Категорије
Друштво

Мјештани стакленика послали иницијативу за реконструкцију улице: Пут за путопис о небризи

Мјештани насеља Стакленици предали су иницијативу предсједници Општине у оквиру Главног града-Голубовци Тањи Стајовић тражећи расвјету и потпуну реконструкцију и асфалтирање пута од Пепића киљана до Дома омладине у Мојановићима. Овај дио пута је потпуно уништен, а када киша пада непроходан. У иницијативи коју је потписало преко 70 мјештана наведено је да је пут мрачан, а простор гдје су некада били стакленици застрашујући јер је зарастао у шибље, а отвориле су се и рупе. Због тога, како наводе житељи у допису, улици је неопходна расвјета.
– Стубови су углавном постављени дуж цијеле улице, док је на почетку пута из правца Мојановића постављено неколико свјетиљки, што значи да је до краја улице потребно још два до три стуба и око десет свјетиљки како би се ријешио проблем расвјете. У току реконструкције пута Голубовци-Матагужи, од школе до Пепића киљана, наш пут је служио као транзитни шест мјесеци и завршни ударац су му дали теретни камиони. Након тога је услиједило крпљење рупа чиме је само тренутно ублажен проблем. С друге стране, чим је киша не можемо да избјегнемо локве дуге и по педесетак метара на оба краја улице. Не помажу ни гумене чизме, што представља проблем дјеци која иду у школу, као и ђацима који морају проћи буквално кроз језеро да би стигли до аутобуске станице, али и за нас старије који идемо на посао или просто морамо поћи до продавнице. Узрок поплављеној улици представља пад, а у најнижој тачки улице је шахта због чега пет домаћинстава није у могућности да користи воду из водовода. Асфалтирањем би се подигао ниво улице и ријешио проблем, како напајања водом тако и стварања језера.Тражимо да се што прије приступи реконстуркцији пута јер на то чекамо годинама. Очекујемо да искористите свој ауторитет и овлашћења која имате у Општини како би нас ослободили проблема којима смо изложени – пише у иницијативи мјештана.
Мјештанин ове улице и шеф клуба одборника ДФ-а (Нова, ПзП и СНП) Слађана Калуђеровић казала је да Зета кубури са рјешавањем основних питања, као што су уређени и безбједни путеви. Она сматра да сваки пут, чак и онај у најзабаченијем селу, заслужује да буде сређен и освијетљен, па тако и овај у самом центру Голубоваца.
– Док улице у нашем сусједству имају макар основне услове -расвјету и пристојан асфалт, наша изгледа горе него прије 15 година. У руинираном је стању, а посебно имамо проблем у вечерњим сатима због недостатка расвјете, као и кишним данима када ни трактори не могу проћи, а тек пјешаци са гуменим чизмама од струка. Шта је утицало на општинску власт да се према становницима ове улице понаша као према грађанима другог реда, можемо да претпоставимо. Остаје да видимо како ће се нова управа однијети према проблему чије би рјешавање обрадовало не само потписнике иницијативе, већ и пролазнике – истиче Калуђеровић.
Калуђеровић каже да улицу сада избјегавају сви који могу.
– Не постоји шанса да, чак и у случају да пролазимо кроз имања комшија, избјегнемо права мала језера на оба краја улице. Нико не може избјећи тај дио пута. Да ли ће ново руководство имати више слуха према иницијативи и потребама грађана, остаје да видимо у наредном периоду иако се ради о основном животном питању – каже Калуђеровић.А.Д.

Izvor: Dan.co.me

Категорије
Друштво

Делегација Турског града Караисали посјетила Беране: Јачање побратимске сарадње

БЕРАНЕ – Делегација турског града Караисали, која припада провинцији Асана, посјетила је Беране. Уз подсјећање да су Беране и Караисали побратимски градови, гости из Турске су на пријему код предсједника општине Драгослава Шћекића изразили задовољство због јачања побратимских веза. Градски адвокат Озлем Суслуоглу и Зухту Зафак, савјетник за односе са јавношћу, нагласили су да ће се и даље предузимати одговарајуће мјере како би се на свим нивоима интензивирала сарадња Берана и Караисалија.
Шћекић је изразио очекивања да ће у наредном периоду доћи до јачања привредне сарадње, стављајући до знања да Беране располаже изузетним ресурсима чија валоризација може да заинтересује и стране инвеститоре.

Категорије
Друштво

Tihomir Bogavac, predsjednik OO SNP Berane DPS-u: KAD ZAPOČESTE, ŠTO NE ZAVRŠISTE…

Možda na DPS saopštenja, prepuna netačnih podataka i poluinformacija, ne treba odgovarati. Ipak, uvažavamo njihov trud da se otrgnu od petogodišnjeg rečnika uvreda, kada su 52 posto građana Berana, koji samo drugačije misle od njih i koji su izabrali svoje predstavnike u lokalnom parlamentu, nazivali „bolesnim“, „nezdravim“, „trulim“ itd.

Građani vam to, gospodo iz DPS-a , naravno, nisu oprostili pa kada govorite o broju odbornika osvrnite se prvo u svoju avliju. Vidjećete da ste u prethodnom mandatu imali 17, a da sada imate 15 odbornika sa daljom tendencijom pada. Dobro znate da ste od naše koalicije u vrlo kratkom periodu izgubili lokalne, ponovljene ali i predsjedničke izbore. Toliko o tome!

Kada su projekti u pitanju, za osam godina vaše vlasti u Beranama započeli ste nekoliko, a nijedan završili do kraja iako ste imali sasvim dovoljno vremena.

Podsjetićemo vas da smo zatekli promašen projekat sportske dvorane koji smo morali mijenjati jer po vašem projektu sa tribina se nije vidio dio terena.

U dobroj saradnji sa Agencijom za izgradnju i razvoj Berana završili smo i završavamo mnoge projekte: gradski Stadion, gdje smo renovirali istočnu tribinu pa je u sklopu sa sportskom dvoranom i pomoćnim terenima najljepši sportski kompleks u Crnoj Gori, gradimo stambene zgrade za raseljena lica na Rudešu, obilaznicu sa kružnim tokom kod mosta Niko Strugar i stočnu pijacu koja je u završnoj fazi.
Završeno je 17 kilometara ulične rasvjete u gradskom, prigradskom i seoskom području, mnogobrojne asfaltirane ulice u MZ Dolac, Lužac, Beranselo, Rujišta, Polica, Donje Luge, Zagorje itd, itd… urađeno je nekoliko mostova, potpornih zidova i sportskih igrališta, a uređeno je i nekoliko školskih dvorišta. Sve u cilju boljeg i lakšeg funkcionisanja naših građana kako u gradu tako i na selu.

Kada je u pitanju putna infrastruktura i rasvjeta, Agencija se trudi da većinu poslova završi sopstvenom mehanizacijom i tako sačuva budžet od rasipanja na razne izvođače radova.

Netačna vam je informacija da je za “krpljenje udarnih rupa“ potrošeno 50 hiljada eura. Cifra je mnogo manja i iznosi 15. 000 eura dok ste vi za vrijeme vaše vladavine, za istu namjenu trošili stotine hiljada eura, pa ste tako krpljenjem rupa u asfaltu bušili rupe u budžetu i ostavili građanima dug od oko 20 miliona eura. U jednoj stavci u izveštaju Agencije fino piše i koliko je goriva i maziva utrošeno u 2017. godini, pa bi valjalo da naučite vaše odbornike, bez obzira na neiskustvo, da tačno i precizno čitaju podatke kao što to rade pri čitanju unaprijed napisanih, i u vašoj partiji pripremljenih govora za Skupštinu.

Kada su u pitanju finansijske malverzacije, tu ste tek omašili. Zar ste zaboravili da su upravo funkcioneri DPS-a predmet istražnih radnji tužilaštva? Znamo i mi i vi da se mnogima sudi, neki su osuđeni a neki izdržali zatvorske kazne, dok su vam pojedini “utekli“ u azilante.

Na kraju, iz svega navedenog ne možemo i ne želimo da vjerujemo da postoje i pojedinci a kamoli politički subjekti koji iznose neistine iz mržnje ali i želje da se u Beranama ništa ne uradi.

Категорије
Друштво

PRI SABORNOM HRAMU POČELA ŠKOLA VJERONAUKE: Djeca posjetila ostrošku svetinju

 

Od početka novembra pri nikšićkom Sabornom hramu Sv. Vasilija počela je sa radom škola vjeronauke za najmlađe. Trenutno je oko sedamdeset polaznika, a časovi se održavaju nedjeljom u Parohijskom domu. Crkvena opština Nikšić, a s blagoslovom episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija, organizovala je nedavno posjetu polaznika škole manaastiru Ostrog. Djeca su bila u pratnji protojereja -stavrofora Dragana Krušića i protojereja Ostoje Kneževića, a u ostroškog svetinji dočekao ih je jeromonah Vladimir (Palibrk). Mališani su se poklonili moštima Sv. Vasilija Ostroškog, a potom su obišli cjelokupan manastirski kompleks najposjećenije pravoslavne svetinje na Balkanu.
Škola vjeronauke, čijim radom će koordinirati protojerej Knežević, trajaće do kraja ove školske godine, a predavanja će realizovati više sveštenika. Novina ove godine je to što će u rad sa djecom biti uključeni i pedagozi, vaspitači, likovni umjetnici, te profesori muzičkog obrazovanja, koji će im iz domena svoje struke govoriti o vjeri, životu crkve, pojanju i likovnoj kulturi sa hrišćanskim motivima.

Izvor: Dan.co.me

Категорије
Актуелно

Ambasador Evropske unije posjetio SNP CG

Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, primio je danas u Podgorici šefa delegacije Evropske Unije u Crnoj Gori, gospodina Aiva Orava i šeficu političke sekcije Plamenu Halachevu.
Sastanku je prisustvovao i potpredsjednik SNP-a Dragoslav Šćekić.
Predsjednik Joković je zahvalio ambasadoru Oravu na posjeti i izrazio želju za uspješno sprovođenje misije, napominjući da EU ima jak uticaj na političke procese u Crnoj Gori, očekujuci intezivniju saradnju kako bi Crna Gora na putu evropskih integracija opravdala povjerenje međunarodne zajednice i time još jednom potvrdila svoje mjesto među državama članicama.
Sagovornici su razmijenili mišljenja povodom aktuelnih tema kao što su reforma izbornog zakonodavstva, rad Javnog servisa, napredak u pregovorima za održavanje lokalnih izbora u svim gradovima u jednom danu, pitanje odnosa dvije države Srbije i Crne Gore, osvrt na rad Radne grupe za izradu izbornog zakonodavstva I drugo.
Tokom razgovora, predsjednik Joković je izrazio zabrinutost kad je u pitanju rad Javnog servisa, očekujući veću nezavisnost i samostalnost u radu kako bi opravdao povjerenje građana i i funkciju Javnog servisa ujedno, ocjenjujući da je u ovom momentu neophodna podrška EU.
Razmijenjena su i mišljenjai o reformi izbornog zakonodavstva, uz konstataciju da izmjene i dopune Izbornog zakona prije svega treba da budu u interesu građana, navodeći da parlamantarne stranke koje ne participiraju u radu Odbora za izradu izbornog zakona samim tim gube pravo da se ne slažu sa rezultatima izbora.
Napredak u pregovorima za održavanje lokalnih izbora u jednom danu i legitimnost izbornog procesa, takođe, privlači pažnju međunarodne zajednice očekujući da će u takvom ambijentu svi učestvovati u kreiranju političke scene na putu ka izgradnji Crne Gore kao ekonomski jake, politički stabilne i bezbjednosno sigurne države.
Predsjednik Joković je komentarišući odnose Srbije i Crne Gore, istakao da duboko vjeruje da će odnos dvije bratske zemlje u narednom periodu biti primjer u regionu, kako po pitanju zajedničkih interesa u vezi sa integracijom u Evropsku Uniju, tako i po pitanju ekonomske saradnje, na šta ih posebno obavezuje istorijska veza, što će nesumnjivo doprinijeti sveukupnom razvoju.

Категорије
Друштво

Čestitka povodom dana RTCG

Socijalistička narodna partija Crne Gore povodom Dana Radio-televizije Crne Gore, upućuje iskrene čestitke zaposlenima u Javnom servisu.
U složenim društveno-ekonomskim odnosima, uloga Javnog servisa ima posebnu odgovornost. Smatramo da ćete u budućem periodu, još više favorizovati osnovne postulate novinarske profesije – istinu I objektivost.
Želimo da ubuduće budete javni servis svih građana Crne Gore koji će pokrivati sve segmente života građana, jednako posvećujući pažnju svim učesnicima kako političkog, tako i ekonomskog, kulturnog i svakog drugog dijela života građana Crne Gore.

Категорије
Актуелно

Порошенко потписао указ о ратном стању, Русија испитала украјинске морнаре

Након што је руска обалска стража запленила три украјинска брода на Црном мору код Крима, председник Украјине Петро Порошенко потписао је декрет о увођењу ратног стања на 30 дана. Декрет требало да одобри Врховна рада, чија седница је у току. У јучерашњем инциденту рањено је шест украјинских војника, а двојица теже. Русија је поново отворила Керчки мореуз за поморски саобраћај и упутила протестну ноту Кијеву.

Посланици Врховне раде расправљају о томе да ли ће одобрити једномесечно ратно стање, након што је председник Петро Порошенко потписао указ о ратном стању после инцидената у Керчком мореузу.

Припремила Тамара Стојсављевић

Косачев: Сраман пиратски пи-ар подухват

Председник Спољнополитичког комитета Савета Федерације Русије Константин Косачев оптужује Украјину да је изрежирала провокацују са бродовима да би наметнула ратно стање.

Наглашава да власти у Кијеву покушавају да извуку максимум из овог „срамног пиратског пи-ар подухвата“ који је почео још у изборној кампањи Петра Порошенка, а то је жеља да Украјина поново дође на насловне стране међународних медија и потреба да се креирају хитни изговори за осуду Русије од стране међународне заједнице, наводи агенција.

Уколико парламент потврди указ председника, ратно стање, које је предложио Савет за националну безбедност и одбрану, трајаће 30 дана уместо 60 како је раније било предложено.

Председник Украјине је у телевизијском обраћању рекао да декрет о проглашењу ратног стања не укључује ограничавање људских права или одлагање избора планираних за наредну годину.

Петро Порошенко је предложио Врховној ради да се ратно стање орочи на 30 уместо на 60 дана како је раније било планирано.

„Испунио сам своје уставне обавезе и предложио увођење ратног стања у земљи које би требало да ступи на снагу од 28. новембра у девет часова ујутру“, навео је Порошенко.

С обзиром на најновија дешавања, оружане стране Украјине стављене су у стање највише борбене готовости, пише Укринформ.

Како преносе агенције, Генералштаб Украјине добио је наређење да припреми ваздушну одбрану земље како би се заштитиле најважније државне установе, као и да се спреми за делимичну мобилизацију.

„Безбедносна служба Украјине добила је наредбу да одмах појача контраобавештајне, противтерористичке и противсаботажне активности“, пише у том документу, преноси Тас.

Гранична служба Украјине добила је инструкције да појача безбедност на граници с Кримом, а, како преноси Тас, један део указа је и даље поверљив.

Председник Украјине објаснио је раније да увођење ратног стања не значи да ће Украјина спроводити офанзивне акције, већ искључиво дејства за одбрану своје територије и заштиту безбедности грађана.

Према његовим речима, ратно стање се уводи у складу са међународним правом са циљем јачања одбрамбених способности Украјине услед све веће руске агресије.

„Ратно стање не значи наше одбијање да решимо питање ослобађања територије Украјине политичким и дипломатским средствима. Намеравамо да наставимо да се придржавамо свих међународних обавеза, укључујући и споразуме из Минска“, навео је Порошенко.

Захтев да Русија ослободи морнаре и врати бродове

На данашњем састанку украјинског Националног савета за безбедност, Порошенко је рекао да захтева од Русије да одмах на слободу пусти украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

У Русији 24 украјинска морнара

У Русији се налазе 24 морнара са три украјинска брода заплењена у Црном мору, каже омбудсман Руске Федерације Татјана Москалкова.

Истиче да се тројица рањених опорављају у болници и да нису животно угрожени.

Позвао је и на „деескалацију“ кризе око полуострва Крим.

„После низа провокација без преседана, Русија је починила чин агресије против Украјине. То је агресија на територију Украјине и рат са Русијом у међународним водама“, поручио је министар спољних послова Украјине Павло Климкин.

С друге стране се огласио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који је рекао да би проглашење ратног стања у Украјини могло да омогући слободно деловање радикалних националиста.

„Треба опрезно да пратимо ситуацију (у Донбасу). Кршења међународног хуманитарног права су већ постала уобичајена тамо, а то укључује гранатирање насеља и друштвених установа и цивилне жртве. Ако би ратно стање било проглашено, радикални националисти би могли да се осете као да су добили одрешене руке“, рекао је Лавров, преноси Тас.

У међувремену, Русија је поново отворила Керчки мореуз за поморски саобраћај, јавља Ројтерс позивајући се на агенцију РИА Новости.

Генерални директор кримских лука Алексеј Волков каже да се пловидба кроз Керч одвија уобичајено.

Без хитне седнице Савета безбедности УН

Иако је Москва затражила да се сазове хитна седница посвећена инциденту у Керчком мореузу, седам чланица Савета безбедности УН гласале су против.

Кина, Русија, Казахстан и Боливија гласале су за руски предлог, а четири земље биле су уздржане, пренела је агенција Тас.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг затражио је од Русије ослободи украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

НАТО је претходно саопштио да прати развој ситуације у Азовском мору и мореузу Керч и да је у контакту са властима Украјине, чији територијални интегритет подржава.

Турска забринута, Пољска осуђује

Европска комисија затражила је, у међувремену, од Русије да ослободи три украјинска брода.

Ројтерс преноси да је портпаролка Европске комисије нагласила да „ЕУ не признаје руско припајање Крима“ и навела да је Русија у обавези да хитно деблокира Керчки мореуз.

„Ми ово веома озбиљно схватамо“, рекла је портпаролка Европске комисије.

Огласио се и немачки шеф дипломатије Хајко Мас, који је на Твитеру написао да је „руска блокада Азовског мора неприхватљива“ и да су догађаји алармантни.

Пољско Министарство спољних послова објавило је саопштење у којем пише да је „Русија прекршила међународна правила агресивним понашањем према бродовима украјинске морнарице у Азовском мору“.

„Свим снагама осуђујемо агресивно понашање Русије и позивамо (њено) вођство да поштује међународно право“, стоји у саопштењу пољског министарства.

Међународним позивима Русији да ослободи украјинске бродове продружила се и Француска, позивајући обе стране да покажу максималну уздржаност и спрече војну ескалацију.

Турско Министарство спољних послова објавило је да не сме бити опструкције саобраћаја на подручју Керчког мореуза, који повезује Црно море с Азовским морем.

„Као земља која дели обалу Црног мора, наглашавамо да пролаз кроз Керчки мореуз не сме да буде блокиран“, наводи се у саопштењу турског министарства у којем се позива на „избегавање корака који могу да угрозе стабилност и мир у региону“.

Руска Федерална служба безбедности саопштила је да су заплењени украјински војни бродови „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“, који су покушали да прођу кроз Керчки мореуз. Руска војска употребила је оружје како би их присилила да се зауставе.

Москва је саопштила и да је подигнута руска авијација и да Керчким мореузом патролирају авиони „сухој 25“.

Припадници националистичке групе са бакљама испред зграде парламента у Кијеву

Агенције преносе да су украјински екстремисти изазвали инциденте и испред руских конзулата у Харкову и Лавову. Како наводи АП, у Лавову су запаљене гуме испред конзулата, а група екстремиста је у Харкову запалила бакље и конзулат гађала јајима.

На Тргу независности у центру Кијева, окупило се око 500 националиста који су узвикивали антируске слогане и тражили од власти да дозволи украјинској војсци да употребљава оружје у оваквим инцидентима, пренео је Тас.

Они су, такође, тражили национализацију руске имовине у Украјини.

Демонстранти су марширали до зграде Врховне раде, где се иза затворених врата одлучује о евентуалном проглашењу ратног стања. Националисти подржавају овај корак, али инсистирају да гласање о овом питању буде јавно.

Протести су још јуче почели у Кијеву, када је неколико стотина људи протестовало испред руске амбасаде, остављајући бродове од папира испред капије. Поставили су и гуме које су покушали да запале, али их је полиција спречила.

Претходно су убацили димне бомбе у двориште зграде руског дипломатског представништва.

Izvor: Rts.rs

Категорије
Друштво

Paštrovsko veče u Beogradu okupilo kulturne poslenike, poštovaoce i prijatelje udruženja „Drobni pijesak“: Ruštule i makaruli uz stihove, slike i istoriju

Promocijom knjige istoričara dr Milana Gulića „Bokelji na strani Srbije u Prvom svjetskom ratu”, u hotelu „Mažestik” na Obilićevom vencu u Beogradu, 17. novembra otvoreno je Paštrovsko veče, koje tradicionalno organizuje Udruženje Paštrovića i prijatelja Paštrovića „Drobni pijesak”.O knjizi su govorili dr Mila Medigović Stefanović i Milan Gulić. U sklopu programa posvećenog stogodišnjici završetka Prvog svjetskog rata održana je i promocija „Paštrovskog almanaha III” ispred čije redakcije su se prepunoj konferencijskoj sali hotela „Mažestik” obratili autori: prof. dr Pavle Anđus, Nemanja Kuljača i Stevo Davidović.
Izložbu „Tamo daleko 1918-2018” uz koktel dobrodošlice otvorili su istoričar dr Milan Gulić i autori Nemanja Kuljača i Marinko Lugonja.
Uslijedila je večera sa tradicionalnim paštrovskim specijalitetima, poput pašticade, makarula i ruštula, uz bogat program koji je vodila dramska umjetnica Jovana Todorović. Pozdravne govore su održali predsjednik Udruženja prof. dr Pavle Anđus, predsjednik Opštine Budva Dragan Krapović i episkop dioklijski Metodije.
Stihove poznatih pjesama „Kako umire Dalmatinac” i „Plava grobnica” govorili su Lazar Nikolić, student glume sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i dramski umjetnik Nikola Todorović. Njihove kolege Đorđe Jovičić, Lazar Tošić, Milan Tošić i Stefan Jevtović, studenti Fakulteta savremenih umetnosti kazivali su besjede kralja Nikole o predaji Skadra i kralja Petra pred bitku na Kolubari, govor majora Gavrilovića, „Dunavsku pohvalu” – Aleksandra Arsenijevića i pismo Leontija Mitrovića sa Solunskog fronta.
Predsjednik Udruženja prof. dr Pavle Anđus uručio je Zlatne zahvalnice Opštini Budva i predsjedniku Opštine Draganu Krapoviću, kao i Turističkoj organizaciji Budva i direktoru Mladenu Franoviću. Zahvalnice su dobili i dr Mila Medigović Stefanović i emisija „Gastronomad”. Zahvalnice za mlade Paštroviće predsjednik Udruženja je uručio Jovani Kenteri Pavlović, Jovani Todorović, Mariji I. Šoljagi, Mariji S. Šoljagi i Stefanu Medinu.
Nagrada najboljem paštrovskom studentu „Drobni pijesak” za 2018. godinu uručena je Irini N. Vuković, studentkinji III godine Arhitektonskog fakulteta Univerziteta „Union – Nikola Tesla” u Beogradu.
Održavanje svečanosti omogućili su dugogodišnji sponzori: Opština Budva, Turistička organizacija Opštine Budva, Vodovod i kanalizacija Budva, DHL Crna Gora i Mega promet, saopštila je Jelena Medigović, sekretar Udruženja Paštrovića i prijatelja Paštrovića u Beogradu „Drobni pijesak”.
Izvor: Dan.co.me

Категорије
Друштво

Đurović: Ukidanje naknada majkama je dokaz da je država pala na ispitu odnosa prema ženama

Javnost Crne Gore imala je priliku danas da prati zasijedanje Ženskog parlamenta, u čijem radu je učestvovala i potpredsjednica Socijalističke narodne partije Crne Gore i potpredsjednica SO Herceg Novi mr Danijela Đurović.
Predsjedavajuća zasijedanja je tek pri kraju dozvolila gdji Đurović da se obrati javnosti i „odobrila“ joj minut. Ne želeći da sumnjamo u to da se radi o slučajnosti a ne o namjeri, prenosimo vam u cjelosti obraćanje potpredsjednice SNP Danijela Đurović.

“ Dok obilježavamo 9. zasijedanje Ženskog parlamenta i Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad ženama, ne možemo da ne primjetimo da u teškim političkim i ekonomskim vremenima položaj žene postaje još teži. U društvu koje je kao naše, opterećeno stereotipima, izrazito patrijahalnim sredinama, ne samo da je teško biti žena, već je često i pogibeljno. Procenti fizičkog nasilja nad ženama se ne smanjuju već se u periodu ekonomske nestabnosti i povećavaju. Za 6 mjeseci ove godine registrovano je 120 krivičnih djela nasilja u porodici, a iz prakse znamo da najveći broj takvih djela ne bude ni prijavljen.
Iako u Crnoj Gori imamo zakone koji bi trebali da štite prava žena, na žalost činjenica je da su žene u Crnoj Gori marginalizovane, da je više od polovine njih nezaposleno, da značajno sporije napreduju u karijeri ali i da su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja.
Većina poslodavaca je svjesna da je žene lakše eksploatisati pa ih zapošljavaju prije nego muškarce na poslovima koji su slabije plaćeni. Radna mjesta žena su najčešće u uslužnom sektoru. Veliki je broj primjera da one zaposlene u trgovinama su nesigurne, primorane su da rade prekovremeno, da za prekovremeni rad nisu plaćene, rade bez slobodnih dana, bez prava na godišnji odmor, vrlo često i bez osiguranja, a neke su primorane čak i da potpišu blanko otkaze. Planiranje porodice je postalo opterećenje, jer su žene često primorane da potpišu anekse ugovora unaprijed kojim u slučaju trudnoće odmah ostaju bez posla. Na ovaj način žene su primorane da biraju između porodice i posla.
Dobro je što imamo zakone kojima se štite prava žena, ali je neophodno da se sve to primjenjuje u praksi. Institucije sistema su zakazale! Sve dok aktivnijom ulogom institucija i oštim kažnjavanjem svakog oblika diskriminacije nad ženama, ne budemo stvorili društvo nulte tolerancije prema nasilnicima, ne možemo reći da institucije rade adekvatno svoj posao. Sve dok su nasilnici prećutno zaštićeni u našem društvu i dok je mobing nad ženama stvar tabua, ne možemo kao društvo ići naprijed.
Prema izvještaju o radu sudova za prekršaje u prvih 6 mjeseci ove godine bilo je 1117 predmeta iz ove oblasti, od čega je samo 85 krivičnih djela sankcionisano zatvorskom kaznom.
Na žalost, da smo kao država pali na ispitu odnosa prema ženama, najbolji pokazatelj je ukidanje naknada majkama sa troje i više djece. U društvu u kojem vlada stereotip da je ženama-majkama mjesto u kući uz djecu i domaćinstvo, oduzeli smo im onu malu materijalnu satisfakciju za ogroman rad i žrtvu, i dodatno ih ponizili. Puni smo kao društvo priče o poštovanju žena, a u praksi ukidamo im zakonom zagarantovana prava. Kao država, obrukali smo se o majke koje zaštitu svojih prava sada traže na ulici jer su ih institucije sistema iznevjerile.

Za Socijalistiku narodnu partiju, čija sam potpredsjednica, partiju koja je i bila predlagač zakona kojim su omogućene naknade za majke sa troje i više djece, partije na čiji predlog je usvojena zakonska norma da je minimalna neophodna zastupljenost žena na izbornim listama 30%, te da u parlamentima ženu posle prestanka mandata može zamjeniti samo žena, ovakvo stanje je neprihvatljivo. Umjesto da napredujemo kao društvo, praksa pokazuje suprotno. Smatram da je žena stub i oslonac svakog zdravog društva i da uloga žene mora biti aktivnija i priznatija, a partija kojoj pripadam će to sprovoditi“, zaključila je Đurović.

Категорије
Актуелно

SNP učestvuje na izborima u Tuzima 24. februara

Izbori za najmlađu crnogorsku opštinu najvjerovatnije će se održati 24. februara, saznaje Dan u vrhu Demokratske partije socijalista (DPS).

Prema saznanjima iz vrha DPS-a, predsjednik države Milo Đukanović u narednih desetak dana trebalo bi da raspiše izbore.

Snp sudjeluje na izborima u tuzi 24. veljače

Izbori za u općinu crne gore vjerojatno će se održati 24. veljače, otkriti dan na vrhu demokratske stranke socijalista (dps).

Prema saznanjima iz vrha DPS-a, predsjednik države Milo Đukanović u narednih desetak dana trebalo bi da raspiše izbore.