Našom pobjedom na prethodnim izborima ukazano je neposredno povjerenje aktuelnoj parlamentarnoj većini i uslovno povjerenje Vladi. Ovako razmišljaju naši građani sa kojima smo kao partija u svakodnevnoj komunikaciji.Imam obavezu da javnosti prenesem njihovo mišljenje da je sve očiglednije da nije udovoljeno njihovim zahtjevima kao ni predizbornim obećanjima. Građani smatraju da samim tim činom, potpisani sporazum od strane pobjedničke koalicije dobrim dijelom nije u skladu njihovim predizbornim zahtjevima i našim obećanjima. Pitaju ko nam je dao to pravo?Ipak, oni kojim su nam svojim glasovima dali povjerenje vjeruju da za izlazak iz ove krize zasigurno ima rešenja, ako za to postoji spremnosti i volje. Za njih su prihvatljive sve opcije, samo ne vanredni izbori. Vanredni izbori, po njihovom mišljenju, dolaze u obzir kao krajnje i zadnje rešenje.Pitaju, ko ima to pravo da im oduzima pobjedu, jer je neprihvatljivo još jedno poniženje, još jedno ignorisanje izborne volje građana.Dragi građani, sve ste u pravu. Niko nema pravo da vam oduzima ono što ste skoro trideset godina željeli i na kraju dobili. Promijenili smo zajedno odnarođenu vlast i vrijeme je da pokažemo da umijemo bolje. Bolje jednako za sve, bez podjela, bez povlastica, bez kriminala i korupcije, bez straha za goli život.
Шта да очекујемо од састанка лидера парламентарне већине?Још увијек неизвјесно да ли ће на састанак бити позван и премијер Здравко КривокапићНакон што је, на иницијативу СНП-а и Демоса, у четвртак 24. јуна одржан састанак представника парламентарне већине, са циљем изналажења рјешења за превазилажење парламентарне кризе, лидер Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић, најавио је јуче нови састанак који би требало да буде одржан до краја ове седмице.Он је рекао да ће заједно са лидером Демоса Миодрагом Лекићем, прије састанка разговарати са представницима појединих партија.Када је у питању први састанак лидера парламентарне већине, Јоковић је рекао да од тада није било никаквих договора и консултација.Упитан да ли је ће на следећи састанак бити позван премијер Здравко Кривокапић, Јоковић је одговорио да ће када представници партија усагласе ставове, онда разговарати са премијером.
Први састанак представника парламентарне већине одржан је у четвртак, а Јоковић каже да од тада није било никаквих договора и консултација
Нови састанак представника парламентарне већине, требало би да буде
одржан до краја седмице, најавио је лидер Социјалистичке народне партије
(СНП) Владимир Јоковић.
Он је рекао да ће заједно са лидером Демоса Миодрагом Лекићем, прије састанка разговарати са представницима појединих партија.
-Нијесмо то још прецизирали када ће бити одржан сљедећи састанак, то
ћемо урадити у разговору са другим лидерима, али очекујем да ће бити до
краја седмице- казао је Јоковић агенцији МИНА.
Први састанак представника парламентарне већине одржан је у четвртак,
а Јоковић каже да од тада није било никаквих договора и консултација.
Он је додао да ће заједно са Лекићем разговарати са појединим
лидерима партија и видјети да ли је могуће приближити ставове да се дође
до рјешења које би било прихватљиво за све, да се на сљедећој сједници
донесу закључци.
Јоковић је, упитан да ли је ће на следећи састанак бити позван
премијер Здравко Кривокапић, одговорио да ће када представници партија
усагласе ставове, онда разговарати са премијером.
Он је навео да парламентарне партије могу да донесу одлуку коју год хоће, мимо Владе.
-Тако да, за сад разговарају представници предсједници парламентарних партија, а премијер или ми можемо позвати на разговор, након ових разговора- казао је Јоковић
SNP CG najoštrije osuđuje napad na crkvenjaka Mitropolije crnogorsko-primorske Nikolu Popovića, koji se juče desio na Cetinju. Da situacija ne poprimi još ozbiljnije razmjere pobrinuli su se otac Gojko Perović i njegov sin.Ovo je još jedan dokaz da su se u gradu pod Lovćenom stvari otrgle kontroli, te da baštinici „komitsko-patriotske“ ideologije ne prezaju ni od otvorenih ataka na sveštenike Mitropolije crnogorsko-primorske. Nakon napada na Bogosloviju i Cetinjski manastir, došao je red i na sveštenstvo Mitropolije, jer očigledno prvobitni napadi nisu bili dovoljni.Ovo nije prvi atak na Popovića jer je i prošle godine bio na meti istog čovjeka, a od salvi uvreda nije pošteđen ni otac Gojko Perović.SNP zahtijeva od nadležnih organa da što prije procesuiraju vinovnika pomenutog događaja i da ga sankcionišu u skladu sa zakonskim normama. Ovakvi događaji ne smiju ostati nekažnjeni, a njihovo sankcionisanje mora poslužiti kao primjer da u Crnoj Gori bezakonje ne može više vladati.
Кошаркашице Србије по други пут су се попеле на кров Европе, пошто су у Валенсији у репризи финала из 2015. године, савладале Француску 63:54 (14:11, 17:15, 17:14, 15:14).
„Триколорке” су на старту повеле 5:2, али су изабранице Марине Маљковић врло брзо дошле до вођства (10:7) и нису га испуштале до краја утакмице.
Већ у другој четвртини су „плаве” имале 13 поена вишка (31:18), након чега су примиле осам везаних поена, па су Францускиње са прихватљивих минус пет отишле на паузу (31:26).
Слично је било у трећем периоду.
Отишле су Српкиње на плус 17, да би Француска са девет везаних поена подгријала наду за преокрет пред одлучујућих 10 минута (48:40).
Ипак, све снове Францускиња да могу у петом узастопном финалу коначно стићи до злата, срушиле су Ивон Андерсон и Јелена Буркс, већ на старту последње четвртине, са седам везаних поена за 55:42.
Након тога су „плаве” мирно меч привеле крају.
Очигледно им је било доста драме у мечевима са Шпанијом у четвртфиналу и Белгијом у полуфиналу.
Шампионке је предводила Андерсон са 18 поена, Брукс је додала 15, а Соња Васић 12.
Ударни трио је испратила Херцегновљанка, Ана Дабовић, са девет поена.
Францускињама су мало биле Валеријан Вукосављевић и Марин Јоханес, које су постигле 15, односно 13 поена.
У борби за бронзу, Белгија је резултатом 77:69 савладала Бјелорусију.
Direktor Uprave za sport i mlade, Vasilije Lalošević, uputio je najiskrenije čestitike sjajnim crnogorskim sportistima, Mariji Vuković, Danijelu Furtuli i Draganu Pešiću na iznavrednim rezultatima postignutim na Balkanijadi. „Crna Gora zaista ima čime da se ponosi. Ne postoje riječi koje bi iskazale čast koji imamo kao država da nas ovakvi sportisti, poput Marije, Danijela i Dragana predstavljaju. Čestitam od srca Mariji na oborenom ličnom rekordu, osvojenom zlatu i prolasku na Olimpijske igre, koje će ove godine dobiti još jednog crnogorskog kandidata. Kada već govorimo o crnogorskim učesnicima na Olimpijadi, nemoguće je ne pomenuti našeg Danijela, koji je ovom prilikom takođe svojoj zemlji donio najsjajniju medalju, te potencijalno stekao mogućnost odlaska na OI. Čestitke i Draganu Pešiću na ništa manje značajnoj bronzi koju je osvojio svojim trudom, radom i posvećenošću“, kazao je Lalošević ovom prilikom.
Lalošević je takođe čestitao i svim ostalim takmičarima koji su ovom prilikom pokazali da vole sportsku diciplinu, da su joj posvećeni i da igraju fer i poštenu igru.
Iz Glavnog grada kažu da se ukupna vrijednost radnih sporova trenutno ne može saopštiti, a od 2.366 tužbi zaposlenih, do sada je okončano 1.288 Od 2017. isplaćeno preko deset miliona eura po tom osnovu
Glavni grad (GG) je za šest mjeseci ove godine po osnovu tužbi iz radnih odnosa isplatio ukupno 992.316 eura.
Kako je saopšteno “Vijestima” iz Pg biroa, ta cifra isplaćena je za period od 1. januara do 18. juna, od čega se 914.540 odnosi na dug i kamatu, a 77.776 na troškove postupka.
Glavni grad je od 2017. godine do juna ove godine isplatio preko deset miliona eura po tom osnovu.
“Glavni grad Podgorica nema podatake koji se odnose na radne sporove u privrednim društvima čiji je osnivač. U periodu od 1. 1. do 31. 12. 2020. godine Glavni grad Podgorica je isplatio ukupno 1.718.445,57, od čega se 1.573.835 odnosi na dug i kamatu, a 144.609 na troškove postupka. Pred Centrom za alternativno rješavanje sporova, Agencijom za mirno rješavanje radnih sporova i parničnim sudovima trenutno je aktivno 18 predmeta po osnovu razlike u koeficijentima protiv organa uprave Glavnog grada Podgorica”, dodali su iz GG.
Ukupna vrijednost sporova, kako tvrde, trenutno se ne može iskazati, odnosno ista će biti određena tek nakon izvršenih finansijskih vještačenja od strane vještaka finansijske struke.
Glavni grad je za prvih šest mjeseci 2019. godine isplatio skoro 1,9 miliona eura, uglavnom zbog izgubljenih sporova sa zaposlenima u administraciji i gradskim preduzećima, koji su podnijeli tužbe zbog smanjenja plata i neusklađenih koeficijenata.
Kako su “Vijesti” ranije pisale, Glavni grad je po osnovu izgubljenih sporova u prvih šest mjeseci 2018. godine, isplatio 2.820.131 euro na osnovu sudskih izvršenja, navodi se u dokumentaciji.
Te godine, Glavni grad u maju i junu je na osnovu sudskih izvršenja morao da isplati čak 1.747 000 eura. U prvom kvartalu morao da izdvoji 1.073 000 eura, od čega su skoro 400.000 bile kamate i troškovi za advokate i postupke.
Glavni grad je 2017. godine zbog nepravilno obračunatih zarada zaposlenima, koji su zbog toga podnijeli tužbu, isplatio 3.033.558 eura.
Zbog neusklađenih koeficijenata, Glavni grad su od 2008. godine do sada tužila 894 službenika i namještenika, tražeći nadoknadu štete.
Milionske tužbe protiv Glavnog grada su pokrenute za vrijeme mandata bivšeg gradonačelnika Miomira Mugoše.
Ukupan broj radnika, koji su tužili Glavni grad je 2.366, od toga je završeno 1.228 predmeta.
U mnogim sporovima, kako se vidi iz dokumentacije, su velike zatezne kamate i troškovi parničnog postupka.
U jednom od sporova, koji je na kraju ukupno iznosio 7.652 eura, zatezna kamata je 2.210, a troškovi postupka 620 eura.
Veliki broj radnika tužio je Glavni grad, tražeći povraćaj nezakonito oduzetih deset odsto od plate po nalogu tadašnjeg gradonačelnika Miomira Mugoše 2013. godine.
On je te godine u junu donio odluku o umanjenju zarada u svim gradskim preduzećima, o čemu su direktori obaviješteni faksom.
Odluci o umanjenju zarada su se povinovali svi direktori, osim tadašnjeg prvog čovjeka preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Vladana Vučelića.
Pred crnogorskim sudovima za vrijeme Mugošinog mandata, protiv Glavnog grada pokrenuto je skoro 400 tužbi.
Najveći dio njih, prema dostupnim podacima, odnosio se na imovinsko pravne odnose.
Pred Centrom za alternativno rješavanje sporova, Agencijom za mirno rješavanje radnih sporova i parničnim sudovima trenutno je aktivno 18 predmeta po osnovu razlike u koeficijentima protiv organa uprave Glavnog grada Podgorica“, saopšteno „Vijestima“ iz Pg biroa
У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела
У Црноj Гори jе казнена политика за тортуру неприхватљиво блага, тако да промовише некажњивост за то тешко кршење људских права супротно међународним стандардима, саопштено jе из Акциjе за људска права (ХРА). То jе, како су навели, закључак извjештаjа – Казнена политика у области забране злостављања у Црноj Гори” коjи jе недавно обjавио Београдски центар за људска права (БГЦ) уз подршку Европске униjе (ЕУ) и Савjета Европе.
– У овом извjештаjу истиче се и да ниске казне за мучење и друго злостављање у Црноj Гори доприносе неадекватном санкционисању док се у пракси државни службеници – учиниоци ових кривичних дjела неоправдано благо кажњаваjу, супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су, поводом Међународног дана подршке жртавама тортуре, казали да jе казнена политика судова у Црноj Гори у предметима вођеним због кривичних дjела коjа обухватаjу акте мучења, нечовjечног и понижаваjућег поступања и кажњавања толико блага да практично доводи до некажњивости.
– У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да су у Црноj Гори у периоду 2013–2018. године за та дjела била окривљена 94 државна службеника, а кривим jе оглашено њих 58.
– Од тих 58 службених лица, ефективном казном затвора су кажњена само шесторица (скоро сваки десети), при чему jе наjстрожа казна била свега пет мjесеци затвора, а све друго су биле условне осуде, што jе супротно стандардима утврђеним у пракси Европског суда за људска права – навели су из те НВО.
Према њиховим риjечима, Црна Гора jош ниjе примиjенила препоруке Комитета против тортуре из 2014. године да се употпуни дефинициjа мучења, пропишу строжиjе казне и обезбиjеди да то кривично дjело не застариjева.
Подсjећа се да jе ХРА те измjене предложила тадашњем министру правде и потпредсjеднику Владе Душку Марковићу први пут у jуну 2013. године.
– А затим министру правде Зорану Пажину у августу 2016. године, Министарству правде у фебруару 2017. године, у складу с програмом jавне расправе о Нацрту закона о измjенама и допунама Кривичног законика и у марту ове године Влади Црне Горе у вези програма рада Владе за 2021. годину – додаjе се у саопштењу.
Из ХРА су казали да до тих измjена jош ниjе дошло, нити има наjава да ће доћи.
– Нажалост, и послиjе периода обухваћеног извjештаjем у Црноj Гори су дониjете одлуке коjима jе мучење кажњавано условним осудама супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да, поред препорука у области законодавног оквира, извjештаj садржи и препоруке за унапрjеђење судске праксе, а конкретно да се кроз обуку свих поступаjућих судиjа и државних тужилаца обезбиjеди примjена међународних стандарда људских права коjи захтиjеваjу узимање у обзир разноврсних отежаваjућих околности, а не само раниjе осуђиваности.
Из ХРА сматраjу неопходним да Скупштина, односно предсjедник Црне Горе, коjи су надлежни за давање амнестиjе и помиловања, имаjу у виду да међународни стандарди забрањуjу и амнестирање и помиловање државних службеника осуђених за умишљаjна кривична дjела мучења и других облика злостављања.
Обишли смо све просторије, била је то прилика да се упознају са историјом овога мјеста и њихове домовине, казао је Дражен Каљевић, предсједник и кореограф овог ансамбла.
Фолклорни ансамбл „Румија” из Бара данас је за најмлађе чланове организовао посјету Дворцу краља Николе. Оно што је интересантно је чињеница да су дошли у народним ношњама.
– Дјеца су по први пут имала прилику да посјете Дворац. Обишли смо све просторије, била је то прилика да се упознају са историјом овога мјеста и њихове домовине- казао је Дражен Каљевић, предсједник и кореограф овог ансамбла.
Каљевић се захвалио потпредсједници Општине,Тањи Спичановић, Културном центру и кустосу музеја, Драгињи Радоњић.
