotekama nema određenih ljekova
za visok krvni pritisak i bolesti srca, iz Fonda tvrde da nema nestašica
i da su ustanove dobro snabdjevene.
„Očekujemo da se tužilaštvo uključi i ispita kako je zdravstveni
sistem došao u podređen i kontrolisan položaj od strane veledrogerija, a
sve u cilju dovođenja Montefarma u stečaj i njegovog privatizovanja.
Država mora da pokaže snagu u odnosu na one koji su osilili uz prethodnu
vlast. Svaki pokušaj zaustavljanja snabdijevanja ljekovima mora se
smatrati sabotažom države i na to se mora adekvatno odgovoriti ako se
desi. Tvrdnje iz privatnih apoteka da je nestašica ljekova prisutna i da
osigurana lica ne mogu podići lijek na recept potpuno su neosnovane.
Apoteke su dobro snabdjevene, ne postoji nestašica, a i svjedoci ste da
ispred apoteka nema gužvi, što samo pokazuje ispravnost naše odluke da
uđemo u reformu ovog dijela zdravstvenog sistema. U ovom trenutku imamo
redovno snadbijevanje ljekovima, koje nije ugroženo dugovima nastalim u
prethodnom periodu. Kontinuirano snabdijevanje ljekovima u Crnoj Gori je
prioritet, Fond za zdravstveno osiguranje, zajedno sa Ministarstvom
zdravlja, Montefarmom i Ministarstvom finansija, čini sve da to tako i
ostane. Građani moraju biti upoznati da su određene veledrogerije
praktično stavile Montefarm u talački položaj tako što su preuzele uvoz
maltene svih ljekova, tako da Montefarm sada ne nabavlja ljekove
direktno od proizvođača, već kod veledrogerija u Crnoj Gori.“
Optimizovaće potrošnju
U Fondu planiraju da pomenute dugove riješe u saradnji sa Ministarstvom finansija.
To ćemo uraditi tako što će se partnerski uvećati budžet Fonda
do nivoa koji neće značajnije opteretiti državni budžet, a uz to ćemo u
narednom periodu, u granicama mogućeg, optimizovati potrošnju, naravno
ne na štetu osiguranika Fonda. U stalnoj smo komunikaciji sa
Ministarstvom finansija po pitanju praćenja neizmirenih obaveza i nema
sumnje da ćemo zajedničkim snagama tražiti najbolja rješenja za
nagomilane probleme iz prethodnog perioda. Bez obzira na nedostajuća
sredstva, činimo sve što je u našoj moći da ne dođe do bilo kakvih
smetnji u sprovođenju zdravstvene zaštite – ističu iz Fonda. Prethodna
rukovodstva Montefarma, Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno
osiguranje dovela su Montefarm maltene do stečaja i u situaciju da ne
može vršiti uvoz, već da ljekove kupuje od, na primjer, veledrogerije
„Glosarij“, i to u 2020. godini u iznosu od cirka 53 miliona, a u ovoj
cirka 61 milion – saopštili su iz Fonda.
Podsjećaju da je cjelokupni budžet Montefarma za ovu godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju“ iznose 61 milion.
„Time je stvorena potpuna zavisnost čitavog zdravstvenog sistema od
par veledrogerija. Veliki dio veledrogerija je, pored primarnog statusa,
veoma dobro i planski organizovao i maloprodaju, kao i otvaranje novih
apoteka, kako bi na taj način preuzele kontrolu i na ovom nivou i time
do kraja uspostavile kontrolu nad snabdijevanjem ljekovima u Crnoj Gori.
Ono što je novi menadžment Fonda započeo, a sigurno će biti prepoznato
kao dobra praksa jer su benefiti već dijelom vidljivi, jeste da vlasnici
više apoteka sa Fondom mogu zaključiti ugovor za dvije apoteke na
teritoriji opštine Podgorica, a u ostalim opštinama isključivo za jednu
apoteku, uz jačanje Montefarma kao državne zdravstvene ustanove. Takođe,
u cjelosti oslobađamo javni zdravstveni sistem višegodišnjih lanaca.
Apotekama koje su u ugovornom odnosu sa Fondom prekinuta je kadrovska
politika koja je vođena u prethodnom periodu, jer od trenutka
zaključenja ugovora diplomirani farmaceut je obavezan do kraja ugovornog
odnosa, što ćemo, uz saradnju sa Ministarstvom zdravlja, svakako
kontrolisati“ istakli su iz Fonda.
Podsjećaju da su na javnom pozivu zaključili ugovore sa 120
apoteka, čime je obezbijeđen cjelokupan asortiman ljekova sa liste
ljekova, a sve u cilju redovnog i kontinuiranog snabdijevanja osiguranih
lica ljekovima.
„U skladu sa indikacijama definisanim listom ljekova i sa uredno
propisanim receptom od strane izabranog doktora, lijek se može uzeti u
apotekama sa kojima Fond ima zaključen ugovor. Ukoliko lijek nije
sastavni dio pomenute liste, osigurano lice ne može izvršiti nabavku
potrebnog lijeka na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Nadalje, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija,
Fond će nastojati da obezbijedi nedostatna sredstva za nabavku i
distribuciju ljekova i medicinskih sredstava, kako bi cjelokupni
zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, a sve u cilju očuvanja
zdravlja građana“ poručili su iz Fonda.
Saopštili su nam i da privatnim apotekama trenutno duguju 7.591.000 eura zbog složene naslijeđene finansijske situacije.
„Kada govorimo o izmirivanju obaveza prema privatnim apotekama a za
potrebe izdavanja ljekova na recept, treba imati u vidu dva faktora: da
je u prvih pola godine finansiranje zdravstvenog sistema vršeno kroz
privremeno finansiranje, što je dovelo do utroška sredstava na ovoj
poziciji od oko 65 odsto od ukupno opredijeljenih sredstava za 2021.
godinu za ovu namjenu, a kao drugi faktor ističemo uvećanu potrošnju
ljekova uslovljenu pandemijom virusa kovid-19. Usled povećane potrošnje
ljekova i prijevremenog puštanja sredstava sa ove pozicije privatnim
apotekama, neizmirene obaveze po ovom osnovu na 23.12.2021. godine
iznose 7.591.411,22 eura.“
Funkcionisanje sistema nije ugroženo. Novi menadžment Fonda
za zdravstveno osiguranje Crne Gore je, i pored složene naslijeđene
finansijske situacije uzrokovane dugovima prethodnog menadžmenta, uspio
da redovno servisira potrebe zdravstvenog sistema Crne Gore – saopšteno
nam je iz Fonda.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, uputio je u svoje i u ime partije, povodom predstojećih Božićnih praznika iskrene čestitke svim vjernicima katoličke vjeroispovijesti.„ U ovim teškim vremenima u svakom pogledu, Božićni praznici ulivaju nadu da mora i može biti bolje, samo ako i dalje ostanemo ljudi. Ako jedni drugima mislimo i činimo dobro, nemamo se čega plašiti. Praznik Hristovog rođenja donosi nam neprolaznu radost koja se pronosi kroz vjekove i uliva nam nadu u bolje sjutra.Želim vam da ove blage dana provedete u zdravlju, sreći i veselju sa svojim najbližima, slaveći Božić kao temelj za ljepšu i sigurniju budućnost“, stoji u čestitki predsjednika SNP CG Vladimira Jokovića.
